Научная статья на тему 'ГЛОБАЛЛАШУВ ВА ГЛОБАЛ МАФКУРА ТУШУНЧАСИ'

ГЛОБАЛЛАШУВ ВА ГЛОБАЛ МАФКУРА ТУШУНЧАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
1680
139
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
рационал / глобаллашув / жамиятшунос олимлар / иқтисод / сиёсат / ҳуқуқ / техника / технология / мафкуравий иммунитет. / rationalization / globalization / sociology / economics / politics / law / technique / technology / ideological immunity.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Уралов, Дилшодбек, Каршиев, Б.

Мақолада Глобаллашувнинг салбий жиҳати, камчилиги унинг айрим ҳолатлардаги маънавиятсизлигида намоён бўлаётганлиги, моддийлашган тор дунёқараш, қадриятларни нотўғри тушуниш, ироданинг мутлақ эгоцентризм шаклидаги кўриниши ушбу дунёнинг асосий тамойилига айланиб бораётганлиги ҳақида маълумот берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONCEPT OF GLOBALIZATION AND GLOBAL IDEOLOGY

The article informs that the negative side of globalization, its shortcomings are manifested in its immorality in some cases, materialized narrow worldview, misunderstanding of values, the appearance of the will in the form of absolute egocentrism is becoming the main principle of this world.

Текст научной работы на тему «ГЛОБАЛЛАШУВ ВА ГЛОБАЛ МАФКУРА ТУШУНЧАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ГЛОБАЛЛАШУВ ВА ГЛОБАЛ МАФКУРА ТУШУНЧАСИ

Уралов Дилшодбек

СДВУ Тошкент филиали Катта укитувчиси Б. Каршиев

СДВУ Тошкент филиали доценти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Глобаллашувнинг салбий жиуати, камчилиги унинг айрим уолатлардаги маънавиятсизлигида намоён булаётганлиги, моддийлашган тор дунёцараш, цадриятларни нотугри тушуниш, ироданинг мутлац эгоцентризм шаклидаги куриниши ушбу дунёнинг асосий тамойилига айланиб бораётганлиги уацида маълумот берилган.

Калит сузлар: рационал, глобаллашув, жамиятшунос олимлар, ицтисод, сиёсат, ууцуц, техника, технология, мафкуравий иммунитет.

В статье сообщается, что негативная сторона глобализации, ее недостатки проявляются в ее аморальности в ряде случаев, материализованном узком мировоззрении, непонимании ценностей, проявлении воли в форме абсолютного эгоцентризма становится главным принципом этого мира.

Ключевые слова: рационализация, глобализация, социология, экономика, политика, право, техника, технология, идеологический иммунитет.

The article informs that the negative side of globalization, its shortcomings are manifested in its immorality in some cases, materialized narrow worldview, misunderstanding of values, the appearance of the will in the form of absolute egocentrism is becoming the main principle of this world.

Keywords: rationalization, globalization, sociology, economics, politics, law, technique, technology, ideological immunity.

Х,ар бир даврнинг мазмун-мохдятини, ривожланиш конуниятини тугри англаб ва тушуниб етишда энг мухдми даврнинг мазмунини белгилаб берувчи жараёнларни, тушунчаларнинг мазмунини аниклаш мухим ахдмият касб этади. Бугунги кунда хдётимизда ижтимоий, сиёсий, маданий ва маънавий сохаларда кенг кулланилаётган глобаллашув тушунчаси куплаб сиёсатчи, файласуф олимларни кизиктириб келмокда. Француз файласуфи Рене Декарт

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

"Тушунчалар маъносини аниклаштиринг ва бу инсониятнинг ярмини адашишдан саклайди"1, деганида нечоглик хак эканини даврнинг узи исботлаб турибди.

Ислом Каримов таъбири билан айтганда, бугун биз тез суръатлар билан узгариб бораётган, инсоният хозирга кадар бошидан кечирган даврлардан тубдан фарк киладиган ута шиддатли ва мураккаб бир цивилизация замонида яшамокдамиз. Давлат ва сиёсат арбоблари, файласуфлар ва жамиятшунос олимлар, шархловчи ва журналистлар бу даврни турлича таърифлаб, хар хил номлар билан атамокда. Кимдир уни юксак технологиялар замони деса, кимдир тафаккур асри, яна биров ялпи ахборотлашув даври сифатида изохламокда. Албатта, бу фикрларнинг барчасида хам маълум маънода хакикат, рационал магиз бор. Чунки уларнинг хар бири узида бугунги серкирра ва ранг-баранг хаётнинг кайсидир белги-аломатини акс эттириши табиий. Аммо купчиликнинг онгида бу давр глобаллашув даври тарикасида таассурот уйготмокда. Бундай таъриф куп томондан масаланинг мохиятини тугри ифодалайди. Нега деганда, хозирги ахборот замонида ер юзининг кайси чеккасида кандай бир вокеа юз бермасин, одамзот бу хакда дунёнинг бошка чеккасида зудлик билан хабар топиши хеч кимга сир эмас.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ана шу сабаб глобаллашув феномени хакида гапирганда, бу атама бугунги кунда илмий-фалсафий, хаётий тушунча сифатида жуда кенг маънони англатмокда. Глобаллашув атамаси дастлаб XX асрнинг 80-йиллари бошларида иктисодий сохада содир булган узгаришларни юзага келтирган омил сифатида америкалик олим Т.Левиттнинг 1983 йилда "Гарвард бизнес ревью" журналида эълон килган маколасида кулланилган эди. У йирик трансмиллий корпорациялар ишлаб чикарадиган турли-туман махсулот бозорларининг бирлашув жараёнларини "глобаллашув" деб атаган2 . Т.Левиттнинг ушбу таърифида глобаллашув жараёнининг иктисодий томонларига эътибор берилган, холос. Аслида, глобаллашув яхлит жараёнларни уз ичига камраб олади.

Рус тадкикотчиси С.Честякова уз навбатида глобаллашув таърифининг узига хос хусусиятларини очиб беради. Жумладан, у шундай дейди:

1 Р.Декарт. Рассуждение о методе, чтобы верно направлять свой разум и отыскивать истину в науках и другие философские работы. - М.: Академический проект, 2011. - С. 335.

2 Умаров Б. Глобаллашув зиддиятлари. - Тошкент: Маънавият, 2006. - Б. 8.

1490

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

-"глобаллашув, биринчидан - бу замонавий цивилизациянинг талабларини кондиришга каратилган объектив ва тарихий жараёнлар характерига эга;

- иккинчидан, бу - ижтимоий омилларни такомиллаштириш ва мураккаблаштириш асносида давлат ва миллат мустакиллигидан устуворлик киладиган жараёнлар интеграцияси. Аввало, у, иктисод, сиёсат, хукук, техника, технология, ахборот ва бошка бошкарув сохаларини халкаро организм структурасига эга фаолиятни вужудга келтиради.

- учинчидан, ушбу жараёнлар натижасида инсон ва жамият мавжудлигини таъминлашнинг ижтимоий асослари узгаришига олиб келади. Бу уз навбатида инсон ва жамиятнинг маънавий киёфасини узгаришига таъсир курсатади3"

Бундан ташкари, Француз тадкикотчиси Б.Банди томонидан глобаллашув жараёнига берилган куйидаги уч улчов келтирилган:

- глобаллашув муттасил давом этадиган тарихий жараён;

- глобаллашув жахоннинг гомогенлашуви ва универсаллашуви жараёни;

- глобаллашув миллий чегараларнинг ювилиб кетиш жараёни4, эканлиги хам кайд этилган.

Америкалик таникли сиёсатчи Г.Киссенжер 1999 йил 12 октябрда Ирландиянинг Дублин шахридаги Тринити коллежида укиган маърузасида шундай деган эди: "Одатда глобаллашув деб аталадиган ходиса, аслини олганда, Кушма Штатларининг хукмронлик ролининг шунчаки бошкача номланишидир 5 ". Жахон иктисодиёти ва сиёсатида хакамликни даъво килаётган А^Ш дунёга эгалик килишнинг энг нозик ва шу билан бирга энг кучли воситасини хам ишга солмокда. Глобаллашув бутун жахон иктисодий-сиёсий, маданий интеграция ва унификациялашув (бир-бирга якинлашув) жараёнидир. Унинг асосий хусусиятлари халкаро мехнат таксимоти, капитал, ишчи кучи ва ишлаб чикариш ресурсларининг эркин харакати, конунчилик, иктисодий ва технологик жараёнларни стандартлаштириш, шунингдек, турли мамлакатлар маданиятининг кушилиши ва якинлашувидир. Бу объектив жараён булиб жамиятнинг барча сохаларини камраб олувчи тизимли хусусиятга эга. Зеро биз А.Тойнби таъбири билан айтганда, инсоният, "умумий уй", "умумий такдир" ва "умумий ташвиш"лар билан яшашга киришаётган6, бир суз билан

3 Чистякова С.С. Глобализация культуры: генизис, типология, современные аспекты: дис. канд. филос. наук.Белгород, 2007

4 Чистякова С.С. Глобализация культуры: генизис, типология, современные аспекты: дис. канд. филос. наук.Белгород, 2007.

5 Иноземцев В. Вестернизация как глобализация и "глобализация" как американизация // Вопросы философии.,2004. - №4. - С. 61.

6 Жураев Н. Тарих фалсафасининг назарий асослари. - Тошкент: Маънавият, 2008. - Б.221.

1491

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

айтганда, глобаллашув деб аталаётган жараёнлар содир булаётган замонда яшамокдамиз.

Глобаллашув тушунчаси хакида мамлакатимиз олим ва сиёсатчилари хам узларининг фикр-мулохазаларини билдирмокдалар. Шу маънода, сиёсатшунос олим С.Отамуродовнинг фикрича, "Глобаллашув давлатлар ва халклар хаётининг барча сохаларида ялпи умумлашув жараёнини англатмокда7". Сиёсатшунос олим Н.Жураев кайд этганидек, "хозирча факат кандайдир мавхум ижобий жихатлари билангина эмас, балки купрок "хозирги давр глобал муаммолари"ни вужудга келтиргани билан характерлидир8".

Олимларнинг фикрича, глобаллашув бир неча ижобий жихатларга эга булиб, у жумладан:

- мамлакатларнинг иктисодий тараккиёти билан чамбарчас боглик булган муаммоларни ечишга жиддий асос яратади;

- бозорнинг кенгайиши билан бир каторда ихтисослашув ва халкаро мехнат таксимотининг чукурлашувига сабаб булувчи халкаро ракобатни вужудга келтиради; кенг таркалиши хамда дунё микёсида инновацияларни киритишга каратилган ракобат босими натижасида кузатиладиган иш самарадорлигининг ошишига олиб келади. Бирок глобаллашув узида нафакат ижобий натижаларни, балки узига хос зиддиятларни, демак, салбий натижаларни хам мужассам этган.

Бугунги кун сиёсати мафкуравий хавфсизликни таъминлаш, гоявий таъсир курсатишга карши соглом гоя билан жавоб бериш, ёшларни бунёдкор гоялар билан мафкуравий иммунитетининг мустахкамлаш масалаларига алохида эътибор каратилмокда.

Глобаллашувнинг салбий жихатларига куйидагиларни киритиш мумкин:

- ривожланмаган мамлакатларнинг иктисодий усиши ривожланган мамлакатларникига нисбатан сустрок булганлиги сабабли глобаллашувдан келадиган афзаллик ва устунликлар асосан ривожланган мамлакатлар хиссасига тугри келади;

- бой ва камбагаллар уртасидаги масофа янада чукурлашиши, адолатсизлик, тенгсизлик натижасида купгина зиддиятлар пайдо булиши эхтимоли бор;

7 Отамуродов С. Тажовуздан сакланиш йули. Тафаккур. 2006. №2. - Б. 14.

8 Жураев Н. Тарих фалсафасининг назарий асослари. - Тошкент: Маънавият, 2008. - Б.459.

1492

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

- баъзи мамлакатлар иктисодиётининг назорати мустакил хукуматлардан салохиятлирок булган халкаро ташкилотларга ёки трансмиллий корпорациялар кулига утиш хавфи мавжуд;

- глобаллашув натижасида турли юкумли касалликлар, гиёхвандлик, уюшган жиноятчиликнинг бир мамлакат худудидан бошкаларига таркалиши осонлашади;

- глобаллашув миллий давлатчилик пойдеворининг заифлашувига ва хатто айрим давлатларнинг йуколиб кетишига, гарб поп маданиятининг кенг таркалишига ва аксинча, турли миллий маданиятларнинг йуколиб кетишига олиб келиши мумкин (олимларнинг таъкидлашича, гарб маданияти таъсирида хозирги пайтда дунёда хафтасига 2 та тил улик тилга айланмокда). Шу сабабли глобаллашув зиддиятли ходиса булиб, аввало, оммавий маданият никобидаги нохуш ходисаларнинг аксилмаданиятнинг таркалиш хавфи хамда халкларнинг ранг-баранг, бой маънавий хаётининг бир хиллашуви, миллий узлик туйгусининг сусайиши, эгоизм ва нигилизм каби хатарларнинг кучайиши хамда маънавиятсизлик муаммоларининг намоён булишида куришимиз мумкин.

Ёт гоялар бугунги кунда узгача жимжимадор, узининг гузал куринишлари билан ёшларнинг калби ва онгини эгаллашга урунмокда. Бир карашда кузимизга куринмайди, аммо айрим ёшларнинг фикрлаш тарзи узгариб бораётгани сезилмокда. Айникса, узга давлатнинг гояларини илгари суришлар кун сайин ошкор булмокда. Уни айрим мутахассислар хорижга чикаётган ёшлар олиб киришини, айримлари эса интернет ёшларни онгига салбий курсатмокда демокда. Х,озир - гоявий карама-каршиликлар гоят мураккаблашган, мафкура полигонлари хар качонгидан хам хавфли тус олган давр. Шундай экан, уларнинг узига хос манфаатларини ифодалайдиган мафкуравий таъсир усуллари хам булиши шубхасиз. Жахон сиёсий харитасида турфа сиёсий кучлар, партиялар, дин ва диний окимлар, мазхаблар, гурух ва катламлар фаолият курсатмокда. Улардан хар бири уз манфаатлари -мафкурасига эга. Айнан мана шу манфаатлар узга халклар, турли минтакалар, давлатларнинг ахолиси ёки ижтимоий гурухлар онгига, турмуш тарзига таъсир утказиш, уларни буйсундириш учун йуналтирилган максадларни шакллантиради.

Глобаллашув жараёнининг узига хос жихатларидан яна бири "...хозирги шароитда у мафкуравий таъсир утказишнинг нихоятда уткир куролига айланиб, хар хил сиёсий кучлар ва марказларнинг манфаатларига хизмат

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

килаётгани9"дир. Мана шундай вазиятда одам уз мустакил фикрига, замонлар синовидан утган хаётий-миллий кадриятларга, соглом негизда шаклланган дунёкараш ва мустахкам иродага эга булмаса, хар турли маънавий тахдидларга, уларнинг гох ошкора, гох пинхона куринишидаги таъсирига бардош бериши амримахол. Хулоса килиб айтганда, Давлатимиз рахбари Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек: "Биз бошимиздан кечираётган хозирги глобаллашув даври ута шиддат билан узгараётгани ва турли тахдидлар куплиги билан олдимизга хал этишни кечиктириб булмайдиган гоят мураккаб вазифаларни куймокда10"

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, ёшларни болалигидан тарбиясига жиддий эътибор каратилмагани, унинг кизикишлари урганилмагани, маърифатга купрок йуналтирилмаганидан Мафкуравий иммунитетнинг сусайиши юзага чикмокда. Уларнинг мафкуравий иммунитети хакида уз вактида тугри ишланмаганидан ёт гоя таъсирига тушаётир. Мафкуравий иммунитети мустахкам ёшни хеч бир ёт гоячи йулдан огдира олмайди. Дунё харитасидаги давлатлар, миллатлар тарихий шарт-шароит, жугрофий жойлашуви, геостратегик холатига кура турли мавкега эга.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Ёшларга оид давлат сиёсати самарадорлигини ошириш ва Узбекистон ёшлар иттифоки фаолиятини куллаб-кувватлаш тугрисида"ги фармони. 5 июль 2017 й.// хттп://www.пресс-сервиcе.уз/уз/листс/виеw/748.

2. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси. - Тошкент.: Узбекистон, 2021.

3. Мирзиёев Ш.М. Олий Мажлисга Мурожаатномаси 2018 й. 28 декабрь. Т.:Узбекистон, 2019.

4. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олийжаноб халкимиз билан бирга курамиз. - Т.: Узбекистон, 2017.

5. Мирзиёев Ш. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Т: Узбекистон, 2017.

6. Абдулла Авлоний. Туркий Гулистон ёхуд ахлок - Т.: «Узбекистон», 1992 йил, 15-16 б.

7. Аббосхужаев. О., Умарова Н., Кучкоров Р. Мафкура полигонларидаги

9 Каримов И. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.:"Маънавият", 2008. - Б.112.

10 Ш.Мирзиёев. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Т:

"Узбекистон", 2017. - Б. 45-46.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

олишув. -Т.: Академия, 2007. -Б. 4, 91.

8. Омонов Б.А. Жамиятни модернизациялашнинг концептуал асослари. - Т.: Алокачи, 2019. - Б. 91, 195.

9. Saidov, S. (2021). Ibn al-Muqaffaning islom tarjima san'atiga qo 'shgan hissasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(1), 334-337.

10. Saidov, S. (2022). TARIXIY MANBALARDA KELTIRILGAN IBN AL-MUQAFFA BORASIDAGI MA'LUMOTLAR TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 525-528.

11. Jurayev, S. S. U. (2021). ABU ALI IBN SINONING FALSAFIY QARASHLARIDA AXLOQ MASALASI VA UNING BUGUNGI KUNDAGI AHAMIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(3), 11-14.

12. Jurayev, S. S. O. (2021). Abu Ali ibn Sinoning falsafiy qarashlarida baxt-saodat masalasi. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 395-401.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Saidov, S. A. O. G. L. (2021). IBN AL-MUQAFFANING HAYOTI VA ILMIY FAOLIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(7), 8-14.

14. Saidov, S. (2022). "TADBIR UL-MANZIL" RISOLASI-OILAVIY MUNOSABATLAR UCHUN DASTURULAMAL. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(5-2), 894-897.

15. Jurayev, S. S. O. G. L. (2022). ABU ALI IBN SINONING INSON VA UNING MA'NAVIY KAMOLOT MASALASIGA MUNOSABATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 902-908.

16. Jurayev, S. S. O. G. L. (2022). ABU ALI IBN SINO VA UNING FALSAFIY QARASHLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 4-2), 16-24.

17. Очилдиев А. Миллий гоя ва миллатлараро муносабатлар.-Т., Узбекистон, 2004. Б.126

18. Фалсафа комусий лугат. -Т.: Шарк, 2004, 250 б.

Интернет маълумотлари:

1. Google.uz

2. Wikipedia.uz

3. Lex.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.