Dr Rade Biočanin, HEMIJSKI UDESI I PROCENA RIZIKA
pukovnik
Uprava za školstvo i obuku GS VSCG,
Beograd UDC: 504.054 : 614.878
Rezime:
Brojni su udesi vezani za transport i upotrebu hemijskih materija. Ova činjenica je va-'na i zbog toga sto se nasa zemlja nalazi na raskrsnici značajnih svetskih komunikacija koji-ma se ovakvi tereti prevoze. Veliki broj vrsta hemijskih materija mo'e znatno da narusi 'ivot-nu sredinu za du'i period. Ovaj rad, kroz različite parametre, nastoji da prouči takvu moguc-nost i uka'e na načine za prevenciju sličnih događaja i zastitu stanovnistva u miru i tokom ratnih dejstava. Ostvarenje projekta jedinstvenog sistema ABHO daje mogucnost da se, kori-scenjem savremene opreme za komunikaciju i efikasnih jedinica za brzo reagovanje u real-nom vremenu, uspesno obavi monitoring opasnosti, uzbunjivanje, zastita i dekontaminacija.
Ključne reči: 'ivotna sredina, rizik, hemijski udesi, opasne materije, transport, kontaminacija, monitoring, zastita, dekontaminacija, pokretni sistemi.
CHEMICAL ACCIDENTS AND HAZARD ASSESSMENT
Summary:
There is a growing number of accidents involving hazardous chemical substances during transportation. Serbia and Montenegro are at the crossroads of numerous important European transport links where a lot of such transports pass through. A great number of such substances can considerably damage environment for a very long period of time. This paper studies such events applying different parameters; it tries to point at successfull prevention and protection from this threat at peace, as well as during war operations. The realization of the unversal and united system of the NBCD of the Army of Serbia and Montenegro, together with modern comunication equipment and very effective mobile units, enables on — time reaction and successfull monitoring, alarming, protection and decontamination.
Key words: environment, hazard, chemical accident, hazardous substances, transport, contamination, monitoring, protection, decontamination, mobile systems.
Uvod
Udesi u stacionarnim objektima de-šavaju se u proizvodnim sistemima, ma-gacinima, rezervoarima, cevovodima, transportnim trakama i sl. Njihova osnov-na karakteristika je da se zna tacna lokaci-ja moguće havarije, a poznate su i vrste hemijskih supstanci koje se mogu izliti u
okolinu. Ono što se ne može unapred zna-ti je vreme kada će doći do havarije.
Pri ovom razmatranju mora se voditi racuna o kolicinama hemijskih supstanci, jer se one menjaju u toku proizvodnje, što zavisi od utroška, dinamike nabavke, za-stoja u proizvodnji i drugih razloga. Me-đutim, sa stanovišta zaštite životne sredi-ne i preduzimanja mera zaštite uvek se
534
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
mora racunati sa maksimalnim brojem he-mijskih jedinjenja koja se koriste, kao i kolicinama prisutnim u stacionarnom objektu. Jedino u ovom slucaju mogu se realno predvideti pouzdane mere za ukla-njanje posledica hemijskih udesa.
Osnovni i najče{ći izvori zaga|enja urbanih sredina su: tehnolo{ki procesi u industriji, sredstva saobraćaja, preduze-ća, instituti i bolnice, termoelektrane, to-plane, cvrst i tecan otpad, pesticidi i dru-gi zapra{ivaci, sredstva koja generi{u bu-ku i vibracije, NHB udesi i požari, ele-mentarne nepogode, epidemijska obolje-nja, ratna razaranja i NHB terorizam.
Posledice hemijske kontaminacije
Kada se razmatraju posledice hemijske kontaminacije pri udesima, one se mogu svrstati u dve grupe. Prvu grupu cine akutne posledice, koje izazivaju smrt ili te{ka i laka povrelivanja ljudi, razlivanje i {irenje hemijskih supstanci u okolinu, sa mogućim hemijskim reakcija-ma i sagorevanjima, stvarajući zone viso-kog rizika. Drugu grupu posledica cine one koje izaziva prisustvo zagalujućih supstanci na povr{ini zemlji{ta, odakle postupno prodiru u dublje slojeve zemlje, dospevajući i do vodonosnih slojeva. At-mosferske padavine ih prenose i do povr-{inskih voda. U zavisnosti od isparljivo-sti mogu da kontaminiraju i vazduh iznad zemlji{ta. Posebnu opasnost cini zagali-vanje vodonosnih slojeva koji cine izvo-ri{ta pijaćih voda i vode za tehnicku upo-trebu. U slucaju kada prodiru u tekuće vode, mogu biti prenete i na priobalja vo-dotoka, odnosno u muljeve dna reke, de-lujući na floru i faunu.
Prema defmiciji organizacije UN za-galivaci su one egzogene supstance koje se sreću na neodgovarajućem mestu, u neodgovarajuće vreme i u neodgovaraju-ćim kolicinama. Opasne materije se klasi-fikuju kao eksplozivi, zapaljive materije, oksidacione materije, materije osetljive na vlagu, na kiseline, toksicne materije, ko-rozivne materije i komprimovani gasovi.
Najvećim zagalivacima životne sre-dine smatraju se te{ki metali. Visok nivo zagalenja hidrosfere te{kim metalima re-gistrovan je, uglavnom, u priobalnim re-jonima i zatvorenim morima, na cijim se obalama nalaze veliki gradovi.
Najce{ći zagalivaci u radnoj i život-noj sredini i njihova distribucija u orga-nizmu coveka prikazani su u tabeli.
Distribucija opasnih materija u organizmu coveka
„Napadnuti organi“ Vrsta opasne materije
Cijanid Arsenik Ziva Olovo Kadmijum Hrom
Mozak * * *
Srce * * * *
Pluća * * * * *
Zeludac * * * *
Bubrezi * * * * *
Jetra * * *
Creva * *
Koža * * *
Ner. sistem * *
Fetus * *
Kosti * *
Obezbeđenje od hemijskih udesa
Naznacene grupe posledica kontami-nacije zahtevaju i adekvatne sisteme za zau-stavljanje i uklanjanje posledica havarijskog zagalivanja. Prvi mora da bude sistem hit-nih intervencija, ciji su ciljevi: izvlacenje unesrećenih ljudi, zaustavljanje izlivanja hemijskih supstanci, gasenje požara, zaustavljanje {irenja daljeg razaranja i primarna neutralizacija izlivenih agensa. Ovaj sistem mora da pocne da deluje u {to kraćem vre-
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
535
menu i sto smisljenije. Sigurno je da u peri-odu od nastanka havarije do pocetka inter-vencije postoji tzv. „mrtvo vreme“, tj. ono u kojem se odvijaju odredeni procesi i nastaju posledice. To znaci da ne postoji apsolutna sigurnost da neće dići do posledica havarije, ali da će brzina intervencije znatno uticati na intenzitet posledica.
Takode, veoma je bitna opremlje-nost i povezanost ucesnika u hitnoj inter-venciji. Ako toga nema može se desiti da npr. iz ostećenog vagona cisterne pri pro-lasku kroz nadvožnjak pocne da istice amonijak, a da pozvane službe zastitnog sistema nemaju adekvatnu zastitnu opre-mu. Brzo razlivanje amonijaka iz osteće-ne cisterne u sudaru stvara oblak sa viso-kom koncentracijom amonijaka, sto stva-ra velike probleme i materijalnu stetu.
Ozbiljnost ove problematike ilustru-ju i saznanja dobijena snimanjem situaci-je u nekim gradovima u okviru proizvod-nih preduzeća. Pored ostalih zakljucaka konstatovano je da:
- većina preduzeća nije razradila si-stem poslova i zadataka odgovarajućih li-ca u slucaju nastanka NHB udesa;
- nije uraden katastar zagadujućih agensa, a neka preduzeća nemaju ni po-datke o opasnim materijama;
- stanje pripremljenosti za sprecava-nje udesa nije na potrebnom nivou;
- osposobljavanje kadra i obuka radnika obavlja se samo za delovanje u slucaju požara i eksplozija, ali ne i u slu-caju NHB udesa.
Drugi sistem cini niz mera, specificnih za svaku havariju, radi uklanjanja posledica.
Sl. 1 — Automatizovani informacioni sistem NHB zaštite
536
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
Sagledavanjem svih elemenata pro-cene potencijalnog hemijskog udesa i nji-hovog međusobnog uticaja, donose se zaklju~ci na osnovu kojih se planira i iz-vodi obezbeđenje od hemijskih udesa.
Obezbeđenje od hemijskih udesa u miru u vojsci se regulise naređenjem ko-mandanta garnizona (aerodroma - sidri-sta), u saradnji sa licima lokalne vlasti. Naređenje za organizaciju obezbeđenja na~elno sadrži: cilj, zadatke, nosioce, snage i sredstva, mere i postupke, upozo-renje - uzbunjivanje, mere hemijske za-stite, pravce i rejone evakuacije - skla-njanja, snage i na~in angažovanja u zada-cima obezbeđenja, kontrolu hemijskog udesa, uklanjanje posledica, logistiku, komandovanje u vanrednoj situaciji, ve-zu, saradnju i dr.
Za efikasan odgovor na hemijski udes, u sadasnjim uslovima, neophodno je u okviru organizacijskih promena i do-gradnje Vojske, definisati i formirati snage za izvrsavanje specijalisti~kih zadata-ka u okviru obezbeđenja - zastite životne sredine, a posebno jedinstven informaci-ono-upravlja~ki sistem. Resenje treba tražiti u okviru usavrsavanja postojećeg sistema ABHO, odnosno njihovih podsi-stema. Takođe, potrebna je modernizaci-ja sredstava i opreme, naro~ito za obez-beđenje - zastitu od NHB udesa i ospo-sobljavanje kadra koji će biti u mogućno-sti da efikasno odgovori na NHB udes u miru i ratu.
Procena i prognoza hemijskih
rizika
Određivanje i praćenje hemijske kon-taminacije moguće je i poluempirijskim
putem pomoću matemati~kog modela. U zoni udesa primarni oblak kontaminacije nastaje oslobađanjem pare, gasova i aerosola, nakon ~ega se pod uticajem meteoroloskih uslova rasprostire na odre-đeno rastojanje. Krupniji disperzni kon-taminanti prvenstveno kontaminiraju ze-mljiste i objekte, a zatim isparavaju i do-vode do sekundarne kontaminacije at-mosfere.
U nizu aktivnosti koje ~ine sastavni deo životne sredine, procena rizika ima strateski zna~aj. To je kompleksna proce-dura koja na posredan na~in opisuje svu težinu problema ugrožene životne sredi-ne i nastale posledice.
Procena rizika obuhvata i analizu iz-loženosti jedinke, ili određene populaci-je, tokom proteklog vremena, analizu vr-ste i stepena negativnih uticaja na zdra-vlje, i procenu mogućih posledica u bu-dućnosti za određene uslove izloženosti.
Analiza i procena rizika sastoji se od sledećih aktivnosti:
- sakupljanja podataka i njihove ob-rade (ovu grupu ~ini prepoznavanje ugro-žene populacije, odnosno regiona i opa-sne supstance, tj. hazardal);
- procene izloženosti (odnosi se na analizu stepena izloženosti jedinke ili populacije opasnoj supstanci, uz određivanje vremena izloženosti pri određenoj dozi);
- ocene stetnosti i toksi~nosti (kva-litativno i kvantitativno određivanje tok-si~nih supstanci, uz primenu proverenih analiti~kih metoda i postupaka);
- karakterizacije rizika (prepoznavanje vrste rizika koju izaziva stetna sup-stanca i nivo pouzdanosti tokom karakte-rizacije rizika);
- sanacije rizika.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
537
Izlaganje organizma dejstvu neke opasne hemikalije može da se proracuna uz primenu odgovarajućeg algoritma. Kako postoji niz nacina da se ljudski or-ganizam izlaže dejstvu opasnih supstanci (putem zagađenja vode, udisanjem zaga-đenog vazduha, unosenjem zagađene hrane, izlaganjem kože zagađenom va-zduhu ili kontaktom kože sa zagađenim supstancama, zemljom, alatima i dru-gim), za svaki od slucajeva izlaganja postoji odgovarajući algoritam.
Za izracunavanje unesene kolicine određene isparljive hemijske supstance udisanjem može se upotrebiti jednacina:
UNOS = (Ks-Bu-Ve •Fe • Te) / (Tm •Sv) (mg /kg x dan) (1)
gde je:
Ks - koncentracija kontaminacione supstance u vazduhu (mg/m3);
Bu - brzina udisanja (m3/h);
Ve - vreme ekspozicije (h/dan);
Fe - frekvenca ekspozicije (dan/god.);
Te - trajanje ekspozicije (god.);
Tm - telesna masa (kg);
Sv - srednje vreme (dan).
Za izracunavanje unesene kolicine određene hemikalije ishranom koristi se sledeća jednacina:
UNOS = (Kh-Uf-Fe-Te) / (Tm-Sv) (mg /kg x dan) (2)
gde je:
Kh - kolicina hrane ili vode ( kg/obrok); Uf - unosni faktor (mg/kg);
Fe - frekvencija ekspozicije (obrok/god.); Te - trajanje ekspozicije (god.);
Tm - telesna masa (kg);
Sv - srednje vreme (dan).
Pri disperziji visokotoksicnih supstanci (upotrebom hemijskog oružja, ra-zaranjem hemijskih postrojenja ili nakon hemijskog udesa) stvaraju se kapljice razlicitih oblika i velicina. Veće kapljice nosene vetrom padaju na zemlju i stvara-ju kontaminirano zemljiste, a ostali deo formira oblak para i aerosola koji se i da-lje raznosi vetrom, stvarajući kontamini-ranu atmosferu.
Postojani tesko isparljivi ili visoko-viskozni kontaminanti stvaraju malu ko-licinu para ili aerosola, a njihovo ispara-vanje sa zemljista je slabo i oni mogu ostati na zemljistu vise dana.
U slucaju hemijskog udesa (napad klasicnim oružjem, razaranje hemijskog postrojenja, udes u transportnom sred-stvu i u fabrici) može doći do isticanja tecnosti i slobodne turbulencije (hlor, amonijak, vinil-hlorid), sa efektima kon-taminacije kao kod bojnih otrova. Pare -aerosoli koji se izdižu iznad KonZ-a ili iznad havarisanog objekta, postojaće sve dok bude isticala tecnost iz tanka (rezer-voara) ili dok kontaminant bude ispara-vao sa zemljista.
Meteoroloski uslovi (smer, brzina i turbulencija vazduha), temperatura tla i vazduha, padavine (vrsta i kolicina), vla-žnost vazduha, stabilnost vazduha, ispre-secanost zemljista, vegetacija i slicno, faktori su koji uslovljavaju disperziju hemijskih kontaminanata.
Intenzitet turbulencije vazduha od ve-like je važnosti za aktivnost kontaminanta. Slab vetar i slaba turbulencija znace visoku dozu u obliku para i aerosola kontaminan-ta. Takvi vremenski uslovi povoljni su za postizanje efekata kontaminacije na većim udaljenostima, posebno noću.
538
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
Visoka atmosferska temperatura po-većava isparavanje sa zemljista i dovodi do brže samodekontaminacije, dok će kontaminacija para u dimnom stubu biti veća. Na zemlji pokrivenoj snegom, kon-taminaciona jedinjenja nemaju većeg efekta, zbog brzine razlaganja, hidrolize i rastvaranja.
Oblak para i aerosola hemijskih kontaminanata, koji se siri preko guste vegetacije ili urbane sredine, mnogo brže se razreduje nego oblak koji se kreće preko ravnih ili vodenih povrsina. U odrede-nim slucajevima ispresecano zemljiste, vegetacija i naselje mogu lokalno imati suprotan efekat na povisenje para i aerosola visokotoksicnih jedinjenja.
U sumama (deluju kao filter), de-presijama i gradskim ulicama dejstvo prolazećeg toksicnog oblaka može biti i naknadno (zakasnelo), zbog cinjenice da je izmena vazduha sa okolinom ograni-cena. Slicno zakasnjenje dogada se u sa-torima, zgradama i vozilima. Uticaj re-ljefa i posumljenosti zemljista na domet oblaka toksicnih para i aerosola odraža-va se i na prostiranje pocetnog i naknad-nog oblaka. Treba istaći da suma pred-stavlja prepreku za sirenje toksicnog oblaka. Iako manja kolicina para i aerosola visokotoksicnih jedinjenja prodire u sumu, veći deo oblaka „preskace“ takvu prepreku i nastavlja svoj put pod utica-jem vetra.
Temperaturna razlika ima znatan uticaj na daljinu raznosenja para i aerosola visokotoksicnih jedinjenja. Pri in-verziji oblak para i aerosola ostaje pri zemlji, dok pri normalnoj temperaturnoj razlici tendencija para i aerosola jeste da se podiže uvis.
Rasprostiranje kontaminacije u vazduhu
U zoni hemijskog udesa, u zavisnosti od uslova nastanka i fizicko-hemijskih ka-rakteristika toksicnih jedinjenja, primarni oblak kontaminacije nastaje oslobadanjem para i aerosola (usled eksplozije, požara, slobodne turbulencije ili isticanja tecnosti), nakon cega se (uticaj em meteo faktora) rasprostire na odredenu daljinu.
Hemijska kontaminacija ljudi, povrede i trovanja mogu biti hronicnog karaktera, a nastaju unosenjem toksicnih jedinjenja u or-ganizam preko respiratornih organa, organa za varenje, kroz sluzokožu i preko kože.
Hemijski kontaminanti u atmosferi, zemljistu i objektima najcesće nisu pri-stupacni ljudskim culima. Detekcija se može obavljati pomoću instrumenata i vizuelnim putem a mora biti pravovre-mena i kvalitetna.
Veoma je važno koliko ima vreme-na nakon udesa za otkrivanje i prikuplja-nje odgovarajućih podataka, kako bi se preduzele mere odgovarajuće zastite i pristupilo uklanjanju posledica.
------>
Sl. 2 — Nacelna šema rasprostiranja hemijske kontaminacije:
PZR — primarno zahva}eni rejon;
NZR — naknadno zahva}eni rejon
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
539
Vreme otkrivanja opasnosti (T) mo-že se izracunati uz pomoć jednacine:
T =D / (Vv ■ 60) (min) (3)
gde je:
D - udaljenost od objekta udesa (km);
Vv - brzina kontaminiranog oblaka koji stiže do odredenog mesta (m/s).
U svakom slucaju, može se zaklju-citi da je vreme koje je raspoloživo za uzbunjivanje ljudstva veoma kratko, narocito ako se radi o visokotoksicnim jedinjenjima. Mere hemijske zastite moraju se preduzeti u sto kraćem roku, kao i sama evakuacija.
Proracun sigurnosnih odstojanja mo-že se izvrsiti na vise nacina, kao sto su:
- poluempirijski prilaz pomoću iz-
raza:
L = C N/M (4)
gde je:
M - masa hemijske supstance (g);
C - konstanta (zavisi od prirode toksicne supstance);
L - poluprecnik opasnosti (km);
- proracun na bazi Gausove raspo-dele;
- nomogrami radeni na osnovu „Puff" modela. Na osnovu poznavanja kolicine hemijske materije i merenih koncentracija vrlo lako se odreduje ra-stojanje od mesta akcidenta;
- modeli za proracun sigurnosnih odstojanja pomoću racunara, pri cemu je ukljuceno najvise parametara i zbog cega su rezultati najbliži realnima. Po-znat je model OME (Ontario Ministry of Environment);
- matematicki model za prognozu i procenu kontaminacione atmosfere;
- proracun sigurnosnih odstojanja pomoću modela Slade. U tom modelu koristi se adekvatan izraz za tri stanja atmosfere: neutralno (izotermija), ne-stabilno (konvekcija) i stabilno (inver-zija). Stanje atmosfere odreduje se na osnovu vrednosti koeficijenta e, prema sledećem:
Dt
e = ■
2
V
(5)
gde je:
v - brzina vetra (m/s);
Dt - temperaturni gradijent (razlika tem-peratura na visini od 50 i 200 cm od ze-mlje);
e - stepen vertikalne stabilnosti vazduha u prizemnom sloju.
Ukoliko je vrednost e manja od -0,1 stanje atmosfere je stabilno, za vrednosti veće od 0,1 je nestabilno, dok je izmedu te dve vrednosti neutralno.
Proracun sigurnosnih odstojanja h po Sladeu:
2 • Ch • Bh • 1000 Mh • M • v • D
hz
(km)
(6)
gde je:
Ch - koncentracija (mg/m3);
Bh - kolicina toksicnog gasa (dm3);
Mh, Mz - difuzioni koeficijenti (za vaz-duh i zemljiste); v - brzina vetra (m/s);
D - toksicna doza (mg/kg).
Trajanje opasnog dejstva primarnog i naknadnog oblaka izracunava se prema obrascu:
T =
f L + 8 • Ko • tл
0,5
(7)
540
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
gde je:
v - brzina vetra (m/s);
T - vreme trajanja kontaminacije (h);
L - dužina oblaka (km);
Ko - koeficijent;
t - vreme proteklo od nastanka kontaminacije (h).
Iz jednacine (7) proistice da ako vreme proteklo od nastanka kontaminacije iznosi 24 h, i ako je stvoren toksic-ni oblak dužine 1700 m, pri vetru brzi-ne od 2 m/s, opasnost od primarnog oblaka trajaće 41,5 h.
Zaključak
Veliki rizici u proizvodnji, tran-sportu, skladistenju i pri korišćenju opasnih i stetnih supstanci po život i zdravlje ljudi, životinja i biljaka mogu nastupiti pri hemijskim udesima. Zato je neophodno stalno preduzimanje pre-ventivnih i obuhvatnih, naucno zasno-vanih mera zastite hemijskih postroje-nja, a posebno onih sa namenskom pro-izvodnjom.
Obezbeđenje od hemijskih udesa u miru zahteva kompleksne mere (monitoring, zastita, uklanjanje posledica) i reagovanje, tj. odgovor na udes prema unapred pripremljenim planovima od-brane i zastite. Dostignuti nivo osposo-bljenosti kadra, popunjenosti i opre-mljenosti sredstvima ABHO uspesno može razresiti ove probleme.
Sistem treba da objedini delovanje svih postojećih snaga, sredstava i objeka-
ta, u okviru sistema ABHO (PNHB obez-beđenje Vojske, Služba osmatranja i oba-vestavanja, Civilna odbrana i zastita). Znacajno mesto i ulogu ovde imaju slu-žbe saobraćajne policije, vatrogasne slu-žbe, službe hitne pomoći i dr., kao i jedi-nice i ustanove roda ABHO , VMA, VTI, TOC, visokoskolske i naucne ustanove, zavodi za zastitu zdravlja, laboratorije, preduzeća, itd. U sistem bi trebalo da uđu i specijalizovane ekipe preduzeća hemij-ske industrije.
Planske aktivnosti drustva za zastitu od hemijskih udesa u miru (predvi-đanje, organizacija, sprovođenje i kon-trola mera zastite životne sredine) rea-lan su i jedini nacin za prevenciju, kon-trolu, zastitu i efikasno uklanjanje posledica.
Literatura:
[1] Jaksić, S.; Biocanin, R.: Obezbeđenje od hemijskih udesa u miru, Novi glasnik 3-4/96, Beograd, 1996.
[2] Burton, I.: What happened at Mississaga, Planning emergency responce system for chemical accidents, Adminitra-tive Guidelines, World Health Organization, Regional office for Europe, Copenhagen, 1981.
[3] Biocanin, R.; Veselinović, D.; Božović - Simić S.: Uklanjanje posledica hemijskih udesa u železničkom saobraćaju opasnih materija, Naučno-stručni skup III seminar žele-znicke građevinske infrastrukture, Zlatibor, 2000.
[4] Biocanin, R.: Procena rizika i mere zastite od akcidenata, Bezbednost br. 5, RMUP Srbije, Beograd, 1991.
[5] Biocanin, R.: Protection of the human environment in case chemical accident, II regional Simposium CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT, Krusevac 2003.
[6] Jovanović, L.: Zastita atmosferskog vazduha (iskustvo Ru-ske Federacije). XXX savetovanje sa međunarodnim uce-sćem ZASTITA VAZDUHA, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2002.
[7] Uputstvo za obezbeđenje od N i H udesa u miru, GSVJ, Beograd, 1988.
[8] Biocanin, R.: Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija, Preventivno inžinjerstvo br. 1, PREVING A.D. Beograd, 2002.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
541