Научная статья на тему 'ИҚТИДОРЛИ ТАЛАБАЛАРНИ МАТЕМАТИКА ФАН ОЛИМПИАДАСИГА ТАЙЁРЛАШ КЎНИКМАЛАРИ'

ИҚТИДОРЛИ ТАЛАБАЛАРНИ МАТЕМАТИКА ФАН ОЛИМПИАДАСИГА ТАЙЁРЛАШ КЎНИКМАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
25
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАТЕМАТИКА ФАН ОЛИМПИАДА / ГЕНДЕР / қОБИЛИЯТ / ИСТЕЪДОД / БОШ МИЯ ЯРИМ ШАР / НЕЙРОПСИХОЛОГИЯ / ВЕРБАЛ ХОТИРА

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Назаров Х.А.

Иқтидорли талабаларни математика фанидан олимпиадага тайёрлашда инсоннинг гендер фарқлари билан ўзаро боғлиқликдаги хусусиятларга эътибор қаратиш лозим. Тадқиқотчиларннинг назариясига биноан, талаба шахсининг ривожланиши унинг жинсига боғлиқлик масаласини тадқиқ этганларида турли жинсдаги ўспиринлар психикасидаги фарқ бош мия яримшарлари функцияларининг асимметрияси билан узвий боғлиқ эканлигини эътироф этганлар . Уларнинг фикрига кўра, турли жинсдаги шахсларнинг физиологик жиҳатлари бир биридан фарқ қилади - қиз болаларнинг тери ва эшитиш органлари ўғил болалардан фарқли ўлароқ, юзароқда жойлашган бўлиб, нисбатан сензитивлиги билан ажралиб турса, ўғил болаларнинг тўлақонли психик ривожланиши учун кенгроқ муҳит талаб қилинади. Тадқиқот жараёнида шуни таъкидлашимиз мумкинки, гендерлик ва нейропсихологик хусусиятлари турли жинсдаги шахслар психикасидаги фарқ бош мия яримшарлари функцияларининг бир-биридан кескин фарқ қилиши билан боғлиқ бўлиши таъкидланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SKILLS TO PREPARE TALENTED STUDENTS FOR THE MATHEMATICS SCIENTIFIC OLYMPIAD

When preparing gifted students for the Mathematics Olympiad, it is necessary to pay attention to the peculiarities of human interaction with gender differences. According to the theory of the researchers, when studying the issue of gender dependence on the development of the student's personality, they recognized that differences in the psyche of adolescents of different sexes are inextricably linked with the asymmetry of the functions of the cerebral hemisphere. In their opinion, the physiological aspects of people of different sexes are different - the skin and hearing organs of girls are located on the surface, unlike boys, and, although they are relatively sensitive, a wider environment is required for the full mental development of boys. During the study, it was noted that differences in the psyche of persons of different sex, due to gender and neuropsychological characteristics, are associated with sharp differences in the functions of the cerebral hemispheres.

Текст научной работы на тему «ИҚТИДОРЛИ ТАЛАБАЛАРНИ МАТЕМАТИКА ФАН ОЛИМПИАДАСИГА ТАЙЁРЛАШ КЎНИКМАЛАРИ»

Назаров Х.А.

ф-м.ф.н "Табиий илмий ва гуманитар фанлар" кафедраси Тошкент молия институти, Узбекистон Республикаси

ЩТИДОРЛИ ТАЛАБАЛАРНИ МАТЕМАТИКА ФАН ОЛИМПИАДАСИГА ТАЙЁРЛАШ КУНИКМАЛАРИ

Аннотация: Ицтидорли талабаларни математика фанидан олимпиадага тайёрлашда инсоннинг гендер фарцлари билан узаро боглицликдаги хусусиятларга эътибор царатиш лозим. Тадцицотчиларннинг назариясига биноан, талаба шахсининг ривожланиши унинг жинсига боглицлик масаласини тадциц этганларида турли жинсдаги успиринлар психикасидаги фарц бош мия яримшарлари функцияларининг асимметрияси билан узвий боглиц эканлигини эътироф этганлар. Уларнинг фикрига кура, турли жинсдаги шахсларнинг физиологик жщатлари бир биридан фарц цилади - циз болаларнинг тери ва эшитиш органлари узил болалардан фарцли улароц, юзароцда жойлашган булиб, нисбатан сензитивлиги билан ажралиб турса, узил болаларнинг тулацонли психик ривожланиши учун кенгроц мууит талаб цилинади. Тадцицот жараёнида шуни таъкидлашимиз мумкинки, гендерлик ва нейропсихологик хусусиятлари турли жинсдаги шахслар психикасидаги фарц бош мия яримшарлари функцияларининг бир-биридан кескин фарц цилиши билан боглиц булиши таъкидланди.

Калит сузлар: математика фан олимпиада, гендер, цобилият, истеъдод, бош мия ярим шар, нейропсихология, вербал хотира.

Nazarov Kh.A., candidate of physical and mathematical sciences department of natural sciences and humanities Tashkent Financial Institute, Republic of Uzbekistan

SKILLS TO PREPARE TALENTED STUDENTS FOR THE MATHEMATICS SCIENTIFIC OLYMPIAD

Abstract: When preparing gifted students for the Mathematics Olympiad, it is necessary to pay attention to the peculiarities of human interaction with gender differences. According to the theory of the researchers, when studying the issue of gender dependence on the development of the student's personality, they recognized that differences in the psyche of adolescents of different sexes are inextricably linked with the asymmetry of the functions of the cerebral hemisphere. In their opinion, the physiological aspects of people of different sexes are different - the skin and hearing organs of girls are located on the surface, unlike boys, and, although they are relatively sensitive, a wider environment is required for the full mental development of boys. During the

study, it was noted that differences in the psyche of persons of different sex, due to gender and neuropsychological characteristics, are associated with sharp differences in the functions of the cerebral hemispheres.

Keywords: mathematical Olympics, gender differences, abilities, talent, cerebral hemisphere, neuropsychology, verbal memory.

Кириш. Талабаларни математика фан олимпиадаларига тайёрлаш технологиялари сифатини оширишда олий таълим сифатини тубдан такомиллаштириш зарур. Бу борада Хдракатлар стратегиясида алохида эътибор каратилиб информатика, математика, физика, кимё, биология каби бошка аник ва табиий фанларни чукурлаштириб замон талабидан келиб чикиб ташкил этиш таъкидланган [2].

Узбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 29 декабрдаги ПК,-2909-сон «2017-2021 йилларда таълим тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари т^рисида"ги карори, 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тyFрисида"ги Фармони, 2017 йил 20 апрелдаги 313-сонли модда "Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тyFрисида"ги карори, "Узбекистон Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тyFрисида"ги фармони, 2019 йил 9 июлдаги ПК,-4387-сонли «Математика таълими ва фанларини янада ривожлантиришни давлат томонидан куллаб кувватлаш, шунингдек, В.И.Романовский номидаги математика институти фаолиятини тубдан такомиллаштириш тyFрисида»ги, Олий таълим вазирлигининг 2019 йил 8 ноябрдаги 360-сон буйруFи "Математика буйича билимлар беллашувини ташкил этиш хамда худудий халк таълими бошкарув идоралари ва таълим муассасаларининг рейтингини аниклаш тyFрисида"ги билан тасдикланган низоми, 2020 йил 7 майда "Математика сохасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий-тадкикотларни ривожлантириш чора-тадбирлари тyFрисида"ги К,арорлари хамда бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу тадкикот иши муайян даражада хизмат килади [1, 2, 3, 4, 5].

Иктидорли талабаларни математика туркум фанларга (Олий математика, Математика укитиш методикаси ва хк.) тайёрлашда инсоннинг гендер фарклари билан yзаро боFликликдаги хусусиятларга эътибор каратиш лозим. Демак, талабаларни олимпиадаларга тайёрлашда уларнинг гендер фарклари хам хисобга олинади.

- Тад^и^от методологияси (Research Methodology). - Тад^и^от методологияси (Research Methodology). Н.Н.Николаенко, В.Д.Еремеева ва Т.П.Хризманлар талаба шахсининг ривожланиши унинг жинсига боFликлик масаласини тадкик этганларида турли жинсдаги yспиринлар психикасидаги фарк бош мия яримшарлари функцияларининг

асимметрияси билан узвий боFлик эканлигини эътироф этганлар [6; 180с, 7; 334с, 8; 244с.]. Тадкикотчилар ёшларнинг нутки ва тафаккурининг ривожланишида бош мия яримшарлари фаолиятининг шахс жинсига хам боFлик эканлигини исботлашган. Психологлар В.П.Бианки, Е.Б.Филипповлар таъкидлашича, турли жинсдаги шахсларнинг физиологик жихатлари бир биридан фарк килади - киз болаларнинг тери ва эшитиш органлари yF^ болалардан фаркли уларок, юзарокда жойлашган булиб, нисбатан сензитивлиги билан ажралиб турса, yF^ болаларнинг тулаконли психик ривожланиши учун кенгрок мухит талаб килинади [9; 236с, 10]. Шундай килиб, улар гендерлик ва нейропсихологик хусусиятлари турли жинсдаги шахслар психикасидаги фарк бош мия яримшарлари функцияларининг бир-биридан кескин фарк килиши билан боFлик булишини таъкидлаганлар.

Е.Ю.Давыдова, Н.Л.Горбачевская ва Л.П.Якупова тадкикотларида 6 ёшдан 10 ёшгача булган болаларда визуал хамда вербал хотираларнинг ривожланиши уларни гендер фарклари билан боFликлиги аникланган [11; 282с, 12; 322с, 13; 118с.]. Бу ёшда киз болаларда аудиал хотира yFил болаларга нисбатан яхши ривожланганлиги кайд килинган. Бирок, 11 ёшдан кейин сезиларли даражада регресс кузатилиб, yFra болаларнинг визуал хотира курсаткичлари маълум даражада усади. Шу ёшда фанларни узлаштириши кийин кизлар узлаштириши яхши булган кизлардан визуал хотираларининг бирмунча пастлиги билан фарк килишган. 10 ёшдаги yF^ болалар орасида эса хотира курсаткичи билан фанларни узлаштиришда узаро боFликлик кузатилмаган.

H.Н.Николаенконинг эътироф этишича, болалар ёшининг барча диапазонларида киз болаларнинг аудиал (вербал) хотира хажми yF^ болаларга нисбатан анча катталиги билан фарк килади. Масалан, 9-11 ёшдаги киз болаларнинг вербал хотира курсаткичлари 12-15 ёшларида хам деярли узгармайди. Аммо 12-15 ёшдаги yF^ болаларда вербал хотира курсаткичлари бирмунча пасайиши кузатилади [6; 180с.].

17-21 ёшли успиринларда эса, бош мия яримшарларининг узаро алокаси учун масъул булган кадоксимон танадаги нерв хужайралари маълумотларни синтез килиш вазифасини бажаради [6; 180с.].

- Та^лил ва натижалар (Analysis and results). Кддоксимон танадаги нерв хужайраларининг умумий сони йигитларга караганда кизларда куп булиб, бу эса кизлар томонидан маълумотларни синтез килиш жараёнини яхширок амалга оширишни таъминлайди. Факатгина йигитларда синтез интуициянинг асосини ташкил килади, анализ (тахлил) эса - мантикнинг асосини ташкил килади. Демак, нейропедагогика сохасидан келтирилган ушбу маълумотлардан куйидаги фикрларни эътироф этиш жоиз:

I. Математикадан фан олимпиадаларига тайёрланаётган тахсил олувчиларнинг гендер хусусиятларини инобатга олиш лозим. Бунда киз талабаларда вербал хотира хажми ва тафаккури йигитларга нисбатан

юкорирок булганлиги боис, вербал таълим нисбатан муваффакиятли кечади. Вербал хотира ва таълим чап яримшар функциясига боFлик булганлиги сабабли, кизларда чап яримшар анча илгари, кичик ёшиданок ривожланишни бошлайди. Мазкур масалага кенгрок карайдиган булсак, аёл ва эркак интеллектининг коэффициенти ^ тестлари буйича деярли бир хил булсада, иктидорли эркакларга караганда иктидорли аёллар тахминан 3% купчиликни ташкил этади. Бундан келиб чикиб, йигит ва кизларни алохида гурухларга ажратиб тайёрлаш эмас, балки уларга бериладиган укув маълумотларни юкорида таъкидланган хосликларни хисобга олган холда такдим этиш керак. Тадкикотларимиз курсатишича, математикадан берилган аналитик хусусиятга эга булган масала ечимини йигитлар кизларга нисбатан кенгрок тахлил килишади (89%), кизлар эса синтез жараёнини мужассамлаштирувчи масалаларни йигитларга нисбатан тез ва киска муддат ичида бажаришди.

2. Педагог математикадан фан олимпиадаларига тахсил олувчиларни тайёрлар экан, улардаги гендер хусусиятлари уртасидаги фарк туфайли мия яримшарлари фаолиятини ташкил этиш типларининг турличалиги, латерация (мия ярим шарлари уртасидаги ассиметрия) профиллари мувофиклигини аник тасаввур этиши керак. Бунда талабалар учун укитиш жараёнини ташкил этишда куйидаги холатларни хисобга олиш максадга мувофик булади:

а) психик жараёнлар, уларнинг биологик жинсидан катъий назар, маскулин (яъни эркакларга хос) ёки феминин (яъни аёлларга хос) типида кечади. Психик жараёнларнинг кечиш типи хар доим хам талабанинг биологик жинсига туFри келавермаслиги мумкин;

б) генетик нуктаи назардан, куп холларда йигитлар бош миясининг унг яримшари яхши ривожланган булиб, бу яримшар предметлар таркиби ва шакли туFрисида куриш ва эшитиш оркали олинган маълумотлар тахлили хамда абстракт тафаккур учун жавоб беради. Демак, математикадан такдим этилган топширикларда геометрияга оид топшириклар доминанталик килади, бунда масалаларни иктидорли йигитлар иктидорли кизларга нисбатан осон ва тез еча олишади.

3. Педагог математикадан фан олимпиадаларига тайёрлар экан, кизларда, асосан, бош мия чап яримшари яхши ривожланган булиб ёзма ва OFзаки нуткни, хусни хатни, хисобни ва интуитив тафаккурни бошкариш учун масъул эканлигини билиши лозим.

4. Йигитлар бош миясининг унг ва чап яримшарлари бир-биридан кескин фарк киладиган аник вазифаларни бажарса, кизларнинг бош мия яримшарлари бажарадиган вазифалари катъий чегараланмаган булиб, нисбатан дифференциаллашган тарзда белгиланган;

5. Математикадан топширикларни бажариш мобайнида вербал хотира ва таълим чап яримшар функциясига боFлик булади. К,изларда вербал хотира хажми ва тафаккур йигитлардагига нисбатан юкорирок

ривожланганлиги сабабли, уларда вербал таълим нисбатан муваффакиятли кечади хамда кизларда, маълумотларни синтез килиш жараёни самаралирок булади. Демак, математикадан берилган олимпиада топширикларини тайёрлашда ва улар талабалар томонидан бажарилганида булар эътиборга олиниши керак.

Таъкидлаш жоизки, таълим жараёнининг самарадорлиги факатгина таълим олувчининг нейропедагогик хусусиятларини таълим берувчи томонидан билиш эмас, балки таълим олувчининг индивидуал латераллиги профилига уз профилини "мослаштириши"га хам боFликдир. Масалан: Тасвирда келтирилган фигуранинг буялган кисмининг юзасини топинг (1-расм)?

^из бола: АВ=5. А+В+С=?

В+D+C = ^ = 6(1)

D + C+H = — (2) 8 v '

B+D+K = = 2я(3)

.< я'25 /

K+H + A =-(4)

8 v '

(1) + ( 4) = A + B + C + D + K + H = 6 + —

8

?5ж

(2)+(3) = D+C+H + B+D+K = —

8

A-D = 6 D = A-6 B+D+C = 6 B + A - 6 + C = 6 A+B+C=12

Угил

бола:

чизмадаги кук рангга буялган кисмини тасаввурида уч хил рангларда ифодалаб А,В,С ва улар орасидаги ёйларни D,K,H каби

белгиланди. Натижа, масала ечимини осонлаштирди. А+В+С=12

- Хулоса ва таклифлар (Conclusion/Recommendations).

Математикадан фан олимпиадаларига иктидорли талабаларни тайёрлаш мазмуни мотивацион, фаолиятга доир ва аксиологик компонентлар хамда ташкилий-педагогик асослари талабаларда аутопсихологик компетентликни ривожлантириш, толерант хулк-атвор, уз фаолиятини мустакил бошкариш стратегияларини интеграциялаш асосида такомиллаштириш заруратининг мавжудлиги тадкикот дастурини ишлаб чикишга хизмат килди.

Талабаларда математикадан иктидорлиликни ривожлантиришнинг мотивацион уз-узини раFбатлашга кобилиятлилик, эмоционал-иродавий уз-узини ривожлантириш, эмоционал уз-узини назорат килиш, интеллектуал компонентнинг тадкикотчиликка доир фаолиятини ривожлантириш хамда креатив компонентнинг аналитик тафаккурни ривожлантириш курсаткичларини аниклаш имконини берди.

References:

7. Akhmedov, B. A. (2021). Dynamic identification of the reliability of corporate computing cluster systems. Academic Research in Educational Sciences, 2 (3), 495- 499.

8. Akhmedov, B. A. (2021). Problems of ensuring the reliability of cluster systems in a continuous educational environment. Eurasian Education Science and Innovation Journal, 1 (22), 15-19.

9. Akhmedov, B. A. (2020). On the development of skills of interactive online courses in the distance conditions of modern society (model program for teachers of educational institutions). Universum: Engineering Sciences, 12-1 (81).

10. Akhmedov B. A. (2021). Zadachi obespecheniya nadejnosti klasternix sistem v neprerbivnoy obrazovatelnoy srede. Eurasian education science and innovation journal. № 1 (22). Р. 15-19.

11. Akhmedov, B. A. (2020). Mathematical models for evaluating the characteristics of the quality and reliability of software. Eurasian Education Science and Innovation Journal, 3 (10), 97-100.

12. Rakhimov, S. М., Djamirzaev, A. А., Akhmedov, B. А. (2021). Methods of teaching Informatics in Higher Education Problems and Observations. Ekonomika i sotsium, 9(88).

13. Akhmedov B.A., Shayxislamov N., Madalimov T., Maxmudov Q. (2021). Smart texnologiyasi va undan ta'limda tizimida klasterli foydalanish imkoniyatlari. Scientific Progress, 7(3), 102-112.

14. Ахмедов, Б. А., Султанов, Б. (2021). Анализ и новые тенденции использования кластерных систем и искусственного интеллекта в современной системе высшего образования. Ekonomika i sotsium, 5(87), 344-358.

15. Якубов, М. С., Ахмедов, Б. А., Дуйсенов, Н. Э., Абдураимов, Ж.Г. (2021). Анализ и новые тенденции использования нейросетей и искусственного интеллекта в современной системе высшего образования. Ekonomika i sotsium, 5(84), 1148-1162.

16. Rakhimov, S. М., Ahmedov, B. А. (2021). O'rta ta'lim maktabida informatikani o'rgatish metodikasi. Ekonomika i sotsium, 9(88).

17. Якубов, М. С., Ахмедов, Б. А. (2021). Применение цифровых технологий в формировании структуры системы образований. Ekonomika i sotsium, 5(84), 1163-1177.

18. Mukhamedov, F. I., & Akhmedov, B.A. (2020). Innovation "Klaster mobile" ilovasi. Academic Research in Educational Sciences, 1(3), 140-145.

19. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Temir yo'l transportini rivojlantirishning moliyaviy siyosatining tahlili va tamoyillari. Экономика и социум, 9(88), 893-896.

20. Abdusoliyev, A. I., Kushakova, M. N. (2021). Moliyaviy menejment tizimini rivojlantirish tamoyllari. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 7(9), 972-977.

21. Razzoqova, J. R., Qaxorov, M. X., Kushakova, M. N. (2021). Temir yo'l transportining moliyaviy boshqaruv tizimini takomillashtirish. Oriental renaissance Innovative, educational, natural and social sciences, 7(9), 978-986.

22. Kushakova, M. N. (2020). Main directions of credit policy during the COVID-19 PANDEMY. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 1836-1839.

23. Kushakova, M. N. (2020). Financial planning problems in enterprises. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues, 8(5), 20-21.

24. Dzhumanova, A. B., Kushakova, M. N., Khodzhaeva, N. A. (2019). Formation of accounting management information in the control system of enterprises of JSC «Uzbekistan Railways. International Journal of Advanced Science and Technology, 28(14), 32-36.

25. Umirovich A. O., Abdumajitovna A. S. (2020). The Role of Social Intelligence in Personality Maturity. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(4), 3983-3991.

26. Abdujalilova, S., & Qorayev, S. (2020). The Role of Pedagogical Technologies in the Formation of Students' Scientific Outlook. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 4377-4384.

27. Burkhonov, A., Avlaev, O., Abdujalilova, S., & Otaev, A. (2021). Responsibility as a criterion for determining personal maturity. In E3S Web of Conferences (Vol. 244, p. 11059). EDP Sciences.

28. Абдумажитовна, Ш., & Эшманова, Н. Н. (2021). УЗБЕКИСТОН ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА МУТАХАССИСЛИК ФАНЛАРИНИ У^ИТИШ КЛАСТЕРИ. Scientific progress, 1(4).

29. Abdujalilova, S. (2022). Abdurauf Fitrat's Interpretation of" Music Pedagogy" Issues in Pedagogical Education. International Journal of Culture and Modernity, 12, 41-45.

30. Abdujalilova, S., & Sodiqova, N. (2021). THE CONCEPT OF PEDAGOGICAL EDUCATION IN THE FAMILY IN THE WORKS OF ABDURAUF FITRAT. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 2(06), 46-50.

31. Абдужалилова, ША (2021). АБДУРАУФ ФИТРАТНИНГ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ТАЪЛИМОТИДАН ФОЙДАЛАНИШ МОДУЛИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(3), 41-48.

32. Абдужалилова, Ш., & Содщова, Н. (2021). ОИЛАДА АМАЛГА ОШИЛАДИГАН ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ТУШУНЧАСИ. Scientific progress, 2(2), 752-760.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.