Научная статья на тему 'ХОРИЖ ОЛИМЛАРИ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ДЕПРЕССИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ ИЛМИЙ ТАҲЛИЛИ'

ХОРИЖ ОЛИМЛАРИ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ДЕПРЕССИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ ИЛМИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
382
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Yusupxodjayeva U

Мақолада инсонларда юзага келадиган депрессив ҳолатлар ва уларнинг юзага келишига сабаб бўлувчи тиббий-психологик омиллар кўрсатиб ўтилган. Айниқса, депрессия тушунчасига нисбатан хориж олимлари томонидан берилган таърифлар ҳамда уларнинг илмий таҳлиллари келтирилган. Шунингдек, инсонларда депрессив ҳолатларни шахсда намоѐн бўлишининг асосий белгилар ажратиб кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье описаны депрессивные состояния, возникающие у человека, и медико-психологические факторы их возникновения. В частности, даны определения понятия депрессия зарубежными учеными и их научный анализ. Также выделяется основные признаки и симптомы депрессивных состояний у человека

Текст научной работы на тему «ХОРИЖ ОЛИМЛАРИ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ДЕПРЕССИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ ИЛМИЙ ТАҲЛИЛИ»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ХОРИЖ ОЛИМЛАРИ ТАДЦЩОТЛАРИДА ДЕПРЕССИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ ИЛМИЙ ТАХЛИЛИ

U. B. Yusupxodjayeva

TDPU 2-kurs magistranti

АННОТАЦИЯ

Маколада инсонларда юзага келадиган депрессив холатлар ва уларнинг юзага келишига сабаб булувчи тиббий-психологик омиллар курсатиб утилган. Айникса, депрессия тушунчасига нисбатан хориж олимлари томонидан берилган таърифлар хамда уларнинг илмий тахлиллари келтирилган. Шунингдек, инсонларда депрессив холатларни шахсда намоён булишининг асосий белгилар ажратиб курсатилган.

АННОТАЦИЯ

В статье описаны депрессивные состояния, возникающие у человека, и медико-психологические факторы их возникновения. В частности, даны определения понятия депрессия зарубежными учеными и их научный анализ. Также выделяется основные признаки и симптомы депрессивных состояний у человека.

ABSTRACT

The article describes the depressive states that occur in humans and the medical-psychological factors of their occurrence. In particular, the definitions of the concept of depression given by foreign scientists and their scientific analysis are given. It also highlights the main signs and symptoms of depressive states in humans.

Маълумки, якин якингача депрессия касалликлар сифатида расмий руйхатда уз аксини топмаган эди. У купинча инжиклик ёки заифликнинг намоён булиши сифатида каралган. Факат 1990 йилда Америка Миллий рухий саломатлик институти рахбарларидан бири Роберт Хиршфельд узи томонидан олиб борилган изланишларига асосланиб, "Хрзирда депрессия камчилик эмас, балки касаллик сифатида каралмокда". Шунингдек, Россияда депрессия факат 1998 йилда алохида касаллик сифатида ажратилган.

Бугунги кунда турли илмий-оммабоп адабиётларда депрессия феномени хакида хамма нарсани, шу жумладан, ушбу касалликка нисбатан куплаб

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

таърифларни топишингиз мумкин. Шунга мос равишда депрессия лотин тилидан таржима килинганда рухий тушкун холат сифатида келтирилади. Шу уринда савол тугилади депрессиянинг асосий белгилари нималардан иборат? Умумий урганишлар натижасига кура, унинг умумий белгилари куйидагилардан иборат: ташвишланиш хисси, заифлик хисси, кучини йукотиш, айникса эрталаб (тушлик ёки кечкурун кучни тиклаш мумкин), акдий ва жисмоний чарчок, умумий чарчок, тана вазнининг узгариши; огрик, бошдаги нокулайлик, уйку бузилиши (агар у кечкурун ухлаб колса, эрталаб соат 2-3 да уйгонади, узок вакт ухлай олмайди ва нихоят ухлаб колса, туриш вакти келди); уйкуга ётишнинг кийинлиги, уйкудан кейин дам олиш хиссининг йуклиги; рухий тушкунлик, кайгу хисси билан боглик меланхолия хисси; уз утмиши, бугуни, келажагига нисбатан пессимистик бахо бериш; айбдорлик хисси, гунохкорлик, узини узи айблаш, уз жонига касд килиш, фикрлари (уз жонига касд килиш хакида, яшаш энг юкори кадрият сифатида уз маъносини йукотганда) ва уз жонига касд килишга олиб келадиган хатти-харакатларнинг пайдо булиши; таниш фаолиятга кизикишнинг пасайиши; ассоциатив жараённинг секинлашиши (аклий фаолиятнинг сусайиши, хотиранинг бузилиши, диккатни чалгитиш ва унинг субъектив хисси шаклида намоён булади), уз интеллектуал кобилиятларини узини узи хурмат килишнинг пасайиши, одамда ноаникликнинг пайдо булиши, илгари ёкимли булган кутаринки кайфиятнинг пасайиши; якинлик ва севги туйгуларининг йуколиши; жинсий функциянинг ёмонлашиши (эркакларда либидо, фригидлик ва психологик иктидорнинг пасайиши ва баъзан йуколиши); фаолият учун мотивацияни йукотиш, умидсизликка чидамлиликнинг паст даражаси; хаддан ташкари асабийлашиш ва хатто тажовузкорликнинг пайдо булиши; хазил туйгусининг йуколиши; чекилган сигареталар сонининг купайиши; спиртли ичимликларни одатдагидан купрок ичиш; узи билан атрофида содир булаётган холатларда ва узидан, хаётдан норозилик, оиладаги ва ишдаги низолар.

Депрессия - бу рухий касаллик булиб, у хаёт мотивлари, максадлари бузилишига олиб келади ва инсоннинг хаётий фаолиятини бузади. Натижада инсон учун уз хаётининг маъносини йукотади. Улар учун ишлаш, кувониш, севиш керак эмас. Унинг асосий симптомлари сифатида узини ёмон хис килиш, хеч кандай истакларнинг йуклиги, меланхолик темперамент типи ва хатто яшашга булган истакнинг йуклиги билан тавсифланади. Х,ар кандай, хатто энг оддий фаолият хам акл бовар килмайдиган харакатларни талаб килади. Бунинг

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

сабаблари ишдаги ортикча юк, шахсий хаётни тугри йулга куйилмагани, кучли хис-туйгулар, травматик мия шикастланиши ва мия шиши булиши мумкин [2].

Депрессия рухий холатнинг бузилиши билан тавсифланган психик касалликдир. Асосий аломатлар: шодлик, депрессия холати, завкни йукотиш; кдзикдшларнинг йуклиги; диккатни бир объектга жамлай олмаслик, хотира бузилиши; карор кабул кила олмаслик, бир хил масалаларга нисбатан салбий караш; куркув (кундалик хаётдан олдин ёки ноаник), ички ташвиш, чарчок хисси, энергиянинг етишмаслиги; уйку бузилиши; иштахани йуколиши, вазн йукотиш; жинсий кизикишларнинг йуклиги; корин ва кукрак кафасидаги босим, огирлик хисси; вегетатив аломатлар (курук огиз, ич котиши, терлаш ва бошкалар).

Депрессия маккор касаллик хисобланади, чунки уни таниб олиш кийин. Бемор одатда унга нима булаётганини тушунмайди. Агар у терапевтга борса хам, у, масалан, уйкусизлик ёки бел огриги, яъни биргаликда касалликлардан шикоят килади. У энг яхши фойдасиз булган тегишли дори-дармонларни буюради, шунинг учун патологияни факат ёмон кайфият ва оддий чарчокдан ажрата олиш керак. Усуллардан бирига кура, беморда камида икки хафта давомида учта асосий белгидан иккитаси ва еттита ён белгидан иккитаси булса, депрессия эхтимоли жуда катта. Асосий белгилар (симптомлар) орасида куйидагилар мавжуд: тушкун кайфият; кундалик ишларга ва кувонч келтирадиган хамма нарсага кизикишнинг йуколиши; чарчокнинг кучайиши. Ён белгиларига куйидагилар киради: агар керак булса, бирор нарсага диккатни жамлашда кийинчилик; узини паст бахолаш ва узига ишончни йукотиш; айбдорлик хисси кучайганлиги; пессимизм ва келажакка умидсизлик; уз жонига касд килиш хакидаги фикрлар; уйку бузилиши; иштаха билан таом танаввул килмаслиги ва хоказо. Тугри, депрессия бошкача намоён булади. Бемор умуман бефарк эмас, аксинча, рухий огрикни бостиришга харакат килади, у хаётга кизикишни кучайтиради, жадал спорт билан шугулланади, ишда фаол (баъзан нотинч), у хакида ижобий таассурот колдиришга харакат килади лекин, айрим инсонлар уларни рухиятини синдириб, уларнинг устига уз газабларини сочади. "Бу хаётга муносабати туфайли узини касал деб хисобламайдиган беморнинг бир тури",-дейди Мюнхен психиатрия институти профессори Ульрих Витхен, аммо у купинча касалхонада касалликка карши курашиш стратегиясини ишлаб чикади ва бу стратегия тугри дакикаларга эга, аммо у купинча инсонда касалликнинг чукурлашишига олиб келади".

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Депрессиянинг табиатини тушунтириш максадида купгина фанлар доирасида жуда куп ишлар килинди. Бирок, у хали бу касалликдан зарар курган одамнинг танасида нима содир булаётгани хакида тулик тасаввурни ярата олмади. Олимлар олдида турган вазифанинг мураккаблиги бизнинг миямиз миллиардлаб нерв хужайралари - ахборот узатувчилар ёрдамида бир-бири билан "мулокот килувчи" нейронлардан иборатлигидан далолат беради (бундай сигнал берувчи моддалар - медиаторларнинг мингдан ортик турлари мавжуд). Баъзи тадкикотчилар депрессиянинг пайдо булишини факат маълум сигнал берувчи моддаларнинг етишмаслиги ёки куплиги билан изохлашади.

Бошкалар миянинг узидаги узгаришларга эътибор беришади: депрессияга учраган беморларда унинг ижобий хис-туйгуларга "масъул" булган кисмлари хажми 40 фоизга камаяди. Бирок, миянинг "куритиши" учун яна бир изох бор: овкатланишнинг етишмаслиги. Ахир, иштаханинг етишмаслиги депрессия белгиларидан бири эканлиги маълум. Ва нихоят, бошкалар "депрессия гени" ни изламокда (хозирча муваффакиятсиз).

Эхтимол, касалликнинг биологик табиати барча бу омилларнинг комбинацияси билан изохланади. Аммо хар бир алохида холатда улардан бири хал килувчи роль уйнаши мумкин. Ва агар шундай булса, унда "депрессия" атамаси жуда турли касалликларни англатади. Ахир, бурун окиши вируслар ёки гул чанглари туфайли юзага келади [3].

Машхур психотерапевт Михаил Львович Покрасснинг фикрига кура, депрессия мотивацион кадриятлар тизимини онгли ёки онгсиз равишда кайта куришнинг намоён булиши ва зарур воситаси - танлаш воситаси, уз-узини куриш ёки узини узи йук килиш механизмидир. Депрессия хар доим одамда уз кадриятларини кондириш, "мен" ёки хаётнинг узи яхлитлигини саклаб колиш мумкин булмаган, у учун мухим фаолиятни амалга оширишга имконияти булмаган шартлар йуклиги билан дуч келганда пайдо булади.

Депрессия, америкалик психотерапевт С.Трискеттнинг фикрига кура, купинча ташвишнинг натижасидир. Хавотир холатида одамнинг харакатлари тезлашади, тушкунликда эса, аксинча, секинлашади. Депрессия ташвишдан сунг тананинг мажбурий дам олиш вазифасини бажаради.

С.Триккеттнинг таъкидлашича, депрессив холат у ёки бу даражада бутун инсонга таъсир килади, унинг бутун тузилишини - фикрларидан тортиб, хатти-харакатларигача кайта тиклайди. Гарчи бу узгаришлар аста-секинлик билан содир булиши мумкин булса-да, депрессияга учраган одам депрессия

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

бошланишидан олдин булганидан фарк килади. Хдтто у узига карама-карши булиб колиши хам мумкин.

Депрессиянинг энг аник ва типик белгиси - бу гамгин кайфият, шунингдек, депрессия, ёлгизлик ёки бефаркдик хиссидир. Депрессия холатидаги одам, хатто аник сабаб йукдек туюлса хам, йиглаши мумкин ёки аксинча, чинакам кийин вокеалар пайтида йиглаш кобилиятини йукотади. Депрессиянинг тушкунлик хисси, бушлик, тулик умидсизлик купчилик одамларда депрессив касалликларнинг белгиларидир. Гамгин кайфият шунчаки кайгу эмас, балки чидаб булмас рухий огрикдир. Бирок, депрессиядан азият чекадиганларнинг хаммаси хам кайгуни бошдан кечирмайди. Болалар ва усмирларда депрессия холати купинча кайгули кайфиятда эмас, балки асабийлашиш шаклида намоён булади. Депрессия холатидаги ёшлар асосан инжик, тез жахли чикади ва улар асосан узларининг "хунуклиги", "ахмоклиги", "фойдасизлик" лари хакида гапиришади. Рухий тушкунлик холатидаги бошка катталар хеч качон хафа булишмайди, балки кузбуямачилик, мижговлик ва хатто жахлдор ва душманлик килишади. ^ариялар эса купинча тушкун кайфиятдан эмас, балки ёкимсиз жисмоний хислар ва огриклардан шикоят киладилар.

А.В.Курпатовнинг фикрига кура, депрессияда купчилик узларига чекиниб, бошкалардан четланишади, деб хисоблайди. Депрессия холатидаги одамнинг узига нисбатан жуда салбий карашлари характерлидир. У бу дунёда узининг ночорлиги ва тулик ёлгизлигига ишонч хосил килади. Энг арзимас хато ва камчиликлар учун узини айблайди. Депрессияга учраган одамлар узига, дунёга ва уз келажагига пессимистик карашнинг мавжудлиги билан ажралиб туради. Депрессияга учраган одам атрофида содир булаётган вокеаларга кдзикдшни йукотади ва купинча уни ёктирадиган ишлардан завкланмайди. У купинча карор кабул килиш ва уни узига сингдириш ва амалга оширишда кийинчиликларга дуч келади [1].

Э.В.Ковалевнинг карашларига кура, депрессия пайтида келажак ва хозирги кун хакида доимий равишда салбий, умидсиз фикрлар устунлик килади. Улар улим ва уз жонига касд килиш фикрлари билан аралаштирилиши мумкин. Тушкунликка тушган одам узини ёлгиз, умидсиз ва фойдасиздек хис килади: у деярли хамма нарсада пессимистик ёндашувга асосланади. Барча депрессияларнинг 80% гача уз жонига касд килиш анъаналари (уз жонига касд килиш фикрлари ва уз жонига касд килишга уринишлар) билан якун топади.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Бундан ташкари, С.Трискеттнинг фикрига кура, тушкунликка тушган одам диккатини бир жойга жамлаш, хотира ва карор кабул килишида кийинчиликларга дуч келиши мумкин. Шу сабабли, кекса одамларда депрессиядан келиб чикадиган дисориентацияни кариликдаги аклдан озиш билан адаштириш мумкин. Мазкур жараёнда энг экстремал куриниш сифатида, фикрларнинг номувофиклиги ва тартибсизликлари булиши мумкин. Хдддан ташкари ташвиш ва хозирги вокеалардан куркиш депрессияга хамрох булиши мумкин. Тадкикотларга кура, депрессия билан огриган одамларнинг 60 фоиздан ортиги кучли ташвишни хис килади; уларнинг нормал иштахаси ва уйкуси бузилиши мумкин. Купчилик вазн йукотади, лекин баъзилари, уларнинг касалликлари натижасида, янада купрок овкатланишни бошлайдилар ва баъзида улар ортикча овкатланадилар, кейин эса умуман хеч нарса емайдилар. Уйку ва чарчок хам асосий ташвишлардир. Депрессияга учраган одамлар эрта уйгонишлари мумкин, баъзида умуман ухлаб колишлари ёки одатдагидан купрок ухлашлари мумкин. Агар улар ухлаб ётган булсалар хам, уларнинг уйкуси одатда нотинч, орзусиз, ухлаб колишлари кийин ёки улим, халокат ва зулмат тасвирлари билан тулдирилган фикрлар билан азобланади. Бинобарин, уйку уларнинг хаддан ташкари хоргинлик ва чарчок туйгуларини енгиллаштирмайди.

Бундан ташкари, жинсий алокага булган кизикишнинг йуколиши депрессияга хамрох булиши мумкин. Депрессияга учраган баъзи одамлар учун жинсий алокага булган эхтиёж туйиб булмайдиган очликка айланади, бу эса уларни ташлаб юбориш ёки рад этиш хакида доимий ташвишга олиб келади. Уз-узидан нафратланиш ва узини кадрсизлантириш, айникса, уз танасига нисбатан паст бахолаш хисси билан боглик булса, депрессия унинг марказига айланиши мумкин.

Летаргия ва ишни охирига етказа олмаслик, шунингдек, укиш ва урганишдаги кийинчиликлар - буларнинг барчаси депрессия белгиларидир. М. Голантнинг кайд этишича, депрессия билан "... хар бир нафас чукур нола билан бирга булиши мумкин. Баъзи одамлар доимо йиглайдилар ёки узларини йукотиш арафасида, хар кандай сабабга кура йиглайдилар. Баъзилар эгилиб, оёкларини зурга судраб юришади, бошкалари, аксинча, хаяжонли ва асабийлашади. Депрессия билан огриган баъзи одамлар касалликка карамай ишлашга кодир, бошкалари эса кийиниш, овкат пишириш ёки овкатланиш, ювиниш ёки ишга бориш каби оддий кундалик ишларини хам кила олмайди. Бу аломатларнинг барчаси бир-бири билан узаро таъсир килади ва ёлгиз эмас,

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

балки бир-бирига мос келади. Бир аломат бошкасининг шаклланишига олиб келиши мумкин ва бунинг натижасида одам "пастга силжий" бошлайди. Буни ёлгиз енгиш кийин, мутахассиснинг ёрдами бу вазиятда одамга ёрдам бериши мумкин.

Мутахассисларни нафакат рухий тушкунлик куринишлари, балки унинг сабаблари хам кизиктирди, улар орасида А.Лоуен реал булмаган максадларга интилиш кабиларни алохида таъкидлади. Инсоннинг асосий эхтиёжлари сирасига физиологик эхтиёжлардан ташкари севги, узини намоён килиш ва эркинлик кабилар киради.

Бизнинг иллюзияларимизни таъкиб килиб, биз уз олдимизга хакикий булмаган максадларни куямиз, яъни бизнинг фикримизча, уларга эришиш бизни озод килади, узимизни намоён килиш хукукини тиклайди ва бизга севиш кобилиятини беради. Бундан ташкари, максадларнинг узи хакикий эмас, балки уларга эришилгандан кейин олинадиган мукофотларнинг узи мухимдир. Купчилик интиладиган максадлар каторига куйидагилар киради: бойлик, муваффакият ва шон-шухрат. Х,еч кандай пул уз-узидан хаётни кувончли ва кимматли киладиган ички коникишни таъминлай олмайди. Купгина холларда, бойлик орттириш истаги энергияни янада ижодий, узини намоён киладиган фаолиятдан чалгитади ва рухнинг кашшокланишига олиб келади.

Бугунги кунда рухий тушкунлик одатий холга айланди, чунки биз хакикатда яшаймиз ва энергиямизнинг катта кисми хакикий булмаган максадларга йуналтирилади. Инсон узидан ташкарида узини узи англаш учун манбаларни кидирар экан, депрессияга мойил булади. Агар у кушнилари эга булган барча моддий афзалликларга эга булса, у янада мухимрок булади, инсоний муносабатларда самимий булиб, узи билан узи тинч-тотув яшайди, деб уйласа, у каттик хафсаласи пир булиши мумкин. Бу эса унга умидсизлик билан тушкунликни олиб келади.

Одамларни икки тоифага булиш мумкин: ташки дунё ва унинг кадриятларига эътибор каратган ва уз ички дунёсида яшайдиганлар. Кенг маънода, ички йуналтирилган шахс кучли ва чукур узини хис килади. Инсоннинг ташки дунёдан фаркли равишда, унинг хулк-атвори ва карашларига ташки мухитнинг доимий узгарувчан шароитлари жуда кам таъсир килади. Унинг шахси ички баркарорлик ва тартибга эга, узини узи англаш ва узини узи кабул килишнинг мустахкам пойдеворида уз аксини топади. У оёкларини махкам ушлаб туради ва каерда туришини билади. Бу фазилатларнинг барчаси ташки куринишга эга булган, бошкаларга, айникса унинг хиссий сохасига жуда

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

боглик булган одамда кузатилмайди. Бошкаларнинг куллаб-кувватлашидан махрум булиб, у тушкунликка тушади. Инсоннинг ички ва ташки дунёси уртасидаги яна бир фарк шундаки, улар нимага ишонишади. Узининг ички дунёсига эътибор каратган одам узига ишонади. Ташки дунёга эътибор каратган одам бошка одамларга ишонади, шунинг учун у доимо умидсизликка дучор булиш хавфини тугдиради.

Шундай килиб, биз депрессия билан деярли барча сохалар азобланади, деб хулоса килишимиз мумкин. Айникса, улар хиссий, интеллектуал, кучли ирода ва мажбурий мотивация, бу мижознинг шикоятларига хам субъектив равишда, хам объектив равишда хатти-харакатларнинг узгаришида намоён булади. Депрессия пайтида кайфиятнинг доимий пасайиши илгари жозибали, коникарли ёки кувончли деб хисобланган нарсаларга кизикишнинг йуколиши билан бирлаштирилади яъни турли хил дам олиш шакллари, мулокот килиш, китоб укиш, севимли машгулотлари ва бошкалар билан такозоланади. .

Мазкур фаолият натижасида шахсда уз-узидан коникиш хисси йуколади. Шунинг билан бирга депрессия билан огирган инсонларда фаолиятни бошлаш, жараённи боришига нисбатан кизикиш йуколиб, уларнинг урнини бефарклик ва газабланиш билан алмаштирилади. Айникса инсонларда у ёки бу нарсаларга кизикиш ва завкланишнинг йуколиши депрессия юзага келишининг дастлабки, асосий диагностика белгилари саналади.

Шундай килиб, депрессия рухий касаллик булиб, депрессив триада билан тавсифланади: кайфиятнинг пасайиши, кувончни бошдан кечириш кобилиятининг йуколиши ва фикрлашнинг бузилишида кузатилади.

REFERENCES

1.Антропов, Ю.Ф. Невротическая депрессия у детей и подростков / Ю.Ф. Антропов. - М.: Изд-во Медпрактика, 2000. - 224 с.

2.Васильев, Н.Н. Тренинг преодоления конфликтов /Н.Н. Васильев. СПб.: Речь, 2002. - 174 с.

3.Вербин С. Исцеление депрессии / С. Вербин // Спортивная жизнь России. -2002. - -№10. - С. 26-27

4. Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity for physical development of children with autism spectrum disorders.

5. Ismailova, N., & Grahova, S. Mythological stories about house-spirit: Themes, structure, psychological particularities.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

6. Ismailova, N., Panfilov, A., Ljdokova, G., & Farhatovich, K. Gender aspects of confounding factors in the preparation of powerlifters.

7. Ismailova, N., & Grahova, S. Bylichkas in folklore for children: Psychology of being.

8. Gaifullina, N., Ismailova, N., Makarova, O., Panfilov, A., & Ljdokova, G. Individual psychological singularities of persons with disabling diseases.

9. Ismailova, N., Tsagarelli, Y., & Shumikhin, S. (2017). Computerised system to rate junior athletes' psycho-emotional stability in team and individual sport disciplines. SCOP US00403601 -2017-8-SID85039420339.

10. Ismailova, N., Ljdokova, G., Panfilov, A., Gaifullina, N., & Makarova, O. (2015). Individual psychological singularities of persons with disabling diseases. SCOPUS-2015-7-1-SID84922724007.

11. Tashkent, D. S., Abduazizova, V., & Komilova, G. (2021). Health-Saving Problems of Children and Adolescents in Emergency Situations. Biomedical Journal of Scientific & Technical Research, 38(4), 30634-30636.

12. Камилова, Н. Г., & Соипова, М. Л. (2020). Правовые и социокультурные основы интеграции в общество детей с ОВЗ в Узбекистане. In Инклюзивное образование и психолого-педагогическое сопровождение лиц с ОВЗ и инвалидов: от раннего возраста до профессиональной подготовки. Региональные практики и модели (pp. 96-103).

13. Шарипова, Д. Д., & Камилова, Н. Г. (2020). Развитие действенной

мотивации к здоровому образу жизни у неорганизованной молодежи как

эффективный путь становления личности. In Современная реальность в

социально-психологическом контексте-2020 (pp. 71-74).

14. Комилова, Н. Г., & Шарипова, Д. Д. (2018). Повышение эффективности

формирования идеологического иммунитета у молодёжи. Наука и образование

сегодня, (4 (27)), 58-59.

15. Камилова, Н. Г., & Парпиева, Ш. А. (2018). Деформации ценностно-

смысловой системы как фактор дезадаптации личности подростка. М Образование как фактор развития интеллектуально-нравственного потенциала личности и современного общества 196-201). 16. Камилова, Н. Г., & Инагамова, Л. У. (2016). Психологические особенности конфликтности во взаимоотношениях студенческой молодежи. М Личность в современном мире (pp. 109-113).

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

17. Khayitov, O. E. (2022). Leading Factors in the Psyche of Adolescent Girls Gymnasts. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 9(1), 610-615.

18. Khayitov, O. E. (2022). Socio-Psychological Views of Eastern Thinkers and Scholars on Management. International Journal of Social Science Research and Review, 5(1), 184-189.

19. Хайитов, О. Э. (2020). Моделирование психологической компетентности руководителя: концептуальный эмпирический анализ. Academic research in educational sciences, (3), 526-540.

20. Хайитов, О. Э. (2020). Рахбарда психологик компетентликни ривожлантиришнинг комплекс модели. Academic Research in Educational Sciences, 7(2), 120-136. ^^^----^^^

21. ХАЙИТОВ, О. (2019). Психологик компетентликни шакллантиришга замонавий ёндашув (назарий жихат). Фан-Спортга, (1), 59-64.

22. Хайитов, О. Э. (2019). Научное обоснование формирования социального статуса молодежи в контексте акмеологических взглядов. Вопросы педагогики, (11-1), 261-264.

23. Каримова, В. М., & Хдйитов ОЭ, О. Г. Иктисодий психология ва психологик иктисод тугрисида. Ицтисодиёт ва таълим, 2007(4), 145-150.

24. Hayitov, O. E., & Eshboev, A. O. (2019). Sports marketing in Uzbekistan: problems and prospects. Economics, (5), 43.

25. HAYITOV, O. E. (2021). CHARACTERISTIC OF STRUCTURAL COMPONENTS OF PSYCHOLOGICAL COMPETENCY OF A LEADER. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 1(1), 119-131.

26. Хайитов, О. Э. (2021). РАХБАР ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИНГ ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТИ: УСТУВОР ПСИХОЛОГИК СИФАТЛАРДАН ИЖТИМОИЙ ЙУНАЛГАНЛИК САРИ. Academic research in educational sciences, 2(6), 1212-1226.

27. Эшбоевич, Х. О. (2020). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАСИ УРТА БУГИН РАХБАРИ ПСИХОЛОГИК КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШНИНГ КОМПЛЕКС МОДЕЛИ. Современное образование (Узбекистан), (9 (94)), 38-47.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

28. Исаева, У., & Джалилова, С. (2018). The usage of new pedagogical technologies in lessons. Молодой ученый, (5), 169-171.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

29. Халикова, Ш. Т. (2021). РОЛЬ ЭМОЦИОНАЛЬНО-ВОЛЕВЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ ЧЕЛОВЕКА В ЭКСТРЕМАЛЬНЫХ СИТУАЦИЯХ. Проблемы науки, 9(68), 62-64.

30. Халикова, Ш. Т., & Саматова, З. К. (2021). ВЛИЯНИЕ КАЧЕСТВ ЛИЧНОСТИ НА ФОРМИРОВАНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТОЛЕРАНТНОСТИ. "ZAMONAVIY TA "LIM TIZIMINI RIVOJLANTIRISH VA UNGA QARATILGANKREATIVG"OYALAR, TAKLIFLAR VA YECHIMLAR", 503505.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.