Научная статья на тему 'Хизмат кўрсатиш соҳасида давлат-хусусий шерикчилиги самарадорлигини баҳолаш услубиятини такомиллаштириш'

Хизмат кўрсатиш соҳасида давлат-хусусий шерикчилиги самарадорлигини баҳолаш услубиятини такомиллаштириш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
15
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хизмат кўрсатиш соҳаси / хусусий сектор / давлат-хусусий шериклиги / лойиҳа / самарадорлик / интеграл иқтисодий самара / давлат рисклари / чекловлар / бюджет самарадорлиги. / services sector / private sector / public-private partnership / project / efficiency / integrated economic efficiency / public risks / limitations / budget efficiency.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Утемуратова Гулнарахан Хожаниязовна

Ҳозирги кунда хизмат кўрсатиш соҳасини инвестициялашда давлат-хусусий шериклик механизмидан фойдаланиш республика иқтисодиётини ривожлантиришнинг муҳим йўналиши сифатида шаклланмоқда. Шундай экан, давлат-хусусий шериклиги мамлакат ижтимоий-иқтисодий ривожланишини таъминлашнинг муҳим воситаси ҳамда давлат ҳокимияти органлари назоратини ўзида сақлаб турган ва инвесторлар билан ҳамкорликни амалга оширадиган инвестицион лойиҳаларга молиявий ресурсларни жалб қилишнинг муҳим манбаи ҳисобланади. Ушбу мақолада хизмат кўрсатиш соҳасида давлат-хусусий шериклиги механизми бўйича ҳамкорлар учун самарадорликни баҳолаш услубияти, ҳамкорларнинг ўзаро манфаатли муносабатларини амалга ошириш шакллари ва шартлари, давлат-хусусий шериклиги лойиҳасининг мақсад ва вазифалари, давлат ва хусусий секторнинг активлари ва бошқарув кўникмаларини бирлаштириш орқали ҳамкорлик масалалари, давлат-хусусий шериклигининг кутилаётган тўсиқлари ва чекловлари, ҳамкорлик лойиҳаларини ташкил қилиш жараёни, лойиҳа самарадорлигини баҳолаш ва унга иқтисодий рискларнинг таъсири, инвестиция лойиҳаси самарадорлигини аниқлашнинг асосий кўрсаткичлари, инвестицион лойиҳани реализация қилишдан олинадиган интеграл иқтисодий самара, давлат-хусусий шериклигини амалга оширишда бюджет самарадорлигини ошириш йўналишлари тадқиқ қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Improving public-private partnership efficiency assessment methodology in the service sector

At present, the use of the Public-Private Partnership mechanism in investing in the services sector is becoming important in the development of the national economy. Hence, the Public-Private Partnership (PPP) is an essential tool for ensuring the socioeconomic development of the country and an important source of financial resources for investment projects that retain control of public authorities and cooperate with investors. This paper reviews a methodology for assessing the effectiveness of Public Private Partnerships in the services sector, forms and conditions of mutually beneficial relations between partners, goals and objectives of PPP projects, cooperation through public and private sector assets and management skills, Public-Private partnerships. Furthermore, the paper analyzes expected obstacles and limits of the private partnership, the process of organizing cooperation projects, assessment of project effectiveness and the impact of economic risks on it, key indicators for determining the effectiveness of investment projects, integrated economic efficiency of the investment project, budget efficiency in the Public-Private Partnerships.

Текст научной работы на тему «Хизмат кўрсатиш соҳасида давлат-хусусий шерикчилиги самарадорлигини баҳолаш услубиятини такомиллаштириш»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-2-2 UDC: 332.012.322

ХИЗМАТ КУРСАТИШ СОХАСИДА ДАВЛАТ-ХУСУСИЙ ШЕРИКЧИЛИГИ САМАРАДОРЛИГИНИ БАХОЛАШ УСЛУБИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Утемуратова Гулнарахан Хожаниязовна,

доцент, ^оракалпок давлат университети, ORCID: 0000-0002-5196-1157, e-mail: gulnara.utemuratova.nukus@mail.ru

Кириш

Ицтисодиётнинг трансформацияла-шуви шароитида хизмат курсатиш соха-сининг мухим вазифаларидан бири - кел-гусида ицтисодий усишни таъминлаш муаммоларини хал цилиш учун молиявий ресурслардан самарали фойдаланиш х,и-собланади. Шунга кура, республикамиз ицтисодиётида инвестицион фаолликни ошириш асосида хизмат курсатиш корхо-наларини самарали ривожлантириш хамда сохада замонавий хизматлар ассортимен-тини кенгайтириш, хизматлар сифати ва рацобатбардошлигини ошириш стратегик мацсадлардан биридир.

Корацалпогистон Республикасида мак-роицтисодий барцарорликни таъминлаш хамда ресурслардан самарали фойдала-нишда инвестицион фаолиятни амалга ошириш мухим ахамиятга эга.

ДХШда хамкорлар учун самарадорлик-ни бахолаш услубияти муайян даражада ноаниц ва бир хил тавсифга эга булиб, то-монларнинг хар бири учун бу долзарбдир. Шунинг учун хамкорларнинг узаро ман-фаатли муносабатларини амалга ошириш шакллари ва шартларини танлаш, муайян ДХШ лойихасининг мацсад ва вазифала-рини амалга ошириш давлат органлари хамда хусусий сектор томонидан объектив булиши лозим.

Корацалпогистон Республикасида хиз-мат курсатиш сохасининг ривожланиши

Аннотация. ^озирги кунда хизмат курсатиш сохасини инвестициялашда давлат-хусу-сий шериклик механизмидан фойдаланиш республика ицтисодиётини ривожлантиришнинг мухим йуналиши сифатида шаклланмоцда. Шундай экан, давлат-хусусий шериклиги мам-лакат ижтимоий-ицтисодий ривожланишини таъминлашнинг мухим воситаси хамда давлат хокимияти органлари назоратини узида сацлаб турган ва инвесторлар билан хамкорликни амалга оширадиган инвестицион лойихаларга молиявий ресурсларни жалб цилишнинг мухим манбаи хисобланади. Ушбу мацолада хизмат курсатиш сохасида давлат-хусусий шериклиги механизми буйича хамкорлар учун самара-дорликни бахолаш услубияти, хамкорларнинг узаро манфаатли муносабатларини амалга ошириш шакллари ва шартлари, давлат-хусу-сий шериклиги лойихасининг мацсад ва вазифа-лари, давлат ва хусусий секторнинг активла-ри ва бошцарув куникмаларини бирлаштириш орцали хамкорлик масалалари, давлат-хусу-сий шериклигининг кутилаётган тусицлари ва чекловлари, хамкорлик лойихаларини таш-кил цилиш жараёни, лойиха самарадорлигини бахолаш ва унга ицтисодий рискларнинг таъ-сири, инвестиция лойихаси самарадорлигини аницлашнинг асосий курсаткичлари, инвестицион лойихани реализация цилишдан олинади-ган интеграл ицтисодий самара, давлат-ху-сусий шериклигини амалга оширишда бюджет самарадорлигини ошириш йуналишлари тадциц цилинган.

Калит сузлар: хизмат курсатиш сохаси, хусусий сектор, давлат-хусусий шериклиги, ло-йиха, самарадорлик, интеграл ицтисодий самара, давлат рисклари, чекловлар, бюджет сама-радорлиги.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕТОДОЛОГИИ ОЦЕНКИ ЭФФЕКТИВНОСТИ ГОСУДАРСТВЕННО-ЧАСТНОГО ПАРТНЕРСТВА В СФЕРЕ УСЛУГ

Утемуратова Гульнарахан Хожаниязовна,

доцент, Каракалпакский государственный университет

Аннотация. В настоящее время использование механизма государственно-частного партнерства в инвестировании в сферу услуг становится важным направлением развития национальной экономики. Государственно-частное партнерство является важным инструментом обеспечения социально-экономического развития страны и важным источником финансовых ресурсов для инвестиционных проектов, сохраняющих одновременно контроль со стороны органов государственной власти и взаимодействие с частными инвесторами. В данной статье описаны: методика оценки эффективности государственно-частного партнерства в сфере услуг; формы и условия взаимовыгодных отношений между партнерами; цели и задачи проекта государственно-частного партнерства; объединение активов и необходимые управленческие навыки. Изучены ожидаемые барьеры и ограничения, существующие в государственно-частном партнерстве, а также процесс организации проектов сотрудничества. Проанализированы методология оценки эффективности проекта и влияние на нее экономических рисков, основные показатели определения эффективности инвестиционного проекта, комплексный экономический эффект от реализации инвестиционного проекта. На основе исследования предложены направления повышения эффективности использования бюджета при реализации государственно-частного партнерства.

Ключевые слова: сфера услуг, частный сектор, государственно-частное партнерство, проект, эффективность, комплексная экономическая эффективность, общественные риски, ограничения, бюджетная эффективность.

IMPROVING PUBLIC-PRIVATE PARTNERSHIP

EFFICIENCY ASSESSMENT METHODOLOGY IN THE SERVICE SECTOR

Utemuratova Gulnarakhan Khozhaniyazovna,

Associate Professor of Karakalpak State University

Abstract. At present, the use of Public-Private Partnership mechanism in investing in the services sector is becoming important in development of the national economy. Hence, Public-Private Partnership (PPP) is an essential tool for ensuring the socio-

инвестициялар билан таъминлаш ва кул-лаб-кувватлаш механизмларини шакллан-тириш хамда инвестицион лойихалар сама-радорлигини бахолаш тизимини такомил-лаштиришни назарда тутади. Сохдда инвестицион сиёсатни амалга ошириш ишлаб чикариш секторидаги корхоналарга ажра-тилган молиявий ресурслардан фойдала-ниш самарадорлигини яхшилашга кара-тилган булиши керак. Шунингдек, асосий чоралар инвестицион механизмларнинг институционал асосларини ривожланти-риш, бюджет ресурслари хамда жалб ки-линган молиявий маблаглардан юкори даражада самарали фойдаланиш буйича замонавий молиялаштириш технология-ларини жорий этишга кумаклашиш лозим.

Мавзуга оид адабиётлар таулили

Илмий адабиётларда хизмат курсатиш сохасида давлат ва бизнес уртасида ше-рикчилик муносабатлари ривожланиш хусусиятлари, жахонда давлат-хусусий шериклиги механизмини самарали жорий этиш моделлари, давлат-хусусий шерикли-гининг шартнома шакллари, ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда дав-лат-хусусий шериклигидан фойдаланиш сох,аси ва йуналишлари жах,он хужалигида давлат ва бизнеснинг узаро муносабатла-рининг кулами ва шакллари кенгайиши-га таъсир этувчи омиллар илмий-назарий хамда услубий жихатдан тадкик этилган.

Хорижлик иктисодчи олим Дж.К. Гел-брейт [4, 200-250-б.] уз асарида давлат ва бизнес уртасида шериклик муносабатлари, давлат ва хусусий сектор уртасидаги икти-содий муносабатлар тизимининг шаклла-ниши, «давлат-хусусий шериклиги» катего-риясининг иктисодий мохияти ва мазмуни, максад ва вазифалари, таркиби ва моделла-ри, давлат ва хусусий тадбиркорлик субъ-ектлари уртасида иктисодий фаолиятнинг асосий йуналишлари, инвестицион маб-лагларнинг шаклланиши, давлат-хусусий шериклигининг концептуал асослари каби йуналишларни тадкик килган.

Ж. Пьер, Ж.Г. Петерс [19, 89-108-б.] асарларида хусусий инвестицияларни раг-батлантириш оркали уй хужаликлари да-

ромадларининг энг тез усишига эришиш йуналишлари, ра;обат мухити шакллани-ши учун давлат и;тисодий функциялари-дан фойдаланишнинг шарт-шароитлари, ижтимоий ахамиятга эга стратегик лойиха-ларни бош;ариш ва молиялаштириш буйи-ча хусусий сектор иштирокини таъминлаш билан боглик; муаммолар ёритиб берилган.

Россиялик олимлар В.Г. Варнавский, А.В. Клименко, В.А. Королев [1, 45-85-б.]лар асарларида давлат ва хусусий сектор урта-сидаги и;тисодий муносабатлар тизими шаклланиши, «давлат-хусусий шериклиги» категориясининг и;тисодий мохияти ва мазмуни, ма;сад ва вазифалари, таркиби ва моделлари, давлат ва хусусий тадбиркор-лик субъектлари уртасида и;тисодий фа-олиятнинг асосий йуналишлари, давлат ва тадбиркорлик уртасида хамкорлик шакл-ларини амалга ошириш учун молиявий маб-лагларни жалб ;илиш манбалари, давлат ва жамоатчилик мулки объектлари билан богли; йуналишлар урганилган.

В.А. Кабашкиннинг [6, 15-18-б.] диссертация авторефератида «давлат-хусусий шериклиги» категориясининг и;тисодий мазмуни, унинг ма;сад ва вазифалари, дав-лат-хусусий шериклиги моделлари, дав-лат ва хусусий тадбиркорлик субъектлари уртасида и;тисодий фаолиятнинг асосий йуналишлари, кенг доирадаги и;тисодий фаолият турларида ижтимоий ахамиятга молик лойихаларни амалга ошириш йулла-ри хамда унинг афзалликлари тад;и; ;и-линган.

Е.Д. Фролова [13, 31-32-б.] ма;оласи-да ижтимоий ахамиятга эга стратегик лойихаларни бош;ариш ва молиялашти-риш буйича хусусий сектор иштирокини таъминлаш, шунингдек, кенг доирадаги и;тисодий фаолият турларида ижтимо-ий ахамиятга молик лойихаларни амалга ошириш йуллари ва унинг афзалликлари ёритиб берилган.

И;тисодчи олимлар С.Э. Элмирзаев, Н.Ш. Шавкатов [20]лар илмий ма;оласида давлат-хусусий шериклик муносабатла-рининг илгор хориж тажрибалари ва мам-лакатимизда куллаш исти;боллари, дав-

economic development of the country and an important source of financial resources for investment projects that retain control of public authorities and cooperate with investors. This paper reviews a methodology for assessing effectiveness of Public-Private Partnership in the services sector, forms and conditions of mutually beneficial relations between partners, goals and objectives of PPP projects, cooperation through public and private sector assets and management skills, public-private partnership. Furthermore, the paper analyzes expected obstacles and limits of the private partnership, the process of organizing cooperation projects, assessment of project effectiveness and the impact of economic risks on it, key indicators for determining effectiveness of investment projects, integrated economic efficiency of the investment project, budget efficiency in the Public-Private Partnerships.

Keywords: services sector, private sector, public-private partnership, project, efficiency, integrated economic efficiency, public risks, limitations, budget efficiency.

лат-хусусий шерикликнинг асосий шакл-лари, давлат ва хусусий секторнинг узаро муносабати тизимида давлат-хусусий шерикликнинг урни ва омиллари таджик; ;и-линган.

Материал ва методлар

Тад;и;от жараёнида и;тисодиётнинг трансформациялашуви шароитида хизмат курсатиш сох,асида давлат-хусусий ше-рикчилик ривожланишига методологик ёндашувнинг илмий асослари, давлат-ху-сусий шериклик лойих,аларини реализация ;илиш, хизмат курсатиш сох,асида дав-лат-хусусий шерикликнинг асосий йуна-лишлари, ушбу механизмни жорий этиш буйича чекловлар, давлат рискларини тизимли тартибда ани;лаш ва таснифлаш мезонларининг шаклланиши, инвестиция лойих,аси самарадорлигини бах,олаш кур-саткичлари, инвестицион лойих,ани реализация ;илишдан олинадиган интеграл и;тисодий самара, давлат-хусусий шерик-ликни амалга оширишда бюджет самарадорлигини ошириш йуналишлари буйича и;тисодий тизимлар ва нисбатларни урга-нишга диалектик, тизимли ва илмий ёнда-шув, киёсий ва солиштирма тах,лил х,амда гурух,лаш усулларидан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари

Ицтисодиётнинг трансформациялашу-ви шароитида бозор механизмининг асо-сий гояси турли тармоцлар, корхоналар уртасида соглом рацобат мухитини шакл-лантириш хисобланади. Бунда ицтисодий субъектларнинг самарали ва цулай фаоли-ят турини танлаш мухимдир. Жахон таж-рибасининг курсатишича, бугунги кунда бозорда рацобатдош тадбиркорликнинг замонавий куринишдаги моделининг мухим таркибий цисми сифатида инвес-тициялар жозибадорлигини ошириш ва давлат-хусусий шериклик (ДХШ)ни ривож-лантиришни хисобга олган холда, фаолият юритишнинг эгилувчан шаклларини жо-рий этиш заруратга айланмоцда.

Янги Узбекистоннинг тарацциёти жара-ёнида ицтисодиётни тартибга солишнинг давлат ва бозор механизми элементлари мувофицлигини таъминлаган холда, хужа-лик фаолиятининг самарали шаклларини жорий этиш барцарор ривожланишни таъ-минлашнинг мухим шарти хисобланади.

Ижтимоий-ицтисодий тизимда юз бе-раётган узгаришлар, янги ассортиментда-ги махсулотлар ва хизматлар ишлаб чица-ришга тез мослашадиган, истеъмолчилар талабларини уз вацтида цондира оладиган хамда мунтазам ривожланиш тенденция-сига эга булган хусусий сектор корхонала-рини ривожлантириш, айницса, мухимдир. Бунда мамлакатда ахоли турмуш даража-сининг ошиши ва ицтисодий усишни таъ-минлашда хизмат курсатиш сохасининг роли ва урни бециёс.

Корацалпогистон Республикаси худуд-ларида ахоли фаровонлигини ошириш ва турмуш сифатини яхшилаш, хусусан, кам-багалликни цисцартириш вазифалари куп жихатдан ицтисодиётнинг барча тармоц ва сохалари рацобатбардошлигини ошириш хамда тадбиркорликни ривожлантириш учун фундаментал шароитларни яратиб бе-риш хисобига янги ва барцарор иш уринла-ри ташкил этиш билан бевосита боглицдир. Шу уринда республикада янги иш уринла-ри яратишда хизмат курсатиш сохасининг роли катта. Чунки хизмат курсатиш сохаси

жадал суръатлар билан ривожланиб бориш тенденциясига эга булиб, унда мехнат тац-симотининг кенгайиши ва инсон капитали-нинг ривожланиши учун зарурий шарт-ша-роитлар яратилмоцда. Бу эса сохада инно-вацион-инвестицион фаолиятни ривожлантириш, давлат-хусусий шериклик самара-дорлигини ошириш услубиятини такомил-лаштириш лозимлигини ифодалайди.

Узбекистон Республикасининг 2019 йил 10 майдаги УРК-537-сон «Давлат-хусу-сий шериклик тугрисида»ги цонунининг 3-моддаси асосий тушунчаларда «дав-лат-хусусий шериклик объекти - лойиха-лаштирилиши, цурилиши, барпо этилиши, етказиб берилиши, молиялаштирилиши, реконструкция цилиниши, модернизация-лаштирилиши, эксплуатация цилиниши ва хизмат курсатилиши давлат-хусусий шериклик лойихасини руёбга чицариш до-ирасида амалга ошириладиган мол-мулк, мулкий комплекслар, ижтимоий инфра-тузилма, ер участкалари, шунингдек, дав-лат-хусусий шериклик лойихасини амалга ошириш жараёнида жорий этилиши лозим булган ишлар (хизматлар) ва инновация-лар»дан ташкил топади.

Ушбу цонунга мувофиц, давлат-хусусий шерикликнинг асосий тамойиллари цуйи-дагилардан иборат:

- давлат шериги ва хусусий шерикнинг цонун олдида тенглиги;

- давлат-хусусий шерикликни амалга оширишдаги цоидалар ва тартиб-тамо-йилларнинг шаффофлиги;

- хусусий шерикни танлашдаги бахсла-шув ва холислик;

- камситишга йул цуймаслик;

- коррупцияга йул цуймаслик.

Инвестицион лойихалар асосида ицти-

содий ва ижтимоий ривожланиш дастур-ларини амалга ошириш жараёнида муно-сабатларни шакллантириш давлат ва ху-сусий сектор уртасидаги узаро алоцаларни урнатишга асосланган манфаатли хамкор-ликни реализация цилишнинг мухим шар-тидир. Таъкидлаш керакки, ушбу муноса-батлар масъулиятли ва узига хос тавсифга эга. Шунингдек, хизмат курсатиш сохасида

ДХШнинг аниц лойихаларини реализация цилиш самарадорлигини бахолаш алохида ахамиятга молик.

ДХШни амалга оширишнинг турли хил шакллари мавжуд булиб, улар цуйидаги-лардан иборат: давлат-хусусий корхона-лари; концессия келишуви (шартнома-лар); махсулотни тацсимлаш шартномаси (МТШ); хусусий секторга давлат томони-дан тацдим цилинган шартномалар; ижара муносабатлари; мухим ицтисодий зоналар; хусусий инвесторларга ер, инфратузил-ма кабилардан фойдаланишда солиц ва божхона имтиёзлари берилган лойихалар ва бошцалар.

Жадвалда давлат ва хусусий сектор ур-тасида лойихаларни реализация цилиш ва молиявий ресурсларни тацсимлаш муд-датларида ДХШ шаклларини танлашга боглицлиги келтирилган.

Жадвал маълумотларига кура, келти-рилган шакллар доимий тарзда цуллани-лади ва ДХШни реализация цилишда ху-сусий бизнес иштироки мухим хисоблана-ди. Давлат мулкидан фойдаланиш буйича махаллий хокимият органлари ва ишлаб чицаришнинг бевосита иштирокчилари уртасидаги хамкорлик муносабатларининг урнатилиши давлат мулкини бошцариш тизимини цуришда функцияларни аниц тацсимлаш зарурлигини назарда тутади.

ДХШ лойихаларини реализация цилиш жараёнида инвесторлар миллий цонунчи-лик нормаларига риоя цилиш, хамкорлик-ни расмийлаштириш тартибининг шаффо-флигига эътибор царатишни тацозо этади.

ДХШ узининг шаклларидан мустацил равишда бир цатор имкониятларга эга ва хар бир хамкор учун афзалликни аницлаш-ни таъминлайди. Хусусий бизнес учун бу имконият ва афзалликлар барцарор ва кенг куламли бозорни эгаллаш, ижтимоий ахамиятга эга лойихаларни амалга оши-ришда иштирок этиш, корхона имижини яхшилаш хамда вацтинчалик эгалик ци-лиш хуцуцига эга давлат объектларидан фойдаланиш ва оцилона бошцариш, мухим ижтимоий лойихаларни цуллаб-цувват-лашга йуналтирилган инвестициялар ки-ритиш хисобига пул оцимларини купайти-ришда намоён булади.

Давлат секторига келсак, хусусий сектор вакиллари билан ДХШ механизми асосида хамкорликни амалга ошириш унинг функ-цияларини хусусий секторга утказишда пайдо булади ва бу жамият манфаатларини химоя цилишни таъминлаш хамда уларга риоя цилишни назорат цилиш ва тартибга солиш имконини беради. Бунда ушбу тур-даги келишув буйича учинчи томон манфа-атларини хисобга олиш керак, яъни жамият сифатли ва арзон хизматларга эга булади.

Жадвал

Давлат-хусусий шериклиги механизмини амалга ошириш шакллари*

Турлари Эксплуатация ва фойдаланиш Капитал куйилмалар Тижорат хавфи Активлар Муддати (йил)

Очик иктисодий зона Давлат-хусусий шериклик Давлат-хусусий шериклик Таксимланган Давлат 20 йилгача

Акциядорлик жамият-лари Давлат-хусусий шериклик Давлат-хусусий шериклик Таксимланган Давлат 3 йилгача

МТШ Хусусий Хусусий Хусусий Давлат 25 йил ва ундан ортик

Бошкарув шартномаси Хусусий Давлат Давлат Давлат 3-5 йил

Хизмат курсатиш шартномаси (аутсорсинг) Давлат-хусусий шериклик Давлат-хусусий шериклик Давлат Давлат 1-3 йил

Лизинг шартномаси Хусусий Давлат Давлат Давлат 5 йил ва ундан ортик

Давлат шартномаси Давлат Давлат Давлат Хусусий 1 йил

Концессия шартномаси Хусусий Хусусий Хусусий Давлат 20-30 йил

Ижара шартномаси Хусусий Давлат-хусусий Таксимланган Давлат 5-20 йил

*Муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ДХШнинг максади муайян худудлар до-ирасида ёки иктисодиёт сегментида ижти-моий ахамиятга эга лойихаларни реализация килиш асосида жамият эхтиёжларини кондиришдир. ДХШ вазифаларига куйида-гилар тегишли: давлат ва хусусий сектор уртасида узаро муносабатлар самарадор-лигини ошириш; давлат ва хусусий сектор уртасидаги манфаатлар тукнашувини бартараф этиш; ижтимоий ахамиятга эга лойихаларни реализация килиш; манфа-атлар муштараклигини таъминлаш; ДХШ субъектлари ресурсларини бирлаштириш ва кучларни мувофиклаштириш.

Махаллий хокимият органлари ва хусусий секторнинг хамкорлик муно-сабатлари субъектлар уртасидаги ке-лишувга эришишга кодир булган ур-натилган ва амалга оширилаётган та-мойиллар асосида ривожланиши зарур [2].

Мавжуд услубий ёндашув ва воситалар хамда давлат ва хусусий бизнес уртасида узаро муносабатлар юзасидан утказилган тадкикот натижалари асосида Коракал-погистон Республикасида ДХШ тизими шаклланиши куйидаги 1-расмда келти-рилди.

Хусусий тадбиркорлик

Манфаат

Т

с Объект

л

Предмет

Экспертлар кенгаши

I

Келишув

±

Норматив-^укукий Х,амкорлик муносабатлари тизими Эндоген ва экзоген

тартибга солиш омиллар

Максад ва вазифалар

I

Тамойиллар

I

Х,окимият органлари

Манфаат

Т

Амалга ошириш шакллари

Манфаат

Х,амкорлик муносабати даражалари (макродаража, эдцудий, тармок)

1-расм. Давлат ;окимияти органлари ва хусусий сектор уртасидаги ;амкорлик

муносабатлари тизими*

*Муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

Давлат томонидан бошкариш восита-ларини танлаш ДХШ механизмининг кула-ми ва тавсифига боглик;. Хизмат курсатиш сохасида ДХШ механизмининг ривожла-ниш концепцияси куйидаги 2-расмда кел-тирилган. Куп жихатдан олиб карасак, ДХШ лойихаларининг самарадорлиги рисклар-ни бошкариш сифати ва уларни таксимлаш асосида аникланади. Хавф-хатар иктисодий фаолият шарт-шароитларининг тасодифий

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

узгариши ва нокулай вазиятлар билан бог-ликликда кутилаётган фойда, даромад, мулк ёки пулнинг кутилмаган йуколиши хавфи си-фатида тавсифланади [22].

Хорижий мамлакатлар тажрибасининг курсатишича, давлат ва хусусий сектор активлари ва бошкарув куникмаларини бирлаштириш оркали хамкорликни шакл-лантиришда самарадорликни таъминлаш куйидагилар асосида амалга оширилади:

- инвестицион лойихани факат молия-лаштириш ва давлат хамда махаллий хоки-мият органларининг касбий компетенцияла-ри хисобига реализация килиш мумкин эмас;

- хусусий шерик иштирокида курсати-ладиган хизматлар сифати ёки даражаси махаллий хокимият органларининг узла-ри томонидан такдим килинганидан кура юкорирок булади;

- хусусий шерикнинг иштироки лойихани реализация килиш ёки хизматлар курсатиш муддатини кискартириш имко-нини беради;

- хусусий шерикларнинг ракобатла-

шиш имконияти мавжуд булади;

- мазкур сох,ада лойих,ани амалга ошириш ёки хизматлар билан таъминлаш учун хусусий шерикни жалб ;илишга меъёр буйича ёки ;онунчиликда туси;лар йу;;

- фаолият натижалари осонгина улча-нади ва бах,оланади;

- ишлар ёки лойихани реализация ;илишга харажатлар инновацион жара-ёнларни фаоллаштириш имконини бе-ради;

- давлат ва хусусий бизнес уртасида х,ам-корликнинг ижобий тажрибалари шакл-ланади.

2-расм. Хизмат курсатиш сох;асида давлат-хусусий шериклиги ривожланишининг

асосий йуналишлари*

*Муаллиф томонидан ишлаб чи;илган.

Агарда бирон-бир шарт бажарилмаса, у холда ДХШ механизмини цуллаш тавсия этилмайди.

Давлат хокимияти органлари ДХШни шакллантириш учун хизматлар туплами аницлангандан кейин цуйидаги масалалар куриб чицилади:

1. Мазкур ДХШ лойихаларига цандай тусиц ва чекловлар булиши мумкин?

2. Х,окимият органлари цандай тажри-бага эга?

3. Хусусий сектор ушбу имкониятларга цизицадими?

4. ДХШ мазкур хизматлар ёки объект-лар эксплуатацияси учун энг цулай услуб хисобланадими?

ДХШнинг кутилаётган тусицлари ва чекловларини куриб чициш ушбу турдаги шерикликни алохида хизматларни амал-га ошириш усули сифатида рад этишга олиб келади. Бироц ДХШ механизмидан фойдаланишнинг асосий шартлари бажа-рилган тацдирда хам, хамкорлик лойи-халарини ташкил цилишдан олдин ечи-лиши керак булган бир цатор масалалар мавжуд. Улардан дастлабкиси, ДХШнинг афзаллиги унинг йул цуйилиши мумкин булган камчиликларидан устун туради-ми? Иккинчиси, тацдим цилинаётган ДХШ лойихаси хусусий тадбиркорлик учун манфаатлими?

Мазкур саволларга содда тарзда жавоб берсак, хусусий тадбиркорлик фойда олиш ва солиц туловларини камайтиришда, давлат эса солицларни ошириш хамда унинг муайян вазифаларини самарали хал цилишда ишончли булиши зарур, деб эхтимолий тахмин цилиш мумкин. Бироц реал молиявий-ицтисодий тизимда ху-жалик субъектларининг харакати бошца цонунларга буйсунади. Ицтисодиётнинг барцарор холати ва жамиятдан манфаат-дор булган хусусий шериклар, одатда, бу-нинг учун халцаро ва миллий даражадаги стандартларга мувофиц равишда тулаш-га тайёр турадилар. Давлат эса цонунчи-лик тизими орцали куп холларда бюджет туловлари ва йигимларини цисцартириш-

га тайёр. Чунки давлат учун нафацат солиц туловлари, балки лойихани реализация цилишнинг умумий ицтисодий самараси хам мухим хисобланади. Шу билан бирга, ДХШ лойихалари самарадорлигини бахо-лашда фойда ва харажатларнинг энг яхши нисбатига эришишдир. Максимал самара-дорликни таъминлаш лойихани давлат томонидан цуллаб-цувватлашнинг мухим шарти сифатида царалмоцда.

Ицтисодиётнинг трансформациялашу-ви шароитида ДХШ лойихаларини реализация цилиш хамкорлик шартномалари-нинг кетма-кетлигида амалга оширили-шини хисобга олсак, лойиха самарадорли-гини бахолаш ва унга ицтисодий рисклар-нинг таъсири тахлил натижалари орцали танланиши мумкин. Унинг мохияти лойи-ханинг у ёки бу дастлабки параметрлари-нинг таянч цийматдан четга чицишнинг натижавий лойиха курсаткичларига таъ-сир даражасини улчашдан иборат.

Бунинг учун фойда ва харажатлар шакл-ланишида иштирок этувчи барча пара-метрларнинг асосий циймати лойиха-да (соф жорий циймат, рентабелликнинг ички нормаси, даромадлилик индекси ва х.к.) самарадорлик мезонларини хисоблаш натижаларига эга булиши лозим. Ундан кейин хар цандай параметр циймати узга-ради (ошади ёки камаяди) ва мезоннинг янги циймати лойихада келтирилган бош-ца курсаткичларнинг асосий цийматлари билан хисобланади. Ундан кейин тартиб барча мухим омиллар учун такрорланади. Хисоб-китоб натижалари асосида сезув-чанлик диаграммаси ёки жадвали тузила-ди. Унинг кумагида лойиха самарадорли-гига таъсир курсатувчи ахамиятли омил-лар аницланади. Агарда самарадорлик ме-зонларининг муайян омиллар узгаришига боглицлиги цанча кучли булса, ноаницлик шунча юцори булади. Куйидаги 3-расмда буни кузатиш мумкин, яъни тугри чизиц-нинг абсцисса уцига мойиллик бурчаги цанчалик катта булса, бу омил лойиха са-марадорлиги мезонига шунчалик катта таъсирга эга.

ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

100%

n инвестиция харажатлар

N. нарх

-------------Trt^^^-■■'ишлаб чикариш

-►

Kel =

ASJQ/SJQ А О/О ,

(1)

ланган вацт бирлиги ичида лойихадан олинадиган тушум билан унга цилинган инвестицион сарфлар уртасидаги фарцни назарда тутади.

NPVни аницлаш усули [17]:

- жорий сарфлар цийматини аницлаш (лойихага жалб цилинган инвестициялар);

- лойихадан келадиган пул тушумла-ри жорий цийматини хисоблаш, бунда хар бир хисобот даврининг даромадлари жорий санага келтирилади:

100%

3-расм. Лойих,а самарадорлиги мезон-ларининг узгарувчан параметрлар

ч $

узгаришига сезгирлиги диаграммаси

*Муаллиф томонидан ишлаб чицилган.

Бошлангич курсаткичларнинг узгаришига боглиц холда олинган курсат-кичлар сезгирлигининг нисбий тавсифи эластиклик коэффициенти хисобланади. Параметрларнинг бир фоизга узгариши билан самарадорлик мезони неча фоизга узгаришини аницлайди.

CFt

S(1 + г)"

(2)

бу ерда: CF - пул оцимлари; r - дисконт фо-изи ставкаси.

Лойихага (Io) киритилган инвестиция-нинг (лойихага сарф-харажатлар) жорий цийматини даромадларнинг жорий циймати (PV) билан таццослаш. Улар урта-сидаги фарц соф дисконтланган даромад (фойда) - NPV аницланади.

NPV = PV - I

(3)

бу ерда: Kel - эластиклик коэффициенти; SJQ, O - соф жорий кийматнинг базавий циймати ва таджик; цилинган омил; ASJQ, ДО - соф жорий кийматнинг узгариши ва тадкик; килинган омилнинг узгариши.

Коэффициент манфий (инвестициялар-нинг купайиши ёки камайиши соф жорий кийматнинг камайиши ёки ошишига олиб келади) ёки мусбат (мах,сулот бирлигига нархнинг пасайиши ёки ошиши соф жорий кийматнинг пасайиши ёки ошишига олиб келади) булиши мумкин. Аммо х,и-соб-китобларни амалга ошираётганда, эластиклик коэффициенти белгиси колди-рилиши мумкин, яъни коэффициентнинг мутлак кийматига эътибор каратилади.

Net Present Value (NPV, соф дисконтлан-ган даромад, фойда) - инвестиция лойих,а-си самарадорлигини аниклашнинг асосий курсаткичларидан бири булиб, у дисконт-

бу ерда: NPV - инвестор томонидан инвестицион лойихага маблаг киритиш нати-жасида мазкур маблагни банкда сацлаш билан таццослаганда, фойда ёки зарар куришни ифодалайди. Бунда NPV циймати 0 дан катта булса, у холда инвестициялар мазкур маблагларни банкларда сацлаган-дан кура купроц даромад (фойда) келти-ришини билдиради.

Хизмат курсатиш корхоналарининг ху-сусиятларига кура, лойихага инвестицион маблаглар бир неча босцичда (даврларда) реализация цилиниши зарур булган лойи-халар учун 3-формула модификациялана-ди.

" CF NPV = £ '

(4)

бу ерда: CF - пул оцимлари мицдори; I - лойихага t-даврдаги инвестиция цуйил-малари суммаси; r - дисконт ставка; n - йиллар сони.

ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Ички даромадлилик нормаси - Internal Rate of Return (IRR) -дисконтлашнинг шун-дай фоизини аницлайдики, унда инвес-тициялар 0 га (NPV = 0) ёки лойиханинг харажатлари унинг фойдасига (даромади) тенг булади.

IRR = r, бунда NPV = f(r) = 0, формула (2.4)дан цуйидаги тенглик хосил булади [18]:

бу ерда: CF - пул оцимлари мицдори; I - лойихага t-даврдаги инвестиция маб-лаглари суммаси; r - дисконт ставкаси; n - йиллар сони.

Инвестицион лойихани реализация ци-лишдан жами ицтисодий самара умумий куринишда цуйидаги формула асосида х,и-собланади [10]:

5 = NPV + Я + S

У

(6)

бу ерда: S - инвестицион лойихани жорий этишдан жами ицтисодий самара; NPV - ин-весторнинг соф дисконтланган даромади; Sb - республика ва махаллий бюджетга со-лиц тушумлари суммаси сифатида аницла-надиган жами бюджет самарадорлиги; Sy - технологик босцичларда лойихага жалб цилинган ах,оли ва тадбиркорлик субъект-ларидан барча даражалардаги бюджетлар-га солиц ва солицсиз тушумларнинг сум-маси сифатида муайян инвестиция лойи-халарини амалга оширишнинг билвосита самараси.

Ушбу моделни ДХШ тизимидаги лойи-халар учун лойиха риски хамда ташци ва ички мухитнинг узгариш шароитига таъ-сирчанлигини хисобга олган х,олда туза-тиш киритиш шарти билан цуллаш мум-кин.

Агарда самарали хамкорликни бах,о-лаш ва узаро таъсир этиш тамойиллари-ни аницлаш мацсадида давлат ва мах,ал-лий хокимият органлари хамда хужалик субъектларининг узаро муносабатларини царасак, у холда царалаётган фарц мицдо-

ри бизнес ва хокимият манфаатлари бу-йича умумий келишувни муайян даражада чеклайди.

Агарда «инвестициялар хажми - бюджетга жами туловлар» координата тизи-мида ДХШ лойихасини реализация цилиш натижасида эришилган жами ицтисодий самарани курсатсак, хусусий тадбиркорлик манфаатлари купроц цондирилиши намоён булади. Агарда хокимият билан хамкорлик натижалари бюджетга тулана-диган минимал туловларга мувофиц келса, бу, уз навбатида, хар доим хам хокимият манфаатларига мос келмайди.

Давлат ДХШнинг бюджет самарадорли-гини ошириш учун цуйидаги йуналишлар-ни танлаши мумкин:

1. Бюджетга туловларни ошириш хисо-бига бюджет самарадорлигини ошириш. Бу шундай холатда мумкинки, агарда муайян худудда ДХШ доирасида амалга ошириш буйича кенг мицёсли самарали таклифлар хамда хусусий сектордан куплаб мурожа-атлар мавжуд булса, реал хаётда бундай холат жуда кам учрайди.

2. Иккинчи йул - ДХШда «оптимал нуцта»ларни цидириш хам бюджетга туловларнинг минимал талаб цилинади-ган мицдорини, хам хамкорлик лойихала-рини амалга ошириш учун жалб цилинган инвестицияларнинг максимал мицдорини назарда тутади. Айнан «оптимал нуцта»лар ДХШнинг «усиш нуцталари» хисобланади.

Комплекслилик ва тизимлилик тамо-йилларидан келиб чиццан холда, айтиш керакки, ДХШ самарадорлигини умумий бахолашдан ташцари давлат ва бизнес хам-жамияти хамкорлигининг хар бир лойи-хасини хусусий бахолаш лозим.

Шундай экан, масалан, Леонтьев мар-кази мутахассислари томонидан ДХШ ло-йихалари сифатини бахолаш учун цуйида-ги мезонлар таклиф этилган:

1. Лойиханинг ДХШ мезонларига муво-фицлигини таъминлаш.

2. Лойиханинг ижтимоий ахамияти.

3. Лойиха бажарилишининг реал воце-ликка мослиги ва амалга оширилиши.

4. Шерикни танлаш тартибининг очиц-лиги.

5. Жамоат сектори ва хусусий тадбир-корлик (субсидия ва инвестицияларга нисбатан) уртасида фойда ва рискнинг му-таносиб тацсимланиши.

6. Лойиханинг узоц муддатлилиги, унинг келгусида такрор ишлаб чицари-лиши (янгилаш ёки давом эттириш имко-нияти).

7. Лойиханинг стратегик режа билан боглицлиги.

Лойиха сифати бир мезон буйича балл тизими (1-5 балли тизим)да бахоланади. ДХШ лойихалари сифатини интеграл бахо-лаш учун 2-6 мезонлар буйича баллар хи-собланади.

Умуман олганда, ДХШ жараёнлари ва алохида шериклик лойихалари самара-дорлигини бахолаш, гарчи у умумий ёнда-шувларга эга булса-да, уларни реализация цилишнинг мухим шарт-шароитлари ва омилларини хисобга олган холда, мазкур жараён алохида тартибда амалга ошири-лиши зарур. Шунингдек, лойихаларнинг пировард самарадорлиги давлат, тадбир-корлик ва жамият ривожланишидаги ти-зимли муаммоларни ечишга йуналтирил-ган давлат ва ишбилармон доираларнинг умумий самарасини хисобга олган холда бахоланиши керак.

Хулосалар

1. Х,озирги кунда хизмат курсатиш сохаси ривожланишининг асосий мацсади ицтисодий усишни таъминлаш ва замо-навий сервис тизимини шакллантириш муаммоларини хал цилиш учун молиявий ресурслардан самарали фойдаланишдир. Шунга кура, сохада инвестицион лойиха-ларни жорий цилиш асосида ицтисодий ва ижтимоий ривожланиш дастурларини амалга ошириш жараёнида муносабат-ларни шакллантириш давлат ва хусусий сектор уртасидаги узаро алоцаларни ур-натишга асосланган манфаатли хамкор-ликни реализация цилишнинг мухим шарт-шароити хисобланади. Таъкидлаш керакки, ушбу муносабатлар масъулият-

ли ва узига хос тавсифга эга. Шунингдек, хизмат курсатиш сохасида ДХШнинг аниц лойихаларини реализация цилиш сама-радорлигини бахолаш алохида ахамиятга молик.

2. Давлат ва хусусий сектор активлари ва бошцарув куникмаларини бирлашти-риш орцали хамкорликни шаклланти-ришда самарадорликни таъминлаш мухим ахамиятга эга. ДХШда хамкорлар учун са-марадорликни бахолаш услубияти муай-ян даражада ноаниц ва бир хил тавсифга эга булиб, томонларнинг хар бири учун бу долзарбдир. Шунинг учун хамкорларнинг узаро манфаатли муносабатларини амал-га ошириш шакллари ва шартларини тан-лаш, муайян ДХШ лойихасининг мацсад ва вазифаларини шакллантириш хам давлат, хам хусусий сектор субъектлари томони-дан объектив ва очиц булиши зарур.

3. Давлат-хусусий шериклик лойихала-рини реализация цилиш унинг самарадор-лигини бахолаш ва инвестицион лойихага ицтисодий рискларнинг таъсирини тах-лил цилиш натижалари орцали аницлани-ши мумкин. Унинг мохияти лойиханинг у ёки бу дастлабки параметрларининг та-янч цийматдан четга чицишнинг натижа-вий лойиха курсаткичларига таъсир дара-жасини улчашдан иборат. Мазкур холат-да фойда ва харажатлар шаклланишида иштирок этувчи барча параметрларнинг асосий циймати лойихада (соф жорий ций-мат, рентабелликнинг ички нормаси, да-ромадлилик индекси ва х.к.) самарадорлик мезонларини хисоблаш натижаларига эга булиши лозим. Ундан кейин хар цандай параметр циймати узгаради (ошади ёки ка-маяди) ва мезоннинг янги циймати лойихада целтирилган бошца курсаткичлар-нинг асосий цийматлари билан хисобланади. Хисоб-китоб натижалари асосида сезувчанлик диаграммаси ёки жадвали тузилади, унинг кумагида лойиханинг са-марадорлигига таъсир курсатувчи ахами-ятли омиллар аницланади.

4. Давлат-хусусий шериклик лойиха-лари самарадорлигини бахолаш муай-

ян даражада умумий ёндашувларга эга булса-да, уларни реализация ;илишнинг мух,им шарт-шароитлари ва омилларини х,исобга олган х,олда, мазкур жараён алох,и-да тартибда амалга оширилиши зарур. Инвестицион лойих,аларнинг пировард

самарадорлиги давлат, тадбиркорлик ва жамият ривожланишидаги тизимли муам-моларни ечишга йуналтирилган давлат ва ишбилармон доираларнинг умумий сама-расини х,исобга олган х,олда бах,оланиши зарур.

REFERENCES

1. Varnavskiy V.G., Klimenko A.V., Korolev V.A. Gosudarstvenno-chastnoe partnerstvo: teoriya i praktika [Public-private partnership: theory and practice]. Moscow, GU-HSE, 2010.

2. Varnavskiy V.G. Partnerstvo gosudarstva i chastnogo sektora: formy, proyekty, riski [Partnership between the state and the private sector: forms, projects, risks]. Moscow, Nauka, 2005, 315 p.

3. Gosudarstvo i biznes: institutsional'nyye aspekty [State and business: institutional aspects]. Moscow, IMEMO RAN, 2006, p. 40.

4. Gelbreyt Dzh.K. Ekonomicheskiye teorii i tseli obshchestva [Economics and the goals of society]. Economics and the Public Purpose (1973). Ed. and with preface N.N. Inozemtsev, A.G. Mileikovsky. Moscow, Progress, 1976, 408 p.

5. Djumaniyazov U.I. Davlat-xususiy sherikchiligi asosida korporativ boshqaruvni rivojlantirishning ayrim nazariy-uslubiy masalalari [Some theoretical and methodological issues of corporate governance on the basis of public-private partnership]. Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar. Ilmiy elektron jurnali - Economy and Innovative Technologies Scientific. Electronic journal, 2017, May-June, no. 3, p. 9.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Kabashkin V.A. Formirovaniye i razvitiye partnerskikh otnosheniy gosudarstva i predprinimatel'skikh struktur v Rossiyskoy Federatsii (upravlencheskiy aspekt) [Formation and development of partnerships between the state and business structures in the Russian Federation (management aspect)]. Abstract of Doctor's degree dissertation. 08.00.05. Moscow, 2007, p. 23.

7. Kukura S.P. Teoriya korporativnogo upravleniya [Theory of corporate governance]. Moscow, Economics, 2004, p. 105.

8. Makkonell K.R., Bryu S.L. Ekonomiks. Printsipy, problemy, politika [Economics. Principles, problems, politics]. Moscow, Respublika, 1992, vol. 2, p. 398.

9. Natsional'nyye innovatsionnyye sistemy v Rossii i YES [National innovation systems in Russia and the EU]. Ed. V.V. Ivanov, S. Klesova, P. Lindholm, O.P. Luksha. Moscow, TsIPRAN RAN, 2006, p. 200.

10. Psareva T.V., Sushentseva N.V. Metodologicheskiye osnovy vzaimodeystviya organov vlasti i biznesa pri formirovanii i realizatsii kompleksnykh programm sotsial'no-ekonomicheskogo razvitiya munitsipal'nykh obrazovaniy [Methodological foundations of interaction between authorities and business in the formation and implementation of integrated programs for the socio-economic development of municipalities]. Ekonomika i upravleniye - Economics and Management, 2008, no. 4.

11. Romanova O.A. Teoriya i praktika razvitiya chastno-gosudarstvennogo partnerstva [Theory and practice of development of public-private partnership]. Vestnik Ural'skogo gosudarstvennogo tekhnicheskogo universiteta - Bulletin of the Ural State Technical University, 2007, no. 3, p. 41 .

12. Styrin Ye.M. Mezhdunarodnyy opyt ispol'zovaniya GCHP dlya realizatsii proyektov elektronnogo pravitel'stva [International experience in the use of PPP for the implementation of e-government projects]. Moscow, Publishing House HSE, 2010.

13. Frolova Ye.D. Osnovnyye tendentsii razvitiya vzaimootnosheniy gosudarstva i biznesa [The main trends in the development of relations between the state and business]. Vestnik USTU-UPI, 2003, no. 7, p. 31.

14. Khodzhayev P.D. Zarubezhnyy opyt formirovaniya i razvitiya partnerskikh otnosheniy mezhdu gosudarstvom i regional'nymi predprinimatel'skimi strukturami [Foreign experience in the formation

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

and development of partnerships between the state and regional business structures]. Vestnik Rossiysko-tadzhikskogo (slavyanskogo) universiteta - Bulletin of the Russian-Tajik (Slavonic) University, Dushanbe, RTSU, 2014, no. 3 (46), p. 102.

15. Sharinger L. Novaya model' investitsionnogo partnerstva gosudarstva i chastnogo sektora [A new model of investment partnership between the state and the private sector]. Mir peremen - World of change, 2004, no. 2, p. 22.

16. Shumpeter Y.A. Istoriya ekonomicheskogo analiza [History of economic analysis]. In 3 vols. St. Petersburg, School of Economics, 2004.

17. Ergashev I.I. Xizmat ko'rsatish sohasida innovatsion-investitsion jarayonlarni rivojlantirish va samaradorligini oshirish [Development and efficiency of innovation and investment processes in the service sector]. PhD thesis. Samarkand, Samarkand Institute of economics and service, 2018, pp. 30-31.

18. Elmirzaev S.E., Shavkatov N.Sh. Davlat-xususiy sheriklik munosabatlarining ilg'or xorij tajribalari va mamlakatimizda qo'llash istiqbollari [Advanced foreign experience of public-private partnership relations and prospects of application in our country]. Xalqaro moliya va hisob. Ilmiy elektron jurnali -"International Finance and Accounting. Scientific electronic journal, 2019, June, no. 3.

19. Peters J.G., Pierre J. Governance Politics and the State (Political Analysis). N.Y., 2000.

20. Daniel F.R. Quality Infrastructure: Ensuring Sustainable Economic Growth. Center for Strategic and International Studies (CSIS), 2017, January, p. 4.

21. Dochia P.M. Introduction to Public-Private Partnerships with Availability Payments. Public Works Financing newsletter. Available at: http://www.Pwfinance.net/document/research_reports/9%20 intro%20availability.pdf/ (accessed 12.02.2016).

22. Independent valuation of all types of property and rights, forensics and valuation counseling. Appraisal company "BK-Arkadia". Available at: www.bk-arkadia.ru/.

Арабов Н.У, и.ф.д., профессор, Шароф Рашидов номидаги Самарцанд давлат университети "Инсон ресурсларини бошцариш" кафедраси мудири.

Тацризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.