Научная статья на тему 'ГИПОПАРАТИРЕОЗ ТАЪСИРИДА НАЙСИМОН СУЯКЛАРНИНГ СУЯКЛАНИШИ'

ГИПОПАРАТИРЕОЗ ТАЪСИРИДА НАЙСИМОН СУЯКЛАРНИНГ СУЯКЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
383
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Хидирова Г.О., Расулова Х.А

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ГИПОПАРАТИРЕОЗ ТАЪСИРИДА НАЙСИМОН СУЯКЛАРНИНГ СУЯКЛАНИШИ»

УЗБЕKИСTQН PЕСПУБЛИKAСИ СQFЛЩНИ СAЦЛAШ BAЗИPЛИГИ TОШKЕНT ПЕДИATPИЯ TИББИЁT

ИНСTИTУTИ

XИДИPQBA r.Q., PAСУЛQB X.A

ГИПQПAPATИPЕQЗ TAЪСИPИДA НAЙСИМQН СУЯKЛAPНИНГ СУЯKЛAНИШИ

TQШKЕНT-2022

UOS: 314.414.05 KBK: 55.4(Узб)

Хидирова Г.О., Расулов Х.А. Гипопаратиреоз таъсирида найсимон суякларнинг суякланиши/ Монография/Издательство "Fan ziyosi" Ташкент: 2022-119 стр

Монография посвящена проблеме морфофункциональной характеристики окостенения трубчатых костей при гипопаратиреозе. Авторами проведён анализ и обобщение мировых данным современных литератур, выполненных в области педиатрии, эндокринологии, травматологии имеющих теоретическое и практическое значение. В монографии представлены результаты собственных исследований, выполненных биохимическими методами и гистохимическими методами. Рецензируемый труд имеют прогностическое значение для практического врача педиатров, травматологов и эндокринологов, а также студентам и магистрам медицинских вузов.

Рецензенты: Рузиев Ш.И.

Кахаров З.А.

-Ташкентский педиатрический

медицинский институт, д.м.н., прфессор.

- Андижон давлат тиббиёт институти, т.ф.н., доцент

Монография одобрена Учёным советом Ташкентского педиатрического медицинского института, протокол № 4 от 2 ноября 2022 года

ISBN:978-9943-8771-2-2 © Издательство «Fan ziyosi», 2022.

СУЗ БОШИ

Жахонда экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa найсимон сyяклap сyяклaнишининг моpфофyнкционaл тaвсифи гипопаратиреоз тaъсиpидa сyяклaниш пapaметpлapини моpфофyнкционaл тaвсифлaш максадида катор илмий тадкикотлар амалга оширилмокда. Бу борада, эндхондрал суякланиш жараёнида морфологик тyзилмaлapнинг экспеpиментaл гипопаратиреоз чакирилган кaлaмyшлapдa кyзaтyвнинг турли мyддaтлapидa морфологик узгаришларини хамда тажрибада остеоген элементлар тyзилишидaги узгаришлари даражаси ва 6у узгаришларнинг суяк тузилишида морфологик намоён булишини бахолашни илмий асослаш зарурияти юзага келмокда. Фармокологик коррекция килинган гипопаратиреоз шароитида дифференциаллашаётган тогайларнинг морфологик ва морфометрик хусусиятларни тахлил килиш ва суякларнинг турли сохалари, яъни эпифиз, метафиз ва диафизларида тогай, суяк ва суяк усти пардалари хужайравий таркибининг суякланиш интенсивлигидаги ахамиятини бахолаш хамда кузатиладиган морфологик узгаришлари орасидаги богликликни бахолаш тизимини ишлаб чикиш ва шаклий узгаришларни олдини олишга каратилган тадбирларни такомиллаштириш кабилар алохида ахамият касб этади.

Мазкур монографияда гипопаратиреоз холатининг экспериментал моделида суякланиш жараёнининг морфологик тавсифланиши сохада амалга ошириладиган даволаш ва профилактика, илмий тадкикот ишларини асосли ташкил этиш, шунингдек эндокринология, травматология ва ортопедия, педиатрия колаверса тиббий биологик фанларда мавжуд муаммоларнинг ечимини фундаментал асослашга хизмат килади.

КИРИШ

Долзарблиги. Дунёда таянч-харакат тизими (ТХ,Т)нинг тугма ва орттирилган касалликлари барча патологик холатлар орасида энг куп таркалган хасталиклар каторига киради. Жахон согликни саклаш ташкилоти (ЖССТ) маълумотларига кура локомотор патологиялар ер юзи ахолисининг 75% ида кузатилади. Бу курсаткич купчилик олимларнинг илмий манбаларда акс эттирилиб, катор илмий натижалар баён килинмокда. Этиологик жихатдан ушбу касалликларга «...тараккиётнинг дастлабки давридаги тератологик холатлар, шунингдек постнатал хавф омиллари хамда айрим биомеханик такомиллашув механизмларининг жарохатлар туфайли издан чикиши сабаб килиб курсатилади...»1. Шубхасиз, ушбу холатлар усувчи организм учун онтогенетик жараённинг кейинги даврларида салбий окибатларга, яъни, чукур деформациялар ривожланишига олиб келиши, кейинчалик бутун организмнинг функционал ва морфофункционал холатига таъсири натижасида таянч харакат тизими касалликларининг ривожланиши, нуксонлари ва катор узгаришлар билан тананинг косметик нуксонларни шаклланишининг асосини яратади. Шу сабабли экспериментал гипопаратиреозда найсимон суяклар суякланишининг морфофункционал тавсифининг узгариши натижасида ривожаланадиган узгаришларнинг хавфини олдини олиш хасталикни ташхислашнинг энг мухим муаммоли масалаларидан бири хисобланади.

Мамлакатимизда тиббиёт сохасини ривожлантириш, фундаментал тадкикотларни жахон андозалари талабларига мослаштириш, жумладан усувчи организмда ТХ,Т патологияларини ривожланишига олиб келувчи хавф омилларини кайд этиш ва таркалишини камайтириш, болалар орасида диспластик деформациялар кузатилган беморларни аниклаш ва

1 Buenzli P.R., Sims N.A. Quantifying the osteocyte network in the human skeleton. Bone 75: 144 -150, 2015

4

улардаги нуксонларни бартараф этишга каратилган кенг камровли чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Бу борада «...жойларда ах,оли орасида тиббий профилактик тадбирлар сифати ва самарадорлигини оптималлаштиришга эришиш ва ракобатбардош халкаро стандартларни касалликларни олдини олиш, даволаш ва реабилитация жавх,аларида жорий этишда юкори технологик усулларини куллаш...»2 каби вазифалар белгиланган. Ушбу вазифаларни амалга оширишда болалар орасида таянч харакат тизимининг аномалияларининг олдини олиш ва самарали даволаш тизимини яратиш, экспериментал гипопаратиреозда найсимон суяклар суякланишининг морфофункционал узгаришларни эрта ташхислаш ва бартараф этиш долзарб илмий йуналишлардан бири булиб хисобланади.

о

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7

о

февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида», 2018

о

йил 7 декабрдаги ПФ-5590-сон «Узбекистон Республикаси согликни сакдаш тизимини тубдан такомиллаштириш буйича комплекс чора-тадбирлар тугрисида»ги фармонлари, 2017 йил 20

о

июндаги П^-3071-сон «Узбекистон Республикаси ахолисига 2017-2021 йилларда ихтисослаштирилган тиббий ёрдам курсатишни янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида», 2017 йил 25 декабрдаги П^-3440-сон «2018-2022 йилларда болаларда тугма ва ирсий касалликларни барвакт аниклаш давлат дастури тугрисида»ги карорлар хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга мазкур диссертация тадкикоти муайян даражада хизмат килади.

Экспериментал гипопаратиреозда найсимон суяклар суякланишининг морфофункционал тавсифини турли узгаришларни узок (Bassett J.H., et all 2010; Cardoso L.F., Maciel

2Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 7 декабрдаги «Согликни саклаш тизимини тубдан такомиллаштириш буйича комплекс чора-тадбирлар тугрисида»ги 5590-сонли Фармони. Lex.uz.

5

L.M., de Paula F.J., 2014; Javed Z, Sathyapalan T.2016; Junguee Lee., et all 2016) ва якин хориж (Родзаевская Е.Б., 2002; Труш В.В., Соболев В.И., 2003; Nikishin D.V., 2010; Оганян А.В., 2010; Ночевная Л.Б., Павленко О.А., Калинина О.Ю., Столяров В.А., 2011; Мехоношин Е.П., 2012; Камилов Ф.Х., ва бошк, 2018) олимлари илмий адабиётлари шархининг курсатишича, гипопаратиреоз таъсирида ривожланиш аномалиялари ва тугма патологиялари этиологияси хамда таянч харакат тизими шикастланишининг патоморфологик мохияти хозиргача аник урганилмаган. Афсуски, чоп этилган манбалар гипопаратиреознинг таьсири хакида тулик маьлумотлар бермайди. Постнатал онтогенезнинг турли даврларида таянч харакат тизими тузилмаларининг динамикада морфологик ривожланиши, гипопаратиреоз таъсирида энхондрал суякланиш тузилмаларининг ёш даврларидаги шаклланиш механизмлари, эрта постнатал даврларда гипопаратиреоз холатининг коррекция килиниши фонида суякланиш интенсивлигининг суяклар постнатал ривожланиш динамикаси хакида асосланган тассаввурлар йук. Гипопаратиреозда гипокальциемия холатини стабилловчи фармакологик коррекция килишнинг бола таянч харакат тизими постнатал ривожланиши ва шаклланишига таъсири ахамияти хам маълум эмас. Тиббиётнинг бу долзарб муаммоларини урганиш, шубхасиз, катта илмий-амалий ахамиятга эга.

VJ

Узбекистонда эндокрин етишмовчилик таъсирида таянч харакат тизими тугма ривожланиш нуксонларининг морфологик курсаткичларини бахолашда катор муаллифлар иш олиб боришган (Азизов М.Ж. ва бошк.,2010; Рахимов К.Р., 2001; Исмаилов С. И., 2004; Ахмедов Ш.М., 2016; Миршаропов У.М., Ахмедова С.М., 2018), аммо энхондрал суякланиш параметрлари ва гипопаратиреоз таъсиридаги узгаришларнинг морфофункционал тавсифи урганилмаган.

Таъкидлашимиз жоизки, режалаштирилган тадкикот иши ташхислаш-даволаш стандартларини такомиллаштириш, ишлаб чикиш ва клиник амалдетга татбик этишга бaFишлaнaди. Бугунги кунда найсимон суякларнинг энхондрал суякланиши ва гипопаратиреоз таъсиридаги морфофункционал узгаришларни эрта ташхислаш ва бартараф этишга каратилган профилактик тадбирларни такомиллаштириш тизими яратилмаган.

I БОБ. СУЯКЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИДА МОРФОЛОГИК ШАКЛЛАНИШ ДИНАМИКАСИ ВА ГИПОПАРАТИРЕОЗ ТАЪСИРИДАГИ УЗГАРИШЛАРИГА ДОИР ЗАМОНАВИЙ ЦАРАШЛАР

§1.1. Гипопаратиреознинг этиопатогенетик ва учраши ва усувчи организмга таъсирининг морфологик ва метаболитик жихатлари

Гипопаратиреоз - бу паратгормон (ПТГ) ишлаб чикаришининг пасайиши ёки унинг таъсирига тукима каршилиги билан тавсифланган холат, бу фосфор-кальций метаболизмининг бузилиши билан кечади [20,21,57,112].

ПТГлар хужайрадан ташкари кальций гомеостазини ПТГ секрециясини бошкаради. Паратироцитларда дастлаб 115 та аминокислота колдигидан иборат прекурсор пептиди синтез килинади (препроПТГ (1-115)). Кашшофнинг Н-учининг узига хос протеолизи натижасида 84 та аминокислота колдикларини (184) уз ичига олган фаол тулик узунликдаги ПТГ молекуласига айланиш жараёни содир булади) [11,26,41,85,127,129,152,157].

ПТГ секреция гранулаларида кадокланиб ва сакланади ва конда ионлашган кальций концентрациясининг пасайишига жавобан паратироцитлардан ажралиб чикади. ПТГ хужайралар мембранаси юзасида кальцийга сезгир рецептор (СаСР) кабул килиниб, унинг асосий вазифаси ПТГ синтези ва секрециясининг модуляцияси, шунингдек калконсимон без олди бези (^БОБ) хужайраларининг хаёт айланиш жараёнини бошкариш деб хисобланади. Паратгормон секрецияси ионланган кальцийнинг паст даражаларида максимал булади, кальций микдорининг ошиши эса, аксинча ПТГ секрециясини пасайтиради. ПТГ кон окимида айланиб, кейин Г-оксил билан богланган трансмембран рецепторлари ПТГ1Р билан богланади. Ушбу рецепторнинг суяк тукималари ва буйракларида фаоллашиши калцемиянинг ортишига ва кейинчалик ПТГ хосил булишининг салбий тескари

алока механизми билан алмашинишига олиб келади [7,12,35,118].

8

ПТГ бевосита фосфор алмашинувини бошкаришда хам иштирок этади. ^онда айланма фосфор даражасининг ошиши ПТГ секрециясини кузгатишга олиб келади, бу эса буйракларга таъсир килиб, фосфатлар буйрак найчаларидан кайта сурилишини камайтиради. Фосфорли гомеостаз буйрак найчалари фосфат реабсорбциясини ва буйракдаги калцитриол (1,25(ОН)2Э) синтезини ингибир килувчи биологик фаол остеоитлар билан ажралиб турадиган полипептид булган

о

фибробласт усиш омили 23 (ФУО) билан тартибга солинади [3,19,55].

ПТГ минераллар гомеостазини саклашга ёрдам бериб, буйрак дистал каналчалари ва дистал эгри бугри каналчаларининг медуляр хужайраларида реабсорбцияни оширади. Доимий равишда аник магний етишмовчилиги ПТГ секрециясини камайиши ва унинг таъсирига чидамлиликни ошириш оркали гипокальцемия ривожланишига олиб келади [27,31,151,154].

Гипермагнеземия, шунингдек, СаСР активацияси сабабли ПТГ ишлаб чикаришнинг камайиши ва гипокалцемия ривожланишига олиб келади [44].

Калцитриол кальций-фосфор алмашинувининг яна бир мухим регуляторидир. Стероид гормонлар сингари, у мулжал хужайранинг хужайра ичидаги рецепторлари билан богланади. Хроматин билан таъсир утказадиган ва структур генларнинг транскрипциясини келтириб чикарадиган гормон-рецепторлари комплекси хосил булиб, натижада калцитриол таъсирида воситачилик киладиган оксиллар синтезланади. Энтероцитларда калцитриол кальцийни ташувчи оксилларни синтезини келтириб чикаради, бу эса кальций ионлари ва фосфатларнинг ичак бушлигидан етарли даражада сурилишини таъминлайди [43,58,122].

Бундан ташкари, калцитриол кальций ионларининг эпителий хужайраларидан конга утишини бошкаради, шу

туфайли уларнинг хужайрадан ташкаридаги суюкликдаги концентрацияси суяк тукималарининг органик матрицасини минераллаштириш учун зарур булган даражада сакланади. Буйракларда калцитриол кальций ва фосфат ионларининг кайта сурилишини рагбатлантиради. ПТГ ва калцитриол билан бир каторда, калконсимон безнинг парафолликуляр С-хужайралари (ТГ) томонидан синтез килинган калцитонин кальций алмашинувини бошкаришда иштирок этади. Унинг секрецияси кон зардобидаги кальций концентрациясининг ошиши билан ортади ва аксинча, камайиши билан камаяди. ПТГ антагонисти сифатида калцитонин скелетга таъсир килади, у ерда суяк резорбциясини ингебирлаш натижада кальцийнинг таркалишини камайтиради. Бундан ташкари, у буйраклардаги кальций ионларининг найчали реабсорбциясини пасайтиради ва шу билан уларнинг сийдикдаги буйраклар томонидан чикарилишини рагбатлантиради. Калцитониннинг асосий физиологик роли усишга, хомиладорлик ва лактация даврида тукималарга кальцийга булган талаб кескин ошганда суяк тузилишини саклаб туришдан иборат [9,22,66,76,82,128].

Гипопаратиреозда фосфор-кальций метаболизмининг холати ПТГ йуклиги ёки етишмовчилиги мукаррар равишда гипокалцемия ривожланиши билан бирга келади. Асосий патогенетик механизмларга куйидагилар киради: суяклардан кальций ажралиб чикиши билан остеокласт фаоллигининг пасайиши; сийдикда кальцийнинг купайиши; буйраклардаги калцитриол синтезини камайиши ва ичакдан кальцийнинг сурилишининг пасайиши. ПТГ етишмовчилиги

гиперфосфатемияга олиб келади, бу тугридан-тугри буйрак эгри бугри найчаларида фосфат реабсорбсиясини кучайиши ва билвосита гипокалцемияга олиб келади [5,19,20,46,53,92,132].

Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб, шуни хулоса килиш мумкинки, минераллар метаболизми организмда учта гормон: ПТГ, кальцитонин ва кальцитриолмувозанати ёрдамида

бошкарилади. Паратгормон етишмаслиги натижасида кальцитонин микдорининг ортиши ва кальцитриол синтезининг пасайиши ривожланиб, гипопаратиреоз клиникаси юзага келади.

Буйин аъзоларидаги жаррохлик аралашуви гипопаратиреознинг энг кенг таркалган сабаби булиб, ушбу касалликнинг 75% ни ташкил килади. Гипопаратиреознинг ривожланиши билан боглик операцияларга диффуз токсик ва мультинодуляр тури билан бош ва буйин сохасида (марказий ва / ёки латерал буйин лимфа тугунлари дисекцияси билан) тироидектомия киради. Операциядан кейинги гипопаратиреоз хам тугридан-тугри олиб ташланиши, хамда операция вактидаги жарохат ёки КБОБ кон таъминоти бузилиши туфайли юзага келиши мумкин [6,13,17,113].

Операциядан кейинги гипопаратиреоз хам бирламчи гиперпаратиреоз учун жаррохлик муолажадан сунг пайдо булиши мумкин, агар паратироид тукимасини олиб ташлангандан сунг колган калконсимон безлар етарли микдорда ПТГ ишлаб чикаришни тиклай олмаганда келиб чикади. Операциядан кейинги гипопаратиреод ривожланиши учун кушимча хавф омиллари орасида: -аёл жинси; Витамин Д дефицити; калконсимон безнинг аутоиммун касалликлари киради [4,53,87,127].

Вактинчалик операциядан кейинги гипопаратиреоз, операциядан кейинги 6 ойдан куп булмаган муддат давомида гипокалцемия билан биргаликда ПТГ даражасининг пасайиши кузатилиб, умумий тиреоидэктомия килинган беморларнинг 2530 фоизида кайд этилади. Жаррохлик муолажасидан 6 ой ва ундан куп вакт утгач, доимий гиипокальцемия мос кийматидан паст булган ПТГ даражалари билан биргаликда сурункали гипопаратиреознинг ривожланишини курсатади ва бу тахминан 3% ни ташкил этади [11, 15,19,38].

Жаррохликдан олдин паст кальций даражаси ва Д витамини етишмовчилиги (25(ОН)^), операция пайтида паст КБОБ, ПТГ

автотрансплантацияси (операция пайтида КБОБ тукимасини буйин ёки билакка реимплантацияси), операциянинг узок давом этиши тугрисида аник прогноз булиши лозим. Тиреоидэктомиядан сунг вактинчалик гипопаратиреоз кузатилади. Сурункали гипопаратиреоз учун хавфли омилларга куйидагилар киради: жаррохнинг тажрибаси, операция пайтида иккитадан ортик КБОБни визуаллаштиришнинг етишмаслиги, конда кальций даражаси 1,88 ммол / Л (7,5 мг / дЛ) дан кам, нормал диапазони 2,12-2,62 ммол / л. (8.5-10.5 мг / дл) -операциядан 24 соат утгач ва кон кетиши булса такрорий операцияга эхтиёж пайдо булади. Сурункали гипопаратиреоз хавфи операция пайтида КБОБнинг сони билан чамбарчас боглик: 16% сакланиб колган 1-2 без билан, 6% билан 3 без ва 2,5% билан 4 [6, 7]. Камдан кам холларда операциядан кейинги гипопаратиреоз операциядан бир неча йил утгач ривожланиши мумкин. Ушбу ходиса заминида ётган механизм тулик тушунтирилмаган, аммо бу КБОБ тукимасини таъминловчи томирлар деворидаги ёшга боглик узгаришлар билан боглик булиши мумкин [26,33].

Хулоса килиб айтганда, гипопаратиреоз холати вактинчалик (транзитор) ёки сурункали куринишни касб этади. Буни тугри интерпретация килиниши даволаш ва профилактика чораларини тугри белгилаш, хамда кузатилиши мумкин булган асоратларни прогнозлаш имконияти яратилади.

Гипопаратиреознинг генетик этиологияси 10% дан кам холларда учрайди [8]. Гипопаратиреознинг асосий сабаби хромосома микроэлементлари ва моноген аномалиялардир [9, 38]

Аутоиммун гипопаратиреоз - бу ПТГ хужайраларининг иммунитет воситачилигидан вужудга келишидан келиб чиккан гипопаратиреознинг иккинчи энг кенг таркалган шакли хисобланади [10]. Кандидоз эктодермал дистрофия [11] деб номланувчи ирсий аутоиммун полигландулар синдром (АПС) 1

типида анча кенг таркалган. Касалликнинг патогенези турли эндокрин безларнинг, шу жумладан ПТГ нинг оутоиммун халокатига асосланган. 1-турдаги АПС классик учлик билан тавсифланади: муковисдедоз кандидоз, гипопаратиреоз, буйрак усти безининг сурункали етишмовчилиги. Касаллик одатда болалик даврида бошланади [12,152,161].

Касалликнинг патогенезига караб, ажратилган гипопаратиреознинг генетик вариантлари шартли равишда учта асосий гурухга булиниши мумкин. Биринчи гурухга КБОБнинг нормал ривожланиши билан тавсифланган касалликлар киради, аммо ПТГ секрецияси бузилади. Ушбу гурухга аутосомал доминант гипокальцемия киради, бу САСР генидаги фаоллаштирувчи нукта мутацияларига асосланган. Хрзирги вактда 40 га якин фаоллаштирувчи мутациялар тасвирланган [13]. Касаллик ПТГ даражасининг пасайиши билан биргаликда уртача гипокалцемия билан тавсифланади; купчилик беморларда гипомагнеземия кузатилади. Клиник куриниш узгарувчан булиб, асимптоматик гипокальцемиядан ифодаланган гипокальцемик инкирозгача намоён булиши мумкин. Ушбу касалликка чалинган беморларда нефролитиаз / нефрокалциноз хавфи юкори булган ва буйрак фаолияти бузилган гиперкальциурия характерлидир [144,146,163].

Гипопаратиреоз куп компонентли генетик касалликларнинг бир кисми сифатида намоён булиши мумкин. ДиЖеорже синдроми КБОБнинг дисгенезиясига ва шунга мос равишда гипопаратиреозга олиб келади. Ушбу касаллик шунингдек, дисморфия, тугма юрак нуксонлари ва огир иммунитет танкислиги билан ажралиб туради. Беморлар одатда болалик даврида вафот этадилар [16]. Баракат синдроми ёки НДР синдроми (гипопаратиреоз, карлик ва буйрак дисплазияси синдроми) - бу 10-хромосома (10р15) нинг киска кулида жойлашган генда нуксон келиб чиккан аутосомал доминант касаллик. Ген калконсимон без, ички кулок ва буйракларнинг

ривожланиши учун жавоб берадиган оксилни кодлайди. Гипопаратиреоз даражаси меъёрнинг пастки чегарасидан аникланмайдиган даражагача силжийди [5, 17, 35,141].

Кенни-Каффи синдромига буйнинг пастлиги, кузнинг аномалиялари, остеосклероз киради. Саняд-Сакати синдроми купинча Кенни-Каффи синдромининг бир варианти сифатида каралади ва гипопаратиреоз, жисмоний ва психомотор ривожланишнинг суст кечикиши, микроцефалия, фенотип хусусиятлари билан намоён булади.

Гипопаратиреоз митохондриал деоксирибонуклеин кислотасининг айрим касалликларининг таркибий кисмидир ва айникса, ташки офталмоплегия, ретинал пигмент дегенерацияси, миопатия биргаликда Кеарнс-Сайре синдромига хосдир. МЕЛАС синдромида (митохондрияленсефалопатия, лактацидоз ва кон томирига ухшаш эпизодлар) гипопаратиреоз митохондриал энцефалопатия, лактик ацидоз ва кон томирига ухшаш эпизодлар билан бирлаштирилади. Ушбу касалликларда, гипопаратиреоз одатда, асосий симптом сифатида каралмайди, баъзи холларда бу гипокальцемик конвуляциялар булиб, улар кейинги текширув учун сабаб булиб хизмат килади [66,69,81,149,154].

Кон зардобидаги магний концентрациясининг пасайиши буйраклардаги магнийнинг реабсорбциясини кучайтиради, ичакдаги кальцийнинг сурилишига таъсир килмайди. Гипокалцемияда магний даражасининг пасайиши билан ПТГ секрецияси купайиши керак, аммо магний етишмовчилиги ПТГ даражасининг патологик пасайишига ва суяк тукималарининг ривожланиши ва унинг таъсирига буйрак фаолиятининг бузилишига олиб келади. Гипомагнемияда гипопаратиреознинг патогенетик механизми узгаришсиз колиши тулик урганилган[6, 13, 19,140,171].

Гипопаратиреознинг бошка сабаблари хеч кандай сабаб аникланмаган айрим гипопаратиреоз холатлари, шунингдек, ПТГ тукималарига аутоиммун зарар етказилиши билан боглик булиши

мумкин. Бирок, бу холат учун, аник ташхис мезонлари ишлаб чикилмаган, истисно ташхис хисобланади. Камдан кам холларда гипопаратиреознинг сабаби инфильтратив касалликлар булиши мумкин, масалан саркоидоз, амилоидоз, Ридел тироидити ва калконсимон безнинг метастатик шикастланиши шулар жумласидандир [10, 25, 28, 32]. Калконсимон без тукималарида минераллар бузилиши- масалан, Уилсон касаллигидаги мис ва гемохроматоздаги темир - бу гипопаратиреознинг кам учрайдиган сабабларига киради. Талассемия билан огриган беморларда массив такрорий кон куйиш окибатида гипопаратиреоз холатлари кайд этилган [8, 11, 33, 37,139] .

Шундай килиб, гипопаратиреознинг генетик жихатдан урганилган манбалар тахлили шуни курсатадики, унинг ривожланиш механизмида генетик омил асосий булмасдан, балки бошка синдромлар таркибидаги белги сифатида каралади.

Гипопаратиреоз камдан-кам учрайдиган касаллик булиб, унинг таркалиши 1000 кишига 0,25 га тенг. Гипопаратиреознинг таркалиши тугрисидаги мавжуд маълумотлар АКШ, Дания, Норвегия ва Италияда утказилган йирик эпидемиологик тадкикотларга асосланган. Олинган натижалар нисбатан ухшаш ва 100000 ахолига 23-37 оралигида гипопаратиреоз таркалишини курсатади [8, 10, 21, 38,40].

Бугунги кунда ГПТнинг куйидаги таснифидан фойдаланилади:

1. Операциядан кейинги гипопаратиреоз: [43]

• Вактинчалик (транзитор) гипопаратиреоз;

• Сурункали (доимий) гипопаратиреоз.

2. Аутоиммун гипопаратиреоз:

• 1-турдаги аутоиммун полигландулар синдром (АПС тип

1);

• 3-турдаги аутоиммун полигландулар синдром (АПС тип

• 4-турдаги аутоиммун полигландулар синдром (АПС 4-

тип).

3. Генетик изоляцияланган гипопаратиреоз:

1-турдаги гиперкалциурия билан аутосомал доминант

^ _

гипокалцемия (Х,ИПОС1-АДХД) / 5-турдаги Барттер синдроми;

2-турдаги Х,ОС1 билан аутосомал доминант гиперкалцемия;

4. Гипопаратиреоз купкомпонентли генетик синдромларнинг бир кисми сифатида:

ДиЖорж синдроми 1-тури (ДГС1); ДиЖеорге синдроми 2-тури (ДГС2);

• Митохондриал касалликлар

5. Гипопаратиреознинг бошка шакллари:

• Магний метаболизмининг бузилиши;

• Инфилтратив касалликлар (грануломатоз, гемохроматоз, метастаз);

• ПТГ тукималарига радиацион шикастланиш натижасида гипопаратиреоз

6. Идиопатик гипопаратиреоз.

§1.2. Скелет тузилиши ва унинг ривожланиш хусусиятлари

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Суяклар- бириктирувчи тукиманинг зич ва махсус шакли хисобланади. Суяк ва тогай тукимасида бириктирувчи тукиманинг фибробласт хужайралари фибриляр оксиллар ишлаб чикаради. Бу хужайралар аро моддани ташкил этади. Мезинхемал келиб чикишга эга булган хужайралар -фибробластлар, остеобластлар- коллаген толаларни синтезлайди ва ажратади. Улар суяк матриксини хосил килиб протиогликанлар ва гликозамингликанлар тутади. Суяклардаги минераллар кон мухитидан утиб кристал панжара шаклини хосил килади. Бунда асосий вазифа уч занжирли коллаген зиммасида булади. Суякларнинг шаклланиши коллаген толалари орасидан бошланиб, биоминераллашув жараёни кечади (апатит тузилма).

Адабиётларда келтирилишича суяк массасининг 40%ини коллаген хосил килади. Суяк моддасининг таркибида Гаверс каналлари буйлаб суяк хужайралари тушалиб жойлашиб, ушбу каналлар буйлаб кон томирлари жойлашади. Суяк тузилишининг доимийлигини остеобласт ва остеокластлар фаоллиги белгилайди. Хужайралараро модда - матрикс, хужайрадан ташкари матрикс толали ва аморф компонентлардан таркиб топган булиб, узаро функционал богланган [2, 17,21,22].

Матрикс тузилмалари мажмуйи - гликозамингликонлар (ГАГ), протеогликанлар йигиндиси, гликопротеинлар, коллаген ва эластик толалар скелетнинг биомеханик хусусиятини таъминлайди ва дитерминация, пролиферация, хужайравий таркиб топиши, хужайра миграцияси ва улими жараёнларида иштирок этиб матрикс хужайраларининг метаболитик фаоллигига таъсир этади. Мазкур жараёнларнинг ирсий ёки экзоген омиллар таъсиридаги хар кандай бузилишлари аъзоларнинг ривожланиш нуксонларига олиб келиши мумкин [22,24,142].

Шундай килиб, суяк тукимаси ва тогайдан тузилган таянч аъзолари, жумладан найсимон суякларда матрикс тузилмалари биомеханик ва бошкариш вазифасини бажаради [22,23,24,43].

Бириктирувчи тукимали аъзоларда фибробластик хужайраларнинг 6 типи аникланган булиб, улар бир-биридан метаболик фаоллик даражаси ва морфологик белгилари буйича тафовут килинади: фибробластлар, фиброцитлар, ёш фибробластлар, етук фибробластлар, фиброкластлар ва кам дифференцияланган хужайралар [137,138].

Бугунги кунда тогай-суяк хужайраларининг метаболик фаоллиги хусусида турли хил фикрлар илгари сурилади. Айрим муаллифлар уларни нофаол хужайралар деб хисоблаб, асосий моддада секин деградацияга учрашини таъкидлайдилар. Бошка манбаларда эса суяк хужайралари уз ривожланиш циклини тугатгач янги элементлар ишлаб чикаришга лаёкатсизлиги баён

17

килинган. Лекин суяк тукимасининг физиологик ва репаратив регенерацияси масаласи ханузгача аник ечимга эга эмас [13-216 б.].

Асосий модда - гликопротеинлар (турсимон тузилиш хосил килади), протеогликан комплекси ва аморф моддаларни уз ичига олади. Улар асосий модда негизини - турсимон тузилиш хосил килиб, толали компонентлар билан бириккан булади.

Гликопротеинлар 3 гурухга булиниб, уз ичига бирикмаларнинг 4 та синфини олади [13-216 б.]. Таркиб гликопротеинларидан айникса фибронектин купрок маълум. Фибриллогенез жараёнида бирламчи глюкозамингликанлар хамда таркибий гликопротеинлар тупланиши содир булиб, улар коллаген фибрилларнинг диаметри, узунлиги ва ориентациясини белгилайди ва бунда фибронектин хужайралар фаоллигига сезиларли таъсир курсатади. Асосий модда тукимада метаболик ва интегратив вазифани бажаради [13-216 б., 49,138].

Протеогликан комплекслари юкори даражада сульфатланган гликозамингликанларга бой булиб, коллаген толаларни мустахкам "тикиб", интегратив вазифани бажаради [13,25]. Протеогликан комплексларининг трофик вазифаси гликозамингликан молекулаларининг куплаб анион тутиши билан тушунтирилиб, бунинг хисобига тукимада маълум микдорда богланган сув мавжудлиги метаболик жараёнларнинг амалга оширилиши учун мухит хосил килади [25,29,53,147].

Суяк тукимаси негизи молекуляр, юкори молекуляр даражаларни уз ичига олиб, бириктирувчи тукималарнинг ташкил топиши умумий конуниятлари доирасида кечади [13,26].

Етук коллагеннинг ультраструктура бирлиги булиб субфибрилла хисобланиб, тузилишининг молекуляр даражаси -коллаген молекуласи. Бириктирувчи тукима I, II ва III тип коллаген толалардан тузилган I тип - тукималар, фибриллар ва молекулаларнинг зич тахланганлиги билан характерланиб, у суякнинг коллаген толалари таркибига киради. Тукиманинг I тип

коллагенга эгалиги, унинг етуклигидан далолат беради. II тип -суякнинг фиброз тогай тутган компрессив сохаларида учрайди. Фиброз тогайнинг куплиги унинг I ва III тип коллагенлар билан алмашиниб жойлашишига олиб келади [7,21]. Суяк тукимасида II тип коллаген аникланиши фенотипнинг ирсий детерминациясидан далолат беради. Суяк тукимасининг юкори молекуляр ва коллагендан иборат молекуляр агрегатларни саклайди [28,155].

Фибрилляр толали даража - бу коллаген фибриллалар ва коллаген толалар комплексидан иборат. Суяк тукимаси ривожланиши учун булар асосий концентрация бирлиги хисобланади. Суяк тукимаси ривожланишида йугон, урта ва ингичка коллаген тукимадан таркиб топган булиб, уларнинг шохланиши ва кайта таксимланиши хисобига узаро чамбарчас богланиши коллаген толада зич тахланишини таъминлайди ва минераллашув негизини хосил килади [7,27,28].

Суяк усти пардаси коллаген толалар тутамлари I дан IV тартибгача шохланади ва кайта таксимланади. Муаллифлар суяк тукимаси асосий тузилмаси, уларга нисбатан бурчак остида йуналган ва тортилиш чизигига мос йуналган тутамларга ажратадилар. Суяк усти пардасининг юкори биомеханик мустахкамлиги богловчи аппарат хисобига таъминланиб, улар коллаген толанинг таркибий - функционал тузулишини хосил килади [20,25,28,29,88,94,118,].

Муаллифлар томонидан асосий тутамларга нисбатан бурчак остида жойлашган бириктирувчи тукима тутамларини курсатиб беришган. Суякларнинг юкори даражада биомеханик хусусиятга эгалиги структур чизикча функционал баркарорликга эга коллаген толалар тутувчи бойлам аппарати хисобига амалга ошади [24,38,46,68,99]. Периостнинг тузилма даражаси бириктирувчи тукиманинг толалари узагига тугри келади. Уни учта меъзон: тузилиши, сифати ва конструкцион тавсифига кура бахолаш мумкин. Тадкикотчиларнинг фикрича суяк парда

тукимаси анизотроплиги аник ифодаланган коллаген толали узакга эга. Суяк тукимасида коллаген толалар I дан III тартибгача коллаген толалар тутамлари шаклланади, улар ягона текисликда жойлашади. Суяк усти пардасининг ички кавати шаклланган сийрак бириктирувчи тукимадан тузилиб, томир ва нервларни утказиш вазифасини бажаради. Улар суякнинг энига усиб, шаклланишида иштирок этади [25,87,123].

Суяк тукимасининг иннервацияси хусусида юртимиз ва хорижий тадкикотчиларнинг маълумотлари деярли йук. Айрим тадкикотчиларнинг ёзишларича суяк тукимаси елка ва думгаза чигалларининг узун тармокларининг кул ва оёк кафтига йуналувчи тармоклари томонидан таъминланади. Нерв элементларидан афферент таначалар таркибида Гольджи ва Руфин рецептор таначалари учрайди [122].

Айрим олимларнинг фикрича бу нерв охирлари цереброспинал тизимга мансуб. Суяк тукимасининг васкуляризация хусусиятларидан - артериал дарвозанинг йуклиги: томирлар найсимон суяк ичига бутун узунлиги буйлаб утсада, кам ва куп даражада васкуляризация сохалари ажратилади. Суяк тукимасидаги томирлар микроорганизацияси унинг фиброархитиктоникаси билан узвий боглик, бунда аъзо ичи томир тизими бола тугилган вактда шаклланган булади ва ёшга караб деярли узгармайди [14].

Шунга карамасдан суяк тукимаси микротомир окими ташкил топиш конунияти атрофлича урганилган ва илмий адабиётларда кам булсада айрим маълумотлар топилади [19,108].

Шу тарзда, скелет тузилмалари мезенхимал хужайраларнинг функционал махсули хисобланиб, онтогенез давомида дифференциаллашиб боради. Унинг окибатида суяк матрикси шаклланиб, хар бир ёш даврларида узига хос архитектоникага эга булади.

§1.3. Найсимон суяклар суякланиш жараёнининг морфологик конуниятлари

Скелет суяклари онтогенез мобайнида асосан уч боскичда тараккий этади. Дастлаб парда скелети пайдо булиб, кейин унинг урнини тогай скелет эгаллайди. Суякларнинг тури ва вазифасидан келиб чикиб хомила хаётининг 4-ойидан бошлаб алохида тогай скелет сегментларида суяк нукталари пайдо булади. Бу айнан найсимон суякларга хос булади. Постнатал даврга келиб дастлабки кунларданок тогайнинг суякка алмашиниш жараёни жадал суратда кечади. Бунга стимулловчи таъсир булиб биомеханик юкламаларнинг таъсири хисобланади [2,3,14,22].

Шунингдек организмнинг гуморал бошкарув тизими суякланиш жараёнини бевосита назоратга олган. Хусусан паратгормон шаклланаётган суякнинг кучли индуктори булиб хисобланади. Паратгормон етишмовчилиги булган сичконларда дисморфик тузилишдаги суяк шаклланади ва минерал алмашинуви жараёни бузилиши окибатида кон билан таъминланиш жараёни пасаяди. Бунинг окибатида найсимон суякларнинг метафизида остеобластлар сони камайиб суяк трабекулаларининг тузилишида узгаришлар намоён булади. Паратгормон суякдаги остеокластлар резорбциясини кучайтиради ва скелетдан кальций элементининг чикиши натижасида хужайра орасидаги масофада кальций саклана бошлайди [4,29,80,90].

Тахлил килинган манбаларга кура, паратгормон энхондрал суяк шаклланишида мухим вазифани бажаради. Бу эса хондроген хужайраларнинг купайиши, дифференциацияси, гипертрофияси ва апоптоз боскичларидан утиб усиб боришига замин яратади [116,118,129].

Кейинчалик кон-томирлар инвазияси ва

кальцификацияланган матрицанинг деградацияси ва

остеобластлар хосил булиб суяк трабекулалар матриксининг

21

секрецияси пайдо булади. Ушбу мураккаб жараён усиш омиллари, гормонлар, протеазалар ва суяк матриксининг мувофиклаштирилган фаоллиги талаб килинади. Паратгормон ишлаб чикарилиш бузилганда асосан эпифиз усиш пластинкасида хондроцитлар купайишининг пасайиши ва хондроцитларнинг гипертрофиясини тезлашишини келтириб чикарадиган дисхондроплазияга олиб келади. Паратгормон сук тукимасидаги минерал бирикмаларининг сустлашиши ва кон томирлар инвазиясининг камайиши ва бирламчи спангиозада суяк трабекулаларининг шаклланишининг камайиши кузатилади [23,24,29,57,97,116,148].

Муалифлар томонидан гистологик препарат тайёрлашда катта болдир суяги ва сон суягидан фойдаланиб, Гемотоксилин-эозинда буялган препаратларда асосан апоптотик хужайралар аникланган. Кальций гомеостазини бошкаришда зарур булган транспланцетар кальций окимини саклаб колиш учун зарурдир [18,23,84,109,136,137].

Бир гурух олимларнинг тадкикотларида скелетдаги усиш пластинкасида узгаришлар кузатилиши уларда умуртка погонаси анормал шаклни эгаллаб умуртка таналари кичиклашган ва найсимон суяклари, хусусан метакарпал, метатарзал суяклар кискарок булиши аникланган. Асосан сичконлар бош суягида минерализация кучайганлигини таъкидлайдилар. Уларнинг фикрича каламушлар узун найсимон суяги препаратида хондроцитлар гипертрофияси ва суяк тукималарининг минераллашишини узгариши натижасида узунлиги кискариши кузатилади. Бу суякларда гипертрофия зонаси пролиферация зонасига нисбатан катталашгани аникланади ва хондроцитлар сони камайиб апоптик хондроцитлар сони ошгани аникланади. Суяк эпифизининг усиш пластинкасида гипертрофик хондроцитлар билан боглик кон томирлар хам ифодаланганлигини хисобга олиб суяк резорбцияси хосил булишига олиб келади [2,20,25,29,128,132].

Натижада суяк тукимасида хужайраларининг етишмовчилиги кон томирлар инвазиясининг пасайиши билан ифодаланади. Кортикал ва трабекуляр суякларда суяк тукималарининг узунлиги янада кискарганлиги аникланади [23,82,93].

Суякнинг эндост кисмида остеобластлар ва остеоцитлар апоптоз даражасининг ошганлиги анаикланади. Бинобарин суяк резорбциясининг пасайиши суякнинг кортикал калинлигининг ошишига олиб келади [25].

Тадкикотлар шуни курсатадики, суяк шаклланишида энхондрал суякланиш ахамияти жуда катта.

Паратгормон калконсимон без олди безларида ишлаб чикарилади ва кальций алмашинувни доимий тартибга солади. ^он томирлар капилярларининг камлиги суякланиш жараёнининг пасайиши билан кузатилиб суяк матриксининг минераллашуви ва остеобласт ва хондробласт хужайраларининг камайиши билан ифодаланади. Шундай килиб, терминал дифференциациялашган хондроцитларнинг пасайиши суяк резорбциясига олиб келиб, бу гипертрофияланган соханинг асосий сабабчисидир. Ушбу кенгайган гипертрофияланган соха умумий усишнинг уртача кисмига тугри келади [24,25,60,74,75].

Паратгормон етишмовчилигида остеобластнинг камайиши кам ривожланган бирламчи суяк трабекулалар хажмининг камайишига олиб келади. Ушбу таъсирни келиб чикишига азот оксиди хам алохида урин тутади. Шундай килиб, бу узгариш суяк тукимасини узунлигини пасайишига олиб келиб, кейинчалик калконсимон без олди безининг нисбатан катталашиши туфайли паратгормон ишлаб чикарилиши купаяди. Бу паратгормон эмас балки пролифератив ва гипертрофик хондроцитларни уз ичига олган куплаб хужайралар ва тукималардир. Паратиреоид безнинг катталашиши билан паратгормон ишлаб чикарилишини сусайиши хам кузатилади [26,29,118,125,133,134].

Хрмиладорлик вактида гипокальцемия холати вужудга келгани каби бу холат кузатилади. Бу усиш пластинкаси тогайи атрофидаги кальций концентрациясининг узгаришига олиб келади. Бу холат кальций элементининг эндокрин ва экзокрин хусусиятларига боглик булиб, суяк периостида кузатилмайди. Фаол паратгормоннинг метафизга нисбатан периостда остеобластларнинг дефференциациялашуви яхширок намоён булган. Эндостда остеобласт хужайралариниг апоптози паратгормон фаолиятининг ошиши билан купаяди [8,9,22,25].

Адабиётларда курсатилганидек бу холат рецепторлар ва генларнинг нуксонларидан хам келиб чикиши мумкин.

§1.4. Таянч-^аракат тизимининг патологияларида гормонал омилнинг а^амияти

Бутун дунёда, жумладан мамлакатимизда тиббиётнинг жадал тараккий этиб бориши билан бир каторда харакат таянч аппарати билан боглик патологик жараёнлар, уларнинг окибатида келиб чикадиган чукур ногиронликнинг кун сайин ёшариб бораётганлиги дунё олимларини, хусусан мамлакатимиз тадкикотчиларининг эътиборини узига жалб этиб келмокда. Замонавий тиббий нашрларда бу муаммога багишланган куплаб фикрлар, тавсиялар чоп этилмокда. Унинг келиб чикиши, кайси ривожланиш боскичларида критик нуктаи назардан эътибор каратиш хамда шу даврларда кандай профилактик воситалардан фойдаланиш, умуман олганда нормал ривожланишни бошкариш масалаларига каратилган тадкикотлар камчиликни ташкил этади. Айнан организмдаги йирик бугимлар ва улар атрофида жойлашган хамда бугим биомеханикасида иштирок этадиган найсимон суякларнинг функционал холатини урганиш масаласи тадкикотларни утказишни таказо этади [9,23,29,].

Таянч-харакат тизимидаги тугма нуксонлар ута мухим тиббий-ижтимоий муаммо хисобланади. Уларнинг учраш холатлари - хар 1000 нафар болага 47 дан 237 гача [20].

Х.А.Расуловнинг (2004) маълумотларига кура, ТХГ тугма нуксонлари болаларни ногиронликка олиб келувчи патологиялар ичида 31%ни ташкил этади. Шунингдек утказилган тадкикотларда хомиладорликда гипотиреоз фонида паратгормон микдори аникланиб, окибатда экспериментал авлодда параартикуляр тузилмалар билан бирга усувчи организм суяк апофизларида суякланиш жараёнини динамикада урганилган. Натижада тогай матрикси, хужайравий таркиби ва уларнинг минерализациясини постнатал даврдаги кечиши илмий тахлил килинган [18,25,26,].

Чанок - сон бугими патологияларида сон суяги проксимал кисмида суяк-тогай муносабати, унинг трофикаси онтогенезнинг турли боскичларидаги шаклий узгаришлари ахамиятли урин тутади. Шунинг учун сон суяги проксимал кисмида жойлашган усиш зонаси (метаэпифиза тогай) тузилмаларининг нормал ва патологик жараёнлардаги анатомик тузилиши, узгаришларини урганиш юкори кизикиш уйготади [10,23].

Бугунги кунда болалик даврида энг куп кузатиладиган касалликлардан чанок-сон бугими дисплазияси, сон суяги бошчасининг тугма чикиши, сон суяги проксимал эпифизиолизи, coxa vara, coxa valga хамда Пертес касаллиги энг долзарб муаммолардан саналмокда. Буларнинг окибатида нафакат етуклик ва кексалик даврларида балки болаликнинг эрта даврларидаёк ортга кайтмас морфологик ва чукур функционал узгаришлар келиб чикиши кузатилмокда [112].

Эндокрин омил таъсирида суяк тукимаси тараккиёти, ривожланиши ва постнатал онтогенез даврларида бугим юзалари(гиалин тогай), бугим ичи бойламлари (lig. сapitis femoris ва lig. аcetabuli) ва синовиал пардада кузатиладиган морфологик узгаришлар атрофлича тадкик килинган. Унда усаётган организмда бугим анатомик элементларида кечадиган хондро- ва остеогенез жараёнларида хужайралар дифференциаллашувининг

ортда колиши охир окибат бугим дисплазиясига олиб келиши исботлаб берилган [12,23,25,29,89,144].

Суякларнинг ривожланишида гормонлар, тугри ва тескари самара курсатади. Тескари самарадорлик соматотропин ва инсулинга боглик усиш омили бошкарилишига боглик булади. Узок вакт давомида даволанмаган гипотиреоз холати кукрак ва эрта ёшли болаларда, усиш тезлигининг пасайишига хамда найсимон суякларнинг эпифизар усиш зоналари суякланишини секинлашишига олиб келади [16,28,53,67].

Бугимлар биомеханикаси, хусусан унинг харакат диапазони бугим атроф тузилмаларининг, айникса суякланиш жараёнининг узгаришларига боглик, юкорида келтириб утилган ортопедик аномалияларни даволашда кулланиладиган консерватив ва хирургик аралашувларда айнан найсимон суяларда шаклий тузатишларни, статик коррекцияларни олиб борилиши етарли булмасдан, балки ушбу касалликларни келиб чикишида усиш зонаси тузилмаларининг канчалик урин тутиши хусусида фикр юритиш мумкин [9,20,24,137,141].

Бир гурух Россиялик олимларнинг эътироф этишларича, бугунги кунда сон суягининг проксимал кисми ва куймич косасининг чукур дегенератив-дистрофик узгаришлари билан кечадиган касалликларда эндопротезлар куллашда соха элементларининг ёшга хос анатомик шаклланишини хисобга олиш зарурдир. Бу эса айнан бугим юзасини копловчи гиалин тогай тукимали тузилмалар мазкур элементларнинг кон билан таъминловчи томирларнинг шаклланиш холатига боглик булади [28,29,62].

Контрактуралар - бугим харакат диапозонининг кисман ёки бутунлай чегараланиши. Х,ар бир бугим узи мансуб анатомик ва физиологик таснифга мансублигига караб харакат уки буйича харакатланиш доирасига эга булади. Мавжуд карашларга биноан бугимларнинг физиологик харакат доираси чегараланиш холатлари мушак пайларининг калталиги (ривожланиш нуксони,

суяк ва пай усиш интенсивлигидаги тафовуд) ётиб, провардида суяклар деформациялари вужудга келади [9,14].

Мазкур холатлар орасида етакчи уринни параартикуляр тузилмалар, хусусан ташки ва ички тогай тузилмаларнинг муаммоли ривожланиши эгаллайди. Бугим юзаси тогайининг нуксонли ривожланиши натижасида дастлаб бугим харакат доираси кисман чегараланиб, бугим юзаларининг тугри келмаслиги ва провард натижада бугим юзалари трофикасининг издан чикишига олиб келади. Натижада ёки деформациялар, ёки асептик некроз вужудга келади, хамда контрактура даражаси ортиб боради [21].

Х,аракат таянч тизими нуксонларининг ривожланиши хануз узининг тулаконли ечимини топмаган. Аксарият тугма ривожланиш нуксонлари пуштнинг 16-кунидан токи 8-хафтасига кадар давр оралигида шаклланиши баён килинган. Бу даврда таян-харакат тизими тогай тукимаси равнак топадиган ва дастлабки суяк скелети куртаклари пайдо булиш жараёнига тугри келади [29].

ТХ,Тнинг аномал тараккиёти хомилага эндоген ва экзоген омилларнинг таъсири натижасида ривожланади. Ушбу тизимнинг нуксонли ривожланишига энг куп таъсир этадиган омил бу хомиладорлик вактидаги онанинг соматик ва генитал касалликлари, тугрук жараёнининг кийин кечиши ва хомиланинг тескари жойлашиши хисобланади. Эндокрин патологиялардан гипотиреоз, гипопаратиреоз ва кандли диабет касалликлари окибатида хам касаллик ривожланиши тугрисида етарли изланишлар олиб борилган [23].

Чанок-сон бугими дисплазияси, сон суяги бошчасининг тугма чикиши, сон суяги деформациялари: coxa vara, coxa valga хамда сон бошчасининг асептик некрози окибатида болаликнинг эрта даврларидаёк ортга кайтмас морфологик ва чукур функционал узгаришлар келиб чикиши, эрта ногиронликларнинг келиб чикишига олиб келмокда [15].

Чанок - сон бугимининг харакат диапазони бугим атроф тузилмаларининг, айникса бугим ва усиш зоналари тогайларининг узгаришларига боглик, юкорида келтириб утилган ортопедик аномалияларни даволашда кулланиладиган операциялар олиб борилиши етарли булмасдан, балки ушбу касалликларни келиб чикишида энхондрал суякланишнинг урни ва ахамиятини тадкик килиш лозим [21].

Олимларнинг фикрича купчилик холларда деформациялар ривожланишига олиб келувчи омиллар орасида гормонал дисбаланс хомиладор оналарда кузатилиши асосий хисобланади. Янги тугилган чакалокларда чанок-сон дисплазиясида бугимнинг барча анатомик элементлари ривожланишдан ортда колиши окибатида даволаш жараёнининг етарлича амалга оширилмаслиги окибатида дисплазия холатининг колдик асоратлари купинча бугим контрактурасига сабаб булади. Бу дисплазияга сабаб булган этиологик омилларнинг чукур таъсири натижасида даволаш жараёни, охиригача тузалмайди ва асоратлар ривожланади. Уларнинг патогенезида суякланиш параметрларрини издан чикиши кузатилади [25,28,83,147,148].

Бошка бир катор муаллифларнинг текширув натижалари шуни курсатадики, тугма ривожланиш нуксонларининг учраши 0.3-13% ни ташкил килади. М.В.Волкова маълумотларига кура, мавжуд 1500га якин наслий касалликларнинг деярли ярми суяк-бугим ва нерв-мушак тизимининг тугма ривожланиш нуксонлари улушига тугри келади [21].

Демак болаларда учрайдиган таянч-харакат тизими касалликларининг 50% га якин кисми таянч-харакат тизимининг тугма ривожланиш нуксонларидан иборат. Таянч-харакат тизимининг тугма ривожланиш нуксонлари орасида чанок-сон бугими дисплазияси ва сон суягининг тугма чикишлари (30-70%), тугма буйин кийшиклиги (10-30%), маймоклик (1.3-34.4%) хамда экзостаз хондродисплазия нисбатан куп учраб туради [23]. Муаллифларнинг фикрича, янги тугилган чакалокларнинг 0.3-

22% ида таянч-харакат тизими тугма нуксонлари кузатилади. Таянч-харакат тизимининг эркин кисмлари аномалиялари таянч-харакат тизими тугма нуксонларининг 55%ини ташкил килади. Шубхасиз эркин кисм скелетини аксариятини найсимон суяклар ташкил килади. Оёк сохасининг тугма деформациялари скелет ривожланиши нуксонларининг мураккаб шакли булиб, боланинг ёши ортган сари авж олиб боради, шунингдек, таянч-харакат тизими кушимча деформацияларининг ривожланишига сабаб булади. Оёк сохасининг тугма нуксонлари суякларнинг дистал кисмида айрим сегментларнинг яхши ривожланмаганлиги билан намоён булади [33].

Таянч - харакат тизимининг нисбатан куп учрайдиган аномалияларига сон суягининг тугма чикиши ёки чанок-сон бугимининг дисплазияси, тугма маймоклик киради. Сон суягининг тугма чикиши ёки чанок-сон бугимининг дисплазияси янги тугилган хар 1000 та чакалокнинг 5 тасида кузатилади.

Касалликнинг ривожланиши асосида хомила ривожланишининг бузилиши натижасида сон суягининг бошчаси ва ацетабуляр бушликлар улчамларининг бир-бирига мос келмаслиги ётади. Суяклардаги узгаришлар бола ривожланишига мувофик тарзда авж олиб боради. Шунинг учун касалликка эрта ташхис куйиш ва керакли даво чораларини куриш мухим ахамиятга эга[20,29].

Тугма маймоклик - оёклар ривожланишида энг куп учрайдиган нуксонлардан бири булиб, хомила даврида оёк панжасинининг эквиноварус ва учки кисмининг ичкарига буралиши куринишида шаклланади. Купинча, бола тугилганидан сунг, тугма маймокликнинг юмшок тукима шакли юзага чикади. Болдир ва оёк панжаси суяк тизими эрта даврда сезиларсиз узгарган. Деформацияларнинг эрта коррекцияси амалга оширилмаганда оёк панжаси элементларининг ахволи огирлашади. Бартараф этилмаган маймоклик билан усаётган болада суякдаги узгаришлар чукурлашиб, бойлам-мушак

аппарати ригидлашиб боради[52,65].

Тугма деформациянинг тугриланишига оёк панжаси ва болдир-панжа бугимининг деярли барча тукималари турли даражада каршилик курсатади. Варусли ва суппинацион компонентлар билан бирга келадиган эквинус - консерватив коррекцияга энг кийин учрайдиган патологик элемент булиб хисобланади[9,21,126].

Тугма маймокликда, капилляр-тукима тизими шаклланишидаги нуксонлар туфайли, тукималардаги гидродинамик нисбат бузилади. Бу холат регионар кон айланишининг бузилишига ва патологиянинг ривожланишига олиб келади. Шунингдек, патология ривожланишида пастки аъзоларнинг функционал етук эмаслиги хам мухим ахамиятга эга. Шакл хосил булиш жараёнларидаги бузилишларнинг микроциркулятор узан гипоплазияси билан богликлиги хужайравий элементларнинг иккиламчи улимига олиб келади, бу эса, уз навбатида кон айланиш узанининг шаклланишини кечикиши ва бузилишларига сабаб булади. Мана шу холат маймокликнинг барча элементлари ривожланишида, оёкнинг усишдан ортда колишида мухим ахамият касб этади. Суяк тукимасининг гистологик текшируви натижасида текширилаётган тукима гиалин тогай тузилиши узгариб бориб, соглом тукимадаги каби эластик тулкинлар куринишида жойлашганлиги аникланди. Суякланиш жараёнидаги каватлар хам тугри кундаланг каторлар хосил килади. Бу хосилалар орасида хондробластлар ва асосий аморф модда мавжуд. Суяк усти парданинг кобигида сезиларли патологик узгаришлар йук. Суякланиш жараёнидаги каватлар орасида апоптоз ва атрофияга учраган сохалар аникланган. Янада чукуррок ва куп микдордаги трофик узгаришлар касал аъзони даволаганда - бир катор узгаришлар аникланган [13,24,88,89,122,123].

Барча таянч-харакат тизими тугма нуксонлари ичида тугма маймоклик, чанок-сон бугими нуксонларидан кейин, иккинчи

уринда туради [20,29,114,131,123].

Х,ар 1000 нафар янги тугилганлардан 0,6 дан 6,8 нафаргача болалар тугма маймоклик билан дунёга келади [11]. 10-30% холатларда тугма маймокликнинг бошка нуксонлар, масалан, соннинг тугма чикиши, мушакли буйин кийшайиши, синдактилия, юмшок ва каттик танглай битмаслиги, хамда турлича локализацияланган амниотик сурилишлар билан бирга учраши кузатилади [29].

Маймокликка учраган хомиланинг 3 сатхдаги (фронтал, сагиттал, горизонтал) кесмаларини гистологик текширилганда, суяк тукимаси деформациялари аниклади. Олинган маълумотлар маймокликдаги деформациянинг бирламчи сабаби эканлиги хакидаги гипотезани тасдиклади.

Энхондрал суякланишнинг морфофункционал хусусиятлари хакидаги фундаментал билимлар охиригача тартибга солинмаганлиги мазкур сохадаги жарохатларни профилактика ва даволашда куп тушунмовчилик ва хатоликлар келтириб чикармокда.

Шундай килиб бу саволларни ечимини топиш нафакат илмий, балки амалий ахамият касб этади.

Барча юкорида келтирилган маълумотлар биз томонимиздан тадкик этилаётган муаммонинг кам урганилганлиги, айнан шу сохада жарохатлар ва деформацияларни куп таркалганлиги хамда уларнинг морфофункционал асосланмаганлиги сохада тадкикотлар олиб боришга ундайди.

Тахлил килинган адабиётларда калкон олди бези касалликлари, уларни келтириб чикарувчи этиологик омиллар, клиник куриниши, даволаш ва купгина ишларда морфологик узгаришлар хам келтирилган. Шунингдек экспериментал тадкикотларда калконсимон без олди бези функционал активлигини ортиши ёки камайиши холатларида даволаш масалаларига купрок эътибор берилган.

калконсимон без олди безининг турли касалликларида, хусусан гипопаратиреоз холатларида безнинг морфологик манзаралари тадкик килинишига карамасдан,

гипопаратиреознинг динамик таъсирининг безда намоён булиши хакида маълумотлар топилмади. Худди шундай калконсимон без олди бези эпителийсининг гипопаратиреоз таъсирида морфологик шаклланиши ва унинг гормонлари микдорида кузатиладиган узгаришларнинг узаро богликлиги келтирилмаган.

Айникса, гипопаратиреоз купинча яширин кечиши, клиник куриниши яккол булган холатларда даволаш тадбирлари утказилиб, охиригача даволанмаслик ёки яширин шакллари эътибордан четда колиши натижасида ривожланишнинг ортда колиши, усаётган организмда турли нуксонлар келиб чикишига сабаб булиши куп хам ёритилмаган.

Гипопаратиреоз таъсирида бош мия, юрак, ички аъзолар, эндокрин безларнинг морфологик холати тулик бахоланган, лекин унинг ТХ,Т аъзоларига нисбатан салбий ахамияти кам сонли изланувчилар ишларида мавжуд.

Шу билан бирга ТХ,Т нинг турли тизимларининг тараккиёти ва постнатал ривожланиши турли хавф омилларига богликлиги аксарият ишларда уз аксини топган. Лекин гормонал факторнинг, хусусан калконсимон без олди бези гипофункциясининг таъсири камрок ёритилган. Мавжудларида хам метаболитик жихатлари билан чегараланилган.

Айтиш жоизки, ТХ,Т да ривожланиши мумкин булган деформациялар бугим ёки суяк тузилмалари ривожланишига боглаш илмий адабиётларда урф булган. Аммо усувчи организмда бугим ва суяк шаклланишида зарур булган энхондрал суякланиш интенсивлигини таъминловчи тузилмалари хусусида бирор бир адабиётда ёритилмаган.

Хулоса килиб айтганда, биринчидан гипопаратиреознинг турли даврларидаги калконсимон без олди бези тукимасидаги узгаришлар динамикасининг ТХ,Т нинг найсимон суякларнинг

энхондрал суякланиши постнатал ривожланиш боскичлари билан корреляцион боFликлигини хрганиш юкори долзарблик касб этади.

Скелет деформациялари шаклланишида суяк эпифизи ва апофизлари усиш зоналарининг бевосита таъсирини, шу билан бирга уларнинг xyдyдимизнинг энг устувор муаммоларидан бири бхлган эндокрин патологиялар окибатида келиб чикадиган гипопаратиреознинг яккол, яширин ва сурункали шаклларидаги кечиши билан хрганиш мyxим масалалар ечимига ëpдaм беради.

II БОБ. ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГИПОПАРАТИРЕОЗНИНГ

НАЙСИМОН СУЯКЛАР СУЯКЛАНИШИНИ МОРФОФУНКЦИОНАЛ БА^ОЛАШНИНГ ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛИ ВА УСУЛЛАРИ

§2.1. Экспериментал тадкицот материаллари

Экспериментал тадкикотларда 75 та каламушлардан фойдаланилди. Даставвал тадкикот учун тана вазни уртача 218 ± 21,2г булган наслсиз 12 та жинсий етук ургочи ва 3 та эркак лаборатор каламушлар олиниб, уларнинг физиологик купайишига шароит яратилди.

Экспериментларни утказиш, хайвонларда тажрибалар куллашда конунчилик меъёрий хужжатлари доирасидан чикмасдан хамда бутунжахон конвенцияси (умурткали хайвонларни химоя килиш тугрисида, 1997 йил) га тулик амал килинди. Каламушлар виварий шароитида махсус метал катакларда, хар бирида 5 та жонивордан ортик булмаган микдорда жойлаштирилди. Тажрибалар бахор-куз мавсумлари давомида олиб борилди. Х,ар бир жонивор урнатилган меъёрий овкатланиш рациони доирасида овкатлантирилди. Жинсий етук каламушларнинг хомиладорлиги жинсий аъзосидан суртма олинганда, сперматозоидлар аникланган муддатда бошлаб белгиланди ва хомиладорликнинг 16 - 18 кунларидан бошлаб алохида катакларда ушланди.

Физиологик купайтириш натижасида олинган жами 86 та бола каламушлардан назорат ва тажриба гурухлари учун жами 75 та каламушлар ажратилди. Ушбу жониворлар 30 кун давомида оптимал шароитда парвариш килиниб, сунгра эксперимент гурухларига ажратилди.

Экспериментал жониворлар уч гурухга ажратилган холда: назорат гурухини -16 та; гипопаратиреоз модели яратилган 2-гурух (даволашсиз ГПТ) - 33 та ва яратилган гипопаратиреоз моделида даволаш учун комплекс дори воситаси Д-кальцин

берилган 3-гурух (даволанган) - 26 та каламушлардан иборат булди.

2.1.1. Экспериментал гипопаратиреоз моделини яратиш

усули

Хирургик паратиреоидэктомия каламушларда утказиш турли анатомик жойлашув ва хажмини кичиклиги туфайли бир канча кийинчиликларни келтириб чикаради.

Каламушларда умумий огриксизлантириш максадида эфир буглари билан туйинтирилган герметик шиша бокс кулланилди. Анестезия холатининг чукурлигини бахолашда кул ва оёклар рефлексидан фойдаланилди. Каламуш чалканча холатда ускунага ёткизилди. Буйиннинг кенгайган сохаси танлаб олинди ва устидаги туклари кириб ташланди. ^ирилган терига антисептик салфетка ёрдамида повидон- йод билан антисептик ишлов берилди. Каламуш устидан операцион майдонни ифлосланишини камайтириш учун хирургик чойшаб ёпилди ва хирургик жараён учун автоклавда тозаланган микрохирургик инструментлар ишлатилди. Хирургик скальпел ёрдамида терига 2см узунликдаги кесма утказилди. Буйин фасциялари кесилиб сулак безлари тумток жисм ва букилган тишсимон кискич ёрдамида четга силжитилди. Микроскоп остида галоген нур ёрдамида 4-5 марта катталаштирилди ва паратрахеал мушаклар уткир кискичлар ёрдамида трахеядан ажратиб олинди.

Трахея атрофида жойлашган калконсимон безнинг унг ва чап булаклари ажратилди. Берилаётган нурни флуоресцент нурига алмаштириш натижада иккита яшил рангда нурланувчи калкон олди бези куринди.

Одатда калкон олди безлари калконсимон без ёнида ёки юзасида жойлашади баъзан ундан узокрокда хам жойлашади. Секинлик билан яшил рангдаги калкон олди безини хирургик пинцет билан ушлаб косметологик электрокоагулятор (Radium B-

650, Икгата) ёрдамида калконсимон без олди бези коагулация килинди. Бунда стерил марли гомеостазни саклаш учун ишлатилди. Диккат билан трахея текширилади ва атрофидага яшил тукима олиб ташланганлигига эътибор берилди. Паратрахеал мушакларни полиглактин -910 ипи ёрдамида тугунли чок билан ёпилди. Тери коплами икки каторли узлуксиз чок ёрдамида ёпилади. Каламушларни тана хароратини тиклаш максадида алохида (37° С) катакларга олиб утилди. Каламушлар уйгонгандан сунг катакларга желатинага бой озик модда ва сув куйилди. Операциядан икки кун утгач умумий катакка олинди ва назорат килинди. Операциядан 3кун утгач каламушнинг дум кисмидан 10 мкл кон олинди ва анализатор ёрдамида кондаги ионлашган кальций микдори аникланди. Экспериментда каламушларнинг активланган кальций микдори (1,20±0,003 ммоль / л) аникланди. Каламушларда гипокальциемия, ПТГ микдори камайган ва зардобдаги фосфат микдори ошганлиги куринди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Эксперимент олиб борилаётган каламушларнинг туртдан бир кисмида калконсимон без олди бези жойлашиши нотугри локализацияга эга булганлиги сабабли диссекцион микроскоп флуоресцент нуридан самарали фойдаланилди. Тирео-паратиреоидоэктомиядан фаркли равишда бизнинг усулимиз калконсимон безни тусатдан олиб ташлаш натижасида С-хужайралар ишлаб чикарадиган кальцитонинга зарар етказишни олдини олади.

^алкон олди бези гормони суяк тукимасини нормал шаклланишига ёрдам беради. Паратгормон суяк тукимасининг кучли фармакологик индуктори булиб хисобланади. Паратгормон етишмовчилиги билан тугилган каламушлар дисморф булиб хаёт тарзини олиб бора олади.

Назорат гурухи етук каламушларни кузатувида эксперимент давомида фаоллиги сакланиб турганлиги аникланди. Уларда иштаха сакланган ва юнг коплами узгаришсиз.

2 - гурух паратиреоэктомия утказилган каламушларда дастлабки хафта давомида фаоллиги, юнг копламлари ва иштахасида яккол узгаришлар сезилмади. 2 хафтадан кейин эса бушашиш, иштаханинг камайиши ва аксариятида 20-кун атрофида юнглари хурпайган, панжа ва думларида шиш аломатлари, бош, буйин ва дум сохаларида кам сонли нуктали кон куйилишлари пайдо булди.

3 - гурух етук каламушларда гипотиреоз чакириш билан бир пайтда тажрибанинг 2-кунидан бошлаб Д-кальцин комплекс препарати меъда ичига юборилди. Дастлаб сезила бошлаган суст харакат, иштахасизлик, юнгларининг нисбатан тартибсиз куриниши иккинчи хафтага келиб, фаоллиги, иштахаси ва юнглари одатдагидек тикланиб борди.

Назорат гурухи етук каламушларига факат коньюла ёрдамида физиологик эритма бериб турилди. Тажриба давомида жониворларнинг тана вазни тери ва юнглари холати шиллик кавати, фаоллиги ва иштахаси назорат килиб турилди. Тадкикотнинг дастлабки боскичининг биринчи суткасида 2 та каламуш, учинчи суткасида эса яна 1 та етук каламушлар, иккинчи боскичи давомида эса жами 4 та каламушчалар тажриба материали сафидан чикарилди. Кузатувнинг постнатал (паратиреоидэктомиянинг 15-, 30-, 45-, 60-кунлари) даврларида жониворлардан умумий огриксизлантириш шароитида декапитация килиниб, дархол морфологик текшириш учун найсимон суяклари ажратиб олинди (2.1-жадвал).

Кальций-магний инозитгексафосфат- фосфорнинг мураккаб органик бирикмаси булиб суяк тукимасини усиш ва ривожланишини бошкаради. Препарат таркибига кирувчи кальций глюконат организмдаги кальций дефицитини тулдиради. Кальций суяк тукимасини асоси булиб бир катор мухим ферментлар фаолиятини активлаштиради, организмда ион мувозанатни бошкаради.

я о

я Й л я о

к р

о о

о р

к

о

^

га я

о

^

га я й

£ К

4

Л К

£

Я О

я

л я о

я

н о

Яс

Й Р р «

я о\

о

^

га

я

^

о н я

ся р

н

о р

»

о

я я й я

д р »

о

я

о я

V о о ^

3 §

я

о н о Й о

я я

н

л я л о

л

^

я

I

^

в «

я я я

я р

» о

я

о я

о та -8-о

о •1

я

р?

н

п р?

в

я та я

в

п

и

м та я

ООО

ы

н

ь я я я

о ч

п

м та я

4^ 1 - ■ ""Т каламушлар

оо ОО Олиигаи авлод сони

2-асосий 1-асосий назорат Эксперимент гурухлари

Каламушчалар сони

Д-кальцин эритмаси Физиологик эритма Физиологик эритма Юборилган дори воситалари

оо оо 4^ « н-Я | Экспериментдан чикарилган муддати ва сони

чо чо Я ЬО ^ о я ■

чо оо я V"

чо оо 4^ ^ § Я 1

г=|

м о\ о та

ч о та

я

м м

в

м та

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ь м

и

я

п

а

п

та я

п X ч

ч я

м

М

я я

ч

2 п

п

я

Ь

Я М

л я

■К я

^ я

^с р

я я

й е

Р д

я л

я р

о\

о

«

я

В ^ я

а о л

@ о

& 43

ё о\

я

л р

ё

о 43

я я

в

я

сг

а

я »

о\ о

Й о ся л я

к к

р р

ЯС ЯС

43 43

р р

о

я р

я

а я га

43 л

л р

из

о 3

43 я 0\ 43

а я

Я Й га р

о\ к »

Н р

о л

ся о Р я Й

о\ р

^ 43 »

43 р

я я я я

Т1

«

Я 2

Я л

я о\

^ та

.Я о

р

я ся

Й р

в

■К я

л

я н о

43

£ я

я ё

я

в

я р

я

43

о

Я ИМ

О СЯ Н Р

о о о о\ я я

Й р

я Я я

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Я* а

о ®

о

га я

н

Н

Ч5с Л

о я

£ 2 а

Я о

Й я

в ^

Я Р

р о 5 р

К)

Си)

43 | р.

я ^

о

о\ ^

ь^ 43 43 Я

я я

Й р

я -К я

ся р

я я

■К р

о\

я я

Е

о я

оо

о

со

я н

I

я я

Й о

43 'П

в

§

Й р

о

К)

е-

о о в* о

43

я

я £

я ся

л

н р

о\

о

Й

я

н

я

Си)

я

л 43

я га

р в

я

я

^

ся

я р

я

Е н я

43

о я

Си)

н ■К я

ся р

л

я я

я я

о Й о н

е

о о в* о

43

^

я

р СиЗ

^ й

Н Л)

н

я я

л

я н

о\

я

Р о\

я

43

я

о

^

га я

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4

л я

в*

о

О Р

в*

о

43

о\ я

43

я я

о

я я я я

Т1

о л о

я

Й

Й р р

43

я

43

я

пардалари ва суякнинг ташки элементларини механик жарохдтламаслик учун суяк апофизлари унга ёпишган юмшок тукималар билан биргаликда ажратилди. Олинган булакчалар 10 % нейтрал формалинда 7 кун давомида котирилиб, сунгра 1,5 - 2 соат давомида спиртнинг усиб бориш уткирлигидаги эритмаси (50%, 70%, 96%, ва 100%) оркали сувсизлантирилиб, парафин куйилди ва 5 - 6 микрон калинликда кесимлар тайёрланди. Олинган кесимлар гематоксилин - эозин, пикрофукцин ёрдамида Ван Гизон усулларида буялиб, шунингдек гистокимёвий буяш усулларидан толуидин куки ва ШИК-реакцияси кулланилди.

2.2.2. Ярим юп^а кесимлар тайёрлаш усули

Морфологик тахлил жараён учун яримюпка кесимларни урганиш фойдали, айрим холатлатлар учун эса бекиёс усул хисобланади. Ушбу парафинли ва ультраюпка кесимлар орасидаги оралик усулдир [Д.С. Саркисова и Ю.Л. Петрова, 1996]. Бунда гистологик кесимлар уртача 1.0 мкм калинликда олинади. Сувсизлантирилган булакчаларга куйишда эпоксид смоласидан фойдаланилди. Бу куйиш воситаси тукима компонентларининг сифатли сакланиши мазкур кесимларда купрок, яъни гистокимёвий усулларни урганиш учун кулайлик яратади. Яримюпка усулда кесимларни олиш учун LKB III (Щвеция) ультрамикротомидан фойдаланилди. Тайёрланган куйма уткир пичок воситасида турли бурчакли туртбурчак шаклида йуниб ускунага урнатилди. Шишадан тайёрланган учбурчакли пичокларга махсус ваннача котирилиб паст тезликда серияли юпка кесимлар олинди. Ванначаси суюклигидан шиша таёкчалар ёрдамида кесимлар олиниб, буюм ойнасига жойлаштирилди. Сунгра максадга каратилган буяш усуллари утказилди.

Тукима кесмаларини урганиш МС - 300 (Австрия) микроскопи остида, микрорасмга олиш - Nicon Cool Pics 4500 фотоаппарати ёрдамида утказилди.

2.2.3. Морфометрия

Тадкикот давомида суяк, тогай, пишик бириктирувчи тукимадан иборат суяк усти ва тогай усти пардалари ва курув майдони бирлигида хужайралар ядролари микдори саналди. Назорат учун олинган гистологик препаратларда худди шу курсаткичлар ёш даврлари динамикаси буйича солиштириб борилди.

Даставвал суяк бириктирувчи тукимасида гипопаратиреоид омил таъсирида ва назорат каламушларидагига караганда узаро морфометрик муносабати сезиларли фарк килиши, хамда кузатув даврларида динамик фарк килиши аникланди. Айтиш мумкинки, назорат каламушлари суякларида ёш даврлари учун хос булган таркибий ва микдорий узгаришлар кузатилади. Экспериментал гипопаратиреоз даврларида эса давомийлигининг ортиб бориши билан морфометрик параметрлар орасидаги микдорий муносабат силжиганлиги яккол кузга ташланади. Айникса ушбу йуналишдаги силжишлар гипопаратиреознинг кейинги муддатларида яна ортиб бориши аникланди. Таъкидлаш жоизки, мазкур тафовут нафакат назорат каламушлари билан солиштирилганда, балки эксперимент даврларининг (14-30; 3045; 45-60) курсаткичларини узаро солиштирганда хам морфометрик параметрлар силжиш анъанаси сакланганлиги узаро фаркларнинг статистик ахамиятлилиги Р < 0,005 эканлиги билан уз исботини топади. Морфометрик тадкикотлар Автандилов Г.Г. [1990] усулида улчаниб, Axiovision (Россия, Узок Шарк) дастурида кайта ишлов берилди. Чизикли морфометрия усулида улчашлар Республика ихтисослаштирилган фтизиатрия ва пульмонология илмий амалий тиббиёт маркази лабораторияси компьютер дастуридан фойдаланиб утказилди.

2.2.4. Гистокимёвий усул

Буяшнинг гистокимёвий усулларини хам кулладик: глюкозамингликанларни аниклашда толлуидин куки, Харт

буйича фукселинда буяш ва нейтрал полисахаридларни аниклаш учун ШИК -реакциясидан фойдаланилди.

2.2.5. Минераллар алмашинуви ва суякланиш маркерларини аниклаш усуллари

Кузатув даврларида морфологик тадкикот учун найсимон суяк тукимаси булакчалари ажратиб олиш билан бирга каламушлардан минераллаш алмашинуви ва суякланиш маркерлари (резорбция ва ремодуляция курсаткичлари) ни аниклаш учун кон олинди. ^он зардоби таркибида электролитлар Ca, P, Mg HUMAN (Германия) колорометрик жамланмасидан фойдаланиб аникланди. Суякнинг резорбция маркери - ишкорий фосфатаза ва ремодуляция маркери - ß-СТХ "ELISA" фирмаси реагентлари ёрдамида "Shohruh Biznes Plus" ООО лабораториясида урганилди.

Илмий тадкикот максадида танланган етарлича экспериментал ва клиник биопсия материаллари ва уларни асосли илмий тадкик килиш хдмда утказилган тажрибаларнинг олиб борилиши учун танланган услубларнинг тиббий тадкикот нуктаи назаридан муносиб дизайни, кулланилган кулай сифат ва микдорий тахлилга асосланган статистик усуллар утказилган тадкикотдан ишонарли натижалар олиниши, куриб чикилаётган муаммо ва жараёнларнинг ривожланиш конуниятларини интерпритация килиш имконини беради.

2.2.6. Статистик усуллар

Илмий тадкикот натижасида олинган ракамли катталикларни статистик ишлов бериш МС Excel дастуридан фойдаланиб, уртача арифметик киймат (М), уртача стандарт хатолик (m), уртача квадрат огиш (б), нисбий катталиклар

VJ

(учраш %), Стьюдент мезони (;)ни хисобланди. Уртача катталикларнинг фарки Р <0,05 ахдмиятлилик даражасида ишонарли деб хисобланди.

II боб буйича хулосалар

Илмий тадкикот учун 12 та етук наслсиз ок каламушлар ва улардан назорат остида олинган 75 нафар авлод каламушлар устида экспериментал тадкикот утказилди.

Тадкикотда танланган 75 нафар каламушларнинг 59 тасида паратиреоэктомия операцияси бажарилган ва гипопаратиреоз модели яратилган. Паратиреоэтомиядан сунг кузатувнинг 15-, 30, 45- ва 60-кунларида морфологик тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикотда морфологиянинг умумэътироф этилган макроскопик, микроскопик: гематоксилин эозин, Ван гизон буяш усуллари, гистокимёвий: ШИК реакция, толуидин куки усуллари кулланилди. Морфологик текширишларда экспериментал жониворларда найсимон суякларнинг тукима ва хужайравий таркиби морфометрик усулларда тадкик этилди.

Хулоса килиб айтганда диссертация тадкикоти учун етарли материал ва информатив усуллардан фойдаланилди.

III БОБ. НАЙСИМОН СУЯКЛАР СУЯКЛАНИШИНИНГ МЕЪЁРИЙ ВА ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГИПОПАРАТИРЕОЗДАГИ СОЛИШТИРМА УЗГАРИШЛАР

ДИНАМИКАСИ

§3.1. Назорат гуру^и каламушларида суякланишнинг морфологик куриниши

Эксперимент ишонарлилигини ошириш ва модел яратилишидаги монеликларни четлаб утиш максадида паратиреоидэктомия операцияси учун каламушларнинг 30 кунлик ёши танланди. Назорат жониворларида остеогенез жараёнини тадкик килиш асосий гурухда аникланиши мумкин булган морфологик манзарани объектив бахолаш максадида амалга оширилди. Экспериментнинг дастлабки муддатида (15-куни) найсимон суякларда (сон суяклари мисолида) тогай тузилмалар 3 сохада: эпифизни коплаган гиалин тогай (бугим юзаси), диафизни периферик коплаган суяк тасмаси буйлаб жойлашган тогай ва суякларнинг усиш зоналарини ташкил этган метаэпифизар тогай пластинкаси гистологик текширишлар утказилди. Энхондрал суякланиш интенсивлигини бахолаш учун суяк ички кисми тогай тузилмаларни динамикада урганиш максадга мувофик деб топилди.

Суяк усти пардасининг икки: ташки зич бириктирувчи тукима ва ички камбиал каватлари ажратилади. Суякнинг энига усишини айнан шу кават таъминлайди. Гистолик текширилганда бу кават асосан коллагенга бой, хужайравий таркиби фиброцитлар, макрофаглар ва пуфакли хужайралардан иборат. Лекин кон томирлар куп булганлиги учун хужайралар популяциясида эндотелиал хужайралар хам куринади. Ички кавати камбиал тузилишга эга, унинг контури нотекислиги усувчи суяк белгисини ифодалайди. Курув майдони буйлаб майда томирлар куп микдорда куринади. Чегара зонасида 3-4 кават хондробластлар катори жойлашган. Суяк компакт кават

трабекулалари бир-бирига йуналиб, говак кисм томон бирлашиб суяк устунчалари хосил килган. Ушбу устунлар кузатув даврларида зичлашиб хажми ингичкалашиб боради. Устунчаларнинг кенгайган жойида шохланиши ёки бурилиши хос.

3.1-расм. 3 ойлик соFлом каламуш суяги препарати, ГЭ. К.

400. Суяк устунчалари ва бушликлари шаклланиши.

Кузатувнинг 30-45 кунларига келиб суяк бушликлари кенгайиб, уларнинг узаро алокадорлиги ортиб борганлиги куринади (3.1-расмга каранг). Суяк ремодуляцияси хужайра популяциясида остеокласт хужайралари салмогининг ортганлигидан далолат беради.

Назорат каламушлари найсимон суякларининг микроанатомик структураси тахлил килинганда, постнатал онтогенезнинг меъёрий даврларига мос ёшга хос узгаришлар аникланди. Метаэпифизар тогай катлами гурухланган (камида 3 та хондроцитлар) хужайралар ажралиб турибди, унинг остидан хондроцитлар устун хосил килиб жойлашган. Улар орасидаги

тогай матрикси гомоген буялган. Марказ томон хондроцитларнинг катталашиб, бир чизикда жойлашган пуфаксимон хужайралар каватига утиб кетади. Унинг остки каватида бир маромда вакуольлашиш кузатилиб, остеобласт хужайралари жойлашган. Препаратларда суяк усишига хос специфик цитоархитектоникани талкин килиш мумкин.

3.8-расм. Диафиз компакт кисмининг кундаланг кесими. ШИК-реакцияси, К: 400. 1-суяк бушл^идаги ички томирлар;

2-компакт суякнинг мозаик куриниши; 3- хондроцитлар изоген гурухи буйлаб нейтрал; полисахаридлар хошияси; 4-янги бушлик хосил булиши - суяк резорбцияси

3.9-расм. Суяк усти пардаси ташки кавати, ТК билан буялган, К-600. 1-кон томирларга бой; 2-томир девори эндотелий хужайралари бетартиб; 3-коллаген толалар зич, эластик толалар нисбати камайган

Найсимон суяклар тогай тукимасининг гистокимёвий текширишлар натижасида гипопатиреоз таъсири замирида, тогай матриксида ШИК позитив реакция учокларининг ортиб бориши изоген хондроцитлар атрофи буйлаб грануляциялар аникланади. Ушбу манзара нейтрал полисахаридларнинг тогай матрикси буйлаб периферик томон ёйилишини курсатади. Шик позитивлик гипопаратиреоз таъсирида кузатувнинг кечки даврларида (45-60 кун) янада якколлашиб бориши кузатилди.

Толуидин куки билан буялган кесимларда нордон полисахаридларга реакция сезиларли сустлиги тогай матриксининг барча зоналарида бир хилда таркалганлиги аникланади.

Шундай килиб, назорат каламушларида энхондрал суякланиш элементларни: диафизар суяк тасмаси, суяк устунчалари ва суяк бушликлари морфологик узгаришлари динамикаси суякнинг ривожланишини меъёрий усиш даражасини ифодалайди.

§3.2. Экспериментал гипопаратиреозда энхондрал суякланишнинг морфологик тафовутлари

^алконсимон без олди бези гормони хомилада суяк тукимасини нормал шаклланишига ёрдам беради. Паратгормон суяк тукимасининг кучли фармакологик индуктори булиб хисобланади. Паратгормон етишмовчилиги чакирилган каламушлар дисморф булиб хаёт тарзини олиб бора олади.

Суяк тукимасида тогай матриксининг минерализацияси пасайиши, неоваскулиризациянинг пасайиши суяк тукимасида метаэпифизар остеобластлар камайишига олиб келади. Натижалардан келиб чиккан холда суякларнинг умумий морфогенезига паратгормон тогай-суяк кисмида такомиллашув жараёнида мухим урин эгаллайди.

3.2-расм. Энхондрал суякланиш. 1-Найсимон суяк диафизида суякланиш тасмаси. 2-Хондроцитларнинг изоген гурухлари оралиFида 3-тоFай гомоген зоналари. 4-Гипертрофиялашган тоFай кавати тартибсиз куринишда. 5-Пуфаклашган тоFай катлами 6- минераллашган тоFай сохалари билан алмашиниб жойлашган. Куриш майдонининг энг пастки кисмида шаклланаётган 7-суяк устунчалари куринади.

Диафиз суяк тасмаси остида жойлашган тогай тузилманинг ташки каватида ёш хондроцитларнинг изоген гурухлари сийрак жойлашиб, улар оралигидаги матрикс гомогенлашган. Навбатдаги каватни хосил килган хондроцитлар гипертрофияга учраб, уларнинг ядролари хиралашиб, базофиллигини йукотган. Ички кават эса хондроцитлар пуфак шаклига кирган, лекин микдори кескин камайган. Улар оралигида минераллашган тогай матрикси аникланади. Умумий хондроцитлар жойлашиши манзарасини хаотик деб бахолаш мумкин.

3.3-расм. Эпифизар энхондрал суякланиш. Г.Э.усулида буялган. К-400. 1-ташки томондан гиалин тоFай катлами билан копланган; 2-суяк устунлари оралиFидаги бушликлар перифериядан марказга караб кенгайиб борган; 3- уларда катта калибрли томирлар аникланади; 4-атрофи буйлаб ёш суяк устунчалари шакллана бошлаган; 5-кичик калибрли кон томирлари переферия буйлаб зичжойлашган; 6-кизил кумик ретикуляр тузилмалари пролиферацияси

Эндоген паратиреоид гормон хужайрадан ташкари кальций микдорини нормал ушлаб туриб суяк резорбцияси натижасида

суякдаги остеокластлар кальций элементларини ювиб чикаради. Экзоген паратгормон скелет системасини шаклланишига анаболик таъсир курсатади. Энхондрал суякни шаклланишида суяк тогай куртагида хосил булиб, скелет системасини шаклланишини критик компоненти булиб хисобланади.

Энхондрал суякланиш жараёни гипопаратиреоз чакирилган жониворларда узига хос кечиб, хондроцитлар пролиферацияси кескин пасайиши билан намоён булган. Хондроцитлар зичлиги базал каватда хам узгармаган. Кузатув давомидаги кескин фарк куринмайди уларнинг оралик матрикси минераллашуви сийрак жойлашади. Суяк устунлари проекциясида кенгайган зоналар буйлаб остеоген хужайралар дифференциаллашуви сустлиги остеобластлар сонининг камлиги билан тушунтирилади.

3.4-расм. Гипопаратиреоз модели. Экспериментнинг 30-куни. ГЭ. К. 400. Суяк диафизи ва метафиз орал^и. Суякланиш ута бетартиб. Усувчи тоFай хондроцитлар катламлари дифференциаллашмаган

Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa олингaн мaтеpиaлдa моpфологик текш^иш yсyллapи aсосидa нaйсимон сyяклapнинг шaкллaниш динaмикaси ypгaнилиб, энхондpaл сyяклaниш KOHyHHflxnapH тaдкик; килинди. Текшиpилгaн Ha30paT rypyx,H гистологик пpепapaтлapи мaълyмотлapи билaн ranonaparapeo^A XOлaтдara жoнивopлapдaги усиш зoнaси гистологик Maroapa^ ypтaсидaги фapк сeзилapли дapaжaдa экaнлиги aниклaнди. БУ yзгapишлap мeтaэпифизap плaстинкaнинг бaзaл rçaBa^ara хoндpoцитлap вaкyoлизaцияси билaн ифoдaлaнaди. Айpим пpeпapaтлapнинг пepифepик йyнaлгaн жoйлapидa ёш oстeoблaст хyжaйpaлapининг пaйдo булиши aниклaниб, yлapнинг пepифepик тyшaлиб yзигa хос apхитeктoникaни хосил килиб жoйлaшгaнлиги aниклaнди. Мopфoлoгик yзгapишлapнинг aник тaхлили нaтижaсидa гипoпapaтиpeoз хoлaтидa нaйсимoн сyяклapнинг pивoжлaниш динaмикaси спецификлигини билдиpaди. Жoнивopлapни минepaл aлмaшинyви, Ba3H^ ёши Ba ов^ттаниш paциoнидaн келиб чикган хoлдa шуни тaъкидлaш мумкинки, 1-aсoсий гypyх экспepимeнтaл жoнивopлapидa сyяклaнишнинг бapчa элeмeнтлapидa мopфoлoгик кечикиш кyзгa тaшлaнaди.

3.11-paсм. Эпифизap энхoндpaл сyяклaниш. 1-Тaшки тoмoндaн гиaлин тoFaй к^тоди билaн ^^тонган. Суяк yстyнлapи

оpaлиFидaги бyшликлap пеpифеpиядaн мapкaзгa кapaб кенгайиб боpгaн. 3- Улapдa кaттa кaлибpли томиpлap aниклaнaди. 4-Атpофи бyйлaб ëш СУЯК yстyнчaлapи шaкллaнa бошлaгaн. 5-Кичик кaлибpли кон томиpлapи пеpифеpия бyйлaб зич жойлaшгaн. 6-^изил кумик pетикyляp тyзилмaлapи пpолифеpaцияси

Юкоpидaги эпифизap тоFaй yзгapишлapи хондpоцитлapнинг учокли вaкyолизaцияси Ba усиш зонaсидa хондpоцитлapнинг учокли дистpофиясигaчa силжийди. Экспеpиментнинг сунги дaвpлapидa гиaлин тоFaйни толaли TOFa^a yтишидa юзa Ba утиш

с»

^Ba^ap тaкомиллaшиши оpтдa колиши aниклaнди. Усиш зонaсидa остеогенезнинг 6узилиши дегенеpaтив yзгapишлapнинг оpтиши Ba тоFaйнинг 4y^p кaвaтлapидa пpолифеpaтив белгилapнинг пaсaйиб боpишигa олиб келди.

3.12-расм. Kyзатyвнинг 60-куни. K.400. TK билан буялган. 1-суяк резобцияси таъсирида бирламчи суяк бушликларининг

енгайиши ;

2- остеоцитлар; 3- суяк устунчаси; 4-суяк ичи кон томири;

5-остеокласлар

Энхондрал сохада усиш зонасининг торайиши пролифератив хондроцитлар каватининг йуколиб кетиши кейинчалик ёпилиб кетиши билан характерланди. Найсимон суякларнинг компонентларидаги гистологик узгаришлари суяк деформациялари ва уларнинг гистоструктурасида фиброз узгаришлар бошланганлигидан далолат беради.

Экспериментал гипопаратиреозда тогай тукималарида аник ифодаланган узгаришлар хондроцитлар вакуолизацияси билан характерланади. Морфологик текширувлар натижасида гипопаратиреоз холатида найсимон суяклар суякланишининг шаклланиш динамикаси конуниятлари уз исботини топди.

Шундай килиб, усиш зонасида хондроцитлар учокли дистрофияси ва остеогенезнинг тормозланиши аникланди. Экспериментал гипопаратиреозда тогай элементларини узгаришлари, хондроцитлар вакуолизацияси суяк хосил булишининг секинлашишига олиб келади.

§3.3. Экспериментал гипопаратиреозни фармакологик коррекциялашнинг энхондрал суякланишдаги

самарадорлигини морфологик бахолаш

Экспериментал гипопаратиреоз моделида юкоридаги патогенетик механизм уз аксини топди. Буни олиб борилган биокимёвий, морфометрик ва морфологик тадкикотларимиз натижалари тасдиклайди. 1-3ой гипопаратиреоз холатида динамикада конда ионлашган кальций микдорининг 1,27 дан 0,88 мкмоль/л гача пасайиши (Р<0,001) хамда морфологик ва морфометрик изланишларимизда остеогенез жараёнининг издан чикиши ракамли катталикларда аник ифодаланди ва ишонарли исботланди.

Кальций-магний инозитгексафосфат- фосфорнинг мураккаб органик бирикмаси булиб суяк тукимасини усиш ва ривожланишини бошкаради. Препарат таркибига кирувчи кальций глюконат организмдаги кальций дефицитини тулдиради.

Кальций суяк тукимасини асоси булиб бир катор мухим ферментлар фаолиятини активлаштиради, организмда ион мувозанатни бошкаради.

Фосфор мухим элемент булиб суяк тукимасининг оксиллари ва нуклеин кислоталари таркибига киради, фосфор бирикмалари энергия алмашинувида иштирок этади.

Витамин Д2 организмда Са2+ фосфорни актив метаболити хужайра мембранасидан осон кириб нишон аъзолар хужайраларининг рецепторлари билан богланади ва натижада кальций богловчи оксиллар активлашади ва Са2+ фосфорни ичакдан сурилиши ва буйракнинг проксимал эгри бугри каналчаларида реобсорбция кучайтирилади ва суяк тукимасида тупланиб суяк тукимасидан резорбция булишига тускинлик килади.

Морфологик урганишлар натижаси фармокологик коррекция килинган холда меъёрий узгаришлар томон силжишини курсатди. Суяк эпифизларида гиалин тогай структурасидан фиброз узгариш аломатлари анча камайган. Хондроцитлар алохида жойлашиб, ядролари базофиллиги аникланди. Курув майдонида уртача таркалиши 14±0,76ни ташкил этади(назорат 19±0,13).

Суяк компакт кисмининг калинглиги кузатув даврларида узгариш динамикасини урганиш натижасида шундай тухтамга келинди: постнатал давр давомида компакт суяк калинлиги назорат хайвонларда юпкалашиб бориш билан бирга зичлашиб боради. Бу холатнинг гистологик механизми остеокластлар микдорининг ортиб бориши билан тушунтирилади. Шунингдек, суяк минерал зичлиги курсаткичлари хам мос равишда ортади.

Экспериментал тадкикотларимизда гипопаратиреозда Д-кальцин дори воситасининг кулланилиши натижалари коррекция танловининг самарали эканлигини морфологик ва биокимёвий жихатдан исботланди.

г».

3.4-расм. Энхондрал суякланиш 30-кун. ШИК-реакцияси. 1-тоFай катлами ва тоFай устунлари; 2- тоFай матрикси гомоген майдонлари; 3-минераллаш-ган тоFай майдони; 4-мезенхима колдикларда остеобластларнинг хосил булиши

3.6-расм. Остеоапофизар энхондрал суякланиш. Суяк устунчалари ва улар орасидаги бушликлар шаклланиши. Суяк усти пардасининг дифференциаллашуви. Ретикуляр тукима, ëF хужайралари билан. Апофизар усиш пластинкаси. Шаклланаётган эпифизар суяк устунчалари. Суяк парда ости

минераллашган тоFай катлами.

54

§3.4. ^затув даврларида экспериментал жониворлар минераллар алмашинувининг метаболитик хусусиятлари

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Нaзоpaт жонивоpлapидa кон зapдоби тapкибидa минеpaллap aлмaшинyви yзигa хос мaнзapa кaсб этaди. Динaмикaдa ëш дaвpлapи мобaйнидa кaльций, фосфоp Ba мaгний микдоpи оpтиб боpиш тенденцияси сaклaнгaн булиб, ëшгa кapaб yзгapишлap ypнaтилгaн меъëp чегapaси доиpaсидa усиб боpиши aниклaнди. СУЯК тyкимaсининг pемодyляцияси Ba pезоpбция кypсaткичлapи кyзaтyвнинг 60-кyнлapигaчa биp мapомдa оpтиб боpди. Солиштиpиш учун тaнлaнгaн нaзоpaт rypyx^ кaлaмyшлapидa пapaтгоpмон микдоpи ypтaчa 17,3 ± 0,18 нг/млни тaшкил этди. Пapaтиpеэктомиядaн кейин кyзaтyв дaвpлapидa бу кypсaткич 12,8±0,04 нг/млгaчa пaсaйиб боpиши aниклaнгaн.

3-гypyx,дa эсa кондa кaльций микдоpининг оpтиб боpиши нaтижaсидa ПТГ сapфи кaмaйгaн Ba окибaтидa ПТГ микдоpи 15,7±0,14 нг/лгaчa кyтapилиши aниклaнди (3.4 -жaдвaлгa кapaнг).

Пapaтиpеоэктомия aмaлгa ошиpилгaн кaлaмyшлapдa нaзоpaт жонивоpлapи кypсaткичлapигa нисбaтaн тескapи боFликлик кyзaтилди. Айниксa, минеpaллap aлмaшинyвидa экспеpиментнинг 45 - 60-кyнлapидa мос paвишдa Ca-1,98±0.008 Ba 1,88±0,006 ммоль/л; P-1,59±0,006 Ba 1,5±0,007 ммоль/л; Mg-0,7±0,004 Ba 0,65±0,007 ммоль/л ra4a пaсaйиши кyзaтилaди. З-rypyx жонивоpлapидa эсa бу кypсaткичлapнинг кyзaтyв дaвpлapи сyнгидa кyтapилиб боpиш динaмикaси кyзaтилди. Бyндa 60-кyнгa келиб умумий ^льций микдоpи 1,85±0,37 ммоль/лгaчa оpтгaн бyлсa, Mg микдоpи 0,72±0,045 ммоль/л ra4a; P микдоpи эсa 1,65±0,036 ммоль/лгa етaди.

3.4-жадвал

Кузатув даврларида гипопаратиреоз таъсирида макроэлементлар ва суякланиш маркерлари курсаткичларинингдинамикаси (даволаш ва даволашсиз)

Курсатки члар Назорат гурухи Гипопаратиреоз(п=33) Гипопаратиреоз+Д-кальцин

15-кун 30-кун 45-кун 60-кун 15-кун 30-кун 45-кун 60-кун

Са умум., ммоль/л 2,27±0,0 43 2,01±0,03 8* 1,98±0,32 * 1,82±0,23 ** 1,56±0,13* ** 1,62±0,14 * 1,68±0,16 * 1,72±0,18 * 1,85±0,37 **

Р, ммоль/л 1,78±0,0 38 1,71±0,03 5* 1,68±0,03 1* 1,52±0,02 8* 1,48±0,021* ** 1,5±0,025 * 1,59±0,031* * 1,61±0,03 4* 1,65±0,03 6

мё, ммоль/л 0,83±0,0 51 0,81±0,04 7 0,78±0,04 1 ),62±0,036* * 0,55±0,032 ** 0,58±0,03 3 0,64±0,38 0,67±0,04 1 0,72±0,045 **

Ипщорий фосфотаза , МЕ/л 3,3 ± 0,27 6,1±0,25 5,7±0,22* * 5,1±0,13* * 4,9±0,11** 5,0±0,13 5,2±0,16* 5,5±0,18* * 5,8±0,19* *

Паратгор мон, нг/мл 17,3 ± 0,18 16,8±0,16 ** 15,2±0,12 * 14,6±0,08 * 12,8±0,04* * 13,1±0,05* * 13,8±0,09 15,1±0,13 ** 15,7±0,14 **

Изох,: * - Р<0,05, ** - Р<0,01, *** - Р<0,001 булганда курсаткичларнинг меъёрий даражалар билан ишонарли фарки деб х,исобланди.

Эндхoндpaл сyяклaниш мapкepлapи кypсaткичлapидa xaM aнaлoгик мaнзapa aниклaнди. Ишкopий фoсфaтaзa кypсaтгичи нaзopaт жoнивopлapидa ypтaчa 6,3±0,27 МЕ/л микдopидa бyлсa, гипoпapaтиpeoз чaкиpилгaн жoнивopлapдa кyзaтyвнинг 15 - кyнидa 6,1±0,25, 30 - куни 5,7±0,22, 45 - куни 5,1±0,13, 6G - куни 4,9±0,11 МЕ/л микдopдa э^нлиги кyзaтилди. Фapмaкoлoгик кoppeкция нитижaсидa ушбу кypсaткич кyзaтyв дaвpлapининг 60-кунит келиб сeзилapли opтгaнлиги aниклaнди (5,8±0,19 МЕ/л; Р<0,01).

Гипoпapaтиpeoз мoдeлидa экспepимeнтнинг дaстлaбки кyзaтyв дaвpлapидa (15-3G-кyн) Ca, P, Mg кypсaткичлapи стaтистик axaM^xrn (P<0,05) пaсaйиши хос бyлсa, экспepимeнтнинг кейинги дaвpлapидa мeъëpий

кypсaткичлapлapдaн икки томонга, яъни KapaMa кapши (гипoкaльциeмия Ba гипepфoсфaтэмия) томон силжигaнлиги Ma^nyM булди (мос paвишдa 2,22±0,007; 2,88±0,01; 0,93±0,007).

Юкopидaги жaдвaл нaтижaлapидaн мaълyмки, Д-кaльцин пpeпapaтини кУллaб минepaллap aлмaшинyви кoppeкция килинган жoнивopлapдa экспepимeнт дaвoмидa минepaллap кypсaткичлapи II-гypyх кaлaмyшлap (гипoпapaтиpeoз) дaн биpмyнчa яхшилaнгaни, лекин мeъëpий кypсaткичлapдaн пaстлиги ^йд этилди. Эндхoндpaл сyяклaниш мapкepлapи (ИФ Ba ß-СТХ) Aa эсa aксинчa кyзaтyвнинг дaстлaбки ойи дaвoмидa (15- 3G- ^^ap) xap иккaлa кypсaткич мос paвишдa 5,79±0,008 Ba 0,75±0,006 гaчa пaсaйиши aниклaнди.

Гипoпapaтиpeoз экспepимeнт дaвoмидa кoppeкция килинган кaлaмyшлapдa дaвoлaнмaгaн гypyхгa нисбaтaн 4yKyppoK кечиши минepaллap aлмaшинyвидa хaм уз aксини топди. Ca-1,88±0,007 дaн 1,73±0,006 гaчa, P-1,7±0,008 дaн 1,42±0,007 гaчa Ba Mg-0,77±0,005 дaн 0,59±0,006 гaчa кaмaйиши кyзaтилсa, ишкopий фoсфaтaзa 4,92±0,008 (Р<0,001) гaчa хaмдa суяк peзopбция мapкepи дapaжaси хaм 0,54±0,005 гaчa (Р<0,001) кaмaйиши ишoнapли дея бaхoлaнди.

Экспериментал тадкикотларимизда гипопаратиреозда Д-кальцин дори воситасининг кулланилиши натижалари коррекция танловининг самарали эканлигини морфологик ва биокимёвий жихатдан исботланди.

Мавжуд амалдаги тавсияларда ГПТда Са2+ дефицитини коплаш асосий масала сифатида каралади. Х,ар кандай Са2+ препаратларини турли микдорда куллаш терапевтик самара беришига юкоридаги патогенетик механизмда ифодаланган. "Ичакдан Са2+ адсорбцияси камаяди" деган боскич монелик килади. Шунинг учун бунинг ечими сифатида "Д-кальцин" препарат комплексини куллаш максадга мувофик деб хисобланди.

Д-кальцин буюрилиши самарадорлигини бахолаш максадида комплекс даволаш режаси таркибига Д-кальцин препарати киритилган асосий гурухни ташкил этган булса, таккослаш гурухини стандарт даво чораларини кулланилиши хисобланди (Д-кальцин берилмаган).

Тадбик этилиш холатлари назологик ва ёш жихатидан бир-бирига муносиблиги эътиборга олинди. Д-кальцин препаратини куллашда экспериментал тадкикот натижаларига таянган холда амалга оширилди. Маълумки препарат грануласи кальций-магний инозитгексафосфат - 125 мг, кальций глюконат -375 мг, витамин Д2-3000 МЕ тутади. Жониворларга ушбу дори воситасини халкаро клиник кулланмаларда белгиланган дозада берилди.

Асосий даволаш курси тугагач биринчи гурухдагиларга куллаб-кувватлаб туриш максадида кальций карбонат тузи тутувчи фаол кальций препарати беришда давом эттирилди. Ушбу препарат хам яхши узлаштирилиши учун суткасига 50мг/кг дан хисоблаб кулланилди [5].

Барча кузатувдаги беморлар стационар даволаниш учун сабаб тез-тез мушаклар тиришиши, умумий ва регионал: огиз бурчаги, кул-оёк сегментлари тиришишлари каби шикоятлар сабаб булган.

Касаллик ташхиси хар томонлама мукаммал йигилган анализ, комплекс клиник-лаборатор ва инструментал текширишлар асосида куйилди.

Ташхислашнинг лаборатор курсатгичлари булиб гипокальцемия, гиперфосфатемия ва кон зардобида ПТГ микдорининг пасайиши хисобланади. Текширилган натижасида кон зардобида умумий кальций микдори меъёрий курсаткичлардан сезиларди даражада пастлиги (1,84±0,08 ммоль/л), ионлашган кальций микдори эса мос равишда 0,83±0,07 ммоль/л га пасайиши, бунга тескари даражада фосфорнинг микдори уртача 1,78±0,05 ммоль/л га кутариши кузатилди.

Кальций-фосфор алмашинувининг бу тарзда намоён булишига карамасдан паратгормон микдори узига хос куриниш касб этди.

Куриниб турибдики, гипопаратиреоз ташхиси билан олинган холатларнинг 64,4%ида ПТГ микдори ахамиятли паст (9,4±1,3), 26,7 % холатда ушбу гормон микдори уртача пасайганлиги (14,3±2,1) булса 4 холатда (8,9%) ПТГ меъёрий курсатгичларда эканлиги аникланди. ПТГ микдори норматив диапозонда булишига карамасдан бошка курсатгичлар буйича гипопаратиреозни тасдиклади, яъни гипопаратиреознинг тукима сезувчанлиги бузилиши хисобига ривожланган деб бахоланди.

Шуни таъкидлаш жоизки, шу пайтгача даволаниш вактида кондаги кальций дефицитини коплаш учун куплаб кальций тутувчи препаратлар кулланилган. Лекин кальцийни ичаклардан сурилишига гипопаратиреознинг патогеник механизмининг узи каршилик курсатишига ахамият каратилмаган. Ичак деворидан сурилиш микдорини факат ионлашган ва кальцийга богланган холда таъминлаш учун Д-кальцин таркибидаги кальций-магний инозитгексафосфат таъминлаши хисобга олинди.

Солиштирма тахлил килинганда касалликнинг асосий белгиларининг мутадиллашиши асосий ва солиштириш гурухларда ишонарли фарк аникланди.

о

Утказилган текширишларда гипопаратиреоз моделида суякланиш жадаллиги кичик ёш даврларида усиш зоналарининг ассимметрияси, нисбатан катта ёшларда эрта беркилиши кузатилди.

Д-кальцин дори моддасини даволаш комплексига кушилиши, суякланиш жадаллигини тартибга солишга ёрдам беради.

Олинган натижалар асосида гипопаратиреозда комплекс даволаш таркибида Д-кальцин дори воситасини куллаш клиник мутадиллашувига сабаб булиши исботланди (имкониятлар муносабати (ИМ) 0,88; 95% ишонарли интервал (ИИ) 0,81-0,96; р < 0,001).

Д-кальцин препаратини куллаш натижасида ножуя дори реакциялари кузатилмасдан касаллик белгиларнинг ишонарли чекиниши ва ПТГ микдорининг сезиларги етишмовчилигида гипокальцийемия холатини камайишига олиб келди.

о

Утказилган тадкикотлар гипопаратиреозда комплекс даволаш муолажалари таркибига Д-кальцин препаратини буюриш натижасида, таклиф этилаётган даволаш усули даволаш самарадорлигини ортишига олиб келиб, даволаниш муддатини камайиши ва ГПТ салбий таъсир механизмини сезиларли юмшатишини олинган фойдали иктисодий самарадорлик дея бахолаш мумкин булади.

Шундай килиб, гипопаратиреозни даволаш комплекси таркибига Д-кальцин препаратини кушиш натижасида гипопаратиреозни даволашнинг иктисодий самарадорлиги (ИС) Д-кальцин кушилиши хисобига комплекс даволаш курси куйидагича аникланади:

ИС = СДУН - КДУН= 331710 - 165855= 165855

Шундай килиб, гипопаратиреоз кузатилган холатларда кальций микдорининг камайиши ва тескари равишда фосфор микдорининг ортишида даволаш комплекси таркибига кальцийнинг ионлашган бирикмаларини витамин Д комплекси билан бирга (Д-кальцин) кулланилиши ОИТдан

aдсоpбциялaнишини Ba уз нaвбaтидa остеогенез жapaëнлapини жaдaллaштиpaди (CоFликни сaклaш вaзиpлигининг 2021йил, 6-сентябpдaги 08-07/11345-сонли хyлосaси).

Гипокaльциемия x,олaтини консеpвaтив коплaниши гипопapaтиpеознинг кечишини мyтaдиллaшишигa олиб келaди.

Хyлосa килиб aйтгaндa, гипопapaтиpеоз чaкиpилгaн Ba Д-кaльцин пpепapaти юбоpилгaн жонивоpлapдa минеpaллap aлмaшинyви xдмдa суяк pезоpбцияси Ba pемодyляция мapкеpлapи микдоpи ypтaчa пaсaйишгa yчpaсa, дaволaнмaгaн гипопapaтиpеоз тaъсиpидa pивожлaнaëтгaн aвлоддa ушбу кypсaткичлapнинг янaдa чyкyp пaсaйиши кyзaтилaди.

Бу эсa гипопapaтиpеоз ^гати aниклaнгaндa минеpaллap aлмaшинyвини тyFpи коppекция килиш фaкaт кискa дaвpдa эмaс, бaлки узок мyддaт нaзоpaтгa олиш кеpaклиги кypсaтaди.

III боб буйича хулосалар

Гипопapaтиpеоздa эпифизap тоFaй yзгapишлapи хондpоцитлapнинг учокли вaкyолизaцияси Ba усиш зонaсидa хондpоцитлapнинг учокли дистpофиясигaчa силжийди. Экспеpиментpинг сунги дaвpлapидa гиaлин тоFaйни толaли тоFaйгa yтишидa юзa Ba утиш кaвaтлap тaкомиллaшиши оpтдa колиши aниклaнди.

Энхондpaл œx^a усиш зотасининг тоpaйиши пpолифеpaтив хондpоцитлap кaвaтининг йуколиб кетиши кейинчaлик ëпилиб кетиши билaн хapaктеpлaнди.

Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa тоFaй тyкимaлapидa aник ифодaлaнгaн yзгapишлap хондpоцитлap вaкyолизaцияси билaн хapaктеpлaнaди. Моpфологик текшиpyвлap нaтижaсидa гипопapaтиpеоз x,олaтидa нaйсимон сyяклap сyяклaнишининг шaкллaниш динaмикaси конyниятлapи уз исботини топди.

Нaйсимон сyяклap эпифизap гиaлин тоFaй коплaми тyкимaси xyжaйpaвий тyзилмaсигa pегpессив тaъсиp этиб, хондpоцитлap фyнкционaл aктивлигини кескин пaсaйиб, тоFaй xyжaйpaлapидa кyзaтилгaн силжишлap ишонapлилиги

axдмиятсиз, шунингдек, тoFaй мaтpиксидa тoлaли тyзилмaлapнинг сeзилapли opтиши кyзaтилaди (Р<0,001). Айниксa, тoFaй кoплaмaси пpeпapaтлapидa хoндpoцитлapнинг хджм улуши Д-кaльцин бepилгaн жoнивopлapдa peфepeнс кypсaтгичлapгa aнчa якинлaшгaнлигини кypиш мумкин.

^он зapдoби тapкиби тax,лил нaтижaлapигa кypa гипoпapaтиpeoз чaкиpилгaн Ba Д-кaльцин пpeпapaти юбopилгaн жoнивopлapдa минepaллap aлмaшинyви x,aмдa суяк peзopбцияси Ba peмoдyляция мapкepлapи микдopи ypтaчa пaсaйишгa yчpaсa, дaвoлaнмaгaн гипoпapaтиpeoз тaъсиpидa pивoжлaнaëтгaн aвлoддa ушбу кypсaткичлapнинг янaдa 4yKyp пaсaйиши кyзaтилaди.

Юкopидaгилapдaн хyлoсa килгaндa, дaстлaбки мyддaтлapдaги гипoпapaтиpeoз кoppeкция килиниши eтapли бyлмaсдaн ушбу жapaëнни пoстнaтaл онтогенез кейинги дaвpлapидa хдм нaзopaтгa олиш rapa^rara мaълyм булди.

IV БОБ. ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ЖОНИВОРЛАР НАЙСИМОН СУЯКЛАРИНИНГ МОРФОМЕТРИК УЗГАРИШЛАР

ДИНАМИКАСИ

§4.1. Назорат гурухи каламушларида найсимон суякларнинг структур узгаришлари

Назорат гурухи каламушларида найсимон суякларнинг структур узгаришлари назорат каламушлари найсимон суякларининг микроанатомик структураси тахлил килинганда, постнатал онтогенезнинг меъёрий даврларига мос ёшга хос узгаришлар аникланган. Метаэпифизар тогай катлами гурухланган (камида 3 та хондроцитлар) хужайралар ажралиб турибди, унинг остидан хондроцитлар устун хосил килиб жойлашган. Улар орасидаги тогай матрикси гомоген буялган. Марказ томон хондроцитларнинг катталашиб, бир чизикда жойлашган пуфаксимон хужайралар каватига утиб кетади. Унинг остки каватида бир маромда вакуоллашиш кузатилиб, остеобласт хужайралари жойлашган. Препаратларда суяк усишига хос специфик цитоархитектоникани талкин килинган.

400

Назорат гурухи 15 кун 30 кун 45 кун 60 кун

3.7-расм. Метаэпифизар ва диафизар сохаларнинг солиштирма кузатув динамикаси

Хyлoсa килиб aйтиш мумкинки, мopфoлoгик Ba мopфoмeтpик жиxдтдaн кyзaтилгaн yзгapишлap типик ëш дaвpлapигa тyFpи кeлaди. Нaзopaт кaдaмyшлapи нaйсимoн сyяклapи мeтaэпифизa Ba aпoфизap зoнaдapдa тoFaй кaтлaми кaвaтлapининг кeтмa-кeтлиги усиш интeнсивлиги мeъëpий эонлигини билдиpaди.

§4.2. Экспериментал гипопаратиреозда энхондрал сyякланишнинг морфометрик курсаткичлари

Экспepимeнтaд гипoпapaтиpeoздa oлингaн мaтepиaддa мopфoлoгик тeкшиpиш yсyллapи aсoсидa нaйсимoн сyяклapнинг шaкллaниш дитами^си ypгaнилиб, энхoндpaд сyяклaниш KOнyниятлapини тaдкик килишгa бaFишлaнгaн. Тeкшиpилгaн нaзopaт rypy^H гистологик пpeпapaтлapи мaълyмoтлapи билaн гипoпapaтиpeoид x^a^ara жoнивopлapдaги усиш зoнaси гистологик мaнзapaси ypтaсидaги фapк сeзилapли дapaжaдa экaнлиги aникдaнгaн.

Экспepимeнтaд гипoпapaтиpeoздa энхoндpaл

сyяклaнишнинг мopфoмeтpик кypсaткичлapигa кypa эпифизap гиaлин тoFaй кaтлaми кyзaтyвнинг 15-кyнидa нaзopaт жoнивopлapигa нисбaтaн ypтaчa 7 мкн юпкaлaшгaнлиги aниклaнишигa кapaмaй бу дaвpдa хoндpoцитлapнинг ядам улуши yзгapмaгaнлиги мaълyм булди (11.2 % aтpoфидa).

3.1-жадвал

Гипопаратиреозда гиалин тoFай курсатгичларининг

солиштирма динамикаси (Даволашсиз)

Курсаткичлар Kyзaтyв вaкти Назорат гуру^и ГПТ

Гиалин тoFайнинг калинлиги, мкм 15-кун 331±14,2 326±21,2

3G-кyн 324±19,3 312±16,6

45-кун 323±13,8 321±12,5

6g - кун 320±18,6 278±18,8

Хондроцитларнинг хажм улуши % 15- кун 11,2±1,2 11,2±2,0

3G- кун 6,9±1,1 12,3±1,2

45- кун 12,4±1,2 15,1±1,4

60- кун 10,2±0,8 14,1±1,3

Ушбу курсаткичлар 30-кунга келиб бироз силжиши, яъни ГТ^ 312±16,6 гача пасайганлиги, лекин ХХ,У тескари 2 бараварга ортганлиги аникланди. Кузатувнинг 45-кунига келиб эса жараён баркарорлашгани кузатилди (ГТ^- 2 мкн пасайган, ХХ,У-2.7% ортган). Энг сунгги даврда (60-кун) ГТ^- назорат гурухига нисбатан -42 мкн фарк, ХХ,У-4 % атрофида ортганлиги аникланди. Аникланган ушбу узгаришлар гиалин тогай хужайравий микдорида эмас, асосан тогай матриксининг гипоплазияси манзарасини англатади. Демак, экспериментал гипопаратиреоз таъсирида купрок хондроцитлар функционал томондан узгариши хослигини хулоса килиш мумкин.

Гипокальциемия холатини фармакологик коррекциялаш натижасида энхондрал суякланиш интенсивлигини морфометрик бахолаш учун морфометрик улчашлар назорат ва гипопаратиреоз модели яратилган жониворлардан ажратиб олинган найсимон суякларнинг эпифиз, метафиз ва диафизар кисмлари булакчаларидан тайёрланган препаратларда утказилган. Олинган катталиклар узаро ва кузатув даврларига караб солиштирма тахлил килинган.

Эпифизар гиалин тогай катлами кузатувнинг 15-кунида назорат жониворларига нисбатан уртача 4 мкн юпкалашганлиги хамда бу даврда хондроцитларнинг хажм улуши жуда катта фарк билан узгармаганлиги маълум булди (уртача 1 % атрофида). Ушбу курсаткичлар 30-кунга келиб бироз силжиши, яъни ГТ^ 316±12,2гача пасайганлиги, лекин ХХ,У тескари 6.8% га ортганлиги аникланди. Кузатувнинг 45-кунига келиб эса жараён баркарорлашгани кузатилди (ГТ^- 18 мкн пасайган, ХХ,У-1% ортган). Энг сунгги 60-кунлик даврда ГТ^- назорат гурухига нисбатан -18 мкн фарк, ХХ,У- назорат гурухи курсаткичлари атрофидалиги аникланди. Даволаниш натижасида ушбу узгаришлар гиалин тогай хужайравий микдорида хамда тогай матриксининг архитектоникасида ижобий силжишни англатади.

Хулоса килиб айтганда, экспериментам гипопаратиреоз таъсирида кузатиладиган хондроцитларнинг функционал узгариши Д-кальцин препаратини куллаш натижасида анча тикланишини курсатади.

Эксперимент муддатларига мос равишда найсимон суяклар эпифизар гиалин тогай коплами тукимаси хужайравий тузилмасига регрессив таъсир этиб, хондроцитлар функционал активлигини кескин пасайиб, тогай хужайраларида кузатилган силжишлар ишонарлилиги ахамиятсиз, шунингдек, тогай матриксида толали тузилмаларнинг сезиларли ортиши кузатилади (Р<0,001). Айникса, тогай копламаси препаратларида хондроцитларнинг хажм улуши Д-кальцин берилган жониворларда референс курсатгичларга анча якинлашганлигини куриш мумкин. Кузатув муддатининг давомийлиги ортишига тугри пропорционал равишда морфометрик силжиш меъёрий томонга йуналганлиги куринади (Р<0,001).

Каламушлар найсимон суяклари суяк усти пардасида ташки каватнинг юпкалашиб (16,3%га), ташки ва ички каватлари орасидаги чегаранинг нотекислиги аникланади.Ушбу тукимада якка холда фибробластлар ва эластик толалар учрайди. Остеоген хужайралар эса фаоллиги пасайиб кам пролиферацияга учраган. Хужайралар орасидаги митоз аломатларига эга хужайралар жуда кам учрайди. Буялиш интенсивлиги юкори сохалар оч буялган сохалар билан алмашиниб жойлашиб мазкур сохаларда деструктив узгаришлар кузатилади. Бу эса кальций алмашинувининг издан чикишини ифодалайди.

Суяк усти пардаси ички каватининг ташки юзасида купинча реабсорбкия майдончалари ёки майдончалари ёки остеоид усимталар учрайди. Остеобластлар сони суяк усти пардасининг ички ва ташки каватлари гистологик кесим майдони шартли бирлиги 29,6% ва 23,2% микдорда камайиши кузатилади. Бу эса диафизнинг эндост ички суякланиш зонасида усиш жараёнининг секинлашидан далолат беради.

Айниксa ГПТ тaъсиpидa метaфизнинг ^a^ra кypилиши нисбaтaн ax,aмиятли yзгapишлap билaн кечaди.нaзоpaт rypy^ билaн солиштиpилгaндa суяк тpaбекyлaдapи микдоpининг емиpилиши Ba кaмaйиши тайсимон суяк кaнaдининг кенгaйиб боpишигa олиб келaди. Бу моpфологик MaH3apa тaжpибa rypy^ жонивоpлapи нaйсимон сyяклapи метaфиз кисми тpaбекyлaлapидa суякнинг нисбий хджмини пaсaйишигa олиб келaди. Шунингдек ГПТ моделидa кyзaтyвнинг кечки дaвpлapидa (30-60) остеоклaстлap сонининг оpтиб боpгaнлиги кyзaтилaди.

Экспеpиментaд гипопapaтиpеоздa нaзоpaт жонивоpлapи билaн солиштиpилгaндa ку^ок; суяк коpтикaл кисмининг pезоpбцияси кyзaтилиб, унинг окибaтидa фибpоз тyкимaнинг Уси6 yндa остеоклaстлap микдоpининг кaмaйишигa олиб келaди. Гипопapaтиpеознинг эpтa дaвpлapидa остеоклaстлap aсосaн томиpлap aтpофидa кyпaйиб aйлaнaсигa pезоpбция нaтижaсидa суяк лaкyнaлapини Ba yнгa фибpоблaстик x^aiïpanap томиpлap билaн Уси6 киpиши нaтижaсидa суяк лaкyнaдapини Ba yнгa фибpоблaстик x,yжaйpaдap томиpлap билaн УСИ6 к^иши нaтижaсидa суяк тyкимaси ypнини эгaллaйди.

Жaдвaл Ba paсмдa келтиpилгaн мaълyмотлapдaн кypиниб тypибдики, эпифизap гиaдин тоFaй кaтлaми кyзaтyвнинг 15-кyнидa нaзоpaт жонивоpлapигa нисбaтaн ypтaчa 7 мкн юпкaлaшгaнлиги aниклaнишигa кapaмaй бу дaвpдa xондpоцитлapнинг х^м улуши yзгapмaгaнлиги мaълyм 6улди (11.2 % aтpофидa).

Ушбу кypсaткичлap 30-кyнгa келиб биpоз силжиши, яъни ГТ^ 312±16,6 гaчa пaсaйгaнлиги, лекин ХХ,У тескapи 2 бapaвapгa оpтгaнлиги aниклaнди. Kyзaтyвнинг 45-кyнигa келиб эсa жapaëн бapкapоpлaшгaни кyзaтилди (ГТ^- 2 мкн пaсaйгaн, ХХ,У-2.7% оpтгaн). Энг сунгги дaвpдa (60-кyн) ГТ^- нaзоpaт rypy^Hra нисбaтaн -42 мкн фapк, ХХ,У-4 % aтpофидa оpтгaнлиги aниклaнди. Аникдaнгaн ушбу yзгapишлap гиaлин тоFaй x,yжaйpaвий микдоpидa эмaс, aсосaн тоFaй мaтpиксининг

гипоплазияси манзарасини англатади. Демак, экспериментам гипопаратиреоз таъсирида купрок хондроцитлар функционал томондан узгариши хослигини хулоса килиш мумкин.

§4.3. Гипокальциемия холатини фармакологик коррекциялаш натижасида энхондрал суякланиш интенсивлигини морфометрик бахолаш

Маълумки гипопаратиреоз касаллиги гипокальциемия холати билан намоён булади. Клиник амалиётда йукотилган кальцийни турли усулда коплашга каратилган усуллар адабиётларда баён килинган. Лекин гипопаратиреоз нафакат кондаги узгаришлар, балки ОИТда сурилиш жараёнини, хусусан кальцийнинг конга узлашишини бузилиши билан кечади. Бу хол даволаш стандартида факат инъекция усулида организмга кальций юборилишини акс этган. Масаланинг патогенетик мохиятидан келиб чикиб, кальций сурилишини таъминловчи ингредиентлар тутувчи комплекс препаратлардан бири булган Д-кальцинни тадкикотимизда кулладик.

Морфометрик улчашлар назорат ва гипопаратиреоз модели яратилган жониворлардан ажратиб олинган найсимон суякларнинг эпифиз, метафиз ва диафизар кисмлари булакчаларидан тайёрланган препаратларда утказилди. Олинган катталиклар узаро ва кузатув даврларига караб солиштирма тахлил килинди.

3.2-жадвал

Гипопаратиреозда гиалин тoFай курсатгичларининг солиштирма динамикаси (Даволаш натижасида)

Курсаткичлар Kyзaтyв вaкти Назорат гурухи ГПТ+Д

Гиалин тoFайнинг калинлиги, мкм 15-кун 331±14,2 327±14,6

30-кун 324±19,3 316±12,2

45-кун 323±13,8 305±15,6

60 - кун 320±18,6 302±16,2

Хондроцитларнинг хажм улуши % 15- кун 11,2±1,2 12,1±1.6

30- кун 6,9±1,1 11,8±1,8

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

45- кун 12,4±1,2 11,4±1,1

60- кун 10,2±0,8 10,2±1,2

Юкopидaги жaдвaддa кeлтиpилгaн кypсaткичлapидaн келиб чикиб, эпифизap гиaлин тoFaй кaтлaми кyзaтyвнинг 15-кyнидa нaзopaт жoнивopлapигa нисбaтaн ypтaчa 4 мкн юпкaлaшгaнлиги xaмдa бу дaвpдa хoндpoцитлapнинг xaжм улуши жyдa кaттa фapк билaн yзгapмaгaнлиги мaълyм булди (ypтaчa 1 % aтpoфидa). Ушбу кypсaткичлap 30-кyнгa келиб биpoз силжиши, яъни ГТ^ 316±12,2гaчa пaсaйгaнлиги, лекин ХХ,У тeскapи 6.8% гa opтгaнлиги aниклaнди. Kyзaтyвнинг 45-кyнигa келиб эсa жapaëн бapкapopлaшгaни кyзaтилди (ГТ^- 18 мкн пaсaйгaн, ХХ,У-1% opтгaн). Энг сунгги 60-кунлик дaвpдa ГТ^- нaзopaт rypyxHra нисбaтaн -18 мкн фapк, ХХ,У- нaзopaт гypyxи кypсaткичлapи aтpoфидaлиги aникдaнди. Дaвoлaниш нaтижaсидa ушбу yзгapишлap гиaлин тoFaй xyжaйpaвий микдopидa xaмдa тoFaй мaтpиксининг apхитeктoникaсидa ижобий силжишни aнглaтaди.

Хyлoсa килиб aйтгaндa, экспepимeнтaл гипoпapaтиpeoз тaъсиpидa кyзaтилaдигaн хoндpoцитлapнинг фyнкциoнaл yзгapиши Д-кaдьцин пpeпapaтини кУллaш нaтижaсидa ama тиктанишини кypсaтaди.

150 ш ~гг\

100 \—-■-А — /—*

с? ^ ** ^ <$>* ^

^ □ 0-50 □ 50-100 □ 100-150 □ 150-200

3.14-расм. Гипопаратиреозда гиалин тоFай курсатгичларининг солиштирма динамикаси

3.13-расм маълумотлари эксперимент муддатларига мос равишда найсимон суяклар эпифизар гиалин тогай коплами тукимаси хужайравий тузилмасига регрессив таъсир этиб, хондроцитлар функционал активлигини кескин пасайиб, тогай хужайраларида кузатилган силжишлар ишонарлилиги ахамиятсиз, шунингдек, тогай матриксида толали тузилмаларнинг сезиларли ортиши кузатилади (Р<0,001). Айникса, тогай копламаси препаратларида хондроцитларнинг хажм улуши Д-кальцин берилган жониворларда референс курсатгичларга анча якинлашганлигини куриш мумкин. Кузатув муддатининг давомийлиги ортишига тугри пропорционал равишда морфометрик силжиш меъёрий томонга йуналганлиги куринади (Р<0,001). Ушбу морфометрик натижалар Д-кальцин таъсирида гипопаратиреознинг салбий таъсирини камайиши ва морфологик жихатдан суякланиш жараёнининг изга тушишини тасдикланганлигини ифодалайди.

250 -198.3 150.9 120.9

216 218

Назорат гурухи 15 кун 30 кун 45 кун 60 кун

■ Метаэпифизар зонаси ■ Апофизар зонаси

3.15-расм. Метаэпифизар ва апофизар усиш зоналарининг солиштирма морфометрик тахлили

Буйлама кесимларда диафизнинг урта кисмидан олинган препаратларда турли интенсивликдаги буялиш мозаик куринишни олган. Алохида мозаик сохалар узаро алмашиниб жойлашган булиб "догсимон" булиб куринади. Компакт суяк моддасида остеопароз белгилари пайдо булиб суяк устунчаларида сийраклашиш аломатлари аникланади ва куриш майдонида компакт модда майдони кичрайиб боради.

Мозаик куринишни олган чизиклар буйлаб суяк тукимасининг атрофик сохалари аникланади. Буларнинг барчаси суяк тукимасининг чукур морфофункционал кайта курилишини акс эттиради. Диафиз кисми зич тукимасида суяк хужайраларининг кам учраши ахамиятсиз булсада, кузатилади. Остеокластларнинг резорбтив фаолияти натижасида суяк илик канали кенгайиб боради. Суяк тукимасида оралик модда камайиши аникланади.

Найсимон суякларнинг диафизи суяк усти пардаси калинлиги экспериментал гипопаратиреоз таъсирида назорат гурухи жониворларининг курсаткичларига нисбатан дастлабки 15 кунда 27,21%га, 30-кунига келиб 31,9%га, 45-куни 27,8%га ва 60 куни

21,7%ra юпкaлaшгaн бyлсa, гипопapaтиpеоз x,олaтидa Д-кaльцин кyллaнraндa эсa Ky3aTyB дaвpлapидa (15-60 KyH) мое paвишдa 6,2%; 14,7%; 12,2% Ba 7,1%гaгинa фapк килиши кyзaтилди.

3.1б-расм. Диафизда суяк усти пардаси калинлиги

динамикаси

ypraHanaëTraH сyяклap диaфизидa пеpиостнинг остеоген KaBaTHHHHr кaлинлиги кypсaткичлapининг силжиши экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa дaволaнмaгaн кaлaмyшлap Ba фapмокологик roppeKu^ килинган 2-aсосий rypyx жонивоpлapи yзapо тaккослaнгaндa кyзaтyвнинг 15-кyнидa 4,7% Ba 3,1%; 30-кyнидa 13,9% Ba 11,8%; 45-кyнидa 8,1% Ba 6,5%; 60-KyHra келиб эсa 7,2% Ba 5,3% ra фapк aниклaнгaн (Р<0,001).

3.3-жадвал

Кузатув даврларида гипопаратиреоз таъсирида найсимон суяклар морфометрик курсаткичларининг динамикаси (даволаш ва даволашсиз)

Тадкикот гурухлари Кузатув кунлари Диафизда суяк усти пардаси калинлиги, мкм Диафизда периост остеоген кавати калинлиги, мкм Метафизда суяк усти пардаси калинлиги, мкм Метафизда остеоген кавати калинлиги, мкм Курув майдонида диафиз эндостида остеобластлар сони, дона Диафиз периостида остеобластлар сони, дона

Назорат 15 18,45 ± 1,53 27,88 ± 2,08 26,44 ±2,14 23,46 ± 2,04 18,16 ± 1,75 21,04 ± 1,31

30 26,53 ± 1,94 36,54 ± 2,94 29,85 ± 2,80 28,05 ± 3,00 14,48 ± 1,24 16,49 ± 1,03

45 30,86 ± 2,64 45,13 ±3,86 38,42 ± 3,00 36,94 ±3,41 10,89 ± 1,00 14,89 ± 1,00

60 36,88 ±2,50 58,14 ±4,64 46,25 ± 2,96 42,15 ±5,76 8,23 ± 0,59 12,61 ± 1,90

ГПТ 15 13,43 ± 1,03* 26,59 ±2,05** 18,44 ± 1,81** 17,92 ± 1,53** 16,47 ± 1,52** 18,47 ± 1,48**

30 18,06 ± 1,54** 31,48 ±3,00** 25,68 ±2,16** 24,40 ± 2,04* 12,89 ± 1,03** 11,09 ± 1,03**

45 24,14 ± 1,93* 41,51 ±4,15* 35,45 ± 3,00* 30,37 ± 3,00*** 8,42 ±0,93*** 10,05 ± 1,00***

60 28,86 ± 2,38*** 53,96 ±5,01** 37,73 ± 3,07** 35,25 ±3,67* 5,82 ±0,75* 9,53 ±0,86***

ГПТ+Д 15 17,42 ± 1,43* 27,02 ±2,11** 23,74 ±2,21** 22,32 ± 2,42* 17,18 ± 1,19* 20,14 ± 1,24*

30 22,62 ± 1,75* 32,23 ±2,36** 27,15 ±2,24* 25,12 ±2,84** 13,26 ± 1,32* 16,12 ± 1,13**

45 27,12 ±2,33* 42,22 ±2,77** 36,56 ±2,82* 33,74 ±3,28* 10,11 ± 1,21* 11,78 ± 1,24**

60 34,29 ± 1,87* 55,11 ±3,78* 41,32 ±2,24** 40,23 ± 4,47* 7,13 ±0,42* 10,28 ± 1,85**

Изох,: * - Р<0,05, ** - Р<0,01, *** - Р<0,001 булганда курсаткичларнинг меъёрий даражалар билан ишонарли фарк;и деб х,исобланди.

70 60

50 -45,13

40 _36,54

30 20 10 0

Назорат

58,14

27,88

53,96

26,59

44,76

27,48

Тажриба №1 Тажриба №2

■ 15-кун и30-кун И45-кун ■60-кун

3.17-расм. Диафизда периост остеоген кавати калинлиги

динамикаси

Кузатувнинг мос даврларида периост остеоген каватининг иккала асосий гурух жониворларида узгариши динамикаси киёсий натижалари даволаш самарадорлигининг уртача 2,0%ни ташкил этишини курсатади.

45 40 35 30 25 20 15 10 5 0

42,15

35,25

23,4

39,28

33,5' 28,4|

19,6

Назорат Тажриба №1

■ 15-кун И30-кун И45-кун

Тажриба №2 60-кун

3.19-расм. Метафизда остеоген кавати калинлиги динамикаси

Метaфиздa суяк усти пapдaси калинлигининг Ha30paT rypyx жонивоpлapи кхрсаткичларига нисбатан экспеpиментaл гypyхлapдa кузатувнинг 15-кунида 30,03% ва 10,13% (18,44 +1,81;23,74+2,21), 30-куни 13,97% ва 9,05%(25,68+2,16; 27,15+2,24) 45-куни 7,74% ва 4,85% (35,45+3,00; 36,56+2,82), 60-куни 18,43% ва 10,66% (37,73+3,07; 41,32+2,24) булиши суяк метафизида суяк пapдaсининг нисбатан юпкалиги ва ЭГПТ таъс^ида янада камайиши ва фapмокологик коppекция натижасида меъëpий кypсaткичлapгa анча якин силжишлap билан намоён булиши кузатилади .

2оДиафиз периостида остеобластлар сони динамика с и

21,04

Назорат Тажриба №1 Тажриба №2

■ 15-кун ■ 30-кун ■ 45-кун ■ 60-кун

3.22-расм. Метафизда суяк усти пардаси каватларининг

солиштирма динамикаси

Метафизда остеоген кавати калинлиги моpфометpик тахлил килинганда нaзоpaт rypy^ жонивоpлapидa 15-60 кyнлap динамикасида 23,46 мкм дан 42,15 мкм гача yзгapиш кузатилган булса, ушбу кypсaткич ЭГПТ да 17,94 мкм дан 35,25 мкм гача, гипокальцемия холатини даволаш фонида эса айнан шу дaвp мобайнида худди шу кypсaткичлap 25,12-40,23мкм оpaлиFидa yзгapиши (Р<0,001) аникланди.

Шyндaй килиб, нaйсимон сyяклap диaфизи Ba метaфизидaги суяк усти пapдaси Ba neproci^Hr остеоген KaBa™ кaлинлиги cолиштиpмa моpфомeтpик тaхлили шуни кypcaтдики, дacтaввaл мeъëpий жихaтдaн xaM мeтaфиз суяк усти пapдacи дифизидaгигa кapaгaндa ceзилapли кaлин, ЭПГТ фонидa эca ушбу фapк caклaнишигa KapaMa^a^ кyзaтyвнинг бapчa дaвpлapидa naCT кypcaткичлapгa эгa.

Диафиз суяк усти пардасининг солиштирма динамикаси

а58Д4

WL 5TV у 44,76 —15-кун

38,27 ПА П П —30-кун

Уж> IL? ад —45-кун

Мз,43 да

—ьи-кун

Назорат Тажриба №1 Тажриба №2

3.18-расм.Диафиз суяк усти пардасининг солиштирма анатомияси.

Kaлaмyшлap нaйcимон cyяклapи суяк усти пapдacидa тaшки кaвaтнинг юпкaлaшиб (16,3%ra), тaшки Ba ички кaвaтлapи оpacидaги чeгapaнинг нотекислиги aниклaнaди.Ушбy тyкимaдa яккa холдa фибpоблacтлap Ba элacтик толaлap yчpaйди. Остеоген хyжaйpaлap эca фaоллиги пacaйиб кaм пpолифepaциягa y4para^ Xyжaйpaлap оpacидaги митоз aломaтлapигa эга хyжaйpaлap жyдa кaм yчpaйди. БУялиш интенсивлиги юкоpи œxanap оч буялган œxanap билaн aлмaшиниб жойлaшиб MasRyp cохaлapдa дecтpyктив yзгapишлap кyзaтилaди. Бу эca кaльций aлмaшинyвининг издaн чикишини ифодaлaйди.

Янги хосил бyлгaн суяк тиник Ba cийpaк кypинaди.

Нaзоpaт гypyхи жонивоpлapидa пepиоcтнинг yp!a4a кaлинлиги

диафиз сохдсига нисбатан деярли 1,5 баробар катта булиб,...мкн ни ташкил этади. Тажрибада эса ушбу курсаткич ...мкнташкил этади.

50

Назорат Тажриба №1 Тажриба №2

■ 15-кун ИЗО-кун ■45-кун ■ 60-кун

3.20-расм. Метафизда суяк усти пардаси калинлиги

динамикаси

Суяк усти пардаси ички каватининг ташки юзасида купинча реабсорбкия майдончалари ёки майдончалари ёки остеоид усимталар учрайди. Остеобластлар сони суяк усти пардасининг ички ва ташки каватлари гистологик кесим майдони шартли бирлиги 29,6% ва 23,2% микдорда камайиши кузатилади. Бу эса диафизнинг эндост ички суякланиш зонасида усиш жараёнининг секинлашидан далолат беради.

3.20-расм. Метафизда суяк усти пардаси каватларининг

солиштирма динамикаси

3.21-расм. Метафизда суяк усти пардаси каватларининг

солиштирма динамикаси

Найсимон суяклар диафизи периостида остеобластлар сони тах,лили назорат гурух,га нисбатан ЭПГТ да кузатув даврлари динамикасида 15-куни 4,3%, 30-куни 32,8%, 45-куни 32,6%, 60-куни 24,5%га камайган булса, Д-кальцин буюрилган 3-гурух

жониворларида остеобластлар сони 15-куни 4,3%, 30-куни 2,7%, 60-куни 18%га фарк килиши, яъни референс курсаткичларга якин эканлиги кайд этилди.

Хулоса килиб айтганда, гипопаратиреоз холати найсимон суякларнинг хам метафизи, хам диафизи остеоген каватида остеобластлар фаоллигини кескин пасайишига, айникса диафиз периост катламларида остеобластлар сонининг камайиб кетишига олиб келади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Айникса ГПТ таъсирида метафизнинг кайта курилиши нисбатан ахамиятли узгаришлар билан кечади.назорат гурухи билан солиштирилганда суяк трабекулалари микдорининг емирилиши ва камайиши найсимон суяк каналининг кенгайиб боришига олиб келади.

25Диафиз периостида остеобластлар сони дннамикаси

21,04

Назорат Тажриба №1 Тажриба №2

■ 15-кун ■ 30-кун ■ 45-кун ■ 60-кун

3.22-расм. Метафизда суяк усти пардаси каватларининг

солиштирма динамикаси

Бу морфологик манзара тажриба гурухи жониворлари найсимон суяклари метафиз кисми трабекулаларида суякнинг нисбий хажмини пасайишига олиб келади. Шунингдек ГПТ моделида кузатувнинг кечки даврларида (30-60)остеокластлар сонининг ортиб борганлиги кузатилади.

Остеобластлар миадорининг тафовутлари

20

15

10 5 0

Назорат Тажриба №1 Тажриба №2

—15-кун —30-кун —45-кун —60-кун

3.23-расм. Метафизда суяк усти пардаси каватларининг

солиштирма динамикаси

Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa Ha30paT жонивоpлapи билaн солиштиpилгaндa ку^ок суяк коpтикaл кисмининг pезоpбцияси кузатилиб, унинг окибaтидa фибpоз тyкимaнинг Уси6 yндa остеоклaстлap микдоpининг кaмaйишигa олиб келaди. Гипопapaтиpеознинг эpтa дaвpлapидa остеоклaстлap aсосaн томиpлap aтpофидa купайиб aйлaнaсигa pезоpбция нaтижaсидa суяк лaкyнaлapини Ba yнгa фибpоблaстик xyжaйpaлap томиpлap билaн усиб кириши натижасида суяк лакуналарини ва yнгa фибpоблaстик x^aiïpanap томиpлap билан усиб киpиши натижасида суяк тукимаси ypнини эгаллайди.

IV боб буйича хулосалар

Моpфометpик тaхлиллap асасида энхондpaл сохдда усиш зонасининг тоpaйиши пpолифеpaтив хондpоцитлap каватининг йуколиб кетиши кейинчалик ёпилиб кетиши билан хapaктеpлaнди.

Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa тогай тyкимaлapидa моpфометpик текшиpyвлap натижасида гипопapaтиpеоз х,олатида найсимон сyяклap суякланишининг шаклланиш динамикаси paкaмли кaттaликлapдa уз исботини топди.

80

Найсимон суяклар эпифизар гиалин тогай коплами тукимаси хужайравий тузилмасига регрессив таъсир этиб, хондроцитлар функционал активлигини кескин пасайиб, тогай хужайраларида кузатилган силжишлар ишонарлилиги ахамиятсиз, шунингдек, тогай матриксида толали тузилмаларнинг сезиларли ортиши кузатилади (Р<0,001). Айникса, тогай копламаси препаратларида хондроцитларнинг хажм улуши Д-кальцин берилган жониворларда референс курсатгичларга анча якинлашганлигини куриш мумкин.

Юкоридагилардан хулоса килганда, дастлабки муддатлардаги гипопаратиреоз коррекция килиниши етарли булмасдан ушбу жараённи постнатал онтогенез кейинги даврларида хам назоратга олиш кераклиги маълум булди.

Таянч-харакат тизими (ТХ,Т) тугма ва орттирилган касалликлари барча патологик холатлар орасида етакчилик килади (болалик даврида 21%, катталарда эса 80-95%). Жахон согликни саклаш ташкилоти (ЖССТ) маълумотларида «...локомотор патологиялар ер юзи ахолисининг 75% ида кузатилади...». Бу курсаткич купчилик олимларнинг диккат марказида эканлиги, катор илмий натижалар баён килинмокда.

Жахонда гипопаратиреоз таъсирида суякланиш параметрларини морфофункционал тавсифлаш максадида катор илмий тадкикотлар амалга оширилмокда. Бу борада, эндхондрал суякланиш жараёнида морфологик тузилмаларнинг экспериментал гипопаратиреоз чакирилган каламушларда кузатувнинг турли муддатларида морфологик узгаришларини хамда тажрибада остеоген элементлар тузилишидаги узгаришлари даражаси ва бу узгаришларнинг суяк тузилишида морфологик намоён булишини бахолашни илмий асослаш зарурияти юзага келмокда. Фармокологик коррекция килинган гипопаратиреоз шароитида дифференциаллашаётган

тогайларнинг морфологик ва морфометрик хусусиятларни тахлил килиш ва суякларнинг турли сохалари, яъни эпифиз, метафиз ва

диафизларида тогай, суяк ва суяк усти пардалари хужайравий таркибининг суякланиш интенсивлигидаги ахамиятини бахолаш хамда кузатиладиган морфологик узгаришлари орасидаги богликликни бахолаш тизимини ишлаб чикиш ва шаклий узгаришларни олдини олишга каратилган тадбирларни такомиллаштириш кабилар алохида ахамият касб этади.

Мамлакатимиз тиббиёт сохасини ривожлантиришда фундаментал тадкикотларни жахон андозалари талабларига мослаштириш билан бир каторда усувчи организмда ТХ,Т патологияларини ривожланишига олиб келувчи хавф омилларини кайд этиш ва таркалишини камайтириш, болалар орасида диспластик деформациялар кузатилган беморларни аниклаш ва улардаги нуксонларни бартараф этиш зарур муаммолардан биридир. Бу борада «...жойларда ахоли орасидатиббий профилактик тадбирлар сифати ва самарадорлигини оптималлаштиришга эришиш ва ракобатбардош халкаро стандартларни касалликларни олдини олиш, даволаш ва реабилитация жавхаларида жорий этишда юкори технологик усулларини куллаш...» каби вазифалар белгиланган. Ушбу вазифалардан болалар орасида ТХ,Т тизимининг аномалияларининг олдини олиш ва самарали даволаш тизимини яратиш, гипопаратиреоз холатини уз вактида ташхислаш ва даволашда замонавий тиббий хизмат курсатиш даражасини янги боскичга кутаришни такомиллаштириш оркали касаллик окибатида юзага келадиган ривожланиш аномалияларининг асоратларини камайтиришга каратилган.

Узок хориж (Bassett J.H., et all 2010; Cardoso L.F., Maciel L.M., de Paula F.J., 2014; Javed Z, Sathyapalan T.2016) ва якин хориж (Родзаевская Е.Б., 2002; Труш В.В., Соболев В.И., 2003; Nikishin D.V., 2010; Оганян А.В., 2010; Ночевная Л.Б., Павленко О.А., Калинина О.Ю., Столяров В.А., 2011; Мехоношин Е.П., 2012; Камилов Ф.Х., ва бошк, 2018) олимлари илмий адабиётлари шархининг курсатишича, гипопаратиреоз таъсирида ривожланиш

аномалиялари ва тугма патологиялари этиологияси хамда таянч харакат тизими шикастланишининг патоморфологик мохияти хозиргача аник урганилмаган. Афсуски, чоп этилган манбалар гипопаратиреознинг таьсири хакида тулик маьлумотлар бермайди. Постнатал онтогенезнинг турли даврларида таянч харакат тизими тузилмаларининг динамикада морфологик ривожланиши, гипопаратиреоз таъсирида энхондрал суякланиш тузилмаларининг ёш даврларидаги шаклланиш механизмлари, эрта постнатал даврларда гипопаратиреоз холатининг коррекция килиниши фонида суякланиш интенсивлигининг суяклар постнатал ривожланиш динамикаси хакида асосланган тассаввурлар йук. Гипопаратиреозда гипокальциемия холатини коплаб турувчи фармакологик коррекция килишнинг бола таянч харакат тизими постнатал ривожланиши ва шаклланишига таъсири ахамияти хам маълум эмас. Тиббиётнинг бу долзарб муаммоларини урганиш, шубхасиз, катта илмий-амалий ахамиятга эга.

VJ

Узбекистонда эндокрин етишмовчилик таъсирида таянч харакат тизими тугма ривожланиш нуксонларининг морфологик курсаткичларини бахолашда катор муаллифлар иш олиб боришган (Азизов М.Ж. ва бошк.,2010; Рахимов К.Р., 2001; Исмаилов С. И., 2004; Ахмедов Ш.М., 2016; Миршаропов У.М., Ахмедова С.М., 2018; Расулов Х,.А., 2004-2020), аммо энхондрал суякланиш параметрлари ва гипопаратиреоз таъсиридаги узгаришларнинг морфофункционал тавсифи урганилмаган.

Тадкицотда постнатал онтогенез даврларида экспериментал гипопаратиреоз таъсирида найсимон суяклар суякланиш жараёнининг морфологик хусусиятларини бахолашни такомиллаштириш максад килинди.

Тадкикотда илк маротаба гипопаратиреоз чакирилган каламушлардан найсимон суяклар анатомик тузилмаларининг постнатал шаклланиши хусусиятлари комплекс тарзда морфологик тахлил килинган;

экcпepимeнтaл гипопapaтиpeознинг ycaëтгaн оpгaнизмнинг нaйcимон cyяклap cтpyктypaлapининг поcтнaтaл усиши Ba суяктанишига caлбий тaъcиp кypcaтиши иcботлaнгaн;

тайсимон cyяклap xyжaйpaлapнинг диффepeнциaциялaниши Ba фyнкционaл бузилиши билaн биpгa кeчгaнлиги, хондpоцитлap диффepeнциaциялaнишининг ceкинлaшиши нaтижacидa усиш cypъaтининг оpкaдa колиши кypинишлapидa нaмоëн булиши иcботлaнгaн;

cоFлом онa кaлaмyшлapдaн олинган cоFлом xaмдa гипопapaтиpeоз модели яpaтилгaн болa кaлaмyшлapдa зич биpиктиpyвчи тyкимaдaн тyзилгaн cтpyктypaлapнинг суяк aпофизлapигa б^икиш cоxaлapининг поcтнaтaл pивожлaниши Ba шaкллaнишидa yзигa хос тaфовyтлap боpлиги иcботлaнгaн;

гипопapaтиpeоз чaкиpилгaндa энхондpaл cyяклaниш cypъaти ceзилapли тоpмозлaнaди, мyкaммaл суяк apхитeктоникacи, суяк ycтyнчaлapи Ba yлapнинг xyжaйpa колониялapи пapaмeтpлapи-нинг кaмaйиши ^pcarn^^

гипопapaтиpeоз чaкиpилгaн кaлaмyшлapгa гипокaльциeмия XOлaтини Д-кaльцин пpeпapaти билaн коppeкциялaш, кaлaмyш гипопapaтиpeозининг caлбий тaьcиpи дapaжacининг ceзилapли пacaйишигa Ba нaйcимон cyяклapнинг поcтнaтaл pивожлaниши Ba cyяклaниш жapaëнлapининг мyтaдиллaшишигa олиб келиши иcботлaнгaн.

Экcпepимeнтaл тaдкикотлapдa 75 тa кaлaмyшлapдaн фойдaлaнилди. Дacтaввaл тaдкикот учун тaнa вaзни yp!a4a 218 ± 21,2г бyлгaн таслсиз 12 тa жинсий етук ypFOчи Ba 3 тa эpкaк лaбоpaтоp кaлaмyшлap олиниб, лapнинг кyпaйишигa шapоит яpaтилди.

Экcпepимeнтлapни yткaзиш, xaйвонлapдa тaжpибaлap кУллaшдa конунчилик мeъëpий xyжжaтлapи доиpacидaн чикмacдaн xaмдa бyтyнжaxон конвeнцияcи (yмypткaли xaйвонлapни xимоя килиш тyFpиcидa, 1997 йил) га тулик aмaл килинди. Kaлaмyшлap вивapий шapоитидa мaхcyc мeтaл

катакларда, хар бирида 5 та жонивордан ортик булмаган микдорда жойлаштирилди. Тажрибалар бахор-куз мавсумлари давомида олиб борилди. Хдр бир жонивор урнатилган меъёрий овкатланиш рациони доирасида овкатлантирилди. Жинсий етук каламушларнинг хомиладорлиги жинсий аъзосидан суртма олинганда, сперматозоидлар аникланган муддатда бошлаб белгиланди ва хомиладорликнинг 16 - 18 кунларидан бошлаб алохида катакларда ушланди.

Экспериментал жониворлар уч гурухга ажратилган холда: назорат гурухини -16 та; гипопаратиреоз модели яратилган 2-гурух (даволашсиз ГПТ) - 33 та ва яратилган гипопаратиреоз моделида даволаш учун комплекс дори воситаси Д-кальцин берилган 3-гурух (даволанган) - 26 та каламушлардан иборат булди.

Экспериментал гипопаратиреоз модели жаррохлик усулида амалга оширилди. Микроскоп остида галоген нур ёрдамида 4-5 марта катталаштирилди ва паратрахеал мушаклар уткир кискичлар ёрдамида трахеядан ажратиб олинди.

Трахея атрофида жойлашган калконсимон безнинг унг ва чап булаклари ажратилди. Берилаётган нурни флуоресцент нурига алмаштириш натижада иккита яшил рангда нурланувчи калкон олди бези куринди.

Одатда калкон олди безлари калконсимон без ёнида ёки юзасида жойлашади баъзан ундан узокрокда хам жойлашади. Секинлик билан яшил рангдаги калкон олди безини хирургик пинцет билан ушлаб косметологик электрокоагулятор (Radium B-650, Ukraina) ёрдамида ^ОБ коагулация килинди. Бунда стерил марли гомеостазни саклаш учун ишлатилди. Диккат билан трахея текширилади ва атрофидага яшил тукима олиб ташланганлигига эътибор берилди. Паратрахеал мушакларни полиглактин -910 ипи ёрдамида тугунли чок билан ёпилди. Тери коплами икки каторли узлуксиз чок ёрдамида ёпилади. Каламушларни тана хароратини тиклаш максадида алохида (37° C) катакларга олиб утилди.

Kaлaмyшлap yйFOнгaндaн сунг кaтaклapгa жeлaтинaгa бой озик моддa Ba cyB куйилди. Oпepaциядaн икки кун yтгaч умумий кaтaккa олинди Ba нaзоpaт килинди. Oпepaциядaн 3кун утгач кaлaмyшнинг дум киcмидaн 10 мкл кон олинди Ba aнaлизaтоp ëpдaмидa кондaги ионлaшгaн кaльций олинди. Экcпepимeнтдa кaлaмyшлapнинг aктивлaнгaн кaльций микдоpи (1,20±0,003 ммоль I л) aниклaнди. Kaлaмyшлapдa гипокaльциeмия, ПТГ микдоpи кaмaйгaн Ba зapдобдaги фоcфaт микдоpи ошгaнлиги кypинди.

Гистологик тaдкикотлap учун кaлaмyшлapнинг нaйcимон cyяклapи тyкимaлap комплекси aжpaтиб олинди. Нaйcимон суяк комплекси acоcaн суяк, тоFaйлap, суяк усти Ba тоFaй усти пapдaлapи Ba суякнинг тaшки элeмeнтлapини мeхaник жapоxaтлaмacлик учун суяк aпофизлapи унт ëпишгaн юмшок тyкимaлap билaн биpгaликдa aжpaтилди. Oлингaн бyлaкчaлap 10 % rampan фоpмaлиндa 7 кун дaвомидa котиpилиб, cyнгpa 1,5 - 2 œa! дaвомидa cпиpтнинг усиб боpиш yткиpлигидaги эpитмacи (50%, 70%, 96%, Ba 100%) оpкaли cyвcизлaнтиpилиб, пapaфин куйилди Ba 5 - 6 микpон кaлинликдa кecимлap тaйëpлaнди. Oлингaн кecимлap гeмaтокcилин - эозин, пи^офукцин ëpдaмидa Вaн Гизон ycyллapидa буялиб, шунингдек гиcтокимëвий буяш ycyллapидaн толуидин куки Ba ШИK-peaкцияcи кУллaнилди.

Тaдкикот дaвомидa суяк, TOFa^ пишик биpиктиpyвчи тyкимaдaн ибоpaт суяк усти Ba тоFaй усти пapдaлapи Ba кypyв мaйдони биpлигидa xyжaйpaлap ядpолapи микдоpи caнaлди. Нaзоpaт учун олинган гистологик пpeпapaтлapдa худди шу кypcaткичлap ëш дaвpлapидa динaмикacигa солишт^иб боpилди.

Дacтaввaл суяк биpиктиpyвчи тyкимacидa гипопapaтиpeоид омил тaъcиpидa Ba нaзоpaт кaлaмyшлapидaгигa кapaгaндa yзapо моpфомeтpик мyноcaбaти ceзилapли фapк килиши динaмик фapк килиши aниклaнди. Айтиш мумкинки, нaзоpaт кaлaмyшлapи пaйлapидa ëш дaвpлapи учун хос тapкибий Ba микдоpий yзгapишлap кyзaтилaди. Экcпepимeнтaл гипопapaтиpeоз

даврларида эса давомийлигининг ортиб бориши билан морфометрик параметрлар орасидаги микдорий муносабат силжиганлиги яккол кузга ташланади. Айникса ушбу йуналишдаги силжишлар гипопаратиреознинг кейинги муддатларида яна ортиб бориши аникланди. Таъкидлаш жоизки, мазкур тафовут нафакат назорат каламушлари билан солиштирилганда, балки эксперимент даврларининг (14-30; 3045; 45-60) курсаткичларини узаро солиштирганда хам морфометрик параметрлар силжиш анъанаси сакланганлиги узаро фаркларнинг статистик ахамиятлилиги Р < 0,005 эканлиги билан уз исботини топади. Морфометрик тадкикотлар Автандилов Г.Г. [1990] усулида улчаниб, Axiovision (Россия, Узок Шарк) дастурида кайта ишлов берилди.

Кузатув даврларида морфологик тадкикот учун аъзо ва тукима булакчалари ажратиб олиш билан бирга каламушлардан минераллаш алмашинуви ва суякланиш маркерлари (резорбция ва ремодуляция курсаткичлари) ни аниклаш учун кон олинди. ^он зардоби таркибида электролитлар Ca, P, Mg HUMAN (Германия) колорометрик жамланмасидан фойдаланиб аникланди. Суякнинг резорбция маркери - ишкорий фосфатаза ва ремодуляция маркери - ß-СТХ "ELISA" фирмаси реагентлари ёрдамида урганилди.

Тадкикотда танланган 75 нафар каламушларнинг 59 тасида паратиреоэктомия операцияси бажарилган ва гипопаратиреоз модели яратилган. Паратиреоэтомиядан сунг кузатувнинг 15-, 30, 45- ва 60-кунларида морфологик тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикотда морфологиянинг умумэътироф этилган макроскопик, микроскопик: гематоксилин эозин, Ван гизон буяш усуллари, гистокимёвий: ШИК реакция, толуидин куки, Хейла усуллари кулланилди. Морфологик текширишларда экспериментал жониворларда найсимон суякларнинг тукима ва хужайравий таркиби морфометрик усулларда тадкик этилди.

Экcпepимeнтнинг дacтлaбки мyддaтидa (15-куни) нaйcимон cyяклapдa (сон cyяклapи миcолидa) тоFaй тyзилмaлap 3 cохaдa: эпифизни коплaгaн гиaлин тоFaй (бyFим юзacи), диaфизни пepифepик коплaгaн суяк тacмacи бyйлaб жойлaшгaн тоFaй Ba cyяклapнинг усиш зонaлapини тaшкил этгaн мeтaэпифизap тоFaй плacтинкacи. Энхондpaл cyяклaниш интeнcивлигини бaхолaш учун суяк ички кисми тоFaй тyзилмaлapни динaмикaдa ypгaниш мaкcaдгa мyвофик.

Суяк усти пapдacи икки кaвaтдaн: тaшки зич биpиктиpyвчи тyкимa Ba ички кaмбиaл кaвaтлapи aжpaтилaди. Суякнинг энига усишини aйнa шу кaвaт тaъминлaйди. Гистолик тeкшиpилгaндa бу кaвaт acоcaн коллaгeнгa бой, хyжaйpaвий тapкиби фибpоцитлap, мaкpофaглap Ba xaволи хyжaйpaлap кypинaди. Лекин кон томиpлap куп булганлиги учун xyжaйpaлap популяцияси эндотeлиaл хyжaйpaлap тaшкил этaди.

Пapaтгоpмон суяк тyкимacининг кучли фapимaкологик индyктоpи булиб xиcоблaнaди. Пapaтгоpмон eтишмовчилиги билaн тyFилгaн кaлaмyшлap диcмоpф булиб хaëт тapзини олиб боpa олaди [171].

Суяк тyкимacидa тоFaй мaтpикcининг минepaлизaцияcи пacaйиши, нeовacкyлиpизaциянинг пacaйиши суяк тyкимacидa мeтaэпифизap оcтeоблacтлap кaмaйишигa олиб кeлaди. Нaтижaлapдaн келиб чик^н xолдa xомилa суяк моpфогeнeзигa пapaтгоpмон тоFaй-cyяк киcмидa мyxим ypин эгaллaйди.

1-3ой гипопapaтиpeоз холaтидa динaмикaдa кондa ионлaшгaн кaльций микдоpининг 1,27 дaн 0,88 мкмоль/л гaчa пacaйиши хaмдa моpфологик Ba моpфомeтpик излaнишлapимиздa остеогенез жapaëнининг издaн чикиши paкaмли кaттaликлapдa aник ифодaлaнди Ba ишонapли иcботлaнди. Kaльций-мaгний инозитгeкcaфоcфaт- фоcфоpнинг мypaккaб оpгaник биpикмacи булиб суяк тyкимacини усиш Ba pивожлaнишини бошкapaди. Пpeпapaт тapкибигa киpyвчи кaльций глюконaт оpгaнизмдaги кaльций дефицитини тyлдиpaди. Kaльций суяк тyкимacини acоcи

булиб бир катор мухим ферментлар фаолиятини активлаштиради, организмда ион мувозанатни бошкаради.

Фосфор мухим элемент булиб суяк тукимасининг оксиллари ва нуклеин кислоталари таркибига киради, фосфор бирикмалари энергия алмашинувида иштирок этади.

Витамин Д2 организмда Са2+ фосфорни актив метаболити хужайра мембранасидан осон кириб нишон аъзолар хужайраларининг рецепторлари билан богланади ва натижада кальций богловчи оксиллар активлашади ва Са2+ фосфорни ичакдан сурилиши ва буйракнинг проксимал эгри бугри каналчаларида реобсорбция кучайтирилади ва суяк тукимасида тупланиб суяк тукимасидан резорбция булишига тускинлик килади.

Экспериментал гипопаратиреозда олинган материалда морфологик текшириш усуллари асосида найсимон суякларнинг шаклланиш динамикаси урганилиб, энхондрал суякланиш конуниятлари тадкик килинди. Текширилган назорат гурухи гистологик препаратлари маълумотлари билан гипопаратиреоид холатдаги жониворлардаги усиш зонаси гистологик манзараси уртасидаги фарк сезиларли даражада эканлиги аникланди. Бу узгаришлар метаэпифизар пластинканинг базал каватдаги хондроцитлар вакуолизацияси билан ифодаланади.

Эксперимент муддатларига мос равишда найсимон суяклар эпифизар гиалин тогай коплами тукимаси хужайравий тузилмасига регрессив таъсир этиб, хондроцитлар функционал активлигини кескин пасайиб, тогай хужайраларида кузатилган силжишлар ишонарлилиги ахамиятсиз, шунингдек, тогай матриксида толали тузилмаларнинг сезиларли ортиши кузатилади (Р<0,001). Айникса, тогай копламаси препаратларида хондроцитларнинг хажм улуши Д-кальцин берилган жониворларда референс курсатгичларга анча якинлашганлигини куриш мумкин. Кузатув муддатининг давомийлиги ортишига тугри пропорционал равишда морфометрик силжиш меъёрий томонга йуналганлиги куринади (Р<0,001).

Гипопаратиреозда эпифизар тогай узгаришлари хондроцитларнинг учокли вакуолизацияси ва усиш зонасида хондроцитларнинг учокли дистрофиясигача силжийди. Экспериментринг сунги даврларида гиалин тогайни толали тогайга утишида юза ва утиш каватлар такомиллашиши ортда колиши аникланди. Энхондрал сохада усиш зонасининг торайиши пролифератив хондроцитлар каватининг йуколиб кетиши кейинчалик ёпилиб кетиши билан характерланди. Экспериментал гипопаратиреозда тогай тукималарида аник ифодаланган узгаришлар хондроцитлар вакуолизацияси билан характерланади. Морфологик текширувлар натижасида гипопаратиреоз холатида найсимон суяклар суякланишининг шаклланиш динамикаси конуниятлари уз исботини топди [152,158].

Найсимон суяклар эпифизар гиалин тогай коплами тукимаси хужайравий тузилмасига регрессив таъсир этиб, хондроцитлар функционал активлигини кескин пасайиб, тогай хужайраларида кузатилган силжишлар ишонарлилиги ахамиятсиз, шунингдек, тогай матриксида толали тузилмаларнинг сезиларли ортиши кузатилади (Р<0,001). Айникса, тогай копламаси препаратларида хондроцитларнинг хажм улуши Д-кальцин берилган жониворларда референс курсатгичларга анча якинлашганлигини куриш мумкин. ^он зардоби таркиби тахлил натижаларига кура гипопаратиреоз чакирилган ва Д-кальцин препарати юборилган жониворларда минераллар алмашинуви хамда суяк резорбцияси ва ремодуляция маркерлари микдори уртача пасайишга учраса, даволанмаган гипопаратиреоз таъсирида ривожланаётган авлодда ушбу курсаткичларнинг янада чукур пасайиши кузатилади.

Экспериментал тадкикотларимизда гипопаратиреозда Д-кальцин дори воситасининг кулланилиши натижалари коррекция танловининг самарали эканлигини морфологик ва биокимёвий жихатдан исботланди.

Гипопapaтиpeоз - ^ОБнинг ПТГ ишлaб чикapишининг пacaйиши билaн тaвcифлaнaди ëки тyкимaлapнинг пapaтгapмонгa ceзyвчaн peцeптоpлapнинг фaолияти издaн чикиши нaтижacидa фоcфоp-кaльций aлмaшинyвининг бузилиши билaн кeчaди.

Мaълyмки ПТГ хyжaйpaдaн тaшкapи кaльций гомeоcтaзини бошкapaди (1^см)

Пaрaтиреoид ropMoH тaъсиридa

Суяк х,ужайралари:

Остеoклaстлaр фaoллaшaди - суяк тукимаси резoрбцияси кучaяди. Остеoцитлaр фaoллaшaди -

кaльцифицирлaнгaн aтрoф матрикснинг

Ï

Буйраклар:

1,25(OH)2D3 х,осил булиши стимулланади. Ноорганик фосфор реабсорбцияси

г- 2+

тормозланади ва Са ионлари реабсорбцияси кучаяди.

Ичаклар:

Ca - бо€ловчи ок,сил х,осил булиши ортади, Ca2' ионлари

абсорбцияси кучаяди.

1-расм. Паратиреоид гормоннинг организмга меъёрий таъсир

механизмлари

Шунингдек, ПТГ фоcфоp aлмaшинyвидa иштиpок этaди. Айлaнaëтгaн кон тapкибидa фоcфоp микдоpининг оpтиши нaтижacидa ПТГ ceкpeцияcи оpтиб, унинг тaъcиpидa бyйpaк кaнaлчaлapидa фоcфоp peaбcоpбцияцияcи кескин кaмaяди. Бунинг окибaтидa остеоцит cинтeзловчи полипентид Ba кaльцитpиaл (1,25 (ОН)2Д синтези кaмaйиши кyзaтилaди. Гипопapaтиpeоздa ПТГ eтишмовчилиги ëки ишлaб

чикapилмaслиги гипокйльциемия pивожлaниши билaн кyзaтилaди.

Асосий татогенетик мехaнизми: остеоклaстлap фaоллигини пaсaйиши сyякдaн кйльций ювилишининг кaмaйиши; кйльцийнинг сийдик билaн aжpaлиши оpтиши; бyйpaкдa кaльцитpиол синтезининг кaмaйиши Ba ичaклapдa кйльций aдсоpбциясининг пaсaйиши кyзaтилaди (2-pacM).

2-расм. Гипопаратиреозда организмда салбий окибатларнинг патогенетик ривожланиш механизмлари

Экспериментал гипопаратиреоз моделида юкоридаги патогенетик механизм уз аксини топди. Буни олиб борилган биокимёвий, морфометрик ва морфологик тадкикотларимиз натижалари тасдиклайди.

Юкорида тухталиб утилган барча тараккиётга у ёки бу даражада таъсир утказувчи патологик жараёнлар, жумладан гипопаратиреоз меъёрий ривожланиш ва шаклланиш боскичларини издан чикишига олиб келади. Даставвал гипопаратиреоз хрлатини аниклаб олишда, факат ПТГ микдорини аниклаш етарли булмайди. Кальций ва фосфор микдоридан ташкари, албатта ионлашган кальций микдорини тахлил килиш лозим булади.

Гипопаратиреоздаги кон зардобидаги кальций камлигини коплашга кальций сакловчи дори воситаларини беришда, ичакдан

с» ^ ^ тт

сурилишини таъминловчи кальций, магний ва витамин Д комплексини (масалан Д-кальцин) куллаш максадга мувофик.

Ушбу назологиядаги беморларга Д-кальцин дори воситасини комплекс даволаш таркибида халкаро клиник кулланмаларда белгиланган дозада 10 ёшгача булган болаларга суткасига 2000МЕ ёки улчов кошикчасида, 10 ёшдандан катта болаларда эса 4000МЕ - 1 улчов кошигида 3 ой давомида берилди.

Болаларда гипопаратиреозни даволаш жараёнида суякланиш жараёнини назорат килишда кул панжа ракамли рентгенографиясидан фойдаланиш максадга мувофик.

ХУЛОСАЛАР

1. Поcтнaтaл онтогенезнинг дacтлaбки (1-3 ой) дaвpлapидa нaзоpaт жонивоpлap тайсимон cyяклapидa cyяклaниш жapaëнини моpфофyнкционaд yзгapишлapини ëш динaмикacигa мyвофик пpокcимaл Ba диcтaд мeтaэпифиз xaмдa aпофиз УСИШ (тоFaй) плacтинкaдapи, шунингдек диaфиз бyйлaб тacмacимон cyяклaниш жapaëни кeчaди;

2. Экcпepимeнтaл гипопapaтиpeоз тaъcиpидa нaйcимон cyяклapнинг пpокcимaл Ba диcтaд мeтaэпифизлapлapдa УСИШ зонaлapи пpолифepaция кaвaти хондpоцитлapи кутайиши ceкинлaншиб, юпкaдaшca, суяк диaфизидa экхондpaл cyяклaниш компaкт суяк юпкaдaшиши билaн бaxолaнaди;

3. Экcпepимeнтaд гипопapaтиpeоздa тайсимон cyяклapнинг тypли ceгмeнтлapи диффepeнциaдлaшyвининг тaхлилигa биноaн усиш зонaлapидa тоFaй кaтлaм кyзaтyвнинг 60 кyнидa xaм caкдaниб, хусусиятини йyкотмaйди. Диaфиздa эca энхондpaл cyяклaниш нaтижacидa тоFaй тyкимa си динaмикaдa aлмaшиниб боpaди. ЭГПТдa эca жapaëн мyвозaнaти усиш зонaлapи томон силжийди;

4. Гипопapaтиpeоз xолaти Д-кaльцин пpeпapaти билaн фapмaкологик коppeкция килингaндa шapоитдa энхондpaл cyяклaнишнинг моpфологик Ba моpфомeтpик кypcaткичлapи динaмикaдa ижобий силжиши aникдaнди;

5. Gлингaн нaтижaдap бyйичa экcпepимeнт дaвомидa нaйcимон cyяклap буйтаб ëш дaвpлapи бyйичa тоFaй Ba суяк мaйдонининг xaжм улуши дитамиоси кypcaткичлapи бyйичa aлгоpитм Ba дacтyp яpaтилиб, aмaдгa тaдбик этилди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Автандилов Г.Г. Медицинская морфометрия: Руководство. - М.: Медицина, 1990. - 384 с.

2. Атаманов В.М. (2020). ПАТОЛОГИЧЕСКИЕ ПЕРЕЛОМЫ ЛУЧЕВЫХ КОСТЕЙ У БОЛЬНОЙ С АУТОИММУННЫМ ПОЛИГЛАНДУЛЯРНЫМ СИНДРОМОМ 1-ГО ТИПА. Таврический медико-биологический вестник, 23 (2), 218-222.

3. Ахмедов Ш.М., Ахадова З.А., Акрамова М.Ю., Шавкатов У.Ш., Ортикбоев Ж.О. Строение суставного хряща коленного сустава // Морфология.- 2016.-Т.149 - №3.- С. 21-22.

4. Баиндурашвили А.Г., Чухраева И.Ю. Патология тазобедренных суставов в периоде новорожденности // Травматология и ортопедия России. 2011. N01(59). С. 112-116.

5. Белая Ж.Е., Рожинская Л.Я. Анаболическая терапия остеопороза. Терипаратид: эффективность, безопасность и область применения. // Остеопороз и остеопатии. - 2013. - Т. 16. -№2. - С. 32-40.. https://doi.org/10.14341/osteo2013232-40.

6. Белая Ж.Е., Рожинская Л.Я. Падения - важная социальная проблема пожилых людей. Основные механизмы развития и пути предупреждения. // РМЖ. - 2009. - Т. 17. - №24. - С. 1614-1619.

7. Гребенникова Т.А., Ларина И.И., Белая Ж.Е., Рожинская Л.Я. Клинический случай применения терипаратида для лечения послеоперационного гипопаратиреоза с неконтролируемой гипокальциемией в сочетании с тяжелым остеопорозом. // Остеопороз и остеопатии. - 2016. - Т. 19. - №3. -С. 37-40.

8. Гребенникова Татьяна Алексеевна, Белая Жанна Евгеньевна, & Мельниченко Галина Афнасьевна (2017). Гипопаратиреоз: современное представление о заболевании и новые методы лечения. Эндокринная хирургия, 11 (2), 70-80.

9. Дедух Н.В. Морфогенез межклеточного вещества суставного хряща человека III Закономерности морфогенеза

95

опорных структур позвоночника на различных этапах онтогенеза.- Ярославль, 1982. - С. 72-74

10. Иванникова И.Д.. "ТРУДНОСТИ РАННЕЙ ДИАГНОСТИКИ ГИПОФОСФАТЕМИЧЕСКОГО РАХИТА" FORCIPE, vol. 3, no. S, 2020, pp. 513-514.

11. Ковалева Е.В., Еремкина А.К., Крупинова Ю.А., Мирная С.С., Ким И.В., Кузнецов Н.С., Андреева Е.Н., Каронова Т.Л., Крюкова И.В., Мудунов А.М., Слепцов И.В., Мельниченко Г.А., Мокрышева Н.Г., and Дедов И.И.. "ОБЗОР КЛИНИЧЕСКИХ РЕКОМЕНДАЦИЙ ПО ГИПОПАРАТИРЕОЗУ" Проблемы эндокринологии, vol. 67, no. 4, 2021, pp. 68-83.

12. Кузнецов Н.С., Симакина О.В., Ким И.В. Предикторы послеоперационного гипопаратиреоза после тиреоидэктомии и методы его лечения. // Клиническая и экспериментальная тиреоидология. - 2012. - Т. 8. - №2. - С. 20-30.

13. Лаврищева Г.И., Оноприенко Г.А. Морфологические и клинические аспекты репаративной регенерации опорных органов и тканей,- М.: Медицина, 1996.-216.с.

14. Мажуга П.М., Житников А.Я., Ницевич Т.П. Развитие скелета конечности у наземных позвоночных. - Киев.: Наукова думка. 1993. С.67-71.

15. Матвейчук И.В. Структурно-функциональная адаптация костной ткани как композита с учетом видовых,

возрастных и функциональных особенностей. - Дисс....д.б.н. - М.,

1998. - 285 с.

16.Милов В. А., Докторов A.A., Матвейчук И.В. Взаимодействие сухожилий и связок с костью: Сб. науч. тр. НПО «Биомедицинские технологии». - М.,1996. -Вып. 5.-С. 36-41.

17.Мирная СС, Пигарова ЕА, Беляева АВ, Мокрышева НГ, Тюльпаков АН, Рожинская ЛЯ. Роль кальций-чувствительного рецептора в поддержании системы кальциевого гомеостаза. Остеопороз и остеопатии. 2010;(3):32-6.

18. Миршаропов У.М., Мирзамухамедов О.Х., Ахмедова С.М. Морфологические изменения стенки сердца крысят, рожденных от матерей с гипотиреозом // Вестник Ташкентской медицинской академии. - № 4 - 2018 -С.56 - 59.

19.Мокрышева НГ. Первичный гиперпаратиреоз. Эпидемиология, клиника, современные принципы диагностики и лечения. Дис. ... д-ра мед. наук. М.; 2011. 253 с.

20. Морфологическая характеристика дисплазии тазобедренного сустава при дисфункции щитовидной железы матери / Исмаилов С. И., Ходжаев Р. Р., Джалилов А. П., Расулов Х. А., Джалилова Ш. П. //Проблемы остеологии. -Киев, 2004. - № 3-4. С. 109-111.

21. Нуруллина Гузель Михайловна, Ахмадуллина Гузяль Илгисовна, & Маслова Ирина Сергеевна (2018). Функциональный гипопаратиреоз: причины, патогенез, клиническое значение в патологии костной ткани. Остеопороз и остеопатии, 21 (2), 30-35.

22. Опорные структуры человеческого организма: Методологические этюды // А.Г. Кочетков, Л.Л. Колесников, А.П. Сорокин и др. - Нижний Новгород: Изд-во НГМА. 1997. -148 с.

23. Орлова Е.М., Созаева Л.С., Маказан Н.В. Гипопаратиреоз у детей: клинические варианты, современная диагностика и лечение (лекция для врачей). // Доктор.Ру. - 2014. - Т. 11. - №99. -С. 27-30.

24.Пигарова Е.А., Рожинская Л.Я., Белая Ж.Е., и др. Клинические рекомендации Российской ассоциации эндокринологов по диагностике, лечению и профилактике дефицита витамина Э у взрослых. // Проблемы эндокринологии. -2016. - Т. 62. - №4. - С. 60-84.

25.Пикалюк В.С., Кутя С.А., Шадуро Д.В. Модификация методики гистологического исследования костной ткани. // Морфология 2010 том IV №3. -С. 72-76.

26. Послеоперационный гипопаратериоз и новый способ ее профилактики. О.С.Папов, Н.И.Лян, М.М.Ларионов, А.Н.Галян, В.Р.Латыпов, С.Н.Гаспорян, А.Н.Байков, В.В.Удут // Вестник ЮУрГУ №24 2010. - С.88-90.

27.Расулов Х.А. Влияние гипофункции щитовидной железы на формирование врожденной ортопедической патологии у детей / Сб. тез. Науки о человеке V конгресс молодых ученных и специалистов., - Томск, 2004. - с. 178-179.

28. Расулов Х.А. Влияние экспериментального гипотиреоза на структурные и обменные изменения костно-сухожильного сегмента конечностей // «Тиббиётда янги кун». Ташкент. 2019. -№2 (26). -С. 362-364.

29. Расулов Х.А., Примова Г.А Хидирова Г.О. Особенности элементов бедренной кости у крыс в экспериментальном

о ___

гипотиреозе //«Узбекистон врачлар ассоциацияси». Ташкент. 2019. -№1. -С. 139-14.

30.Расулов Х,.А. Экспериментал гипотиреозда каламушлар калконсимон бези ва оёк пайларининг морфофункционал хусусиятларини солиштирма бах,олаш //«Евразиский Вестник Педиатрии». Тошкент. 2019; 100-107 бетлар.

31.Ряховский М.А., Хайруллин Р.М., Ермоленко А.С., Митченко И.В. Возрастная динамика морфометрических показателей костей стопы человека по данным рентгеноостеометрии // Коллектив авторов, 2009. -С. 88-94.

32. Семенова Л.А., Раденска-Лоповок С.Г., Алексеева Л.И. Морфологическая характеристика остеоартроза // Архив патол. -2010. - № 2. - С. 47-49

33. Слащук К.Ю., Дегтярев М.В., Румянцев П.О., Трошина Е.А., Мельниченко Г.А. Методы визуализации околощитовидных желез при первичном гиперпаратиреозе. Обзор литературы. Эндокринная хирургия. 2019;13(4):153-174. https://doi.org/10.14341/serg12241

34. Слесаренко H.A., Сербский А.Е. Морфология матрикса собственных и поверхностных фасций конечности у некоторых плотоядных // Вестник Белорецк. гос. аграрн. ун-та. - 1998. -Вып. 6.-Ч.2.- С.75-82.

35. Трошина Виктория Вадимовна, Латкина Нонна Вадимовна, Мамедова Елизавета Октаевна, Белая Жанна

______v_/

Евгеньевна, & Кузнецов Николай Сергеевич (2019). ЧАСТНЫЙ СЛУЧАЙ ПОЗДНЕЙ ДИАГНОСТИКИ ПЕРВИЧНОГО ГИПЕРПАРАТИРЕОЗА. Эндокринная хирургия, 13 (2), 95-100.

36. Фаламеева О.В., Садовой М.А., Храпова Ю.В., Колосова Н.Г. Структурно-функциональные изменения костной ткани позвоночника и конечностей у крыс oxys //хирургия позвоночника 1/2006 -С. 88-94.

37. Abate EG, Clarke BL. Review of hypoparathyroidism. Front Endocrinol (Lausanne). 2016;7:172. https://doi.org/10.3389/fendo.2016.00172.

38. Abate EG, Clarke BL. Review of Hypoparathyroidism. Front Endocrinol (Lausanne). 2017 Jan 16;7:172.

39. Akasu H, Igarashi T, Tanaka K, Shimizu K. Photodynamic identification of human parathyroid glands with 5-aminolevulinic acid. J Nippon Med Sch. 2006;73(5):246-247. https://doi.org/10.1272/jnms.73.246.

40.Andrews EB, Gilsenan AW, Midkiff K, et al. The US postmarketing surveillance study of adult osteosarcoma and teriparatide: Study design and findings from the first 7 years. J Bone Miner Res. 2012;27(12):2429-2437. https://doi.org/10.1002/jbmr.1768.

41.Arlt W, Fremerey C, Callies F, et al. Well-being, mood and calcium homeostasis in patients with hypoparathyroidism receiving standard treatment with calcium and vitamin D. Eur J Endocrinol. 2002;146(2):215-222. https://doi.org/10.1530/eje.0.1460215.

42. Arnalsteen L, Quievreux JL, Huglo D, et al. [Reoperation for persistent or recurrent primary hyperparathyroidism. Seventy-

seven cases among 1888 operated patients. (In French).] Ann Chir. 2004; 129(4):224-231. https://doi.Org/10.1016/j.anchir.2004.03.007.

43. Bacon S, Crowley R. Developments in rare bone diseases and mineral disorders. Ther Adv Chronic Dis. 2018 Jan;9(1):51-60.

44.Ballane GT, Sfeir JG, Dakik HA, et al. Use of recombinant human parathyroid hormone in hypocalcemic cardiomyopathy. Eur J Endocrinol. 2012;166(6):1113-1120. https://doi.org/10.1530/EJE-11-1094.

45.Belhoul KM, Bakir ML, Saned MS, Kadhim AMA, Musallam KM, Taher AT. Serum ferritin levels and endocrinopathy in medically treated patients with p thalassemia major. Ann Hematol. 2012;91(7):1107—14.

46.Benjamin M., Ralph R.J. Functional and developmental anatomy of tendons and J ligaments II Am. acad. of Orthopaedic Surg: Rosemont, Illinois. - Illinois. -1995. - J P. 185-203.

47. Benmiloud F, Rebaudet S, Varoquaux A, et al. Impact of autofluorescence-based identification of parathyroids during total thyroidectomy on postoperative hypocalcemia: a before and after controlled study. Surgery. 2018;163(1): 23-30. https://doi.org/10.1016Zj.surg.2017.06.022.

48.Bilezikian JP, Brandi ML, Cusano NE, et al. Management of hypoparathyroidism: present and future. J Clin Endocrinol Metab. 2016;101(6):2313-2324. https://doi.org/10.1210/jc.2015-3910.

49. Bilezikian JP. Hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2020 Jun 1;105(6):1722-36.

50.Bilezikian JP, Khan A, Potts JT Jr, Brandi ML, Clarke BL, Shoback D, Juppner H, D'Amour P, Fox J, Rejnmark L, Mosekilde L, Rubin MR, Dempster D, Gafni R, Collins MT, Sliney J, Sanders J. Hypoparathyroidism in the adult: epidemiology, diagnosis, pathophysiology, target-organ involvement, treatment, and challenges for future research. J Bone Miner Res. 2011 ;26(10):2317— 37. doi: 10.1002/ jbmr.483.

51. Blaine J, Chonchol M, Levi M. Renal control of calcium, phosphate, and magnesium homeostasis. Clin J Am Soc Nephrol. 2015;10(7):1257—72.

52.Bollerslev J, Rejnmark L, Marcocci C, et al. European Society of Endocrinology clinical guideline: treatment of chronic hypoparathyroidism in adults. Eur J Endocrinol. 2015; 173(2):G1-20. https://doi.org/10.1530/EJE-15-0628.

53. Bordbar M, Omrani GR, Haghpanah S, Saki F, Karimi M, Zekavat O. Bone mineral density in transfusion-dependent thalassemia patients and its associated factors in So uthern Iran. Arch Osteoporos. 2020 Sep 21;15(1):148.

54.Brandi ML, Bilezikian JP, Shoback D, et al. Management of hypoparathyroidism: summary statement and guidelines. J Clin Endocrinol Metab. 2016;101(6):2273 -2283. https://doi.org/10.1210/jc.2015-3907.

55. Cao XL, Cheng ZG, Yu XL, et al. Ultrasound-guided percutaneous microwave ablation of parathyroid adenoma. J Vasc Interv Radiol. 2016;27(12):1929-1931. https://doi.org/10.1016/jjvir.2016.08.021.

56. Cassinello N, Ortega J, Lledo S. Intraoperative realtime (99m)TC sestamibi scintigraphy with miniature gamma camera allows minimally invasive parathyroidectomy without ioPTH determination in primary hyperparathyroidism. Langenbecks Arch Surg. 2009;394(5):869-874. https://doi.org/10.1007/s00423-009-0523-7.

57. Caudle AS, Brier SE, Calvo BF, et al. Experienced radio-guided surgery teams can successfully perform minimally invasive radio-guided parathyroidectomy without intraoperative parathyroid hormone assays. Am Surg. 2006;72(9):785-789.

58. Chawla H, Saha S, Kandasamy D, Sharma R, Sreenivas V, Goswami R. Vertebral Fractures and Bone Mineral Density in Patients With Idiopathic Hypoparathyroidism on Long-Term Follow-Up. J Clin Endocrinol Metab. 2017 Jan 1;102(1):251-258.

59. Christen P, Ito K, Muller R, et al. Patient-specific bone modelling and remodelling simulation of hypoparathyroidism based on human iliac crest biopsies. J Biomech. 2012;45(14): 2411-2416.

60. Cianferotti L, Marcucci G, Brandi ML. Causes and pathophysiology of hypoparathyroidism. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2018 Dec;32(6):909-925.

61. Cipriani C, Irani D, Bilezikian JP. Safety of osteoanabolic therapy: a decade of experience. J Bone Miner Res. 2012;27(12):2419-2428.

62. Cipriani C, Pepe J, Silva BC, Rubin MR, Cusano NE, McMahon DJ, Nieddu L, Angelozzi M, Biamonte F, Diacinti D, Hans D, Minisola S, Bilezikian JP. Comparative Effect of rhPTH(1-84) on Bone Mineral Density and Trabecular Bone Score in Hypoparathyroidism and Postmenopausal Osteoporosis. J Bone Miner Res. 2018 Dec;33(12):2132-2139.

63. Cirocchi R, Trastulli S, Randolph J, et al. Total or near-total thyroidectomy versus subtotal thyroidectomy for multinodular nontoxic goitre in adults. Cochrane Database Syst Rev. 2015;(8):CD010370.

64. Clarke BL, Kay Berg J, Fox J, et al. Pharmacokinetics and pharmacodynamics of subcutaneous recombinant parathyroid hormone (1-84) in patients with hypoparathyroidism: an open-label, single-dose, phase I study. Clin Ther. 2014;36(5):722-736. https://doi.org/10.10167i.clinthera.2014.04.001.

65. Clarke BL, Brown EM, Collins MT, Jüppner H, Lakatos P, Levine MA, Mannstadt MM, Bilezikian JP, Romanischen AF, Thakker RV. Epidemiology and diagnosis of hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2016;101(6):2284-99. doi: 10.1210/jc.2015-3908.

66. Cohen MS, Dilley WG, Wells SA, et al. Long-term functionality of cryopreserved parathyroid autografts: 13-year prospective analysis. Surgery. 2005;138(6):1033-1040. https://doi.org/10.1016/i.surg.2005.09.029.

67. Cusano NE, Bilezikian JP. Signs and Symptoms of Hypoparathyroidism. Endocrinol Metab Clin North Am. 2018 Dec;47(4):759-770.

68. Cusano NE, Rubin MR, Bilezikian JP. Parathyreoid hormone therapy for hypoparathyroidism. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2015;29(1):47-55. https://doi.org/10.10167i.beem.2014.09.001.

69. Cusano NE, Rubin MR, Irani D, et al. Use of parathyroid hormone in hypoparathyroidism. J Endocrinol Invest. 2013;36(11):1121-1127. https://doi.org/10.1007/bf03346763.

70. Cusano NE, Rubin MR, McMahon DJ, et al. PTH(1-84) is associated with improved quality of life in hypoparathyroidism through 5 years of therapy. J Clin Endocr Metab. 2014;99(10):3694-3699. https://doi.org/10.1210/ic.2014-2267.

71. Cusano NE, Rubin MR, McMahon DJ, et al. Therapy of hypoparathyroidism with PTH(1-84): a prospective four-year investigation of efficacy and safety. J Clin Endocrinol Metab. 2013;98(1):137-144. https://doi.org/10.1210/ic.2012-2984.

72. Cutolo M. Autoimmune polyendocrine syndromes. Autoimmun Rev. 2014;13(2):85-9.

73. DiMarco A, Chotalia R, Bloxham R, et al. Autofluorescence in parathyroidectomy: signal intensity correlates with serum calcium and parathyroid hormone but routine clinical use is not justified. World J Surg. 2019;43(6):1532-1537. https://doi.org/10.1007/s00268-019-04929-9.

74. Dong B, Endo I, Ohnishi Y, Mitsui Y, Kurahashi K, Kanai M, Hiasa M,Teramachi J, Tenshin H, Fukumoto S, Abe M, Matsumoto T. Persistent Activation ofCalcium-Sensing Receptor Suppresses Bone Turnover, Increases Microcracks, andDecreases Bone Strength. JBMR Plus. 2019 Mar 6;3(7):e10182.

75. Edafe O, Balasubramanian SP. Incidence, prevalence and risk factors for post-surgical hypocalcaemia and hypoparathyroidism. Gland Surg. 2017 Dec;6(Supplm1):S59-S68.

76.Edafe O, Antakia R, Laskar N, Uttley L, Balasubramanian SP. Systematic review and meta-analysis of predictors of post-thyroidectomy hypocalcaemia. Br J Surg. 2014;101(4): 307-20. doi: 10.1002/bjs.9384.

77.Eisenbarth GS, Gottlieb PA. Autoimmune polyendocrine syndromes. N Engl J Med. 2004;350(20):2068-79. doi: 10.1056/NEJMra030158.

78.Erbil Y, Barbaros U, Temel B, et al. The impact of age, vitamin D(3) level, and incidental parathyroidectomy on postoperative hypocalcemia after total or near total thyroidectomy. Am J Surg. 2009;197(4):439-446. https://doi.org/10.1016/i.amisurg.2008.01.032.

79.Fonseca OA, Calverley JR. Neurological manifestations of hypoparathyroidism. Arch Intern Med. 1967;120(2):202-206.

80. Formenti AM, Tecilazich F, Giubbini R, Giustina A. Risk of vertebralfractures in hypoparathyroidism. Rev Endocr Metab Disord. 2019Sep;20(3):295-302.

81. Garrahy A, Murphy MS, Sheahan P. Impact of postoperative magnesium levels on early hypocalcemia and permanent hypoparathyroidism after thyroidectomy. Head Neck. 2016;38(4):613-619. https://doi.org/10.1002/hed.23937.

82. Gaynor KU, Grigorieva IV, Mirczuk SM, Piret S, Kooblall KG, Stevenson M, Rizzoti K, Bowl MR, Nesbit MA, Christie PT, Fraser WD, Hough T, Whyte MP, Lovell-Badge R, Thakker R. Studies of mice deleted for Sox3 and uc482: relevance to X-linked hypoparathyroidism. Endocr Connect. 2020 Jan 1;9(2):173-86.

83. Goldstein RE, Billheimer D, Martin WH, Richards K. Sestamibi scanning and minimally invasive radioguided parathyroidectomy without intraoperative parathyroid hormone measurement. Ann Surg. 2003;237(5):722-730. https://doi.org/10.1097/01.SLA.0000064362.58751.59.

84. Grebennikova TA, Larina II, Belaya ZhE, Rozhinskaya LY. Clinical case of teriparatide use for the treatment of postoperative

hypoparathyroidism with uncontrolled hypocalcemia combined with severe osteoporosis. Osteoporosis and osteopathy.2016;19(3):37-40.

85. Grodski S, Serpell J. Evidence for the role of perioperative PTH measurement after total thyroidectomy as a predictor of hypocalcemia. World J Surg. 2008;32(7):1367-73.

86.Hadker N, Egan J, Sanders J, et al. Understanding the burden of illness associated with hypoparathyroidism reported among patients in the PARADOX study. Endocr Pract. 2014;20(7):671-679. https://doi.org/10.4158/EP13328.0R.

87. Hans SK, Levine SN. Hypoparathyroidism. 2021 Jul 18. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2021

88. Hauch A, Al-Qurayshi Z, Randolph G, Kandil E. Total thyroidectomy is associated with increased risk of complications for low- and high-volume surgeons. Ann Surg Oncol. 2014; 21(12):3844-3852.

89.Holick MF. Vitamin D deficiency. N Engl J Med. 2007; 357(3):266-281. https://doi.org/10.1056/NEJMra070553.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

90. Hong AR, Lee JH, Kim JH, Kim SW, Shin CS. Effect of Endogenous Parathyroid Hormone on Bone Geometry and Skeletal Microarchitecture. Calcif Tissue Int. 2019 Apr;104(4):382-389.

91. Hypoparathyroidism after total thyroidectomy // Minerva Chir. 2007. V. 62(5). P. 409-415.

92.Jakkani RK, Sureka J, Mathew J. Spondyloarthropathy occurring in long-standing idiopathic hypoparathyroidism. Radiol Case Reports [Internet]. 2015;6(4):545.

93. J0rgensen CU, Hom0e P, Dahl M, Hitz MF. Postoperative Chronic Hypoparathyroidism and Quality of Life After Total Thyroidectomy. JBMR Plus. 2021 Mar 16;5(4):e10479.

94. Judson BL, Shaha AR. Nuclear imaging and minimally invasive surgery in the management of hyperparathyroidism. J Nucl Med. 2008;49(11):1813-1818. https://doi.org/10.2967/jnumed.107.050237.

95. Kakava K, Tournis S, Papadakis G, Karelas I, Stampouloglou P, Kassi E, Triantafillopoulos I, Villiotou V, Karatzas T. Postsurgical hypoparathyroidism: a systematic review. In Vivo. 2016;30(3):171-9.

96. Karakas E, Müller HH, Schlosshauer T, et al. Reoperation for primary hyperparathyroidism: improvement of outcome over two decades. Langenbecks Arch Surg. 2013;398(1):99-106. https://doi.org/10.1007/s00423-012-1004-y.

97.Kemp EH, Habibullah M, Kluger N, Ranki A, Sandhu HK, Krohn KJ, Weetman AP. Prevalence and clinical associations of calcium-sensing receptor and NALP5 autoantibodies in Finnish APECED patients. J Clin Endocrinol Metab. 2014;99(3):1064-71. doi: 10.1210/jc.2013- 3723.

98.Kifor O, Moore FD Jr, Delaney M, Garber J, Hendy GN, Butters R, Gao P, Cantor TL, Kifor I, Brown EM, Wysolmerski J. A syndrome of hypocalciuric hypercalcemia caused by autoantibodies directed at the calcium-sensing receptor. J Clin Endocrinol Metab. 2003;88(1):60-72. doi: 10.1210/jc.2002-020249.

99.Kim JH, Shin YL, Yang S, Cheon CK, Cho JH, Lee BH, et al. Diverse genetic aetiologies and clinical outcomes of paediatric hypoparathyroidism. Clin Endocrinol (Oxf). 2015;83(6):790-6.

100. Kirkby-Bott J, Markogiannakis H, Skandarajah A, et al. Preoperative vitamin D deficiency predicts postoperative hypocalcemia after total thyroidectomy. World J Surg. 2011;35(2):324-330.

101. Kitaoka M. Ultrasonographic diagnosis of parathyroid glands and percutaneous ethanol injection therapy. Nephrol Dial Transplant. 2003;18 Suppl 3:27-30. https://doi.org/10.1093/ndt/gfg1007.

102. Korkusuz H, Wolf T, Grünwald F. Feasibility of bipolar radiofrequency ablation in patients with parathyroid adenoma: a first evaluation. Int J Hyperthermia. 2018;34(5):639-643. https://doi.org/ 10.1080/02656736. 2018.1453552.

103. Kose E, Kahramangil B, Aydin H, et al. Heterogeneous and low-intensity parathyroid autofluorescence: patterns suggesting hyperfunction at parathyroid exploration. Surgery. 2019;165(2):431-437. https://doi.org/10.10167j.surg.2018.08.006.

104. Lakatos P, Bajnok L, Lagast H, Valkusz Z. An open-label extension study of parathyroid hormone RHPTH(1-84) in adults with hypoparathyroidism. Endocr Pract. 2016;22(5): 523-532

105. Levy I, Licht C, Daneman A, Sochett E, Harrington J. The impact of hypoparathyroidism treatment on the kidney in children: Long-term retrospective follow-up study. J Clin Endocrinol Metab. 2015;100(11):4106—13.

106. Li Y, Song YH, Rais N, Connor E, Schatz D, Muir A, Maclaren N. Autoantibodies to the extracellular domain of the calcium sensing receptor in patients with acquired hypoparathyroidism. J Clin Invest. 1996;97(4):910-4. doi: 10.1172/JCI118513.

107. Liu C, Wu B, Huang P, et al. US-guided percutaneous microwave ablation for primary hyperparathyroidism with parathyroid nodules: feasibility and safety study. J Vasc Interv Radiol. 2016;27(6):867-875. https://doi.org/10.1016/jjvir.2016.02.013.

108. Liu J, Chen S, Quan T, Wang Y, Wang O, Nie M, Jiang Y, Li M, Xing X, Xia W. Bone microstructure of adult patients with nonsurgical hypoparathyroidism assessed by high-resolution peripheral quantitative computed tomography. Osteoporos Int. 2020 Nov;31(11):2219-2230.

109. Lombardi CP, Raffaelli M, Traini E, et al. Video-assisted minimally invasive parathyroidectomy: benefits and long-term results. World J Surg. 2009;33(11):2266-2281. https://doi.org/10.1007/s00268-009-9931-7.

110. Lorente-Poch L, Sancho JJ, Luis Muñoz-Nova J, Sánchez-Velázquez P, Sitges-Serra A. Defining the syndromes of parathyroid failure after total thyroidectomy. Gland Surg [Internet]. 2015;4(1):82-90.

111. Lorente-Poch L, Sancho JJ, Ruiz S, Sitges-Serra A. Importance of in situ preservation of parathyroid glands during total thyroidectomy. Br J Surg. 2015;102(4).

112. Lourida I, Thompson-Coon J, Dickens CM, et al. Parathyroid hormone, cognitive function and dementia: a systematic review. PLoS One. 2015;10(5):e0127574. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0127574.

113. Maeda SS, Moreira CA, Borba VZC, Bandeira F, Farias MLF de, Borges JLC, et al. Diagnosis and treatment of hypoparathyroidism: a position statement from the Brazilian Society of Endocrinology and Metabolism. Arch Endocrinol Metab. 2018;62(1):106-24.

114. Mannstadt M, Clarke BL, Vokes T, et al. Efficacy and safety of recombinant human parathyroid hormone (1-84) in hypoparathyroidism (REPLACE): a double-blind, placebo-controlled, randomised, phase 3 study. Lancet Diabetes Endocrinol. 2013;1(4):275-283. https://doi.org/10.1016/s2213-8587(13)70106-2.

115. Marcocci C, Bollerslev J, Khan AA, Shoback DM. Medical management of primary hyperparathyroidism: proceedings of the fourth international workshop on the management of asymptomatic primary hyperparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2014;99(10):3607-3618. https://doi.org/10.1210/jc.2014-1417.

116. Marcucci G, Cianferotti L, Brandi ML. Clinical presentation and management of hypoparathyroidism. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2018 Dec;32(6):927-939.

117. Mariani G, Gulec SA, Rubello D, et al. Preoperative localization and radioguided parathyroid surgery. J Nucl Med. 2003;44(9):1443-1458.

118. Marx SJ. Hyperparathyroid and hypoparathyroid disorders. N Engl J Med. 2000;343(25):1863-75. doi: 10.1056/ NEJM200012213432508.

119. McWade MA, Thomas G, Nguyen JQ, et al. Enhancing parathyroid gland visualization using a near infrared fluorescence-

based overlay imaging system. J Am Coll Surg. 2019;228(5):730-743. https://doi.Org/10.1016/j.jamcollsurg.2019.01.017.

120. Meloni A, Willcox N, Meager A, Atzeni M, Wolff AS, Husebye ES, Furcas M, Rosatelli MC, Cao A, Congia M. Autoimmune polyendocrine syndrome type 1: an extensive longitudinal study in Sardinian patients. J Clin Endocrinol Metab. 2012;97(4):1114-24. doi: 10.1210/ jc.2011-2461.

121. Minisola S, Dionisi S, Pacitti MT, et al. Gender differences in serum markers of bone resorption in healthy subjects and patients with disorders affecting bone. Osteoporos Int. 2002;13(2):171-175.

122. Mitchell DM, Regan S, Cooley MR, et al. Long-term follow-up of patients with hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2012;97(12):4507-4514. https://doi.org/10.1210/jc.2012-1808.

123. Namba N., Ozono K. Management of hypoparathyroidism // Clin. Calcium. 2005. V. 15(12). P. 17-22.

124. Natpara [package insert]. Bedminster, NJ: NPS Pharmaceuticals, Inc; 2015. Available on: http://ir.npsp.com/releasedetail.cfm?releaseid=892722.

125. Nikiforuk G, Fraser D, Poyton HG, McKendry JB. Calcific bridging of dental pulp caused by iatrogenic hypercalcemia. Report of a case. Oral Surg Oral Med Oral Pathol. 1981; 51(3):317-319.

126. Norman J, Lopez J, Politz D. Abandoning unilateral parathyroidectomy: why we reversed our position after 15,000 parathyroid operations. J Am Coll Surg. 2012;214(3):260-269. https://doi.org/10.1016/jjamcollsurg.2011.12.007.

127. Orlova EM, Bukina AM, Kuznetsova ES, Kareva MA, Zakharova EU, Peterkova VA, et al. Autoimmune polyglandular syndrome type 1 in Russian patients:Clinical variants and autoimmune regulator mutations. Horm Res Paediatr. 2010;73(6):449-57.

128. Paccou J, Javier RM, Henry-Desailly I, Ternynck C, Nottez A, Legroux-Gérotl, Robin F, Fardellone P, Lespessailles E, Roux C, Guggenbuhl P, Kolta S, CortetB. The French multicentre elevated

bone mass study: prevalence and causes.Osteoporos Int. 2021 Sep;32(9):1763-1775.

129. Page C, Strunski V. Parathyroid risk in total thyroidectomy for bilateral, benign, multinodular goitre: report of 351 surgical cases. J Laryngol Otol. 2007;121(3):237-241.

130. Powers J, Joy K, Ruscio A, Lagast H. Prevalence and incidence of hypoparathyroidism in the United States using a large claims database. J Bone Miner Res. 2013;28(12): 25702576. https://doi.org/10.1002/jbmr.2004.

131. Prosst RL, Willeke F, Schroeter L, et al. Fluorescence-guided minimally invasive parathyroidectomy: a novel detection technique for parathyroid glands. Surg Endosc. 2006;20(9):1488-1492. https://doi.org/10.1007/s00464-005-0471-4.

132. Rasulov H.A., Khidirova G.O. Morphological structure of the thigh -bone in white rats with action of hypothireoid condition. «Современная медицина: Новые подходы и актуальные исследования» Москва, 2017й №6(5)

133. Ritter K, Elfenbein D, Schneider DF, et al. Hypoparathyroidism after total thyroidectomy: incidence and resolution. J Surg Res. 2015;197(2):348-353. https://doi.org/10.1016/j.jss.2015.04.059.

134. Rubello D, Mariani G, Pelizzo MR; Italian Study Group of Radioguided Surgery and ImmunoScintigraphy. Minimally invasive radio-guided parathyroidectomy on a group of 452 primary hyperparathyroid patients: refinement of preoperative imaging and intraoperative procedure. Nuklearmedizin. 2007;46(3):85-92. https://doi.org/10.1160/nukmed-0036.

135. Rubin MR, Dempster DW, Sliney J, Jr., et al. PTH(1-84) administration reverses abnormal bone-remodeling dynamics and structure in hypoparathyroidism. J Bone Miner Res. 2011;26(11):2727-2736. https://doi.org/10.1002/jbmr.452.

136. Rubin MR, Dempster DW, Zhou H, et al. Dynamic and structural properties of the skeleton in hypoparathyroidism.

J Bone Miner Res. 2008;23(12):2018 2024. https://doi.org/10.1359/jbmr.080803.

137. Rubin MR, Sliney J, Jr., McMahon DJ, et al. Therapy of hypoparathyroidism with intact parathyroid hormone. Osteoporos Int. 2010;21(11):1927-1934. https://doi.org/10.1007/s00198-009-1149-x.

138. Rubin MR, Zhou H, Cusano NE, Majeed R, Omeragic B, Gomez M, Nickolas TL, Dempster DW, Bilezikian JP. The Effects of Long-term Administration of rhPTH(1-84) in Hypoparathyroidism by Bone Histomorphometry. J Bone Miner Res. 2018 Nov;33(11):1931-1939.

139. Rubin MR. Recent advances in understanding and managing hypoparathyroidism. F1000Res. 2020 Jul 23;9:F1000 Faculty Rev-766.

140. Rubin MR. Skeletal Manifestations of Hypoparathyroidism. Bone. 2019 Mar;120:548-555.

141. Rubin MR. Skeletal Manifestations of Hypoparathyroidism. Endocrinol Metab Clin North Am. 2018 Dec;47(4):825-837.

142. Rudin AV, McKenzie TJ, Thompson GB, et al. Evaluation of parathyroid glands with indocyanine green fluorescence angiography after thyroidectomy. World J Surg. 2019; 43(6):1538-1543. https://doi.org/10.1007/s00268-019-04909-z.

143. Saha S, Goswami R. Auditing the Efficacy and Safety of Alfacalcidol and Calcium Therapy in Idiopathic Hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2019 Apr 1;104(4):1325-1335.

144. Sakane EN, Vieira MCC, Lazaretti-Castro M, Maeda SS. Predictors of Poor Bone Microarchitecture Assessed by Trabecular Bone Score in Postsurgical Hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2019 Dec 1;104(12):5795-5803.

145. Sam AH, Dhillo WS, Donaldson M, et al. Serum parathyroid hormone is not an accurate predictor of postthyroidectomy hypocalcemia in vitamin D - deficient patients: a pilot study. Clin

Chem.2011;57(8):1206

1207. https://doi.org/10.1373/clinchem.2011.162909.

146. Schini M, Stirling R, Jacques RM, Oakes E, Peel NFA, Walsh JS, Eastell R. The prevalence and natural history of normocalcaemic hypoparathyroidism in a United Kingdom referral population. Clin Endocrinol (Oxf). 2020 Aug;93(2):119-126.

147. Seetharam SJ, Rajaraman V, Pandit N. Skeletal Changes in Hypoparathyroidism:X-ray to Bone Scintigraphy. Indian J Nucl Med. 2020 Jul-Sep;35(3):253-254.

148. Shoback D. Clinical practice. Hypoparathyroidism. N Engl J Med. 2008;359(4):391

403. https://doi.org/10.1056/NEJMcp0803050.

149. Sikjaer T, Rejnmark L, Rolighed L, et al. The effect of adding PTH(1-84) to conventional treatment of hypoparathyroidism: a randomized, placebo-controlled study. J Bone Miner Res. 2011;26(10):2358-2370. https://doi.org/10.1002/jbmr.470.

150. Sikjaer T, Rolighed L, Hess A, et al. Effects of PTH(1-84) therapy on muscle function and quality of life in hypoparathyroidism: results from a randomized controlled trial. Osteoporos Int. 2014;25(6):1717-1726. https://doi.org/10.1007/s00198-014-2677-6.

151. Silva BC, Bilezikian JP. Skeletal abnormalities in Hypoparathyroidism and in Primary Hyperparathyroidism. Rev Endocr Metab Disord. 2020 Nov 16.

152. Silva BC, Rubin MR, Cusano NE, Bilezikian JP. Bone imaging in hypoparathyroidism. Osteoporos Int. 2017 Feb;28(2):463-471.

153. Singh Ospina NM, Rodriguez-Gutierrez R, Maraka S, et al. Outcomes of parathyroidectomy in patients with primary hyperparathyroidism: a systematic review and meta-analysis. World J Surg. 2016;40(10):2359-2377. https://doi.org/10.1007/s00268-016-3514-1.

154. Sitges-Serra A, Ruiz S, Girvent M, Manjón H, Dueñas JP, Sancho JJ. Outcome of protracted hypoparathyroidism

after total thyroidectomy. Br J Surg. 2010;97(11):1687-95. doi: 10.1002/ bjs.7219.

155. Song L. Calcium and Bone Metabolism Indices. Adv Clin Chem. 2017;82:1-46.

156. Squires MH, Jarvis R, Shirley LA, Phay JE. Intraoperative parathyroid autofluorescence detection in patients with primary hyperparathyroidism. Ann Surg Oncol. 2019;26(4): 1142-1148. https://doi.org/10.1245/s10434-019-07161-w.

157. Stack BC Jr, Bimston DN, Bodenner DL, et al. American Association of Clinical Endocrinologists and American College of Endocrinology Disease state clinical review: postoperative hypoparathyroidism - definitions and management. Endocr Pract. 2015;21(6):674-685. https://doi.org/10.4158/EP14462.DSC.

158. Starr JR, Tabacco G, Majeed R, Omeragic B, Bandeira L, Rubin MR. PTH and bone material strength in hypoparathyroidism as measured by impact microindentation. Osteoporos Int. 2020 Feb;31(2):327-333.

159. Strunski V. Parathyroid risk in total thyroidectomy for bilateral, benign, multinodular goitre: report of 351 surgical cases // J. Laryngol. Otol. 2007. V. 121(3). P. 237-241. 2.

160. Suliburk JW, Sywak MS, Sidhu SB, Delbridge LW. 1000 minimally invasive parathyroidectomies without intra-operative parathyroid hormone measurement: lessons learned. ANZ J Surg. 2011;81(5):362-365. https://doi.org/10.1111/j.1445-2197.2010.05488.x.

161. Tay YD, Tabacco G, Bilezikian JP. Bone quality in hypoparathyroidism. Minerva Endocrinol (Torino). 2021 Sep;46(3):325-334.

162. Thomas G, McWade MA, Nguyen J, et al. Innovative surgical guidance for label-free real-time parathyroid identification. Surgery. 2019;165(1):114-123. https://doi.org/10.1016Zj.surg.2018.04.079.

163. Underbjerg L, Malmstroem S, Sikjaer T, Rejnmark L. Bone Status Among Patients With Nonsurgical Hypoparathyroidism, Autosomal Dominant Hypocalcaemia, and Pseudohypoparathyroidism: A Cohort Study. J Bone Miner Res. 2018 Mar;33(3):467-477.

164. Underbjerg L, Sikjaer T, Mosekilde L, Rejnmark L. Postsurgical hypoparathyroidism - risk of fractures, psychiatric diseases, cancer, cataract, and infections. J Bone Miner Res. 2014;29(11):2504-2510.

165. Underbjerg L, Sikjaer T, Mosekilde L, Rejnmark L. The epidemiology of nonsurgical hypoparathyroidism in Denmark: A nationwide case finding study. J Bone Miner Res. 2015;30(9):1738-44.

166. Venkat R, Kouniavsky G, Tufano RP, et al. Long-term outcome in patients with primary hyperparathyroidism who underwent minimally invasive parathyroidectomy. World J Surg. 2012;36(1):55-60. https://doi.org/10.1007/s00268-011-1344-8.

167. Veronese FM, Gopalswamy M, Kumar A, Adler J, Baumann M, Henze M, et al. A comparison of three fluorophores (ThT, ANS, bis-ANS) for the detection of amyloid fibers and prefibrillar oligomeric assemblies. Clin Orthop Relat Res [Internet]. 2015;22(4):244- 58.

168. Vokes T, Rubin MR, Winer KK, Mannstadt M, Cusano NE, Jüppner H, et al. Hypoparathyroidism. Prim Metab Bone Dis Disord Miner Metab. 2018;51:654-60.

169. Wachtel H, Bartlett EK, Kelz RR, et al. Primary hyperparathyroidism with negative imaging: a significant clinical problem. Ann Surg. 2014;260(3):474-480. https://doi.org/10.1097/SLA.0000000000000875.

170. Wang H, Liu J, Yin Y, et al. Recombinant human parathyroid hormone related protein 1-34 and 1-84 and their roles in osteoporosis treatment. PLoS One. 2014;9(2):e88237. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0088237.

171. Wilde D, Wilken L, Stamm B, Blaschke M, Heppner C, Chavanon ML, Leha A,Herrmann-Lingen C, Siggelkow H. The HPQ-Development and First Administration of a Questionnaire for Hypoparathyroid Patients. JBMR Plus. 2019 Nov 7;4(1):e10245.

172. Winer KK, Fulton KA, Albert PS, Cutler GB, Jr. Effects of pump versus twice-daily injection delivery of synthetic parathyroid hormone 1-34 in children with severe congenital hypoparathyroidism. JPediatr. 2014; 165 (3) :556-563 e551. https: //doi.org/ 10.1016 /j.jpeds. 2014.04.060.

173. Winer KK, Sinaii N, Reynolds J, et al. Long-term treatment of 12 children with chronic hypoparathyroidism: a randomized trial comparing synthetic human parathyroid hormone 1-34 versus calcitriol and calcium. J Clin Endocrinol Metab. 2010; 95(6):2680-2688. https://doi.org/10.1210/jc.2009-2464.

174. Winer KK, Zhang B, Shrader JA, et al. Synthetic human parathyroid hormone 1-34 replacement therapy: a randomized crossover trial comparing pump versus injections in the treatment of chronic hypoparathyroidism. J Clin Endocrinol Metab. 2012;97(2):391-399. https://doi.org/10.1210/jc.2011-1908.

175. Zhuo L, Peng LL, Zhang YM, et al. US-guided microwave ablation of hyperplastic parathyroid glands: safety and efficacy in patients with end-stage renal disease - a pilot study. Radiology. 2017;282(2):576-584. https://doi.org/10.1148/radiol.2016151875.

176. Zhuo L, Zhang L, Peng LL, et al. Microwave ablation of hyperplastic parathyroid glands is a treatment option for end-stage renal disease patients ineligible for surgical resection. Int J Hyperthermia. 2019;36(1):29-35.

https://doi.org/10.1080/02656736.2018.1528392.

ШАРТЛИ БЕЛГИЛАР РУЙХАТИ

ЖССТ -жахон согликни саклаш ташкилоти

ГАГ -гликозамингликонлар

ГПТ -гипопаратиреоз

^БОБ -калконсимон без олди бези

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

МНТ -марказий нерв тизими

ПГ -парат гормон

СМ -суяк модуляцияси

СРМ - суяк ремодуляцияси

ЭС - энхондрал суякланиш

ЭГПТ -экспериментал гипопаратиреоз

Т^Т -таянч харакат тизими

ФАИ -функционал активлик индекси

МУНДАРИЖА

КИРИШ..................................................................................... 4

I БОБ. СУЯКЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИДА МОРФОЛОГИК ШАКЛЛАНИШ ДИНАМИКАСИ ВА ГИПОПАРАТИРЕОЗ ТАЪСИРИДАГИ

УЗГАРИШЛАРИГА ДОИР ЗАМОНАВИЙ ЦАРАШЛАР.... 8

§1.1. Гипопаратиреознинг этиопатогенези, учраши ва усувчи организмга таъсирининг морфологик ва

метаболитик жихатлари............................................................ 8

§1.2. Скелет тузилиши ва унинг ривожланиш

хусусиятлари.............................................................................. 16

§1.3. Найсимон суяклар суякланиш жараёнининг

морфологик конуниятлари........................................................ 21

§1.4. Таянч-харакат тизимининг патологияларида гормонал омилнинг ахамияти.................................................................... 24

II БОБ. ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГИПОПАРАТИРЕОЗНИНГ НАЙСИМОН СУЯКЛАР СУЯКЛАНИШГА ТАЪСИРИНИ МОРФОФУНКЦИОНАЛ БА^ОЛАШНИНГ ТАДЦИЦОТ МАТЕРИАЛИ ВА

УСУЛЛАР..........................................................................................................................................................................34

§2.1.Экспериментал тадкикот материаллари................................................34

2.1.1 Экспериментал гипопаратиреоз моделини яратиш

усули......................................................................................................................................................................35

§2.2.Тадкикот усуллари........................................................................................................................38

2.2.1. Морфологик текшириш усуллари......................................................38

2.2.2. Ярим юпка кесимлар тайёрлаш усули........................................39

2.2.3. Морфометрия................................................................................................................................40

2.2.4. Гистокимёвий усул............................................................................................................40

2.2.5. Минераллар алмашинуви ва суякланиш маркерларини аниклаш усуллари............................................................................41

2.2.6.Статистик усуллар................................................................................................................41

III БOБ. НAЙСИМOН СУЯKЛAP СУЯKЛAНИШИНИНГ МЕЪЁPИЙ BA ЭKСПЕPИМЕНТAЛ ГИПOПAPAТИPЕOЗДAГИ СOЛИШТИPМA УЗГAPИШЛAP ДИНAМИKAСИ............................................. 43

§3.1. Ha30paT rypyx^ кaлaмyшлapидa сyяклaнишнинг

моpфологик кypиниши.............................................................. 43

§3.2. Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa энхондpaл

сyяклaнишнинг моpфологик тaфовyтлapи............................ 47

§3.3. Экспеpиментaл гипопapaтиpеозни фapмaкологик коppекциялaшнинг энхондpaл сyяклaнишдaги

сaмapaдоpлигини моpфологик бax,олaш................................ 52

§3.4. Ky3aTyB дaвpлapидa экспеpиментaл жонивоpлap минеpaллap aлмaшинyвининг метaболитик хyсyсиятлapи.... 55

IV БOБ. ЭKСПЕPИМЕНТAЛ ЖOНИBOPЛAP НAЙСИМOН СУЯKЛAPИНИНГ МOPФOМЕТPИK УЗГAPИШЛAP ДИНAМИKAСИ............................................. 64

§4.1. Нaзоpaт rypyx^ кaлaмyшлapидa тайсимон сyяклapнинг

стpyктyp yзгapишлapи................................................................. 64

§4.2. Экспеpиментaл гипопapaтиpеоздa энхондpaл

сyяклaнишнинг моpфометpик кypсaткичлapи...................... 65

§4.3. Гипокйльциемия xpлaтини фapмaкологик коppекциялaш нaтижaсидa энхондpaл сyяклaниш

интенсивлигини моpфометpик бaxолaш................................ 69

XУЛOСAЛAP................................................................................ 95

ФOЙДAЛAНИЛГAН AДAБИЁТЛAP PУЙ^AТИ................ 96

ШAPТЛИ БЕЛГИЛAP PУЙXAТИ........................................... {{

УЗБЕKИСTOН PЕСПУБЛИKAСИ СOFЛЩНИ СAЦЛAШ BAЗИPЛИГИ ТОШ^НТ ПЕДИATPИЯ ТИББИЁТ

ИНСТИТУТИ

XИДИPOBA Г.O.,.PAСУЛOB X.A

ГИПOПAPATИPЕOЗ TAЪСИPИДA НAЙСИMOН СУЯKЛAPНИНГСУЯKЛAНИШИ

Muharrir - Jamalov L.O. Musahhih - Islomova H.S. Texnik muharrir - Gulomov A.T.

«Fan ziyosi» nashriyoti. Litsenziya № 391S

Nashriyot manzili: Toshkent shahar Navoiy ko'chasi, 30-uy. E-mail: pachaxanovich@mail.ru. +998933764407.

Босишга pyxcaT этилди: 27.12.2Q22-йил Бичими 6Qx84 1/16. «TimesNewRoman» гapнитypaдa paкaмли боcмa ycyлдa чоп этилди. Шapтли боcмa тобоFи 7,5. Адaди 1QQ. № 284

"Fan va talim polígrafo' МЧЖ Боcмaxонacидa чоп этилди. Тошкент шaxpи, Дypмон йули Ky4ara, 24-уй.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.