Научная статья на тему 'Халқаро молия институтларининг жаҳон иқтисодиёти архитектурасидаги ўрни'

Халқаро молия институтларининг жаҳон иқтисодиёти архитектурасидаги ўрни Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
269
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобаллашув / байналминаллашув / халқаро молия институтлари / халқаро молиякредит муносабатлари / Жаҳон банки / Халқаро молия фонди / Халқаро тикланиш ва тараққиёт банки / глобализация / интернационализация / международные финансовые институты / международные финансово-кредитные отношения / Всемирный банк / Международный валютный фонд / Международный банк реконструкции и развития

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ёвқочев Шерзод Шуҳрат Уғли

Мақолада халқаро молия институтларининг халқаро молия муносабатларида тутган ўрни ва роли тўғрисида фикр юритилган. Унда халқаро молия муносабатлари ва халқаро молия институтларининг хусусиятларига тўхталиб ўтилган. Мақолада 2016 йил давомида Халқаро молия фонди ва Халқаро тикланиш ва тараққиёт банкининг аъзо мамлакатларига ажратган кредитлари таҳлил этилган. Таҳлил натижасида ҳозирги кунга келиб, халқаро молия инситутларининг дунё мамлакатлари ривожланишидаги ўрни тўғрисида атрофлича хулоса қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕСТО МЕЖДУНАРОДНЫХ ФИНАНСОВЫХ ИНСТИТУТОВ В АРХИТЕКТУРЕ МИРОВОЙ ЭКОНОМИКИ

В статье рассматривается значение и роль международных финансовых организаций в международных финансовых отношениях. Было дано определение международным финансовым отношениям, выявлены особенности международных финансовых институтов. В статье был проведен анализ кредитов МВФ и МБРР, выданных странам-партнерам, на 2016 г. По результатам проведенного анализа был сделан комплексный вывод о том, какую роль на сегодняшний день играют международные финансовые институты в развитии стран мира.

Текст научной работы на тему «Халқаро молия институтларининг жаҳон иқтисодиёти архитектурасидаги ўрни»

ЁВКОЧЕВ Шерзод Шу^рат угли,

Asia Trans Gas кушма корхонаси етакчи мутахассиси, Тошкент давлат шаркшунослик институти мустакил тадкикотчиси

ХАЛКАРО МОЛИЯ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЖАДОН ИКТИСОДИЁТИ АРХИТЕКТУРАСИДАГИ УРНИ

УДК 339.923

ЁВЦОЧЕВ Ш.Ш. ХАЛЦАРО МОЛИЯ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЖАЦОН ИКТИСОДИЁТИ АРХИТЕКТУРАСИДАГИ УРНИ

Маколада халкаро молия институтларининг халкаро молия муносабатларида тутган урни ва роли туFрисида фикр юритилган. Унда халкаро молия муносабатлари ва халкаро молия институтларининг хусусиятларига тухталиб утилган. Маколада 2016 йил давомида Халкаро молия фонди ва Халкаро тикланиш ва тараккиёт банкининг аъзо мамлакатларига ажратган кредитлари тахлил этилган. Тахлил натижасида хозирги кунга келиб, халкаро молия инситутларининг дунё мамлакатлари ривожлани-шидаги урни туFрисида атрофлича хулоса килинди.

Таянч иборалар: глобаллашув, байналминаллашув, халкаро молия институтлари, халкаро молия-кредит муносабатлари, Жах,он банки, Халкаро молия фонди, Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки.

ЁВКОЧЕВ Ш.Ш. МЕСТО МЕЖДУНАРОДНЫХ ФИНАНСОВЫХ ИНСТИТУТОВ В АРХИТЕКТУРЕ МИРОВОЙ ЭКОНОМИКИ

В статье рассматривается значение и роль международных финансовых организаций в международных финансовых отношениях. Было дано определение международным финансовым отношениям, выявлены особенности международных финансовых институтов. В статье был проведен анализ кредитов МВФ и МБРР, выданных странам-партнерам, на 2016 г. По результатам проведенного анализа был сделан комплексный вывод о том, какую роль на сегодняшний день играют международные финансовые институты в развитии стран мира.

Ключевые слова: глобализация, интернационализация, международные финансовые институты, международные финансово-кредитные отношения, Всемирный банк, Международный валютный фонд, Международный банк реконструкции и развития.

YOVKOCHEV SH.SH. THE PLACE OF INTERNATIONAL FIANCIAL INSTITUTIONS IN THE ARCHITECTURE OF THE WORLD ECONOMICS

The article discusses the importance and role of international financial institutions in international financial relations. There was given definitions of international financial relations and the peculiarities of the institutions of international financial relations. The article was the analysis of the loans of the IMF and IBRD issued to member countries, for 2016 year. The results of the analysis, was made a comprehensive conclusion about the role currently played by international financial institutions in developing countries.

Keywords: globalization, internationalization, international financial institutions, interntional fianancial and credit relations, World Bank, International Monetary Fund, International Bank for Reconstruction and Development.

Саноат ва капиталнинг байналминаллашуви, миллий хужалик-ларнинг узаро бир-бирларига булган таъсирининг сезиларли дара-жада ортиши, турли мамлакатларда ишбилармонлик конюктураси боглицлигининг даражаси ортиши - буларнинг барчаси, жацон хужалигининг давлатлараро бошцарув механизмини шаклланти-ришни талаб этади. Жацон ицтисодиёти ва халцаро муносабат-ларнинг институтционал бошцарув тизимини шакллантиришда айнан халцаро молия институтларининг урни муцим цисобланади.

Колаверса, жах,он хужалиги иштирокчилари булмиш дунё мамлакатлари бир-бирлари билан узаро иктисодий, сиёсий, илмий ва бошка сох,аларда узвий боFланган булиб, улар уртасида самарали халкаро алокалар олиб бориш учун халкаро молия институтлари керак булмокда.

Замонавий халкаро муносабатларда халкаро институтлар давлатлар уртасидаги узаро х,ам-корлик куприги сифатида намоён булмокда. ХХ асрга келиб халкаро институтларнинг пайдо булиши уз навбатида жах,он х,амжамияти интер-натционаллашувининг объектив тенденцияси сифатида намоён булди. Халкаро молия институтлари, халкаро иктисодий х,амкорликни куллаб-кувватлаш максадида ривожланаётган мамлакат-лар учун иктисодий ва ижтимоий ривожланиш масалаларига оид молиявий ёрдам ва профессионал маслах,ат бериб келмокда.

Халкаро молия институти каторига Халкаро валюта фонди, Жах,он банки гурух,и (изох,: ривожланаётган мамлакатларга молиявий ва техник ёрдам берувчи халкаро молия институти; 1944-йилда Халкаро тараккиёт ва тикланиш Банки сифатида ташкил этилди. Хозирги кунга келиб, турли вазифаларни бажарувчи, узаро боFланган бешта - Халкаро тараккиёт ва тикланиш банки (IBRD), Халкаро тараккиёт ассоциацияси (IDA), Халкаро молия корпорацияси (IFC), Инвестицион келишмовчиликларни тартибга солиш халкаро маркази (ICSID) ва Инвестицияларни х,ар томон-лама кафолатловчи агентлик (MIGA) молия инсти-тутларини уз ичига олган Жах,он банки гурух,и номини олди)1, Осиё тараккиёт банки, Ислом тараккиёт банки, Европа тараккиёт ва тикланиш банки, Африка тараккиёт банки ва бошка муас-сасаларни келтириш мумкин.

Халкаро валюта фонди (инглиз. International Monetary Fund, IMF) - аъзо давлатларнинг валюта-кредит муносабатларини тартибга солиш билан бир каторда, чет эл валютасидаги киска ва урта

1 www.wo rldban k.org/en/about/history

муддатлардаги кредитловчи ташкилот хисобла-нади.2 Жах,он банкига нисбатан, Халкаро валюта фондининг фаолияти киска муддатли макро-иктисодий инкирозларга каратилган хисобланади. Жахон банки кредитларни факат камбаFал дав-латларга ажратса, Халкаро валюта фонди киска муддатли молиявий мажбуриятларни бажариш учун чет эл валютасига эхтиёжи булган хар кайси аъзо-мамлакатига ажратиши мумкин3.

1944 йилда Бреттон-Вудс конференциясида иктисодий хаётда такрорий хаосни бартараф этиш ва бошкариладиган жахон иктисодиётига асос солиш максадида Халкаро валюта фонди ва Халкаро тараккиёт ва тикланиш банки ташкил этилган4. Халкаро валюта фонди 1947 йил 1 мартда Бреттон-Вудс конференцияси натижаси сифатида уз фаолиятини бошлаган5.

Унинг максад ва вазифалари куйидагилардан иборат:

- молия-валюта сохасида халкаро хамкорликни ривожлантириш учун кумаклашиш;

- ташки савдо куламини кенгайтириш ва усишини раFбатлантириш;

- валюта мувозанатини раFбатлантириш, аъзо мамлакатлар уртасида ракобатда девалвация оркали устунликка эришишнинг олдини олиш;

- аъзо мамлакатлар уртасида кундалик тулов-лар буйича кенг куламли тизимни яратишда ёрдам бериш;

2 Блохина И.М., Молокова В.И. Международные финансовые организации и их роль в международных финансовых отношениях. // «Экономика и Социум», 2017, №3(34). -С. 2.

3 Bhargava Vinay. The role of the international financial institutions in addressing global issues.Global issues for global citizens:an introduction to key development challenges. - Washington, DC: World Bank, 2006. -Р. 393394.

4 Стренина М.А. Международные финансовые институты и их взаимодействие с Россией. Учебное пособие. - М.: Изд-во РУДН, 1998. -С. 7.

5 https://ru.wikipedia.org/wiki/Международный_валют-ный_фонд

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 6(114)

2-жадвал. 2016 молиявий йилдаги Траст фонд доирасидаги кашшокликни камайтириш ва иктисодий усишга кумаклашиш доирасидаги кредит линиялари (миллион СДР)2

1-жадвал. 2016 молиявий йилда Умумий ресурслар х,исоби доирасида тасдикланган

шартномалар (миллион СДР)1

Аъзо-мамлакат Шартнома тури Сана Тасдикланган киймат

Косово Стенд-бай кредит шартномаси ^ВА) 22 ойга 29/07/2015 147,5

Кения Стенд-бай кредит шартномаси ^ВА) 24 ойга 14/03/2016 709,3

Колумбия Мослашувчан кредит линияси 24 ойга 17/06/2015 3 870,0

Жами: 4 726,8

Аъзо-мамлакат Сана Тасдикланган киймат

Узайтирилган кредит механизми доирасидаги янги 3 йиллик ша ртнома

Гвинея-Бисау 10/06/2015 17,0

Гаити 18/05/2015 49,1

Сан-Томе ва Принсипи 13/07/2015 4,4

Жами 70,6

Узайтирилган кредит механизми доирасида шартномалар кийматини ошириш

Буркина-Фасо 5/06/2015 24,1

Нигер 30/11/2015 41,1

Сиерра-Леоне 16/11/2015 46,7

Жами 111,9

Stand-by янги кредит шартномалари

Кения 14/03/2016 354,6

Мозамбик 18/12/2015 204,5

Жами 559,1

Тезлаштирилган кредит механизми доирасидаги шартномалар

Марказий Африка Республикаси 14/09/2015 8,4

Доминикана 28/10/2015 6,2

Мадагаскар 18/11/2015 30,6

Непал 31/07/2015 35,7

Ванатау 5/06/2015 8,5

Жами 89,2

Умумий 830,8

- аъзо мамлакатларнинг тулов баланслари баркарорлиги учун керакли молиявий ресурс-ларни вактинчалик такдим этиш;

- юкоридагиларни инобатга олган х,олда, аъзо мамлакатларнинг ташки тулов балансларидаги мувозанатни ушлаб туриш ва коидабузарликларни бартараф килиб бориш х,исобланади3;

Халкаро валюта фонди 2017 молиявий йил давомида 15 мамлакатга 134,7 миллиард АКШ

1 Годовой отчет МВФ 2016. - Washington, DC: IMF, 2016. -С. 65. http://www.imf.org/external/pubs/ft/ar/2016/ eng/pdf/ar16_eng.pdf

2 Годовой отчет МВФ 2016. - Washington, DC: 1МР, 2016. -С. 72.

3 Статьи Соглашения Международного Валютного

Фонда. - Washington, DC: 1МР, 2016. -С. 2.

доллари (98,2 миллиард СДР) х,амда даромади паст булган ривожланаётган аъзо мамлакатларига 1,5 миллиард АКШ доллари (1,1 миллиард СДР) имтиёзли микдорда, яъни паст ёки фоизсиз кредит линияларини ажратди4.

2016 молиявий йилда эса имтиёзли кредитлар киймати 1,2 миллиард АКШ доллари: 258,7 млн. АКШ доллари Узайтирилган кредит механизми (БРР), 792,4 млн. АКШ доллари Стенд-бай кредит шартномаси ^ВА) ва 126,4 млн. АКШ доллари

4 Годовой отчет МВФ 2017. - Washington, DC: 1МР, 2017. -С. 33. https://imf.org/external/pubs/ft/ar/2017/ епд

Тезлаштирилган кредит механизми (RSF)ларни ташкил этди1.

1-жадвалда Халкаро валюта фондининг аъзо мамлакатлар билан 2016 молиявий йил учун ажратган кредит линиялари келтирилган.

Жадвалда 2016 молиявий йилда Умумий ресурслар хисоби доирасидаги тасдикланган шартномалар келтирилган. 2016 йилда Косовога (147,5 миллион СДР), Кенияга (709,3 миллион СДР) ва Колумбияга (3870,0 миллион СДР) микдорда кредит линиялари тасдикланди.

Тахлилимизга кура, Кенияда ялпи ички мах,-сулот (ЯИМ) 78,4 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 5% усишга, саноат 7% усишга эришди. Колаверса, импорт хажми 14,52 миллиард АКШ доллари билан 6,4%га купайган, ташки карзлари хажми 24,99 миллиард АКШ доллари билан 10,5%га купайган2. Бундан куриниб туриб-дики, кредит линиялари ташки тулов балансини меъёрга келтириш учун йуналтириши устувор вазифа этилган. Шу билан бирга иктисодиёт тармоклар буйича 2010 ва 2016 йилларда: к,ишлок, хужалиги 27,1%дан 34,5% га, курилиш 4,9% дан 5,3%га усганини кузатишимиз мумкин3.

Колумбияда 2017 йил якунида ЯИМ 307,5 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 1,7%га усган. Экспорт хажми 10,21%га ошган, аммо саноат ишлаб чикариш 2,5% га пасайган.4

Куйида тахлилларимиз асосида, Халкаро валюта фондининг ажратган кредит линиялари билан аъзо мамлакатларнинг 2017 йил якунига кура иктисодий секторидаги узгаришларни куриб чикамиз.

Улардан Гвинеяда 2017 йил якунига кура, ЯИМ 9,183 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 6,7% усишни, саноат усиши 8%, олтин валюта захиралари 8,5% купайганини курсат-мокда.5

Гаитида ЯИМ 8,36 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 1% усишни, саноат усиши 4%ни, шу билан бирга импортнинг улуши

1 Годовой отчет МВФ 2016. - Washington, DC: IMF, 2016. -С. 40. http://www.imf.org/external/pubs/ft/ar/2016/ eng/pdf/ar16_eng.pdf

2 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ke.html

3 http://be5.biz/makroekonomika/profile/ke.html

4 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/co.html

5 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-

factbook/geos/gv.html

13,7%га усишиини курсатмокда6. Ушбу мамлакатда валюта захираларининг четга чикиш окимининг куплиги саноатни ривожлантириш учун етарлича эътибор берилмаётганини курсатади. Бу эса, уз навбатида кредит линияларининг туFри так,симланишининг к,анчалик мухимлигидан дало-лат беради.

Нигерда ЯИМ 7,892 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан усиш 4,2%ни, саноат усиши 5%ни, экспорт хажми усиши 6,9%ни ташкил килишини куришимиз мумкин7.

Сиерра-Леонеда ЯИМ 3,897 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 6%, саноат усиши 15,5%, экспорт хажми 24,8% усганини куришимиз мумкин8. Мамлакатда экспорт хажми билан саноат сохасининг бирга усишига эришиш Халкаро валюта фондининг 2016 йил учун тасдиклаган 46,7 млн. СДР кредит линиясининг туFри так,симланиши натижаси эканлигини куриш мумкин9.

Мозамбикда хам бошк,а мамлакатлар сингари ЯИМда усиш кузатилди. ЯИМ 2017 йилда 12,35 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 4,7%га, саноат 10,5%га, экспорт хажми 43,4%га усган, ташки карзлар 2,1%га камайган10. Мамлакатда экспорт хажмининг сезиларли дара-жада усишига эришилганини алохида таъкидлаб утиш жоиздир. Колаверса, ЯИМ курсаткичи 2000, 2010 ва 2016 йилларда 5,0, 10,2 ва 10,9 миллиард АКШ долларини ташкил этди. Шу билан бирга, иктисодиёт тармок,ларида 2010 ва 2016 йилларда кишлок хужалиги 28,9% дан 24,1%га, саноат 16,5%дан 18,8%га, савдо 13,4% дан 15,1%га, хиз-матлар сохаси 25,4%дан 29,3%га усганини куришимиз мумкин11.

Мадагаскарда ЯИМ 10,56 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 4,3% усиш кузатилди. Саноат хажми утган йилга нисбатан 4,8%га, экспорт хажми 7%га, импорт хажми 13.25%га,

6 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ha.html

7 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ng.html

8 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/sl.html

9 Годовой отчет МВФ 2016. - Washington, DC: IMF, 2016. -С. 72

10 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mz.htmlil

11 http://be5.biz/makroekonomika/profile/mz.html

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 6(114)

3-жадвал. Минтак,алараро к,арздорликлар (миллион АК.Ш долларида)1.

2017 йил 30 июнь хрлатига кура 2017 % жамидан 2016 % жамидан Нисбат

Лотин Америка ва Кариб $ 5,373 24% $ 8,035 27% $ (2,662)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Якин Шарк ва Шимолий Африка 4,869 22 5,170 17 (301)

Европа ва Марказий Осиё 4,569 20 7,039 24 (2,470)

Узок Шарк ва Тинч Океани 4,404 19 5,176 18 (772)

Жанубий Осиё 2,233 10 3,640 12 (1,407)

Африка 1,163 5 669 2 494

Жами $ 22,611 100% $ 29,729 100% $ (7,118)

4-жадвал. Халкаро тарак,к,иёт ва тикланиш банкининг (ХТТБ) 2012-2016 йиллардаги умумий

кредит линиялари (миллион АКШ долларида)2.

ХТТБ 2012 2013 2014 2015 2016

Захираланган киймат 20 582 15 249 18 604 23 528 29 729

Ажратилган киймат 19 777 16 030 18 761 19 012 22 532

ташки карзлар х,ажми 14.27%га усиши куза-тилди3.

Непалда ЯИМ 24,07 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 7,5% усиш кузатилди. Саноат х,ажми утган йилга нисбатан 10,9%га, экспорт х,ажми 7,4%га, импорт х,ажми 25,95%га, ташки карзлар х,ажми 37.65%га усиши кузатилди.4

Шундай килиб, юкоридаги тах,лил натижасида шуни айтиш керакки, Халкаро молия фондининг ажратган кредит линиялари аъзо-мамлакатларда узлаштирилгандан сунг, бу мамлакатлар иктисодий х,аётида бир катор сох,аларда усиш кузатилди. Бу эса, уз навбатида, жах,он иктисодиёти х,аётида ривожланиш учун пойдевор булиб хизмат кил-мокда.

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банкига кела-диган булсак (инглиз. Intematioanl Bank for Reconstruction and Development, IBRD), у Жах,он банкининг асосий кредитловчи ташкилоти х,исоб-ланади. Шу билан бирга 1944 йилда Бреттон Вудс халкаро конференцияси карори натижаси сифа-тида ташкил этилган БМТнинг халкаро инвес-тицион институтидир5.

1 IBRD's Management's discussion & Analysis: June 30,2017-Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2017.

2 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

3 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ma.lhtml

4 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/np.html

5 https://ru.wikipedia.org/wiki/Международный_банк_

реконструкции_и_развития

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банкининг максади куйидагилардан иборат:

- аъзо-мамлакатлар иктисодиётининг тикла-ниши ва тараккиёти учун кумаклашиш;

- хусусий чет эл инвестицияларини жалб килишга кумаклашиш ва раFбатлантириш;

- халкаро савдо усишини раFбатлантириш ва тулов баланси мувозанатини куллаб-кувватлаш;

- статистик маълумотларни йиFиш ва чоп этиш.

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки уставига кура, кредитларни, йиллик ялпи миллий мах,су-лотга нисбатан х,исобланадиган, даромади уртача (1,006 билан 3,955 АКШ доллари орасидаги)6 ва даромади паст (1,005 АКШ долларидан паст)7 мам-лакатларга факат саноат максадлари (энергетика, таълим, соFликни саклаш, транспорт, алока ва бошкалар) учун ажратиши керак булади.

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки кредитларни молиялаштиришнинг асосий манбаси сифа-тида ААА сифатига эга булган, жах,он бозорларида сотилган облигациялари, таксимланмаган даромади ва сундирилган кредит туловлари намоён булади.

2017 молиявий йилда Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки 22,6 миллиард АКШ доллари микдорида 133 та лойих,ани молиялаштирди8.

6 https://theworldonly.org/gni-per-capita-atlas-method-current-us/

7 https://theworldonly.org/gni-per-capita-atlas-method-current-us/

8 IBRD's Management's discussion & Analysis: June 30,2017-Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2017.

1-расм. Европа ва Марказий Осиё мамлакатларига Халкаро тарак,к,иёт ва тикланиш банки х,амда Халкаро тарак,к,иёт бирлашмаси томонидан 2016 йилда сох,алар буйича ажратган кредит

линиялари1.

Ало,а; 1%- -^Сув „увурлари; 6%

Саноат ва савдо; 17%

Соглкщни сак,лаш; 8%

Молия; 18%

Энергетика ва TOf-кон саноати; 2%

Таълим; 1%

Транспорт; 28%

Цишлоц хужалиги;

Давлат бошк,аруви ва суд-*уцук, тизими; 19%

3-жадвалда Халкаро тикланиш ва тараккиёт банкининг минтакалар орасида ажратган кредит линияларини куриб чикамиз.

Жадвалдаги маълумотларга кура, ажратилган карздорликлар микдори 2016 йилга нисбатан 24% камрок булган. Камайишнинг асосий сабаби иккита булиб, Молиявий фаолият ривожланиш дастурида 5,6 миллиард АКШ доллари ва Нати-жалар дастурида эса (PfoR) 3,0 миллиард АКШ доллари кийматларининг тасдикланмаганидир. Ажратилган умумий кредитлар кийматларида камайиш буган булса-да, Баркарор ривожланиш (SD) ва Инсоний Ривожланиш (HD) Глобал ама-лиёт кластеридаги улушлари 2016 йилга нисбатан 52%дан 57%га ва 10%дан 11%га навбати билан усишга эга булишини алох,ида таъкидлаб утиш жоиздир2.

4-жадвалда 2012-2016 йиллардаги ХТТБ томонидан захираланган ва ажратилган кредит линиялари туFрисидаги маълумот келтирилган. Маълумотларга кура, 2012 йилда ажратилган киймат 19777 миллион АКШ долларига тенг булган булса, 2016 йил охирида мазкур курсаткич 22532 миллион АКШ долларига тенг булди. Шу билан бир каторда, факатгина 2013 ва 2014 йилларда ажратилган киймат микдори (16030 ва 18761 миллион АКШ доллари) захираланган киймат микдорлари-дан (15249 ва 18604 миллион АКШ доллари)

ортикрок булганини тахлилимиз таскидла-мокда.

1-расмдаги маълумотларга кура, Европа ва Марказий Осиё мамлакатларига Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки хамда Халкаро тараккиёт бирлашмаси томонидан 2016 йилда энг куп кредит транспорт (28%), давлат бошкаруви ва суд-х,укук тизими (19%), молия (18%) хамда саноат ва савдо (17%) сохаларига ажратилганлигини куришимиз мумкин. СоFликни саклаш (8%), сув

1 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

2 IBRD's Management's discussion & Analysis: June 30,2017-Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2017.

кувурлари (6%), энергетика ва tof-кон саноати (2%) ва бошка сохаларга нисбатан камрок микдорда кредитлар ажратилган.

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки кредит линияларидан унумли фойдаланган аъзо-мамла-катлардаги узгаришлар билан куйида бирма-бир таништириб чикамиз.

Перуда 2017 йил якунига кура, ЯИМ 210 миллиард А^Ш доллари билан 2016 йилга нисбатан 2,7%га усди. Экспорт хажми 2016 йилга нисбатан 14,72%га усгани ва ташки карзлари хажми 4,98%га купайганини курсатмокда3. 2017 йил январь-октябрь ойларида tof-кон саноатидаги инвести-циялар хажми 3,731 миллиард АКШ долларини ташкил этиб, 2016 йилга нисбатан 9,6%га усган4.

Хиндистонда 2017 йилда ЯИМ 2,439 трлн АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 6,7%га усди. Экспорт хажми 2016 йилга нисбатан 11,42%га

3 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pe.html

4 https://www.minprom.ua/news/242640.html

6-жадвал. 10 та йирик кредит линиялари: 2016 молиявий йил, миллион АКШ долларида1.

ХТТБ

Аъзо-мамлакат Захираланган киймат

Перу 2 850

Хиндистон 2 820

КозоFистон 2 058

Хитой 1 982

Индонезия 1 700

Украина 1 560

Миср Араб Республикаси 1 550

Ирок 1 550

Польша 1 504

Колумбия 1 400

7-жадвал. Мак,садга эришганлик мониторинги2.

Максад 2000 2010 2015

Кашшокликни камайтириш (кунига 1,90$ дан кам даромадга эга ах,оли %) 6.2 2.8 2.1

Оналар улими (х,ар 100000 дан ) 56 29 25

5 ёшгача булган болалар улими (х,ар 1000 дан) 42 25 21

БошланFич таълимни тугатган ах,оли, % 94 98 100

Аёлларнинг парламентдаги урни, % 7 15 18

Хавфсиз ичимлик сувига эга булиш (ах,оли, %) 92 95 97

Санитар-техник ускуналарга эга булиш (ах,оли, %) 82 85 86

Электр энергияга эга булиш (ах,оли, %) 99 100 100

Интернет фойдаланувчилари (ах,оли, %) 2 36 60

усди3. Колаверса, 2016 йил якунига кура кишлок хужалиги 4,4%га, саноат ишлаб чикариш 7,7%га, курилиш 3,1%га, молия, суFурта риелторлик хиз-матлари 6,5%га, ижтимоий хизматлар 11,2%га усди. 2016 йил якунига кура, ЯИМда кишлок хужалиги 15,1%, саноат 31.1% ва хизматлар сох,аси 53,8%ни ташкил этган4.

Хитой Халк, Республикасида 2011-2014 йиллар мобайнида Фужиан провинциясида 5400 км дан ортик кишлок йуллари таъмирланди. Бунинг нати-жаси сифатида 42%га тиббиёт масканлари ва бозорларга етиб олиш вакти камайди5. Колаверса,

1 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

2 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

3 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html

4 Обзор состояния экономики и основных направлений внешнеэкономической деятельности Индии в 2016/17 финансовом году. Торговое представительство Российской Федерации в Республики Индии. - Нью Дели, 2017.

5 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

ЯИМи 2017 йилда 11,94 трлн. билан утган йилга нисбатан 6,8%га усган. Саноати 6,2%га, ташки карзлари х,ажми 12.40% га усган6.

Миср Араб Республикасида ЯИМ 2017 йилда 332,3 миллиард АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 4,1%га усди. 2016 йилга нисбатан саноат 3,5%га усган7. 2013-2014 йиллардаги транспорт воситаларининг утилизация дастури натижасида карийб 130000 тонна углерод диоксидини атмо-сферага чикиши олди олинди8.

Индонезияда 2017 йил якунига кура, ЯИМ 1,011 трлн АКШ доллари билан 2016 йилга нисбатан 5,2%га усишни курсатди. 2016 йилга нисбатан саноат 3,8%га, экспорт х,ажми 9,27%га усди10.

6 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ch.html

7 ttps://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html

8 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

9 www.wo rldban k.org/en/co untry/uzbeki stan/projects

10 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/id.html

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 6(114)

2-расм. Халк,аро тарак,к,иёт ва тикланиш банки ва Халк,аро тарак,к,иёт ассоциацияси ажратган

кредитлар (миллион АКШ долларида)1.

Колаверса, халк,аро кредит линияларнинг нати-жаси уларок,, микрокредитларни кенгайтириш миллий дастури орк,али 670000 га як,ин инсон молиявий кумак олди1.

КозоFистонда 2017 йилда ЯИМ 156,2 миллиард АКШ долларини ташкил этиб, 2016 йилга нисбатан 3.3% га усишни курсатди. Шу билан бирга, экспорт хажми 2016 йилга нисбатан 18,25%га, импорт хажми 11,55%га усди. Ташки карзлари хажми эса 2016 йилга нисбатан 2,8 %га камайган2. Колаверса, 2016 йилда курилишда 7,9%га, к,ишлок, хужалигида 5,5%га, транспортда 3,8%га ва к,айта ишловчи саноатда 0,7%га усиш кузатилди3.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7-жадвалда, Жахон банки гурухи томонидан ажратилган кредит линияларининг мак,садга мувофик,лиги натижалари келтирилган. Яъни аъзо мамлакатларда ижтимоий сохадаги узгаришлар мониторинг сифатида намоён булади. Бунда ижтимоий хаётдаги усиш ва эришилаётган сезиларли ютук,лар урин олган.

Шу билан бир каторда Жахон банки гурухининг Узбекистон Республикасидаги инвестицион фао-

1 Annual Report World Bank. - Washington, DC: WB, 2016.

2 https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kz.html

3 https://seosait.com/gdp-kazaxstana-2015-2016-

2017/

лиятини хам келтириб утиш жоиз хисобланади. Авваламбор, 1992 йил сентябрь ойида Узбекистон Республикаси Жахон банкининг тенг хукукли аъзоси булди4. 1992 йил 2 июлда «Узбекистон Республикасининг халк,аро валюта фонди, рекон-струкциялаш ва ривожланиш халк,аро банки, ривожланиш халк,аро ассоциацияси, халк,аро молия корпорацияси, куп томонлама сармоя ажратишни кафолатловчи агентликка аъзолиги т^рисида»ги Конун кучга кирди ва мазкур конунга асосан Жахон банки гурухи молия институтлари фаолиятини олиб боради5.

2-расмда 2014-2018 йиллар мобайнида Жахон банки гурухи томонидан Узбекистон Республикаси учун ажратган кредит линиялари к,ийматлари акс эттирилган. 2014, 2015 ва 2016 йилларда ажратилган кредитлар к,иймати 411, 550 ва 63 миллион АКШ долларини ташкил этди. 2018 йил учун ажратилган киймат эса 940 миллион АКШ долларини ташкил этди. Колаверса, 2018 йил учун ажратилган кредит линияларини тахлил к,илиб чикишимиз мумкин. 2018 йил 25 январда 140 миллион дол-ларлик Марказлашган иссик,лик таъминоти лойи-хаси, 2018 йил 30 январда 200 миллион долларлик Саноат корхоналари учун электр энергия ик,тисоди

4 https://www.mfa.uz/uz/cooperation/international/207/

5 www.lex.uz/mobileact/6185

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 6(114)

лойих,аси, 2018 йил 30 январда 500 миллион дол-ларлик кушимча молиялаштириш билан БоFбон-чиликни ривожлантириш лойих,аси, 2018 йил 25 апрелда 100 миллион долларлик Тез тиббий ёр-дамни ривожлантириш лойих,алари тасдик-ланди1.

Жах,он банки ёрдамида Узбекистан Республи-касида амалга оширилаётган дастурлар ва лойи-х,алар йуналиши, асосан энергетика тизимини реконструкция ва модернизация килиш, ирригация-дренаж тармокларини кайта куриш ва реконструкция килиш, коммунал хужалик инфра-тузилмаларини такомиллаштириш, тиббиёт сох,асини ривожлантириш х,амда тиббиёт муас-сасаларини жих,озлашга каратилганлиги билан изох,ланади.

Халкаро молия институтларининг жах,он ик,ти-содиётида тутган урни ва ах,амиятини кетма-кет куриб чикиш натижасида, куйидаги хулосаларни курсатиб утишимиз мумкин.

Халкаро валюта фонди томонидан аъзо мам-лактларга ажратилган кредит линиялар:

- аъзо-мамлакатда молия-валюта сох,асида халкаро х,амкорликни ривожлантириш ва муво-занатни ушлаб туриш учун кумаклашди;

- ташки савдо куламини кенгайтирди ва усишини раFбатлантирди;

- валюта мувозанатини раFбатлантирди;

- аъзо мамлакатларнинг тулов баланслари учун керакли молиявий ресурсларни такдим этиб, тулов баланси мувозанатига кумаклашди;

- аъзо мамлакатларга сох,алар доирасида иктисодий ривожланиш учун кумаклашди;

Халкаро тикланиш ва тараккиёт банки томонидан ажратлиган кредит линиялари:

- аъзо-мамлакатлар иктисодиётининг тикла-ниши ва тараккиёти учун кумаклашди;

- хусусий чет эл инвестицияларига кумаклашди ва раFбатлантирди;

- халкаро савдо усишини раFбатлантирди ва тулов баланси мувозанатини куллаб-кувватлади;

Шу билан бир каторда, тах,лилимиз натижаси сифатида шуни алох,ида таъкидлаш жоизки, халкаро молия институтлари томонидан ажратилган кредит линиялари аъзо мамлакатларнинг иктисодий ривожланишига ижобий таъсир кур-сатади. Мамлакат молия секторида к,атор сох,алар усишида х,ам ижобий натижалар курсатди.

Халкаро молия институтлари бирламчи тарзда, аъзо мамлакатларнинг етакчи иктисодиёт сектор-ларига кредит линияларини кенгайтириши, аъзо мамлакат иктисодиётига натижа келтириши мум-кинлиги хулоса этилди. Колаверса, саноат ва ишлаб чикариш сох,алари х,ам айнан х,ар кандай мамлакатнинг локомитиви х,исоблангани учун мазкур сох,аларга кредит линияларнинг ажрати-лиши кулами ва имтиёзи кенгайтирилса х,ам аъзо-мамлакатнинг иктисодий салох,ияти юксалиши, х,ам халкаро молия институтлари кредитларининг уз вактида кайтиб келишига ижобий таъсир курсатади, деб хулоса киламиз.

Юкоридагиларни инобатга олган х,олда, мазкур молия институтларининг жах,он иктисодиётидаги урни ва роли канчалик мух,им эканлигини х,ам куриб чикдик. Шундай экан, халкаро молия институтлари жах,он мамлакатлари учун ута зарур булган иштирокчиларидан, десак муболаFа булмайди.

Адабиётлар руйхати:

1. Блохина И.М., Молокова В.И. Международные финансовые организации и их роль в международных финансовых отношениях. // «Экономика и Социум», 2017, №3(34).

2. Варнавский В.Г. Страхование рисков частных инвестиций в инфраструктурных проектах. // «Мировая экономика и междунар. отношения», 2004, № 9.

3. Годовой отчет МВФ 2017. - Washington, DC: М 2017.

4. Годовой отчет МВФ 2016. - Washington, DC: М 2016.

1 www.projects.vsemirniybank.org/search?lang = ru&searchTerm=&countrycode_exact=UZ

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 6(114)

5. Звонова Е.А. Международное внешнее финансирование в современной экономике. - М.: «Экономика», 2006.

6. Злоказова Н.Э. Расширение ЕС: за и против с позиций его членов. // «Мировая экономика и междунар. отношения», 2004, № 1.

7. Королев И.С. Мировая экономика: глобальные тенденции за 100 лет. - М.: «Экономика», 2003.

8. Обзор состояния экономики и основных направлений внешнеэкономической деятельности Индии в 2016/17 финансовом году. Торговое представительство Российской Федерации в Республики Индии. - Нью Дели, 2017.

9. Стренина М.А. Международные финансовые институты и их взаимодействие с Россией. Учебное пособие. - М.: Изд-во РУДН, 1998.

10. Статьи Соглашения Международного Валютного Фонда. - Washington, DC: IMF, 2016.

11. Annual Report World Bank-Washington, DC: WB, 2016.

12. Bhargava Vinay. The role of the international financial institutions in addressing global issues. Global issues for global citizens:an introduction to key development challenges. - Washington, DC: World Bank, 2006.

13. IBRD's Management's discussion & Analysis: June 30, 2017-Annual Report World Bank. -Washington, DC: WB, 2017.

14. James H. The end of Globalization from the Great Depression. / Harvard University Press, 2007.

15. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ch.html

16. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html

17. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/id.html

18. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kz.html

19. https://seosait.com/gdp-kazaxstana-2015-2016-2017/

20. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pe.html

21. https://www. minprom.ua/news/242640. htm l

22. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/in.html

23. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-actbook/geos/mz.htmlil

24. http://be5.biz/makroekonomika/profile/mz.html

25. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ma.html

26. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/np.html

27. https://ru.wikipedia.org/wiki/Международный_банк_реконструкции_и_развития

28. https://theworldonly.org/gni-per-capita-atlas-method-current-us/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.