Научная статья на тему 'Иқтисодий инқирозга қарши дастурларнинг самарадорлигини оширишда инновацияларнинг жорий этилиши масалалари'

Иқтисодий инқирозга қарши дастурларнинг самарадорлигини оширишда инновацияларнинг жорий этилиши масалалари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
460
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИқТИСОДИЙ ИНқИРОЗ / ИқТИСОДИЙ ИНқИРОЗГА қАРШИ ДАСТУРЛАР / БАРқАРОРИқТИСОДИЙ ўСИШ / ИННОВАЦИЯ / INNOVATIONS / ИқТИСОДИЙ ЦИКЛЛАР / ЭКОНОМИЧЕСКИЙ КРИЗИС / ECONOMIC CRISIS / АНТИКРИЗИСНЫЕ ПРОГРАММЫ / ANTI-CRISIS PROGRAMS / УСТОЙЧИВЫЙ ЭКО-НОМИЧЕСКИЙ РОСТ / SUSTAINABLE ECONOMIC GROWTH / ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ЦИКЛЫ / ECONOMIC CYCLES

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мирзаев Имомназар Қаландарович, Жаббаров Камолиддин Йўлдошевич

Мақолада глобал иқтисодий интеграция жараёнида иқтисодий инқирозларга қаршидастурларнинг самарадорлигини оширишда иқтисодиётда инновацияларнинг қўлланилишимасалалари таҳлил қилинган. таҳлилда иқтисодчи олимлар й.шумпетер ва Н.Кондратьев-ларнинг иқтисодий цикллар борасидаги илмий изланишлари натижаларидан фойдаланилган.В статье проанализированы применение инноваций в повышении эффективности анти-кризисных программ в процессе глобальной экономической интеграции. В анализе исполь-зованы результаты научных исследований ученых-экономистов й.шумпетера и Н.Кондра-тьева в сфере экономических циклов.The article analyzes the innovations in improving the efficiency of anti-crisis programsimplementation in the process of global economic integration. In the analysis are used theresearcher-economists J.Schumpeter and N.Kondratiev’s scientific results in the sphere ofeconomic cycles.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Иқтисодий инқирозга қарши дастурларнинг самарадорлигини оширишда инновацияларнинг жорий этилиши масалалари»

ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ 69

МИРЗАЕВ Имомназар Каландарович,

Узбекистан Республикаси Вазирлар Мах,камаси булим мудири, ик,тисод фанлари доктори;

ЖАББАРОВ Камолиддин Йулдошевич,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети катта илмий ходим-изланувчиси

ИКТИСОДИЙ ИНКИРОЗГА КАРШИ ДАСТУРЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ИННОВАЦИЯЛАРНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШИ МАСАЛАЛАРИ

УДК 330.33.012

МИРЗАЕВ И.Ц., ЖАББАРОВ К.Й. ИЦТИСОДИЙ ИНЦИРОЗГА ЦАРШИ ДАСТУРЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ИННОВАЦИЯЛАРНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШИ МАСАЛАЛАРИ

Мак,олада глобал ик,тисодий интеграция жараёнида ик,тисодий инк,ирозларга к,арши дастурларнинг самарадорлигини оширишда ик,тисодиётда инновацияларнинг кулланилиши масалалари тах,лил к,илинган. Тах,лилда ик,тисодчи олимлар Й.Шумпетер ва Н.Кондратьев-ларнинг иктисодий цикллар борасидаги илмий изланишлари натижаларидан фойдаланилган.

Таянч иборалар: ик,тисодий инк,ироз, ик,тисодий инк,ирозга к,арши дастурлар, барк,арор ик,тисодий усиш, инновация, ик,тисодий цикллар.

МИРЗАЕВ И.К., ЖАББАРОВ К.Й. ВОПРОСЫ РЕАЛИЗАЦИИ ИННОВАЦИЙ В ПОВЫШЕНИИ ЭФФЕКТИВНОСТИ АНТИКРИЗИСНЫХ ПРОГРАММ

В статье проанализировано применение инноваций в повышении эффективности антикризисных программ в процессе глобальной экономической интеграции. В анализе использованы результаты научных исследований ученых-экономистов Й.Шумпетера и Н.Кондратьева в сфере экономических циклов.

Ключевые слова: экономический кризис, антикризисные программы, устойчивый экономический рост, инновация, экономические циклы.

MIRZAEV I.K., JABBAROV K.Y. INNOVATION ISSUES IN IMPROVING THE EFFICIENCY OF ANTI-CRISIS PROGRAMS IMPLEMENTATION

The article analyzes the innovations in improving the efficiency of anti-crisis programs implementation in the process of global economic integration. In the analysis are used the researcher-economists J.Schumpeter and N.Kondratiev's scientific results in the sphere of economic cycles.

Keywords: economic crisis, anti-crisis programs, sustainable economic growth, innovations, economic cycles.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 9

70 ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ ч___

«2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривож-лантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Царакатлар стратегияси»да макроицтисодий барцарорликни янада мустацкамлаш ва ицтисодий усишнинг юцори суръатларини сацлаб цолишга алоцида эътибор царатилган. Барцарор ицтисодий усишнинг таъминланиши ицтисодиётнинг ташци таъсир ва ицтисодий инцирозларга нисбатан иммунитет цосил цилишига олиб келади.

Баркарор иктисодий усишга асос булувчи омиллар каторида инновациялар алох,ида урин эгаллайди. Бу иктисодий инкирозларга карши дастурларнинг самарадорлигини оши-ришга замин х,озирлайди.

Шу уринда иктисодий инкироз тушунча-сига эътиборимизни к,аратиб утсак. Иктисодий инкироз тушунчасини тадкик килиш ортикча ишлаб чикариш классик инкирозини атроф-лича тах,лил килишдан бошланади.

Маълум бир давр оралиFида ишлаб чика-рилган барча мах,сулотларнинг истеъмолчи-лар томонидан х,арид килинишининг имкони булмай колади. Чунки истеъмолчиларнинг тулов кобилияти билан ишлаб чикарувчи-ларнинг жами таклифининг оралиFида мах,-сулот ишлаб чикарувчиларнинг соф фойда олиш борасида тафовутлар чикади. Вакт утиши билан бундай номутаносиблик йиFилиб, жамFарилиб борилади. Натижада харидорларнинг тулов крбилиятидан ортикча булган истеъмол товарлари ишлаб чикари-лади ва таклиф ортади, асосий капитал ортикча жамFарилади. Бу х,олат эса ишлаб чикаришнинг классик инкирозларининг юзага келишига сабаб булади.

Иктисодий инкирозларни классик инки-розлар билан биргаликда тадкик килишда иктисодий циклларнинг х,аракати мух,им ах,амият касб этади. Дастлаб иктисодий цикл-лар борасида иктисодчи олим Й.Шумпетер ХХ асрнинг биринчи ярмида илмий изланиш-лар олиб борган. Унинг илмий изланишлари натижаси уларок, иктисодий цикллар ривож-ланиши турт фазада ажратиб курсатилди. Булар юксалиш, рецессия, депрессия ва жон-ланиш фазаларидир.

Биринчи фаза - юксалиш боскичида янги Fояларнинг пайдо булиши, янги товар ва хиз-матларнинг жорий этилиши, янги бозорлар-нинг кашф этилиши натижасида даромад х,ажми ортади х,амда натижада иктисодий усиш кузатилади. Бунда, албатта, ишлаб чикарувчиларнинг тадбиркорлик кобилият-лари алох,ида урин тутади.

Рецессия фазасида биринчи фазадаги усиш х,олатидан иктисодиёт мувозанат х,олатига кайтади.

Учинчи - депрессия фазасида иктисодиёт-нинг усиш суръатлари оркага кетади, мувозанат бузилади ва шарт-шароитлар ёмонла-шади.

Жонланиш фазаси товар ва хизматларни ишлаб чикарувчилар ва давлатнинг бевосита аралашуви натижасида иктисодий мувоза-натни кайта тиклаш учун комплекс чора-тадбирларни амалга ошириш натижасида юзага келади. Ушбу фазада инновациялар-нинг иштироки алох,ида ах,амиятга эга1. Чунки иктисодий мувозанатни кайта тиклаш жара-ёнининг тез суръатларда амалга оширилиши бевосита инновация омилига боFликдир.

Бошка бир иктисодчи олим Н.Д.Кондратьевнинг фикрича, узун циклларнинг асосий элементлари куйидагилардан иборат:

• капиталистик иктисодиётнинг харакати бир неча мувозанат даражалари доирасида намоён булади. Асосий капитал бойликлар-нинг (ишлаб чикариш инфратузилмаси ва малакали ишчи кучи) мувозанати хужалик ва ижтимоий х,аётнинг барча омиллари билан

1 Шумпетер Й. Теория экономического развития. - М., 1982. -С. 386.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 9

6upranMKfla uwna6 4MKapuwHMHr Ma3Kyp Tex-hmk ycynMHM 6enruna6 6epagM. ByHga MyBo-3aHaTHMHr 6y3MnuwM KanMTan 6oMnuKnapHMHr aHru 3axupanapuHM TawKMn этмw 3apypaTMHM ro3ara KenTMpagu;

• acocuM KanMTan 6oMnMKnapHMHr aHruna-hmwm 3ca 6up TeKMc Ke^MatfgM, 6yHga x,an KMnyB^M ponHM MnMMM-TexHMK Foanap Ba mhho-вaцмanap ytfHatfflM;

• y3yH цмкnнмнr gaBOMMMnuru xaMMAT KanMTan 6oMnuKnapu acocuM эneмeнтnapмflaн 6upu x,Mco6naHraH uwna6 4M^apww MH^paTy-3MnMaBMM K,ypMnManapMHMHr ypTa^a x,aeTMM gaBpM 6unaH 6enrMnaHagM;

• 6ap^a mxtmmomm xapaeHnap - ypywnap, MHKMno6nap, ax,onu ммrpaцмacм mktmcoamm MexaHM3MHMHr KaMTa waKnnaHMw HaTMxacu-flMp;

• acocuM KanMTan 6oMnuKnapHMHr anMawu-HyBM Ba y30K MyggaTra 4y3MnraH mktmcoamm nacaMMwgaH 4mkmw HaTypan Ba nyn KypMHM-wMgarM pecypcnapHMHr xaMnaHMWMHM TaK030 3TagM. ETapnM gapaxaga xaMnaHMara 3puwun-ra4 3ca acocMM KanMTan 6oMnMKnapHM Ty6gaH aHrunaw mmkohmatm W3ara Kenagu Ba 6y y3 HaB6aTMga, MKTMcogMeTHM aHru KyTapunuw 6ocKM4Mra onM6 ^MKagu1.

MatnyM 6ynMWM4a, x,ap mkkm onMMHMHr MnMMM TagKMKoT Mwnapuga мннoвaцмanapra ano^Mga ypfy 6epMnraH. Uy ypuHga MHHoBa-цмanap xycycuga TyxTanu6 yTcaK.

«Mннoвaцмa» - mhcoh aKnM эpмwraн fOTyK-napgaH (Kaw^ueTnap, uxTMponap, unMMM Ba KoHcTpyKTopnMK noMMX,anapu Ba 6owKanap) y eKM 6y ^aonuaT co^acuga caMapagopnuKHM owupuw y^yH ^oMganaHMWflMp. Uy KaTopga TexHonorMK, uKTucoguM, экonorмк, 6owKapyB, x,ap6uM, cuecuM, MXTMMoMM-MagaHMM, xyKyKMM Ba 6owKa мннoвaцмanapнм axpaTM6 KypcaTMw

1 Bax,a6oB A., XyMaeB H., Xowmmob Э. Xax,oH MonMflBMM-MKTMcoflMM MHKMpo3M: ca6a6napu, xycy-cuaTnapu Ba uKTMcogueTra TatcupuHM roMwaTMw Mynnapu. - T., 2009. -28-6.

MyMKMH. Mннoвaцмanap x,ap KaHgaM ^aonuaT co^acuga KMpMTMnyB^M aHrunuKgup2.

MaMnaKaTMMM3ga M34MnnMK 6unaH aManra owupunaeTraH 4yKyp uKTucoguM ucnox,oT-napgaH Ky3naHraH MaKcag мннoвaцмoн pMBox-naHMw acocuga MaMnaKaTHMHr 6apKapop mktm-coguM ycuwMHM TatMMHnawgaH M6opaTgup. Xax,oH Taxpu6acMgaH MatnyMKM, мннoвaцмoн pMBoxnaHMw KypcaTKM^M MaMnaKaT annu m^km Ma^cynoTM (flMM)ga unMMM TagKMKoT Ba Taxp-M6a-KoHcTpyKTopnMK uwnaHMa (MTTKM)napura axpaTMnraH xapaxaTnap ynywu 6unaH yn^aHagu.

ByryHru KyHga pMBoxnaHraH MaMnaKaTnapga MTTKMra ^MMHMHr 3% aTpo^uga Ma6naFM cap^naHagu. PMBoxnaHaeTraH MaMnaKaTnapga 6y KypcaTKM^HMHr KaMMga 1,5% aTpo^uga 6ynuwM TaBcua 3TMnagu. ByHgaM TaBcua XanKapo AKageMMK KeHraw ToMoHMgaH uwna6 4MKMnraH.

2000 Munga EBpona KeHrawu ToMoHMgaH EBpona MTTM^oKMHMHr ^aH, TexHonoruanap Ba мннoвaцмa co^acugaru cuecaTM - ^ucca6oH cTpaTeruacu Ka6yn KMnuHgu. By ^yxxaTga $aH, TexHonoruanap Ba мннoвaцмa co^acugaru cue-caT Ba ycTyBop Ba3M^anap y3 aKcMHM TonraH. Ma3Kyp ^yxxaTra 2002 Munga BapcenoHaga y3rapTMpuw KupuTMnraH. yHra Kypa MHHoBa-цмanap y^yH ammhmht KaMMga 3%m axpaTM-nuwM KepaK3.

XagBan MatnyMoTnapMHM Ta^nun KunaguraH 6yncaK, gyHe 6yMu4a MTTKM 3Hr Kyn Ma6naF cap^naMguraH gaBnaTnapHMHr aKcapuaTMga uKTMcogueTHMHr 6apKapopnuru, xa^oH bkc-nopT 6o3opuga Ma^cynoTnapra Tana6HMHr wko-punuru, Mwna6 4MKapunraH Ma^cynoTnapMHMHr paKo6aT6apgownMrM Ba 6apKapop uKTucoguM ycMW cyptaTnapMHM KypMWMMM3 MyMKMH.

MunnuM мннoвaцмoн TM3MMM pMBoxnaHraH MaMnaKaTnapga uKTMcogueTHMHr TawKM Tat-cupnapra 6apgownMnMK gapaxacu ^Kopu

2 Keith S. Taber. Modeling Learners and Learning in Science Education: Developing Representations of Concepts, Conceptual Change to Inform Teaching and Research. Springer., UK, 2013, English.

3 http://www.ved.gov.ru/moder_innovac/analitic/ analytical_materials/obzor_gorizont_ 2020/

MKTMCOA BA MOMfl / 3K0H0MMKA M OMHAHCN 2017, 9

1-жадвал. ИТТКИга энг куп маблаf ажратган мамлакатлар унталиги1 (2016 йил мобайнида)

№ Давлатлар ЯИМ, млрд. АКШ долларида ИТТКИга харажат-лар, ЯИМга нисбатан % да ИТТКИга харажатлар, млрд. АКШ долларида Жахон ялпи ИТТКИдаги улуши, % да ИТТКИ харажатлари 2015 йилга нисбатан узгариши, % ЯИМ йиллик усиш суръати

2015 2016

1. АК.Ш 18 237.0 2.81 512.46 25.6 - 0.2 2.4 1.6

2. Хитой 20 669.7 1.94 400.99 20.1 0.7 6.9 6.7

3. Япония 4 854.2 3.55 172.32 8.6 0.1 0.5 1.0

4. Германия 3 906.3 2.88 112.50 5.6 - 0.2 1.5 1.8

5. Жанубий Корея 1 898.9 4.26 80.89 4.0 0.1 2.6 2.8

6. Хиндистон 8 570.3 0.85 72.85 3.6 0.1 7.3 6.8

7. Франция 2 681.4 2.24 60.06 3.0 - 0.1 1.1 1.2

8. Россия 3 688.3 1.50 55.32 2.9 0.2 - 3.7 - 0.2

9. Буюк Британия 2 727.2 1.75 47.73 2.4 0 2.2 1.8

10. Бразилия 3 086.7 1.20 37.04 1.9 0 - 3.8 - 3.6

булиб, 2008 йилда бошланган жахон молиявий-иктисодий инкирозининг салбий окибатларининг сезилиши паст даража бул-ган2.

Глобал инновация индекси - Халкаро бизнес мактаб, Корнелл университети ва Халкаро интеллектуал мулк ташкилоти томонидан хамкорликда ишлаб чикиладиган, мамлакат-ларнинг инновацион салохиятининг ривож-ланиш даражасини ифодалайдиган курсаткич. Мазкур индексларни хисоблаш тизимида мамлакатимиз рейтинги 2012 йилдан бери аникланмокда. 2012 ва 2013 йилларда Узбекистоннинг Глобал инновацион индекси 23,9 ни, 2014 йилда 25,2 ни ва 2015 йилда 25,9 ни ташкил этган3. Бу Узбекистонда иктисодиётни инновацион ривожлантириш йулига утказишда ижобий натижалар кулга киритилаётганлигининг исботидир.

Глобал инновацион индексни х,исоблаб чикишда 7 та мезондан фойдаланилади: институционал мухит, инсон капитали ва

1 Муаллиф томонидан Global R and D Funding Forecast:2016, 2017 ва World Economic Outlook 2016, 2017 маълумотлари асосида тузилган.

2 НТР и мировая политика. / Под ред. А.В.Бирюкова, А.В.Крутских. МГИМО (Университет) МИД России. М.: МГИМО - Университет, 2010. -С. 7.

3 Йиллар буйича Глобал инновацион индекс (The Global Innovation Index): 2012, 2013, 2014 ва 2015.

тадкикотлар, инфратузилма ва бозорнинг ривожланганлиги, бизнеснинг ривожланган-лиги, технологиялар ва билимларнинг ривож-ланиши, ижодий фаолият натижаси. Мамла-катимизда индекс сунгги турт йилда 2 пунктга кутарилган. Ижобий узгаришнинг мезонлар буйича тах,лили бозорнинг х,амда билимлар ва технологияларнинг ривожланганлигини, яъни инновациялар татбитининг ортганли-гини курсатмокда.

Умумлаштириб айтганда, жахондаги инновацион жараёнлар куйидаги ижобий узгариш-лар фонида содир булмокда:

• Инвесторларнинг ИТТКИга кизикиши-нинг ортиши ва бу сохани молиялаштириш хажмининг усиши;

• глобал телекоммуникациялар тармо™-нинг шаклланиши;

• интернет технологиялардан фойдала-ниш даражасининг ортиши;

• ахборот, нано ва биотехнологиялар сохасида конвергенция жараёнларининг кен-гайиши;

• энергия тежовчи технологияларнинг кулланилиш хажмининг ортиши ва пиро-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 9

ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ 73

вардда экологик муаммоларнинг хал эти-лиши1.

Мамлакатимиз ик,тисодиётини инновацион ривожлантириш жамиятда бир катор ижобий узгаришлар содир булиши билан айникса мухимдир. Хусусан:

• мамлакат иктисодиётига четдан кириб келадиган инвестициялар микдорининг ортиши;

• венчурли молиялаштириш тизимининг ривожланиши;

• узгарувчан жах,он бозорида уз миллий махсулотларига нисбатан катъий талабнинг мавжудлиги ва уз харидорлар сегментига эга булиши;

• мамлакатда энг сунги илм-фан ютук-ларининг жамланиши;

• миллий иктисодий хавфсизликнинг таъ-минланишига эришилиши;

• иктисодиётда ракобатбардошликнинг ортиши;

• миллий иктисодиётнинг ташки таъсир-ларга нисбатан иммунитетининг шаклла-ниши;

• баркарор иктисодий усиш суръатларига эришиш;

• пировард натижада иктисодиётни инновацион ривожлантириш орк,али инк,ирозларга карши дастурлар самарадорлигини оши-ришга эришиш.

Фикримизча, иктисодиётни инновацион ривожлантириш учун куйидагиларни амалга ошириш максадга мувофик:

1. Инновацион фаолиятнинг х,укукий-норматив асосларини такомиллаштириш.

2. Инновацион фаолиятни бошлаш учун х,ар тамонлама, хусусан, ташкилий, иктисодий ва таълим йуналишлари буйича ёрдам кур-сатадиган махсус муассасаларни ташкил этиш.

3. Давлат томонидан инновацион фаолиятнинг комплекс инфратузилмасини яра-тиш.

1 Исаджанов А.А. Инновационная политика и проблемы устойчивого экономического развития. // «Ик,тисодиёт ва таълим», 2016, 3-сон.

4. Инновацион лойихаларни молиялаш-тиришнинг давлат томонидан тартибга соли-ниши ва маблат ажратиш куламининг кен-гайтирилиши.

5. Чет эл ва махаллий инвесторлар учун мавжуд кулай ишбилармонлик мухитини янада яхшилаш ва жозибадорлиги оши-риш.

6. Мамлакат мик,ёсида инновацион лойихаларни танлаб олишнинг куйи бутиндан бошланадиган мукаммал механизмини ама-лиётга татбик этиш.

7. Инновацион фаолият билан шутулла-нувчи тадбиркорларга солик, божхона ва экспорт йуналишларида имтиёзлар тизимини жорий этиш куламини кенгайтириш.

8. Янгиликлар ва янги ишланмаларни давлат руйхатидан утказиш ва тижоратлаштириш учун корхоналарда мукаммал менежмент тизимини йулга куйиш.

Юкоридаги тахлил натижаларидан аён булишича, иктисодиётни инновацион ривожлантириш оркали мамлакатда баркарор иктисодий усиш суръатларининг таъминла-ниши иктисодчи олим Й.Шумпетер томонидан илгари сурилган турт фазали иктисодий цикллардан биринчиси - юксалиш ва иккин-чиси - рецессия фазаларининг узокрок вакт мобайнида амал к,илишига замин хозирлайди. Бундан ташкари, Н.Кондратьевнинг К-цикл-лари назариясида хам инновациялар маса-ласига эътибор к,аратилиши алохида ахамият-лидир. Баркарор иктисодий усиш суръатларининг узокрок вакт давомида мавжуд булиши жуда куп омиллар каторида инновация омилининг хам мавжуд булишини такозо этади. Яъни баркарор иктисодий усиш инновацион ривожланиш билан тутри про-порционал ботликликка эга. Хулоса сифатида айтадиган булсак, инновациялар иктисодий инкироз пайтида унинг таъсирини камайти-ришга, окибатларини юмшатишга ва иктисодий инкирозларга карши дастурлар самарадорлигини оширишга хизмат килади.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 9

Адабиётлар руйхати:

1. Шумпетер Й. Теория экономического развития. - М., 1982. -С. 401.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Вах,абов А., Жумаев Н., Хошимов Э. Жах,он молиявий-иктисодий инкирози: саба-блари, хусусиятлари ва иктисодиётга таъсирини юмшатиш йуллари. - Т., 2009.

3. Keith S. Taber. Modeling Learners and Learning in Science Education: Developing Representations of Concepts, Conceptual Change to Inform Teaching and Research. Springer., UK, 2013, English.

4. http://www.ved.gov.ru/moder_innovac/analitic/analytical_materials/obzor_ gorizont_2020/

5. НТР и мировая политика. / Под ред. А.В.Бирюкова, А.В.Крутских. МГИМО (Университет) МИД России. - М.: МГИМО - Университет, 2010.

6. Йиллар буйича Глобал инновацион индекс (The Global Innovation Index): 2012, 2013, 2014 ва 2015.

7. Исаджанов А.А. Инновационная политика и проблемы устойчивого экономического развития. // «Иктисодиёт ва таълим», 2016, 3-сон.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 9

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.