Научная статья на тему 'GLYCYRRHIZA GLABRA ЎСИМЛИГИ ИЛДИЗИНИ КОМПЛЕКС ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ'

GLYCYRRHIZA GLABRA ЎСИМЛИГИ ИЛДИЗИНИ КОМПЛЕКС ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
163
66
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
Glycyrrhiza glabra / глицирризиновая кислота / глабридин / СО2 экстракция / распилительная сушилка / хроматографическая очистка / технология. / Glycyrrhiza glabra / glycyrrhizic acid / glabridin / CO2 extraction / spray dryer / chromatographic purification / technology.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Акбар Саноев, Шамансур Сагдуллаев, Равшанжон Ҳалилов

Оптимальные условия получения сухого экстракта, содержащего глицирризиновую кислоту и субстанцию глабридина, содержащую не менее 40%, изучены путем комплексной обработки корней растения Glycyrrhiza glabra. В то же время экстракт, полученный экстракцией сырья в очищенной воде при температуре 60°C, с использованием метода «движущегося растворителя», концентрируется и сохраняет не менее 12% глицирризиновой кислоты в высушенном экстракте, после обработки в распылительной сушилке «ZPG 150» (КНР). При отделении вещества глабридина от оставшегося шрота, экстракт содержащий – 7-8% глабридина, экстрагировали с использованием разбавленного СO2 при давлении 250 бар, температуре 50°C и использованием 80% -го этилового спирта в качестве сорастворителя экстрагента. В колоночном хроматографе получена субстанция элюента с содержанием глабридина – более 40% экстракт в виде элюента, где, соотношение бензин-этилацетат составляет – 4:1, соотношение технического продукта к сорбенту 1:15, скорость потока элюента – 35-40 л/ч·м2, соотношение высоты хроматографической колонки к диаметру составляет – 30:1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Optimal conditions for obtaining a dry extract containing glycyrrhizic acid and glabridin substance containing at least 40% were studied by complex treatment of the roots of the Glycyrrhiza glabra plant. At the same time, the extract obtained by extracting raw materials in purified water at a temperature of 60°C using the "moving solvent" method is concentrated and retains at least 12% glycyrrhizic acid in the dried extract in a spray dryer "ZPG 150". When separating the glabridin substance from the garbage, the extract containing 7-8% glabridin was extracted using diluted CO2 at a pressure of 250 bar, a temperature of 50°C, and using 80% ethyl alcohol as a co-solvent of the extractant. The resulting extract is used in column chromatography as a fluent gasoline-ethyl acetate in a ratio of 4:1, the ratio of the technical product to the sorbet is 1:15, the flow rate of the element is 35-40 l/ h·m2, the ratio of the height of the chromatographic column to the diameter of 30: 1 was obtained.

Текст научной работы на тему «GLYCYRRHIZA GLABRA ЎСИМЛИГИ ИЛДИЗИНИ КОМПЛЕКС ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ»

УУТ: 547.672. 633.511:631.8 ТАДЩЦОТ

GLYCYRRHIZA GLABRA УСИМЛИГИ ИЛДИЗИНИ КОМПЛЕКС ЦАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ

Акбар Саноев,

техника фанлари фалсафа доктори (PhD), катта илмий ходим,

Шамансур САГДУЛЛАЕВ техника фанлари доктори, профессор, бош илмий ходим,

Равшанжон ХДЛИЛОВ,

техника фанлари доктори, етакчи илмий ходим Академик С.Ю.Юнусов номидаги Усимликмоддалари кимёси институти.

Аннотация. Оптимальные условия получения сухого экстракта, содержащего глицирризиновую кислоту и субстанцию глабридина, содержащую не менее 40%, изучены путем комплексной обработки корней растения Glycyrrhiza glabra. В то же время экстракт, полученный экстракцией сырья в очищенной воде при температуре 60°C, с использованием метода «движущегося растворителя», концентрируется и сохраняет не менее 12% глицирризиновой кислоты в высушенном экстракте, после обработки в распылительной сушилке «ZPG 150» (КНР). При отделении вещества глабридина от оставшегося шрота, экстракт содержащий - 7-8% глабридина, экстрагировали с использованием разбавленного С02 при давлении 250 бар, температуре 50°Cи использованием 80% -го этилового спирта в качестве сорастворителя экстрагента. В колоночном хроматографе получе и субстанция элюента с содержанием глабридина - более 40% экстракт в виде элюента, где, соотношение бензин-этилацетат составляет - 4:1, соотношение технического продукта к сорбенту -1:15, скорость потока элюенла - 35-40 л/ч-м2, соотношение высоты хроматографической колонки к диаметру составляет - 30:1.

Ключевые слова: Glycyrrhiza glabra, глицирризиновая кислота, глабридин, СО2 экстракция, распилительная сушилка, хроматографическая очистка, технология.

Annotation. Optimal conditionsfor obtaining a dry extract cont air'ng glycyrrhizic acid and glabridin substance containing at least 40% were studied by complex treatment of the roots of the ulycyrrh'z 1 g'abra plant. At the same time, the extract obtained by extracting raw materials in purified water at a temperature of 60°C using the "moving solvent" method is concentrated and retains at least 12% glycyrrhizic acid in the dried extract in a spray dryer "ZPG 150". When separating the glabridin substance from the garbage, the extract containing 7-8% glabridin 'as ex tracted using diluted CO2 at a pressure of250 bar, a temperature of 50°C, and using 80% ethyl alcohol as a co-solvent of the extractant. The resulting extract is used in column chromatography as a fluent gasoline-ethyl acetate in a ratio of 4:1, the ratio of the technical product to the sorbet is 1:15, the flow rate of the element is 35-401/ h-m2, the ratio of the height of the chromatographic column to the diameter of 30:1 was obtained.

Keywords: Glycyrrhiza glabra, glycyrrhizic acid, glabridin, CO2 extraction, spray dryer, chromatographic purification, technology.

Кириш. Таъкидлаш жоизки, ахолининг___.иий дори

воситаларига булган эхтиёжи айрим сабабларга кура тулалигича кондирилмай келинмокда. Улардан бири до-ривор усимликлар хомашёсининг етишмаслиги ва куп холларда уларни чукур кайта ишлаш технологияларининг мавжуд эмаслигидир. Шундай экан, ноёб кимёвий тузи-лишга эга булган биологик фаол бирикмалар сакловчи доривор усимликларни танлаш, шунингдек, иккиламчи махсулотлардан тула;онли фойдаланиш масалаларини уз ичига олган холда, уларни кайта ишлашнинг замонавий комплекс технологияларини ишлаб чикиш фармацевтика сохасининг долзарб вазифаси хисобланади. Иккиламчи махсулотларни кайта ишлаш максадида ишлаб чикилаётган янги технологиялар нафакат маълум усимлик турларидан (ширинмия илдизлари) фойдаланиш масалаларини кенгай-тириш, балки янги усимлик турларидан фойдаланиш, шунингдек, и;тисодий самарадор, хавфсиз ва терапевтик са-марадор махаллий дори воситалари турини купайтиришга хизмат килади.

Ширинмия Fabaceace оиласига мансуб Glycyrrhiza турку-мидаги усимлик булиб, унинг дориворлик хусусияти кадим

замонлардан маълум ва хозирга кадар ишлатилиб келина-ди. Дунё буйича унинг 13 тури маълум. Энг куп таркалган турлари силлик ширинмия (Glycyrrhiza glabra), Урал ши-ринмияси (Glycyrrhiza uralensis Fisch), ва Коржинский ши-ринмияси (Glycyrrhizae Korshinskyi Grig) хисобланади [1, 2].

Узбекистонда ширинмия усимлигининг факат 4 та - G. glabra, G. bucharica, G. aspera ва G. laxissima турлари усади [3].

Илдизи таркибида глицирризин кислотасидан (микдори 25% гача) дан ташкари куп биологик фаол моддалар мавжуд булиб, улар фенол бирикмалар (асосан флавоно-идлар)-4-6% гача, липидлар (ёг кислоталар ва фосфоли-пидлар)-4,7%, углеводлар (моно ва полисахаридлар)-20% гача, аминокислоталар ва оксиллар-10% гача, аскорбин кислотаси-3% булади [4].

Шуни таъкидлаш лозимки, адабиётларда ширинмия-нинг шифобахш хусусиятлари тугрисида кенг маълумот келтирилган. Хусусан, тажрибаларда ширинмия илдизи экс-трактларининг терининг куйиш ва йирингли яраларни тез даволаши хакида маълумотлар келтирилган [5]. Аллергик дерматозларни даволашда ширинмия илдизидан тайёрлан-

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

3

ган дори воситалари ва биологик фаол кушимчаларнинг кулланилиши буйича ижобий натижалар олинган [6].

Ширинмия илдизи экстрактлари таркибидаги глицир-ризин кислотаси ва унинг хосилалари вирусларга карши самарали таъсир курсатган. Жумладан, ретровируслар, грипп ва гепетит вирусларини келтириш мумкин [7, 8]. Маълумки, ширинмия илдизидан олинган глицирризин кислотасининг баъзи хосилалари Н1-гистамин рецептор-ларининг антогонистик хусусиятларини намоён этган-лиги сабабли экзема, аллергик дерматозлар ва дерматит, бронхиал астмани даволашда юкори самарага эга [9]. Шунингдек, ширинмия илдизи экстрактларини кабул килиш жисмоний иш фаолиятни оширади, марказий нерв системасининг функционал холатини оптималлаштиради. Мушак юкламалари ва гипоксия холатига мослашиш жара-ёнида эритроцитлар ва гемоглабин сонини купайтириши, кальций концентрациясини, конда картикостероидлар ва глюкоза микдорини оптимал даражада ушлаб туришга хизмат килади [10].

Глицирризин кислотаси ва унинг хрсилалари ОИТС га карши восита сифатида хам ишлатилади. Унинг бу хусуси-ятлари сапонинларнинг кон плазмасида интерферон хосил булишини кучайтириши билан боглик [8].

Ширинмия илдизидан олинган биологик фаол кушимчалар ва дори воситалари амалий тиббиётнинг турли сохаларида кулланилади. Улар асосан упка ва нафас йуллари, ошкозон, буйрак ва бошка органлар касалликла-рини даволашда ишлатилади. Бундан ташкари, сийди' хайдовчи, балгам кучирувчи, огрик колдирувчи, яраларни даволовчи, антисептик, аллергияга карши, тетикльн"ирув-чи дори воситаларининг таркибий кисмига "ирадН [111. Доривор усимликлар ичида ширинми^-ан олина^.^ биологик фаол моддалар ва дори воситалари буйича дунёда биринчи уринда туради [12].

Ширинмия илдизидан олинадиган флавоноидлар санчик колдирувчи,огрик колдирувчи, яраларни бити-шини тезлаштирувчи таъсирга эга булган биологик фаол бирикмалардир [13].

Баъзи флавоноидлар жигар касалликлари, ошкозон яра-си, колит, нафас йули касалликлари, томок огриги, экзема каби касалликларни даволовчи восита сифатида ишлатилади [14]. Ширинмия илдизининг гидрофобли фракциясидан олинган глабридин изофлавоноиди антиоксидант [15], меланогенез ва яллигланишга карши таъсирга эга [16].

Ширинмия усимлиги илдизидан ажратиб олинган ва таркибида глабридин флавоноиди булган экстрактлари Халкаро номенклатура буйича косметик ингредиент (ШС1) "тааЬ^т-40" атамаси билан юритилади. Бу глабридинга туйинган экстракт косметик воситаларга кушилиб, огрик колдирувчи, антиоксидант ва окартирувчи восита сифатида ишлатилади [17].

Узбекистонда ширинмия илдизини кайта ишлаб асосан глицирризин кислотаси ёки унинг тузларини саклаган турли махсулотлар олинади. Лекин ширинмия илдизлари бошка куплаб биологик фаол моддаларни саклайди, булар каторига глабридин, ликвиритин, изоликвиритин, лик-виритозид ва бошка флавоноидларни киритиш мумкин. Мазкур усимликда флавоноидларнинг микдори хавода

куритилган хомашё массасига нисбатан 4-6% ни ташкил этади [11].

Ишнинг мацсади. Ширинмия илдизидан таркибида глицирризин кислотаси микдори 12% дан кам булмаган курук экстрактни хамда таркибида глабридин микдори таркибида 40% дан кам булмаган субстанцияни олиш имконини берувчи хомашёни комплекс кайта ишлаш тех-нологиясини ишлаб чикишдан иборат.

Тадцицот объекти ва услубияти. Тадкикотлар жа-раёнида технологик (критик шароитга кадар ва юкори критик шароитлардаги СО2 билан хамда унга хамрох эритувчиларни кушиш оркали экстракция килиш, пуркаб куритиш, чуктириш, тозалаш, колонкали хроматографик булиш, физик-кимёвий ва аналитик (юпка катламли хроматография, УФ-спектроскопия юкори самарали суюклик хроматографияси) усуллари кулланилган.

Тадцицот натижалари ва уларнинг му^окамаси. Хозирда жахонда массасига нисбатан намлиги 5% дан юкори булмаган ва кукунсимон булган ширинмия илдизидан олинган курук экстрактларга талаб юкори. ("Ширинмия илдизи экстракти" Тs 03535440-026:2016) Шу сабабли тадкикотларимизни мазкур талабларга жавоб берадиган курук экстракт олиш имконини берувчи, ширинмия ил-дизидан олинган экстрактни пуркаб куритиш жихозида куГити шнин' макбул шароитларини аниклашга каратилди.

Глицирр.зин кислотаси экстракция жараёнининг сама-р .дорл'пЧни ошириш максадида харакатдаги эритувчи усули^аги экстракция, доимий аралаштиришли экстракция ва мацерация усулида экстракция жараёнлари урганилди. Бунинг учун Институтнинг тажриба ишлаб чикариш кор-хонаси кошида сигими 1100 л булган экстракторларда юкорида келтирилган экстракция усулларини олиб бо-риш имконини берувчи курилма йигилди ва тажрибалар олиб борилди. Тадкикотлар шуни курсатдики, доимий аралаштириш ва харакатдаги эритувчи усулларида 3 марта экстракция килинганда, умумий олинган экстактив моддаларнинг деярли 95% - ли чикиш унуми кузатилди, мацерация усулида эса бу курсаткич 85,6% ни ташкил этди. Бундан ташкари, мацерация усулида олиб борилган тажриба натижалари турт марта экстракция килиниши етарли эмаслигини курсатди. Бу усулнинг яна бир камчи-лиги шундан иборат булдики, экстракторнинг маркази исигунича динамик усуллардагига нисбатан икки барабар вактнинг сарфланишидир.

Доимий аралаштириш усулида эритувчининг сарфи харакатдаги эритувчи усулига нисбатан 4 маротаба куплиги кузатилди. Хар икки динамик усулларда вакт сарфининг деярли бир хиллиги кузатилди.

Юкорида келтирилган маълумотларга асосида, глицирризин кислотасини саклаган субстанция олишда ширинмия илдизларини 60°С харорат остида харакатдаги эритувчи усули билан экстракция килиш танлаб олинди. Бунда ширинмия илдизи экстракторга жойлангач, бир соат буктириб куйилади, сунг уч марта 3 соатдан 60°С харорат остида экстракция килиш натижасида махсулотнинг унуми хомашёда сакланишига нисбатан 95% дан кам эмаслиги аникланди.

Усимлик моддалари кимёси институти кошида ишга туширилган GMP русумидаги илмий-технологик мар-

4Щ АСКО !П1?О1Ш МЛХ8Ш 80\ [2] 2021

каздаги соатига 200 л эритмани куритиш имконини берувчи «ZPG 150» (ХХР) русумли пуркаб куритиш курилмасида олинган экстрактларимизни куритиш буйича тадкикотларимизни шу курилмада олиб бордик. «ZPG 150» куритиш курилмасида куритилаётган эритма турли тезли-кларда турли тезликда айланиш имконияти булган барабан оркали берилишини хисобга олган холда жараёнга таъсир килувчи омиллар танлаб олинди ва куритиш жараёнига уларнинг таъсири урганилди.

Олинган натижалар асосида ширинмия илдизидан олинган экстрактни пуркаб куритиш ускунасига экстракт 90 л/ соат тезлик билан узатилса, айланувчи барабаннинг айлан-ма тезлиги 9000 айланиш/дак. булса ва узатилаётган иссик хаво тезлиги 1500 кг/соатни ташкил этса, хомашёдан ажра-тиб олинаётган таркибида 12% кам булмаган глицирризин кислотасини саклаган курук экстракт узининг сифат ва микдор жихатидан махсулот учун ишлаб чикилган техник шартнинг барча талабларига жавоб беришига эришилди.

Хомашёдан глицирризин кислотасини сакловчи курук экстрактни ишлаб чикариш иккиламчи махсулоти (шрот) таркибида хавода куритилган массасига нисбатан 0,20,35% микдорида глабридин флавоноидини мавжуд. Ушбу иккиламчи махсулотдан таркибида 40% дан кам булмаган глабридин флавоноидини сакловчи субстанцияни рацио-нал ишлаб чикариш технологиясини ишлаб чикиш учун иккиламчи махсулотни ишлари олиб борилди.

Иккиламчи махсулотдан глабридин субстанциясини ажратиб олиш, яъни экстракция жараёни суюлтирилган СО2 ёрдамида юкори критик флюид экстракция шарои-тида Deyang Strong Tech. Ltd (Хитой) флюид экстракшч килиш курилмасида олиб борилди. Натижада, глабр^н субстанциясини олиш учун юкори критик шароитда СО2 экстракциясида 250 бар босим, хамда хамрох экстрогент сифатида 80% - ли этил спирти кулланилганда юкори на-тижаларга эришилди.

Таркибида 7-8% глабридин саклаган техник глабридин-ни турли элюентлар куллаб, колонкали хромотография усулида тозалаш оркали олинган натижаларга кура элю-ент сифатида бензин - этилацетат (4:1) нисбатда, техник махсулотнинг сорбентга нисбати 1:15, элюентнинг окиш тезлиги 35-40 л/соат-м2, хромотографик колонканинг ба-ландлигининг диаметрига нисбати 30:1 булганида нисба-тан юкори натижалар олинди, яъни таркибида глабридин флавоноиди 40% дан юкори булган субстанция олишга

эришилди.

Хулоса. Олиб борилган тадкикотлар асосида ширинмия илдизидан таркибида глицирризин кислотаси микдори 12% дан кам булмаган курук экстрактни ва таркибида глабридин микдори 40% дан кам булмаган субстанцияни олиш технологияси ишлаб чикилди.

Хомашё (глицирризин кислотасининг микдори 2,5%) тегирмонда 4-6 мм улчамда майдаланиб, 250 кг микдорда экстракторга жойланади,улчагичдан 1000 л тозалан-ган сув куйилади ва 1 соат давомида 60°С да буктириб куйилади. Сунгра махсус урнатилган мотор ёрдамида кайта ёмгирлатиш усули билан 3 соат давомида экстракция килинади. Ушбу усулда хомашё 3 марта экстракция килинади. Олинган 1500 л экстракт фильтрланади ва вакуум буглатиш ускунасида 300 л, яъни курук колдик микдори 20% колгунча куюлтирилади ва совутилади. Сунгра концентрат пуркаб куритиш мосламасида куритилади. Натижада хомашё массасига нисбатан 22% унум билан таркибида глицирризин кислотасининг микдори юкори самарали суюклик хроматографияси билан тахлил килинганда 12% дан кам булмаган курук экстракт субстанцияси олинади.

Сувли экстрак' г<аЧ колган иккиламчи махсулот (ширинмия илдизи шро"и) куритиб олинди ва глабридин ишлаб чикариш учун йуналтирилади.

Иккиламчи махсулотдан (глабридиннинг хомашёдаги микдори 0,28%) 1 кг экстракторга жойланади ва 80% ли этил спирти шимдирилади. Сунгра экстракторда СО2 босим онколи жойланади ва меъёрий босимга келгандан сунг, редукт о, о чилиб, сепараторга экстракт ва СО2 аралашмаси й'^гади. Экстракт пастки кисмга йигилади, тепа кисмдан паст босимдаги СО2 гази иссиклик узатгич оркали яна си-с емага кайтарилади. Экстракция тугагандан сунг, экстракт сепаратордан куйиб олинади ва ичидаги СО2 учиб кетади. Х,осил булган масса силикагель билан аралаштирилиб куритилади. Курук массадаги экстрактив моддаларнинг силикагельга нисбати 1:15 ни хосил килган холда колонкага жойланади. Дастлаб экстракцион бензин : этилацетат (5:1) нисбатдаги элюент ёрдамида ювилади. Сунгра экстракцион бензин : этилацетат (4:1) нисбатдаги элюент билан элюа-ция килинади. Элюатлар ротор буглатгичда куюлтирилади ва куритилди. Олинган курук экстракт майдаланади. Натижада, хомашёдаги микдорига нисбатан 76-80% унум билан таркибида глабридин флавоноиди 40% дан кам булмаган курук экстракт олинади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ханин М.Л. Коротяев А.И. /Антибиотические свойства экстрактов, извлеченных сжиженной углекислотой из лекарственных растений // Хим.-фармац. Журн. - 1968- №2.- с. 40-44.

2. Толстиков Г.А., Балтина Г.А., Гранкина Л.А., Кондратенко Р.М., Толстиков Т.Г. / Солодка: биоразнообразие, химия, применения в медицине // - Новосибирск: Изд-во Новосибирского Интитута органической химии, 2007. - 314 с.

3. Резенькова О.В. / Изучение влияния экстракт солодки голой на процессы адаптации организма: дис. канд. биол. наук: 03.00.13 // - Ставрополь, 2003г. - 175 с.

4. Гладышев А.И. Биоэкологические особенности солодки голой в связи с введением её в культуру в пойме Амударьи. Автореф. дис. канд. биол. наук. Ашхабад, Отд-ие биол. наук АН ТССР, 1967. -22 с.

5. Каримов Ш.М., Кадыров М.К. Стимуляция регенеративных процессов кожи экстрактом солодкового корня // Материалы симпозиума по изучению и использованию солодки в народном хозяйстве. Ашхабад, 1988. - С. 123-124.

6. Степанова Э.Ф., Сампиева А.М. Состояние исследований и перспективы использования травы солодки голой (обзор) // Хим.-фарм. журнал., 1997. - Т.31. - №10. - С.39-43

MAXSUS SON [2] 2021 AGllO INFORM

5

7. Толстиков Г.А., Балтина Л.А., Рыжова С.А. Разработка новых средств для борьбы с ВИЧ-инфекцией на основе глицирризиновой кислоты // Изучение и использование солодки в народном хозяйстве СССР. - АлмаАта, 1991. - С. 160-161;

8. Плясунова О.А., Егорычева И.П., Федюк Н.В., Покровский А.Г., Балтина Л.А., Муринов Ю.И., Толстиков Г.А. Изучение анти-ВИЧ-активности глицирризиновой кислоты // Вопросы вирусологии. - М.: Медицина, 1992. - №5. - С. 235-237.

9. Плясунова О.А., Егорычева И.П., Федюк Н.В., Покровский А.Г., Балтина Л.А., Муринов Ю.И., Толстиков Г.А. Изучение анти-ВИЧ-активности глицирризиновой кислоты. // Вопросы вирусологии. - М.: Медицина, 1992. - №5. - С. 235-237.

10. Бахиев А. Формация солодки голой в нижнем течении Аму-Дарьи. Автореф. дис. канд. биол. наук. Нукус, Каракалпакск. фил. АН УзССР, 1969г. -22 с.

11. Старокожко Л.Е. /Создание высокоэффективных пенных систем доставки с препаратами корня солодки -решительный шаг в медицину 21 века. // - Ставрополь, 2000. - 148 с.

12. Быков В.А., Запесочная Г.Г., Куркин В.А. и др. Родиола розовая (Rhodiola roseal): традиционные и биотехнологические аспекты получения лекарственных средств (Обзор): Химико-фармацевтическая энциклопедия. - Т.33. - №1, 1966. - С. 28-39.

13. Deyama T., Nishibe S., Nakazawa Y., Constituents and pharmacological effects of Eucomaia and Siberian ginseng // Acta pharmacol. Sin. - 2001-Vol. 22. N12. -р. 1057-1070.

14. Иргашев Ш.Б. Растительные лекарственные средства Абу Али Ибн Сино (Авиценна). Ташкент-2003. 314 с.

15. Belinky, P. A., Aviram M., Mahmood S., and J. Vaya. /Structural aspects of the inhibitory effect of glabridin on LDL oxidation // Free Radic. Biol. -1998-Med. 24:-p. 1419-1429.

16. Yokota T., Nishio H., Kubota Y., and Mizoguchi M. The inhibitory effect of glabridin from licorice extracts on melanogenesis and inflammation. Pigment Cell Res.-1998- 11: -р. 355-361.

17. Simmler C., Pauli G.F., and Chen S.N. Phytochemistry and biological properties of glabridin// -2013-Fitoterapia 90: -p.160-184.

CAPPARIS SPINOSA УСИМЛИГИ ХОМАШЁСИ ТАРКИБИДАГИ ПО ЛИСАХАРИДЛАРНИ СИФАТ ВА МИЦДОрЙ ЖИ^АТДАН АНИЦЛАШ

Акбар САНОЕВ,

PhD, катта илмий ходим, Гав;ар САИДОВА,

таянч докторант, кичик илмий ходим, Рузали БОТИРОВ,

PhD, катта илмий ходим, Обиджон ЖУРАЕВ,

PhD, катта илмий ходим, Академик С.Ю.Юнусов номидаги Усимликмоддалари кимёси институти.

Аннотация. Данная статья направлена на разработку, качественному и количественному анализу полисахаридов почек растений Capparis spinosa незрелых плодов и субстанции.

Ключевые слова: Capparis spinosa, почки растений, полисахариды, технология, экстракция, осаждение. Annatation. This article is aimed at the development of qualitative and quantitative analysis of the polysaccharides of immature fruits and substances from the buds of Capparis spinosa

Keywords: Capparis spinosa, plant buds, polysaccharides, technology, extraction, precipitation.

Кириш. Х,озирги кунда атроф-мухит экологик холатининг куплаб зарарли моддалар таъсири остида ёмонлашуви, инсонларда турли касалликларнинг юзага келиши, турли ёшдаги инсонлар организмининг сенсибилизация жараёнларининг ортиши натижасида аллергик

ва инфекцион касалликларга чалиниш холатлари купайиб бормокда. Жахоннинг турли мамлакатларида соглик;ни сак;лаш тармоги олдидаги катта вазифалардан бири бу - ахолининг саломатлигини са;лаш, жумладан, атроф-мухитнинг турли нокулай таъсирларига чидамлилигини

6

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.