Научная статья на тему 'ХОРАЗМ-ХИТОЙ САВДО ЙЎЛЛАРИ ТАРИХИДАН'

ХОРАЗМ-ХИТОЙ САВДО ЙЎЛЛАРИ ТАРИХИДАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
191
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хоразм / Хитой / Марказий Осиё / савдо / савдо йўллари / У-Ди / Чжань-Цзянь / Турфан / Помир. / Khorezm / China / Central Asia / trade / trade routes / U-Di / Zhan-Jian / Turpan / Pamir

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов, Шавкат Жумабаевич

Мазкур мақола кейинги икки минг йил давомида Хитой ва Марказий Осиё халқлари ўртасида мавжуд бўлган савдо йўллари тарихига бағишланган.Тарихий ҳужжатларнинг далолатича Хоразм ва Хитой ўртасида савдо йўллари эрамиздан аввалги II асрдан –XIX асргача амал қилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF KHOREZM-CHINESE TRADE ROUTES

This article is devoted to the coverage of the history of trade roads existing between China and the peoples of Central Asia, including with Khorezm. Historical facts prove that Khorezm and China in the last two thousand years, from the 2nd century until the 19th century AD, maintained trade relations that extended across the territory of Central Asia

Текст научной работы на тему «ХОРАЗМ-ХИТОЙ САВДО ЙЎЛЛАРИ ТАРИХИДАН»

"Uzbekistan-China: development of R VOLUME 1 | SPECIAL ISSUE 1

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2021: 5.423

ХОРАЗМ-ХИТОЙ САВДО ЙУЛЛАРИ ТАРИХИДАН

d 10.24412/2181 -1784-2021 -1 -567-571

Саидов Шавкат Жумабаевич

Тошкент давлат шаркшунослик университети Марказий Осиё халклари

тарихи ва этнологияси кафедраси доценти,т.ф.н

Аннотация. Мазкур мацола кейинги икки минг йил давомида Хитой ва Марказий Осиё халцлари уртасида мавжуд булган савдо йуллари тарихига багишланган.Тарихий уужжатларнинг далолатича Хоразм ва Хитой уртасида савдо йуллари эрамиздан аввалги II асрдан -XIX асргача амал цилган.

Калит сузлар: Хоразм, Хитой, Марказий Осиё, савдо, савдо йуллари, УДи, Чжань-Цзянь, Турфан, Помир.

Annotation. This article is devoted to the coverage of the history of trade roads existing between China and the peoples of Central Asia, including with Khorezm. Historical facts prove that Khorezm and China in the last two thousand years, from the 2nd century until the 19th century AD, maintained trade relations that extended across the territory of Central Asia.

Keywords: Khorezm, China, Central Asia, trade, trade routes, U-Di, Zhan-Jian, Turpan, Pamir.

Марказий Осиё ва унинг таркибий кисми хисобланган Хоразм улкаси тарихий - маданий ва географик минтака сифатида жахон цивилизациясининг кадимий учокларидан хисобланади. Гарб ва Шаркни богловчи кулай, тарихий-геогрофик худуд булганлиги боис, энг кадимги даврлардан савдо йулларининг асосий йуналишлари шу ердан утган. Археологик маълумотларга кура эрамиздан аввалги 3-2 минг йилликларда, бронза даврига келиб инсоният тарихида юз берган ижтимоий-иктисодий узгаришлар натижасида турли минтакада яшовчи халклар уртасида савдо-сотик ва маданий алокалар изчил ривожлана бошлаган. Бунга энг аввало, кишилик жамияти ривожига жуда кучли таъсир курсатган технологик ютуклардан бири гилдарак ва араванинг кашф этилиш сабаб булган. Шунингдек, жамият микёсида руй берган ижтимоий мехнат таксимоти натижасида дехкончиликдан чорвадор кабилаларнинг ажралиб чикиши кабилалар ва халклар уртасида махсулот айрибошлаш, савдо-сотик алокаларининг янада ривожланишига олиб келди.

Айнан шу омиллар кадимги Шарк халкдарини боглаб турадиган энг кадимги савдо йулларининг вужудга келишига сабаб булди. Эрамиздан аввалги 3-2 минг йиллардан "Лазирут йули", Ахмонийлар имерияси давридаги "Шох йули", эрамиздан аввалги II асрлардан милодий XVI асргача мавжуд булган, Хитойдан бошланиб, Урта Осиё оркали утиб, Шарк ва Гарб мамлакатларини боглаган "Буюк ипак йули" каби трансмагистрал савдо йуллари дунё халкларининг иктисодий, сиёсий, маданий тараккиётига бекиёс хисса кушган, мамлакатлар уртасида нафакат савдо алокалари, балки, дипломатик муносабатлар ривожланишига хизмат килган.

Маълумки, эрамиздан аввалги II асрда Хитой марказлашган кудратли давлатга айланади. Аммо, шимолий худудларда яшаган кучманчи халкларнинг асрлар давомидаги боскинлари Хитой халкининг хаётига, хафвсизлигига доим тахдид солиб турган. Айникса, хун кабилаларининг хужумлари катта вайронагарчиликларни келтириб чикарган. Кучманчиларнинг хужумларига чек куйиш ёки тусик булиш учун хам хитойликлар Буюк хитой деворини куришган эди. Шунингдек, Хань сулоласининг вакилларидан булган, эрамиздан аввал 140-87 йилларда Хитойда хукмронлик килган император У-Ди ташаббуси билан кучманчиларга карши иттифокчилар топиш максадида 'Тарбий улкалар"га Чжан Цянь бошчилигида элчилар жунатилган. Чжан Цянь эрамиздан аввалги 138-126 йилларда Кошгар, Еттисув оркали Фаргона улкасига ташриф буюради. Натижада, дунё халклари тарихида жуда катта ахамиятга эга булган, жахон цивилизацияси тараккиётига улкан хисса кушган, инсоният тарихида илк бора Гарб ва Шарк халкларини иктисодий, сиёсий ва маданий алокаларини янги боскичга кутарган Буюк ипак йулига асос солиган.

Мамлакатлараро иктисодий ва савдо алокаларида савдо йулларининг ахамияти жуда юкори булган. Зеро, карвон йуллари иктисодий алокаларнинг кон томирлари хисобланган. Шу жихатдан караганда мамлакатлар, халкларни узаро боглаб турган савдо йуллари йуналишлари ва географиясини урганиш тарих фани олида турган энг мухим долзарб муаммолардан биридир.

Сарик денгизи киргокларидан бошланган Буюк ипак йулининг йирик тармоги - Урта Осиё оркали, жумладан, Хоразм минткасидан утиб, жанубий ва жанубий-гарбий Осиё худудларидан Урта ер денгизига, ундан Гарбий Европагача борган булса, иккинчи йуналиши - Хоразм ва Козогистон чулларидан утиб, Россия ва Шаркий Европани Хитой билан боглаган. Евроосиё материгини камраб олган ушбу трансмагистраль йулнинг узунлиги

12800 km TamKun этган1. Xhtoh xyKMgopnapHHHHr "FapSuH ynKanap" SunaH xapÔHH-CHëCHH Ba caBgo anoKanap onuS Sopumnapura HHTHnumnapHHHHr Hara^acu cu^arnga By^ygra KenraH Ma3Kyp fiyn KaguMru gaBpnapgaH Ocmohocth* wpTHHH YpTa Ocuë Ba SomKa MaMnaKaraap, xycycaH, nap^ua,

^HHgucTOH Ba PHM HMnepuacu SunaH H3HHH anoKanapHHHr SomnaHumura onuS

2

KenraH2.

YpTa Ocuë xanK^apuHHHr xhtoh SunaH caBgo anoKanapuga OapFOHa MHHTa^acu acocuH TpaH3HT fiyn Ba3H$acuHH Sa^apraH. ^yHKH, BywK unaK fiynHHHHr XmofigaH YpTa Ocuëra KenyBHH HyHanumnapuga gacraaSKH xygyg cu^araga OapFOHa BoguHcu MyxuM ypuH TyTraH3. By gaBpga XuTOHHHHr OapFOHa ynKacura HucSaraH SyHgaH KH3HKumHHH "FapSuH ynKanap gapBO3acu" cu^arnga ^oönamraH reocTpareruK Ba ^yrpo^ufi ^oönamyBH SunaH rooxgam MyMKHH. YpTa Ocuë xanKgapuHH Xhtoh SunaH Sofhobhh caBgo Hynnapu Sat3H MatnyMOTnapra Kypa эpaмнзgaн aBBanru Sup MHHr hhmhk ypTanapuga By^ygra KenraH SynuS, MHHTaKaMU3HUHr энг ^aHySufi capxagnapugaH XuTOHra SeBocuTa KymHH SynraH noMup TOFnapu op^anu yTraH4. Xhtoh noHTaxTugaH HHKKaH caBgo KapBOHnapu Typ^OH* BOx,acu Ba noMup tof goBOHnapu op^anu BaKTpuara Ba yHgaH ^HHgucTOHra, nap^uarana SopraH5. fflyHH KaHg этнm KepaKKH XmofigaH fflapKKa fiyn onraH Sapna caBgo KapBOHnapu, MaMnaKarnuHr энг FapSuH nerapa maxpu cu^araga эtтнpо$ этнпagнгaн ^yHtxyaHt maxpugaH yTraH. TagKHKOTHHnapHHHr TatKugnamnapuna my epra KenraHga BywK unaK fiynu yn TapMOKKa SynuHraH XuTOHgaH YpTa ep geHrrourana eTuS SopraH6:

1. UHMO^HH HyHa^Hm: XaMH — BopKyn — HCCHK Kyn —^aHySufi K030FHCT0H — fflHMOHHH KaBKa3 — Broarnua —YpTa Ep geHru3H.

2. MapKa3HH nyHa^nm: Typ^OH — ^opamap — Kyny —noMup tof goBOHH — YcTpymoHa — CaMapKaHg — Byxopo— MapB — 3poH — YpTa Ep geHru3H.

*ocmohoctm rapïm"(ëkm mam^akatm) - tapuxum- gwn^omatmk mahöa^apga xmtomra hacöatah rçy^ahm^aflmrah mawo3mm hom(mya^m^).

*Typ$OH- XMTOMHMHr mMMO^MM-fapÖMM K,MCMMg,a, yTMMmga LUapK,MM TypKMCTOH homm ÖM^aH aTa^raH, xo3Mpga CMHb^flH-ytffyp MyxTop BM^oflTMga wotf^amraH, ^aguMga Ba ypTa acp^apga Mamxyp 6y^raH y^Ka, MapKa3M my hom ÖM^aH aTa^raHM öomc Box,a ^aM myHgaM HOM^aHraH(Mya^M^)

3. Жанубий йуналиш: Дуньхуан — Лобнор кули — Так-ламакон сахроси — Вохон коридори — Тохаристон — Эрон— Урта Ер денгизи7. Ушбу йуналишлар тарнсмагистраль савдо йуллари булиб, асрлар давомида Евроосиё минтакасида руй берган сиёсий узгаришлар, жараёнлар таъсирида уз йуналишини узгартириб турган. Аммо, уз ахамиятини саклаб колган. Хоразмлик савдогарлар хам турли даврларда Шаркий улкалар, жумладан Хитой билан савдо алокаларида ушбу йуналишлардан унумли фойдаланилган. Хоразмдан чиккан савдо карвонлари Амударё оркали, ёки унинг унг ва чап сохиллари буйлаб утган савдо йулларидан Чоржуй - Бухоро - Самарканд шахарлар оркали Тошкентга етиб келишган. Хоразмдан Тошкент шахаригача савдо йули минг верстдан иборат булган8. Савдо карвонлари Тошкентдан иккига булинган: 1.Шимолий йул - Тошкент-Еттисув - Таяньшань тог довонлар оркали Мугулистонгача ва ундан Хитойга, ёки Шаркий Туркистонгача етиб боришган. 2.Жанубий йул - Тошкент- Фаргона водийси -Кашгар оркали Хитойгача ва хатто Тибетгача боришганлиги хакида маълумотлар бор9.

Хоразмлик савдогарлар Хитойга боришда Афгонистон худудларидан хам фойдаланишган. Афгонистон худуди, шунингдек, Туркистон халкларининг, жумладан, Хива хонлигининг Хитой билан садо алокаларида транзит савдо йули вазифасини хам бажарган. Ушбу мамлакатлардан, Урта Осиё, жумладан, Хивага, Афгонистон оркали когоз, ипак, жун махсулотлари, шойи ва парча, зар иплар, тери махсулотлари, кора мурч, кашмир матолари, зираворлар, хитой ва япон чинни буюмлари олиб келинган. Хоразмлик савдогарлар, Афгонистон худудидан, Хитойнинг Гулжа, Кашгар, Ёркент каби шахарларига, шунингдек, Хитойнинг тогли, ички худудлари хисобланган Катта ва Кичик Тибет туманларигача кириб бориб махаллий савдогарлар билан савдо алокаларини амалга оширганлар10.

Урга Осиёнинг, жумладан, Хоразмнинг ташки садо алокаларида Амударёнинг алохида урни булган. Савдогарлар Хоразмдан Термизгача булган масофани сув окими буйлаб кемалар билан 10 кундан ортикрок вакт давомида босиб утишган 11 . Термиз оркали Афгонистон, Хитой ва Хдндистон бозорларига чикишган.

7 Мавланов У. Марказий Осиёнинг к,адимги савдо йуллари."Дка0ет1уа,Тошкент-2008.-Б.141.

8 Матер1алы по вопросу о торговых путьях въ Среднюю Азию. С.Петербург.:1869. - С. 40.

9Уша жойда

Шундай килиб, Марказий Осиё минтакасида энг кадимги даврлардан Шарк ва Гарб боглаб турувчи савдо йуллари амал килиб келган. Мазкур савдо йуллари асрлар давмида уз ахамиятини йукотмаган. Зеро, савдо йуллари барча даврларда мамлакатлар ва халклар уртасидаги сиёсий -дипломатик, маданий алокаларида мухим роль уйнаб келган. Марказий Осиёни, жумладан, Хоразмни Хитой билан боглаган карвон йуллари мамлакатлар, халклар уртасидаги алокаларнинг ривожланиши ва мустахкамланишига хизмат килган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Воевода Е. По пути евроазийских караванов:проблемы сотрудничества и межкультурной коммуникации.эл.ресурс..https://mgimo.ru.

2. Мавланов У. Марказий Осиёнинг кадимги савдо йуллари."Ак^ет1уа,Тошкент-2008.-Б. 112.

3. Мавлонов У.-Б.116.

4. Марказий Осиёнинг кадимги савдо йуллари."Ак^ет1уа,Тошкент-2008.-Б.116.

5. Уша жойда.Б.117

6. Мавланов У. Марказий Осиёнинг кадимги савдо йуллари."Ак^ет1уа,Тошкент-2008.-Б. 141.

7. Мавланов У. Марказий Осиёнинг кадимги савдо йуллари."Ак^ет1уа,Тошкент-2008.-Б. 141.

8. Матер1алы по вопросу о торговых путьях въ Среднюю Азию. С.Петербург.: 1869. - С. 40.

9. Уша жойда

10. Матер1алы по вопросу о торговых путьях въ Среднюю Азию. -С.Петербург.:1869. - С.160

11. Садиков А. Экономические связы Хивы с Россией, во второй половине Х1Х-начале XX вв. Т.:1965. - С.77.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.