Научная статья на тему 'ХХ АСРНИНГ БИРИНЧИ ЯРМИГАЧА БЎЛГАН ДАВРДА ЎЗБЕКИСТОНДА ЧОРВАЧИЛИКНИНГ АҲВОЛИ'

ХХ АСРНИНГ БИРИНЧИ ЯРМИГАЧА БЎЛГАН ДАВРДА ЎЗБЕКИСТОНДА ЧОРВАЧИЛИКНИНГ АҲВОЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
72
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Госплан / Азодеда трести / Охунбобоэв / Будёний / Янги Чорва / Қизил Чорва / Фрунзе / Ўзбекқоракўл трести / ишлаб чиқариш кооперативи. / Gosplan / Azodeda trust / Akhunboboev / Budyoniy / Yangi Chorva / Qizil Chorva / Frunze / Uzbekkorakol trust / production cooperative.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рўзибоев, Дилшод Аъзам Ўғли

Мазкур мақолада Ўзбекистонда мустамлака ҳукуматининг чорвачилик соҳасидаги сиёсий қарашлари ҳақида сўз боради. Бундан ташқари, Ўзбекистонда совет ҳокимиятининг дастлабки йилларида чорвачиликнинг умумий аҳволи, биринчи жаҳон уруши ва минтақадаги ҳарбий ҳаракатлар натижасида чорвачиликнинг таназзулга учраши ва чорва моллари сонининг кескин қисқариши, ташқи кўриниши, чорвачиликни ривожлантиришга қаратилган илк уринишлар, совхоз ва фермер хўжаликларининг пайдо бўлиши, амалдаги озуқа сиёсатининг шаклланиши билан боғлиқ омиллар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SITUATION OF LIVESTOCK IN UZBEKISTAN UNTIL THE FIRST HALF OF THE XX CENTURY

This article focuses on the political views of the colonial government of Uzbekistan in the field of animal husbandry in the period between the two world wars. In addition, the general state of animal husbandry in Uzbekistan in the early years of Soviet power, the collapse of the livestock industry as a result of the First World War and hostilities in the region and a sharp reduction in the number of livestock, the appearance of the first attempts to develop animal husbandry, the emergence of state farms and farms, factors associated with the formation feed policy in action.

Текст научной работы на тему «ХХ АСРНИНГ БИРИНЧИ ЯРМИГАЧА БЎЛГАН ДАВРДА ЎЗБЕКИСТОНДА ЧОРВАЧИЛИКНИНГ АҲВОЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ХХ АСРНИНГ БИРИНЧИ ЯРМИГАЧА БУЛГАН ДАВРДА УЗБЕКИСТОНДА ЧОРВАЧИЛИКНИНГ А^ВОЛИ

Рузибоев Дилшод Аъзам ^ли

Карши мухдндислик-иктисодиёт институти "Ижтимоий фанлар" кафедраси мустакил тадкикотчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Узбекистонда мустамлака уукуматининг чорвачилик соуасидаги сиёсий царашлари уацида суз боради. Бундан ташцари, Узбекистонда совет уокимиятининг дастлабки йилларида чорвачиликнинг умумий ауволи, биринчи жауон уруши ва минтацадаги уарбий уаракатлар натижасида чорвачиликнинг таназзулга учраши ва чорва моллари сонининг кескин цисцариши, ташци куриниши, чорвачиликни ривожлантиришга царатилган илк уринишлар, совхоз ва фермер хужаликларининг пайдо булиши, амалдаги озуца сиёсатининг шаклланиши билан бозлиц омиллар ёритилган.

Калит сузлар: Госплан, Азодеда трести, Охунбобоэв, Будёний, Янги Чорва, К^зил Чорва, Фрунзе, Узбекцоракул трести, ишлаб чицариш кооперативи.

ABSTRACT

This article focuses on the political views of the colonial government of Uzbekistan in the field of animal husbandry in the period between the two world wars. In addition, the general state of animal husbandry in Uzbekistan in the early years of Soviet power, the collapse of the livestock industry as a result of the First World War and hostilities in the region and a sharp reduction in the number of livestock, the appearance of the first attempts to develop animal husbandry, the emergence of state farms and farms, factors associated with the formation feed policy in action.

Keywords: Gosplan, Azodeda trust, Akhunboboev, Budyoniy, Yangi Chorva, Qizil Chorva, Frunze, Uzbekkorakol trust, production cooperative.

АННОТАЦИЯ

В данной статье основное внимание уделяется политическим взглядам колониального правительства Узбекистана в области животноводства в период между двумя мировыми войнами. Кроме того, общее состояние животноводства Узбекистана в первые годы советской власти, развал животноводческой отрасли в результате Первой мировой войны и военных действий в регионе и резкое сокращение поголовья скота, появление первые

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

попытки развития животноводства, появление совхозов и фермерских хозяйств, выделяются факторы, связанные с формированием кормовой политики в деле.

Ключевые слова: Госплан, трест «Азодеда», Ахунбобоев, Будёний, Янги Чорва, "Цизил чорва", Фрунзе, трест «Узбеккораколъ», производственный кооператив.

Чорвачилик махсулотлари иктисодиётда мухим урин тутади. Саноат ва ахоли турмуш тарзида мухдм о'рин тутган чорвачиликдан бир канча махсулотлар олинди. 1920 йил охиридан бошлаб чорвачилик махсулотлари нафакат ахоли эхтиёжлари учун, балки Совет хукуматининг талабига биноан хам етказиб берилди. Натижада чорвачилик махсулотлари кайта ишланиб, далаларга тайёр махсулот етказиб берилди. Бирок, бу жараёнда бир катор тусиклар мавжуд эди. Хусусан, чорвачилик махсулотларини кайта ишлаш учун машина ва ускуналар етишмайди, бундан ташкари, марказдан олиб келиниши шарт булган техниканинг кичик кисми республикага етиб келган. Ушбу техникалардан фойдалана оладиган мутахассислар сони хам чекланган, бу эса ишлаб чикаришга салбий таъсир курсатмокда. Натижада чорвачилик махсулотларини етиштириш ва кайта ишлаш режалари куп холларда бажарилмай колди.

АДАБИЁТЛАР ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мазкур маколани тахлил килар эканмиз, Узбекистон Республикаси Президентининг 2020-йил 2-сентябрдаги "Узбекистон Республикасида пиллачилик ва коракулчиликни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-6059-сонли карори, 2019-йил 28-мартдаги "Узбекистон Республикасида пиллачилик тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" ветеринария ва чорвачиликда давлат бошкаруви» 2017-йил 7-февралдаги ПФ-5696-сон, «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги ПФ-4947-сон, 2017-йил 4-августдаги ПФ-5134-сон «Тадбирлар тугрисида» Узбекистон Республикаси ^ишлок ва сув хужалиги вазирлиги фаолиятини тубдан такомиллаштириш тугрисида»ги ва 2019-йил 28-мартдаги П^-4254-сонли "Узбекистон Республикаси Ветеринария ва чорвачиликни ривожлантириш давлат кумитаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги карорлар услубий манба сифатида белгиланди.

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

MYXOKAMA BA HATH^AtfAP

EyryHru KyHga nopBanunuK coxacura эtтн6opнннг KynafiumH axonuHH 03HK-OBKaT 6unaH TatMHHnamra xaMga MaMnaKaT HKTHcogueTHHHHr puBo^naHumura h«:o6hh mapouT apamoKga. HKTHcogueTga arpap coxaHHHr axaMuaTH omu6 SopaeTraH SyryHru KyHga nopBanunuK HCTHK6onnapn 6unaH 6up KaTopga, yHHHr Tapuxufi xycycuaraapuHH TagKHK этнm MyxHM axaMuaT Kac6 этagн. ^yMnagaH, HopBaHHnHKHHHr uKTHcogufi ®HxaraapHHH xaMga ynapHHHr Tapuxufi puBO^naHum xycycuaraapuHH aHHKgamra anoxuga ypFy 6epunMOKga. ^yHeHHHr Typnu onufi yKyB ropraapu Ba hhmhh TagKHKOT MapKa3napuga ym6y Macananap TagKHKH MyxHM axaMuaT Kac6 этн6, ypraHunumu no3HM 6ynraH MyxHM Ba3H^anapgaH 6upu 6ynn6 KonMOKga.

CyHru yH fiunnuKga Y36eKHCTOHga HKTHcogHeTHHHr acocufi TapMOFH caHanraH nopBanunuK coxacuHH pHBo^naHrapumra KaTTa эtтн6op Kaparana 6omnaHgu. Ym6y TapMOKHH puBo^naHTHpum Ma^caguga yTraH fiunnap gaBOMHga HopBa MHKgopHHH KynafiTupum xaMga nopBaHH O3yKa 6unaH TatMHHnam Macananapura anoxuga axaMuaT 6epnnMOKga. fflyHHHrgeK, Ma3Kyp coxaHHHr MoggHH-TexHHK 6a3acu maKrnaHgu Ba nopBanunuK MaxcynoTnapuHHHr caBgocu pHBO^naHgn. ^yMnagaH, nopBanunuK MaxcynoraapuHH K&HTa umnam, ®;axoH 6o3opnga pa^o6aT6apgom Tafiep Maxcynoraap umna6 HHKapum Ba yHH экcпopт KH^umHH KynafiTupum Syfiuna MyxHM umnap aManra omupurnMoKga. «X,apaKaraap cTpaTeruacH»ga uKTucogueTHH pHBo^naHTHpHmHHHr ycTyBop fiyHanumnapu cu^arnga arpap MaxcynoraapHH KafiTa umnam xaMga o3HK-oBKaT xaB^cronuruHH aHaga MycTaxKaMnam Ka6u Ba3H$anap Kypcara6 yranraH1. Ma3Kyp MacananapHH aManra omupum ynyH nopBanunHK coxacugaru aHtaHanapHH ypraHum xaMga ynapgaH yHyMnu ^ofiganaHum MyxHM aManufi axaMuaT Kac6 этagн. ^opBanunuKHH puBo^naHTupum umnapu 6upHHHH HaB6aTga nopBa MonnapuHH o3yKa 6unaH TatMHHnam, xafiBoHnapra Typap-^ofinap Kypum Ba coxaga umnu KynuHH TatMHHnam xuco6naHraH2. BynapHHHr 6apnacu эca MonuaBufi xonarnuHr 6ap^apop Ba gaBoMufi SynumuHH Tana6 KH^raH. Y3CCP ^aBnaT pe^a 6ropocu MatnyMoraapura Kypa, 1926 fiunga nopBanunuKKa ®;aMH 66 564,7 MHHr py6nt, gex^oHHunuKKa 364 936,5 MHHr py6nt, SoFgopnunuKKa 9 424,7 MHHr py6nt xaMga y3yMHHHHKKa 10351,4 MHHr py6nt MHKgopga nyn a^paTunraH. Ma3Kyp

1 Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони.

2 Хамдамов А. Себестоимость продукции скотоводства и пути ее снижения (На примере колхозов Самаркандской области Узбекской ССР). Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата экономических наук. - Ташкент, 1971. - С. 16.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

маълумотдан куриниб турибдики, энг куп маблаг дехкончиликни ривожлантириш учун ажратилган. Чорвачиликка богдорчилик ва узумчиликка Караганда купрок маблаг ажратилган. Бирок буни дехкончиликка ажратилган маблаг билан солиштирсак чорвачиликка ажратилган маблаг бир неча баробарга камлигини куришимиз мумкин. Чорвачиликка ажратилган маблагларни худудлар кесимида тахлил килсак энг куп маблаглар Зарафшон, Кашкадарё ва Фаргона вилоятларига ажратилган. Кашкадарё ва Зарафшон худудларига бошка вилоятларга караганда купрок пул ажратилишига сабаб мазкур минтакалар Узбекистонда асосий коракул чорваларини етиштириб берувчи худудлар хисобланган хамда совет хокимияти чорвачиликнинг бу сохасидан манфаатдор булган. Мазкур даврда Фаргона вилояти ахоли сони жихатидан бошка минтакаларга караганда катта вилоят булганлиги хисобга олинса ажратилган маблаг чорвачиликни ривожлантиришга етарли булмаганлиги кузга ташланади. Хусусан, Фаргона вилоятида аграр сохага ажратилган умумий маблагнинг 83 фоизи дехкончилик учун сарфланган булса, факатгина 8 фоиз маблаг чорвачилик учун сарфланган. Мазкур холат Тошкент вилоятида 82 фоиз ажратилган маблаг дехкончилик учун ва 14 фоизи чорвачилик учун сарфланган. Самарканд вилоятида эса 70 фоиз маблаг дехкончилик учун ва 17 фоизи чорвачилик учун ажратилган. Кашкадарё вилоятида эса жами ажратилган маблагнинг деярли 39 фоизи чорвачилик учун сарфланган. Хоразм, Тошкент ва Самарканд вилоятларида чорвачиликни ривожлантириш ажратилган маблаглар анча кам булган3.

Узбекистан ССР 1925 йил февралда ташкил топгач, иктисодий сохада Марказнинг манфаатлари янада кучлирок устунлик кила бошлади. Республика асосан кишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикаришга ихтисослашганлиги туфайли мураккаб ижтимоий-сиёсий жараёнлар гирдобида колди. 1925 йили Узбекистонда коракул куйларининг сони 600000 атрофида булган4. Коракул тери ишлаб чикариш ва махсулот экспорти кескин камайди. 1925-1930 йилларда совет хокимияти томонидан Узбекистонда чорвачиликнинг ривожлантиришнинг икки йули мухокама килинди. Буларнинг биринчиси чорвачилик сохасидаги илмий тадкикотлар хамда зотли молларни купайтириш масаласига каратилган эди5. Бунда албатта чорвачилик хужаликларининг

3УзМА, Р-86-фонд, 1-руйхат, 2483-иш, 12-13-варак.

4 Всесоюзный научно-исследовательский институт каракулеводства. - М., 1975. - С. 8-10.

5 УзМА. 10-фонд. 1-руйхат. 789- иш. 1-варак.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

техник ривожланиши хам инобатга олиниши лозим булган6. Чорвачиликни ривожлантиришнинг иккинчи йули сифатида чорваларни бокишда гушт ва сут махсулотларини оширишга ёрдам берадиган янги усуллардан фойдаланиш масаласи мухокама килинган. Бундан ташкари, чорвачилик сохасидаги экспорт масаласига алохида ахамият берилган. Бунда совет хокимияти чорвага алохида товар сифатида карашни бошлаган хамда бу йуналишни иктисодиёт ва саноатдаги уринларини оширишга харакат килган7. 1927 йили давлат кабул пунктида кора коракул терилари 14 рубль 50 тийиндан, 1928 йили 16 рублдан нархланган 8 . Етиштирилган коракул териларини асосан Боку майда хунарманчилик кооперацияси, Грузиянинг Кутаиси бош кийим хунармандлари артели, Боку шахрида "Азодеда" трести, Ленинград ишлаб чикариш артели сотиб оларди9. Демак, Узбекистан коракулининг асосий харидорлари Кавказ ва Россиянинг турли минтакаларидаги кооперациялар булган. 1930 йилларда совхозлар ва якка тартибдаги хужаликларга давлат томонидан чорвалар ажратилган. 1938 йилда йирик шохли чорва ва йилкичиликка эътибор кучайганлиги сабабли 1937 йилга нисбатан колхозлар ва якка тартибдаги хужаликларга куй ажратиш кискарган. Бошка томондан, коракул куйларини етиштирувчи фермалар фаолияти ривожланган булиб, улар Узбекистоннинг маълум худудларида мавжуд булган. Шу сабаб коракул куйларини етиштирувчи районларни кушимча куллаб-кувватлаш ишлари олиб борилади. Совет хокимияти 1939 йил 1 январгача барча колхозларни чорва билан таъминлаш оркали чорвасиз колхозлар сонини камайтирмокчи булган10.

1930-1940 йилларда давлат кооператив хужаликлари, колхозлар, колхозчилар, якка татибдаги хужаликлар хамда ишчи ва хизматчилар чорва молларини бокиш билан шугулланган. Чорва билан шугулланадиган асосий гурух чорвадорлар булган булиб, йирик шохли чорвалар, куй хамда эчкиларни етиштиришда асосий урин тутган. Бошка томондан эса отнинг асосий кисми колхозларда бокилган булиб, якка тартибдаги колхозчи ёки ишчиларнинг улуши бу сохада анча кам булган. Шунингдек, колхозлар йирик шохли чорва, куй ва эчкиларни етиштиришда хам етакчи уринлардан бирида турган. Давлат кооператив хужаликлари чорва етиштириш буйича бошка гурухларга караганда

6 Хамдамов А. Себестоимость продукции скотоводства и пути ее снижения (На примере колхозов Самаркандской области Узбекской ССР). Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата экономических наук. - Ташкент, 1971. - С. 12-13.

7 УзМА. 10-фонд. 1-руйхат. 789- иш. 1-2-варак.

8 Уз МА, Р-91-фонд, 2-руйхат, 160- иш, 346-350-вараклар.

9 Уз МА, Р-91-фонд, 2-руйхат, 160-иш, 26-29-вараклар.

10 УзМА, Ф-90-фонд, 8-руйхат, 1717-иш, 3-варак.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

оркада булган 11 . 1935-1940 йилларда Узбекистонда чорвачиликка ихтисослаштирилган бир канча совхозлар ташкил топган. Хусусан, Бухоро вилояти Бешкент туманидаги "Охунбобоев", Косон туманидаги "Будёний", Наманган вилояти Поп туманидаги "Янги чорва", Самарканд вилояти Пахтакор туманидаги "Кизил чорва" хамда Тошкент вилоятидаги "Фрунзе" каби совхозлар шулар жумласидан хисобланади 12 . 1930 йиллар бошига келиб Узбекистонда чорва микдорида усиш кузатила бошланди. Хусусан, йирик шохли чорвалар сони факатгина 1934 йилга келиб 1917 йилдаги микдорга етган. Йирик шохли чорвалар сони йилига уртача 5,9 фоизга ошиб борган. Отлар сони эса 1934 йилда 1917 йилдаги от микдорининг 70 фоизига етган эди13. 1938-1939 йилларда чорва молларининг колхозлар ва якка тартибдаги хужаликларда усиши турлича кечди. Жумладан, колхозлардаги чорва моллари микдорининг ошиб бориши кузатилган булса, якка хужаликларда аксинча камайиб борди. Хусусан, якка хужаликларда йирик шохли чорваларнинг улуши кескин тушиб кетган. Масалан, якка тартибдаги хужаликлардан колхозларга чорваларнинг сотиб олиниши ёки мусодара килиниши натижасида 1939 йилда якка хужаликларда 21,7 минг йирик шохли чорвалар мавжуд булган булса, 1940 йилда уларнинг сони 5,9 мингтага камайган. Бу ракамларни агар фоиз хисобида оладиган булсак, якка хужаликларда мазкур чорва турлари сони 73 фоизга тушиб кетган14. Колхозларда аксинча вазият кузатилиб, хар бир чорва турлари микдори ошиб борган. Жумладан, 1938 йилда йирик шохли чорвалар сони 3,8 мингта булган булса, 1939 йилда уларнинг сони 19,9 мингтага етди. Мазкур холат коракул ва жайдари куйлар сонида хам яккол кузга ташланади. Эчкилар сони хам якка хужаликларга караганда колхозларда купрокни ташкил этган.

Колхоз ва совхозларда чорва микдорининг усиши чорва молларининг сотиб олиш хисобига юз бераётган эди. Хусусан, 1939 йил учун чорва моллари сонини купайтириш ва чорвачиликни ривожлантириш буйича давлат дастури доирасида чорвачилик фермалари, совхозлар ва колхозлар учун 12,8 минг бош чорва моллари сотиб олинган эди15. Чорва молларини колхоз ва совхозлар учун сотиб олиш жараёнлари совет хокимиятининг кейинги йилларида хам сакланиб

11 УзМА, Р-837-фонд, 32-руйхат, 3066-иш, 13-варак.

12 УзМА, Р.Р.837-фонд, 32-руйхат, 2331-иш, 3-варак.

13УзМА, Р-86-фонд, 1-руйхат, 2483-иш, 29-30 вара^лар.

14УзМА, Р-837, 32-руйхат,2331-иш, 15-варак.

15УзМА. Р-837,32-руйхат,2331-иш, 16-варак.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

колинган16. Узбекистонда коракулчилик хужаликлари сони купайтирилиб, 1936 йили "Узбеккоракул" трестига карашли 20 та совхоз фаолият олиб борди17. Кейинги йилларда Узбекистонда коракул етиштириш купайтириб борилди. 1940 йили 971 000 коракул тери тайёрланган булса, 1962 йили 1 871 000 дона тери тайёрланди18. Узбекистон тоза сифатли коракул тери етиштириш буйича иттифокда юкори уринда турди. Тахлилларга кура, 1954 йили мамлакатдаги бу турдаги коракул терининг 48 фоизи Узбекистонда етиштирилган19. 1926-1927 йилларда Узбекистоннинг иккита районида йилкичилик артеллари ташкил этилган. Улардан бири Самарканд округининг Пастдаргом районида ташкил топган булса, иккинчи отхона Зарафшон округининг Хатирчи районида очилган эди. Мазкур янги ташкил топган иккита йилкичилик артеллари 22 бош айгир отлари билан таъминланган эди. 1928-1929 йиллардан бошлаб от етиштиришга мулжалланган мазкур ташкилотлар уз отларини кишлок хужалик кооперацияларига беришни бошлаган. Мазкур даврида Узбекистонда чорванинг бир канча турлари мавжуд булган булиб, улардан энг куп таркалганлари куй, эчки, от, сигир ва туя булган. Мазкур чорваларнинг микдори маълум даврларда узгариб турган хамда бунга бир канча омиллар таъсир утказган. Статистик маълумотлар тахлили шуни курсатадики, совет хокимиятининг дастлабки даврларида барча чорва турлари сони камайиб кетган. 1920 йиллар урталарида чорва турлари сони худудлар кесимида хам фарк килган. Масалан, отлар микдори Фаргона ва Самарканд вилоятларида бошка худудларга караганда купрокни ташкил этган. Куйлар сони эса Сурхондарё, Кашкадарё ва Зарафшон вилоятларида бошка вилоятларга караганда купрокни ташкил этган булиб, Хоразм ва Фаргона вилоятларида мазкур чорва турлари камрок булган. 1930 йилларнинг урталарига келибгина Узбекистонда 1917 йилдаги чорва сонига кисман якинлашган. 1930 йилларнинг охирида колхоз ва совхозлардаги чорва сонлари ошиб бориб, якка тартибдаги чорвадорларнинг чорвалари микдори камайиб кетган. Мазкур жараёнларда колхоз ва совхозларниг чорва молларини сотиб олиш омиллари мухим урин тутган. Хусусан, совет хокимиятиннг дастлабки даврлари хисобланган 1917-1920

16Ахмедов Н. Коммунистическая партия Узбекистана в борьбе за развитие общественного животноводства (1966-1970 гг.) Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук. -Ташкент, 1973. - С. 9.

17 Уз МА, Р-93-фонд, 11-руйхат, 460-иш, 29-варак.

18 Насиров Б. Опыт развития каракулеводства совхозов Узбекистана. Дисс.канд. сельскохозяйственных наук: Самарканд, 1963 - С. 8.

19 Каннцепальский А.С. Качество каракуля совхозов и колхозов за 1954-1955 гг. // Каракулеводство и звероводство. - Москва, 1956. - №1. - С. 24-27.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

fiunnapga yrnaga HopBaHunuK uHKupo3ra yHparaH эgн. By SupuHHu HaBÖarga BupuHHu ^a^OH ypymu MyHocaöaru öunaH KynruHa HopBanapHu Typnu MaKcagnapga ohhö hukuö Kemnumu xaMga HCTHK^onnnnHK xapaKaraapugaru Kyponnu ®:apaeHnapra öofhhk эgн. Ma3Kyp ®:apaeHnap Harn^acuga HopBaHunuKKa эtтн6op cycafiuö KeTgu. ByHgaH TamKapu, Maxamufi HopBagopnap y3 HopBanapHHH öoKHffl HMKOHuarara эгa öynonMagu. 1924-1925 fiunnapga MHHTaKaga Munnufi-xygygufi HerapnaHum umnapu Harn^acuga öomKa Moggufi öofinuKnapHH TaKCHMnaraH öynraHu Kaöu HopBanapHu öynumum umnapu onuö öopungu. Ma3Kyp ®;apaeHga aKKa TapTuögaru HopBagopnap Ky^uga öynraH HopBanap gaBnar Tacappy^ura yTa öomnagu. KefiuHHanuK Konxo3 Ba coBxo3nap Tammn этнпнmн Hara^acuga xycycufi HopBanapHu Ma3Kyp Konxo3 Ba coBxo3napra yTKa3um ^apaeHu Te3namu6 KeTgu. ^yMnagaH, HopBaHunuKHuHr MatnyM öup TypuHu öoKumra Myn^annaHraH coBxo3nap Tammn этнпgн Ba ynap y3 arpo^ugaru geapnu öapHa HopBanapHu y3 Tacappy^ura ongu. ByHgaH TamKapu, Konxo3napga HopBaHunuK ^epManapu TamKun этнgцн. Ma3Kyp ®:apaeHnap afiHuKca 1930-1940 fiunnapga ^agarnuK öunaH onuö öopungu. ^opBanapHur aKcapuaT kucmu gaBnar Tacappy^ura yткaзнпнmн Hara^acuga HopBaHunuKHu puBo^naHTupum coBeT MatMypuaTuHuHr coxaga onuö öopraH cuecarara öofhuk öynuö Kongu. 3Hr SupuHHu HaBÖarga HopBanap cohuhu omupum xaMga 3oTgop HopBa TypnapuHu caKgaö Konum Ba KynafiTupum MaKcagugaypHuram umnapura эtтн6op öepungu. 1920-1940 fiunnapga ^öeKucTOHga HopBaHunuKHu puBo^naHTupum yHyH afinoB epnap Ba HopBa o3yKanapu MyxuM axaMuaT Kacö этгaн. ByHHur caöaönapugaH öupu Ma3Kyp gaBpga aKcapuaT afinoB Ba nuHaH eTumTupunaguraH epnap gexKPHHunuK epnapura afinaHTupunraH. Haru^aga HopBanapHu eM-xamaK öunaH TatMuHnamga öup KaHHa MyaMMonap M3ara Kena öomnagu. ByHgaH TamKapu, HopBa o3yKacu cuecarn MatnyM TamKunoraap ToMoHugaH onuö öopunraH öynuö, 6y xonar HopBanapHu o3yKa öunaH y3nyKcu3 TatMuHnam gapa^acu ymöy Myaccacanap ^aonuaTura öofhuk öynuö Kongu.

XY^OCA

coöuk httu^ok fiunnapuga HopBaHunuKHuHr gaBnaT MynKura o'ramu, HopBaHunuKgaru o'3rapumnap Ba ynapHuHr Tapuxufi guHaMuKacu, HopBaHunuKHuHr TamKu caBgogaru o'pHu, HopBaHunuKga onuö öopunraH ucnoxoTnap Ba yTraH acpHuHr SupuHHu apMugaru puBo^naHum 6y coxaHuHr puBo^ura u^oöufi Tatcup KypcaTagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-

хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони.

2. Хамдамов А. Себестоимость продукции скотоводства и пути ее снижения (На примере колхозов Самаркандской области Узбекской ССР). Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата экономических наук. -Ташкент, 1971. - С. 16. УзМА, Р-86-фонд, 1-руйхат, 2483-иш, 12-13-варак.

3. Всесоюзный научно-исследовательский институт каракулеводства. - М., 1975. - С. 8-10. УзМА. Р-837,32-руйхат,2331-иш, 16-варак.

4. Ахмедов Н. Коммунистическая партия Узбекистана в борьбе за развитие общественного животноводства (1966-1970 гг.)Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук. - Ташкент,1973. - С. Уз МА, Р-93-фонд, 11-руйхат, 460-иш, 29-варак.

5. Насиров Б. Опыт развития каракулеводства совхозов Узбекистана. Дисс.канд. сельскохозяйственных наук: Самарканд, 1963 - С. 8.

6. Каннцепальский А.С. Качество каракуля совхозов и колхозов за 1954-1955 гг. // Каракулеводство и звероводство. - Москва, 1956. - №1. - С. 24-27. УзМА, Р-10-фонд, 1-руйхат, 789-иш, 3-варак.

7. Мамасалиев, М. М. (2022). Эпоха государственного управления амира темура: философские и теоретические основы. in развитие современной науки и образования: актуальные вопросы, достижения и инновации (pp. 161-165).

8. Mamasaliyev, Mirzoulug' Mirsaidovich (2021). The state of sahibqiran amir temur philosophical and ethical issues in management. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (8), 456-462.

9. Mamasaliev, M. M., & Elboeva, S. B. (2019). Religious-philosophical doctrines of Sarvepalli Radhakrishnan. Theoretical & Applied Science, (11), 339-342.

10. Ахмедов Бекзод Абдирахмонович (2018). Узбекистонда крракулчилик сохдсидаги илмий-тадкикот ишлари ва унинг натижалари. Узбекистоннинг маънавий, ижтимоий-иктисодий таракдиёти ва замонавий тарих фани: Республика илмий-амалий конференция материаллари. ^арши, 2018. Б. 211-

11. AxMegoB EeK3og AögnpaxMOHOBHH (2021). The study of karakul breeding in Uzbekistan during the soviet era. Middle European Scientific Bulletin (MESB) ISSN: 2694-9970 Table of Content - Volume 18 (Nov 2021) -E.526-533.

4947-сонли «Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича

213.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 3 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

12. Рузибоев Дилшод Аъзам угли (2021). 1946-1953 йилларда Узбекистонда чорвачилик хужалигида узгаришлар ва уланринг узига хос хусусиятлари. IJORCES International journal of conference series on education and social sciences. Copyright © 2021, ISSN 2717-7076 Bursa, Turkey, 41-45-бетлар.

13. Рузибоев Дилшод Аъзам угли (2022). Положение животноводства в Узбекистане в 1920-1940 гг. Развитие современной науки и образования: актуальные вопросы, достижения и инновации сборник статей Международной научно-практической конференции, Состоявшейся 20 января 2022 г. в г. Пенза, 154-159- бетлар.

14. Akhmedov, B. A. (2021). HISTORY OF KARAKUL INDUSTRY IN UZBEKISTAN. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1159-1163.

15. Akhmedov, B. A. (2020). KARAKUL BREEDING DURING THE BUKHARA EMIRATES. In НАУЧНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ МОЛОДЫХ УЧЁНЫХ (pp. 160162).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.