Научная статья на тему 'Газни тозалашда қўлланиладиган аминлар таснифи'

Газни тозалашда қўлланиладиган аминлар таснифи Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
36
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
аммиак / аминлар / метил амин / диметиламин / триетиламин / алкиллаш жараёни / олефинлар / парафинларни алкиллаш

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Назира Ғафуровна Умарова, Дилшода Бахтиёровна Саиджонова

Маколада аммиак ёки аминларни азот атоми бўйича алкиллашда алкилловчи восита сифатида хлорли бирикмалар ва спиртлар олиниши ҳақида айтиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Назира Ғафуровна Умарова, Дилшода Бахтиёровна Саиджонова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Газни тозалашда қўлланиладиган аминлар таснифи»

Газни тозалашда кулланиладиган аминлар таснифи

Назира Гафуровна Умарова Дилшода Бахтиёровна Саиджонова Бухоро мухандислик-технология институти

Аннотация: Маколада аммиак ёки аминларни азот атоми буйича алкиллашда алкилловчи восита сифатида хлорли бирикмалар ва спиртлар олиниши хдкида айтиб утилган.

Калит сузлар: аммиак, аминлар, метил амин, диметиламин, триетиламин, алкиллаш жараёни, олефинлар, парафинларни алкиллаш

Classification of amines used in gas purification

Nazira Gafurovna Umarova Dilshoda Bakhtiorovna Saidjonova Bukhara Institute of Engineering and Technology

Abstract: The article mentions the preparation of chlorine compounds and alcohols as alkylating agents in the alkylation of ammonia or amines by nitrogen atom.

Keywords: ammonia, amines, methyl amine, dimethylamine, triethylamine, alkylation process, olefins, alkylation of paraffins

Аммиак ёки аминларни азот атоми буйича алкиллашда алкилловчи восита сифатида хлорли бирикмалар ва спиртлар олинади.Аммикни спиртлар билан алкиллаш натижасида паст алифатик аминлар синтез килинади.Метил амин CH3NH2, диметиламин (CH3)2NH ва учлам-чиметиламин N(CH3)3, улар оддий шароитда газсимон модда.Этиламин C2H5NH2, диетиламин (C2H5)2NH, триетиламин (C2H5)N суюклик. Ушбу моддалар сув билан яхши аралашади.

Аминлар синтези газ фазасида 380-450°C ва 2-5 МПа босим остида олиб борилади. Катализатор сифатида фаол алюминий оксид ёки алюмосиликат ва баъзан промоторлар хам кушилади.

Энди метиламин ишлаб чикариш технологияси билан танишамиз.

СН3ОН + NH3 ^ CH3NH2 + H2O 1 : 4

Тоза метанол, аммиак ва ретциркулят 2-5 МПа босим остида 1 -аралаштиргичда аралаштирилади ва 2-иссиклик алмаштиргичга юборилади, у

ерда улар боFланади ва иссик реакция газлари билан иситилади. 3-реакторда юкорида баён килинган реакция содир булади ва аминлар хосил булади. Иссик газлар узининг иссиклигини 2-иссиклик алмаштиргичда хомашёга беради ва кейинги кайта ишлаш жараёнига юборилади.

Олинган махсулотлар куп боскичли ректификация усули билан ажралади, хар бир боскичда босим хосил килинади, сув билан совутиш оркали флегма олинади. Дастлаб 4-колоннада энг учувчан аммиак хайдалади ва уни ретциркулатсияга юборилади. Куб суюклиги 5-колоннага сув билан экстрактив дистиллатсига келади (сув иштирокида учметиламин бошка метиламинларга нисбатан юкори учувчанликка эга булади).

Хдйдалган триметиламинни охирги махсулот сифатида ажратиб олинади, лекин унинг асосий микдорини ретциркулатсияга юборилади. К,олган бошка аминларни кайнаш температураси бир-биридан катта фарк килганлиги сабабли (-6,8 ва 7,4°С), уларни ректификация йули билан 6,7 колоннада ажратилади. Уларнинг хар бири колонналарнинг тепа кисмидан ажратиб олинади ва ретциркулатсияга жунатилади. 8-колоннада реакцияга киришмаган метанол окова сувлардан ажратилади. Х,осил булган аминларнинг умумий йиFиндиси 95%тенг.

Алкиллаш жараёни реагентлари ва катализаторлари.

Реакция мобайнида углеводород молекуласи боFининг узилиши жихатидан алкиллаш жараёнида иштирок этувчи бирикмаларни куйидаги гурухларга ажратиш мумкин:

1) Туйинмаган бирикмалар (олефинлар ва ацетилен). Улар иштирокида углерод атомлари орасидаги п-электрон боFлари узилади.

2) Етарли даражада харакатчан булган хлор атоми бор органик бирикмалар.

3) Алкиллаш реакцияси борганида углерод-кислород (С-О) боFи узилиш содир буладиган, спирт, оддий ва мураккаб эфирлар, олефин оксидлари.

Олефинлар (этилен, пропилен, бутенлар ва ундан юкори) алкилланиш жараёнида жуда фаол агентлар булиб хисобланади. Парафин ва ароматик углеводородларни алкиллаш жараёни энг куп таркалган булиб хисобланади. Олефинлар билан алкиллаш оралик карбкатионлар хосил булувчи ионли механизми буйича боради. Карбоний катионлари жараёнда катализатор сифатида ишлатилаётган кислота протони хисобидан куйидагича хосил булади:

ЯСН = СН2 + Н- ^ ЯС+Н-СНз

Бу холат углеводород молекуласи занжирини узунииги ва тармокланганлигига боFлик булишини курсатади, яъни

СН2=СН2<СНз-СН=СН2<СНз-СН2-СН=СН2<(СНз)2С=СН2

Купчилик холларда олефинлар билан алкиллаш реакциялари инициаторлар иштирокида, ёруFлик ва температура таъсирида содир булади.

Хлорли бирикмалар энг куп таркалган алкиллаш воситалари хисобланади. Улар С-,О-,Б- ва К- алкиллаш реакцияларида элемент ва металлорганик бирикмалар синтез килишда кулланилади.

Хлорли бирикмаларни реакцияга киришиш кобилиятини куйидаги каторга куйиши мумкин:

ЛгСН2С1>СН2=СН-СН2С1>Л1кС>ЛгС1, бирламчи Л1кС1>иккиламчи Л1кС1> учламчи Л1кС1 Хлорли бирикмалар билан алкиллаш жараёнларининг купчилиги эркин радикал механизми асосида содир булади. Бу асосан элемент ва металлорганик бирикмалар синтез килишда кулланилади, бунда металлар билан узаро таъсирланиши хисобига эркин радикаллар хосил булади:

4РЬКа + 4С2Н5С1 ^ 4РЬ + 4ШС1 + 4С2Н5 ^ 4№С1+РЬ(С2Н5>+3РЬ Спирт ва оддий эфирлар С=,О-,К ва Б-алкиллаш реакцияларида алкилловчи восита сифатида фойдаланилади. Оддий эфирлар сифатида олефин оксидларидан хам фойдаланиш мумкин.

Парафинларни алкиллаш. Ушбу жараён юкори октанли мотор ёкилFилари синтез килиш учун кулланилади.

Парафинларни олефинлар билан алкиллаш экзотермик жараён булиб, углеводородлар крекингини тескарисидир:

ЯН + СН2 = СНЯЛ ^ КЯ СНСНз Алкиллаш катализаторлари сифатида кислотали катализаторлар кулланилади -А1С13, НБ, Н2Б04 ва хк.

Изопарафинлар каталитик алкиллаш реакцияларига киришади. Олефинлар турли хил булиши мумкин (этилен хам), лекин купинча н-бутенлардан фойдаланилади, улар изобутанни алкиллаб С8Н18 углеводородини хосил килади, н-бутенни изобутан билан узаро бирикиш натижасида 2,2,4-, 2,3,4- ва 2,3,3-уч метилпентанлар аралашмаси хосил булади. Биринчи изомерни изооктан дейилади, у октан сони шкаласида эталон хисобланади, унинг учун октан сони 100 тенг деб кабул килинган.

Гидрирлаш жараёнларини иккинчи гурухи органик бирикмаларни кайтарилишига мос келади (бунда кайтарилишга) карбонил бирикмаларини сув хосил булмасдан спиртларга айланиш реакциялари. Уларга карбон кислоталарни углеводородларга, кислота амидлари ва нитробирикмаларни аминларга гидрирланишини олиш мумкин:

RCООH + 2Н2 -^ ЯСН2ОН + Н2О; RОH + Н2 -^ ЯН+^О

RCОNHз + 2Н2 -^ ЯСШКН + Н2О; RNОз + 3Н2 -^ ЯКН + +Н2О

Бунинг натижасида сувдан ташкари, водород хлорид, аммиак, водород сулфид хам хосил булади:

RCOC1 + H2 -RCHO + HC1; RSH + H2 -** RH + H2S

Гидрирлаш реакцияларининг учунчи гурухи дестрактив гидрирлаш ёки гидрогенолиз дейилади, бу жараён углерод-углерод боFини парчаланиши билан боради. Очик занжирли углеводородлар, нафтенлар, ён занжирли ароматик бирикмалар бундай реакцияларга киришади:

RCH2R^ + H2 -^ RCH3+R^H,

+ H _CH3-CH2- CH2-CH 2-CH2-CH3

/ Vr + H2 _. / \ + RH

Ушбу реакциялар дегидроконденсация ва дегидроциклланиш жараёнларига тамоман тескари.

Гидрирлаш дегидрирлаш реакцияларида иккита молекула уртасида водородни кайтадан таксимланиш руй беради, улардан биттаси водородни чикариб юборади, бошкаси эса бириктириб олади (дегидрогидрирлаш реакцияси). Бу холда молекулар кислород умуман керак булмайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Тураева Хабиба Тошбобоевна, & Тиллаева Шахноза Фахритдиновна (2017). Изучение методов осушки и очистки газов растворами гликолей. Вопросы науки и образования, (3 (4)), 27-29.

2. Сафаров Бахри Жумаевич, Атауллаев Шерзод Набибуллаевич, Хамраев Шохзод Мехриддинович, & Тиллаева Шахноза Фахриддиновна (2017). Рентгеноструктурный метод определения n-парафинов в тяжёлых нефтях. Вопросы науки и образования, (5 (6)), 48-50.

3. Тиллаева Шахноза Фахриддиновна, Ишкобилова Жамила Сапармаматовна, & Тураева Хабиба Тошбобоевна (2017). Технология обезвоживания и обессоливания нефти. Вопросы науки и образования, (5 (6)), 29-30.

4. Бабаев Фаррух Файзуллаевич, & Тиллаева Шахноза Фахритдиновна (2022). ТЕХНОЛОГИЯ ПОЛУЧЕНИЯ БИОГАЗА ПУТЕМ ПЕРЕРАБОТКИ ОТХОДОВ, ВЫБРАСЫВАЕМЫХ ИЗ ГОРОДСКИХ КАНАЛИЗАЦИЙ. Universum: технические науки, (4-10 (97)), 22-24.

5. Ш.Ф.Тиллаева, & М.О.Сатторов (2022). Исследование влияния модифицированных добавок для катализаторов на качество нефтепродуктов. Science and Education, 3 (3), 264-269.

WWW.OPENSCIENCE.UZ / ISSN 2181-0842 687 LMIH^ei

6. Nazira G'afurovna Umarova, Shaxnoza Faxritdinovna Tilloyeva.Gazlarnmg namligi va ularni seolitlar bilan qurutish usuli. Science and Education 3 (12), 330334.2022

7. Shaxnoza Faxritdinovna Tilloyeva, & Qahramon Qandiyorovich Sharipov (2022). Mineral adsorbentlar-seolitlarning yutuvchanlik xususiyatlari tadqiqoti. Science and Education, 3 (10), 183-188.2022.

8. Tilloyeva Sh.F. (2022). "Inson qadrini ulug'lash va faol mahalla yili"ga bag'ishlangan professor-o'qituvchilar, ilmiy izlanuvchilar, magistrlar va talabalarning ilmiy-amaliy anjumani TEZISLAR TO'PLAM 2022/5/27 27b.

9. МЖ Махмудов, ШФ Тиллаева - ГИДРОИЗОМЕРИЗАЦИЯ БЕНЗОЛСОДЕРЖАЩЕЙ ФРАКЦИИ В ПРИСУТСТВИИ КАТАЛИЗАТОРА Ni/Al2O3 С ЦЕЛЬЮ ДОВЕДЕНИЯ БЕНЗИНА ДО НОРМ ЕВРО-5. Теория и практика современной науки, 2019 (3) 175-180.

10. Шахноза Фахритдиновна Тиллоева (2023). Способы извлечения этилмеркаптана из сероорганических соединений в газовом конденсате. Science and Education, 4 (1), 342-346.

11. Тиллоева, Ш. Ф., & Умарова, Н. F. (2023). Газконденсат таркибидаги олтингугурт органик бирикмаларни ажратиб олиш усуллари. Science and Education, 4(2), 755-762.

12. Ш.Ф.Тиллоева,Х.Ф Тиллоева. (2023).Газни водород сулфид ва углерод оксидан тозалаш.INTERNATIONAL CONFERENCES 1(1),837-839.

13. Sh.F.Tilloyeva,K.K.Sharipov (2023).METH0DS OF EXTRACTION OF ETHYL MERCAPTAN FROM ORGANOSULFUR COMPOUNDS IN GAS CONDENSATE. INTERNATIONAL CONFERENCES. 1(1),655-660.

14. Рахимов, Б. Р., & Шукуров, Н. А. (2022). Анализ специальных жидкостей используемых при гидроразрыве пласта. Science and Education, 3(3), 249-257.

15. Салиев, И. Р., Ямалетдинова, А. А., & Рахимов, Б. Р. (2022). Чукурлик насосларини ишлатиш жараёнига салбий таъсир этувчи омиллар. Science and Education, 3(4), 596-600.

16. Рахимов, Б. Р., Адизов, Б. З., Салиханова, Д. С., & Тошев, Ш. Ш. У. (2022). Испытание разработанных композиций депрессаторов для повышения текучести высоковязких нефтей по трубопроводам. Universum: технические науки, (7-3 (100)), 26-29.

17. Рахимов, Б. Р. (2018). Изучение свойств адсорбентов для осушки газа. Вопросы науки и образования, (3 (15)), 51-52.

18. Рахимов, Б. Р., Эргашев, О. Б., & Артыкова, Р. Р. (2013). Изучение комбинированных методов обессоливании и обезвоживании нефти в

установках элоу. in современные материалы, техника и технология (pp. 130133).

19. Akramova, Z. N. Q., & Ochibv, А. А. (2022). Gazlarni oltingugurt angidridi (SO2) dan absorbsion usulda tozalash. Science and Education, 3(10), 173-178.

20. Akramova, Z. N. Q., & Ochibv, А. А. (2022). Tabiiy gazni kislotali komponentdan absorbentlar yordamida tozalash. Science and Education, 3(10), 196200.

21. Uzаkbаеv, K. А. O. G. L. (2022). Gaz va gаzkоndеnsаt tonlarida quduq mаhsulоtlariga qo'yiladigan talablar. Science and Education, 3(5), 340-346.

22. Ochilov, A., & Gulnara, T. (2022). Gaz kondensatlarini barqarorlashtirish. Ta'lim fidoyilari, 24(17), 521-523.

23. Очилов, А. А., & Суяров, М. Т. У. (2016). Адсорбция ароматических углеводородов. Наука и образование сегодня, (2 (3)), 25-27.

24. Очилов, А. А., & Ашуров, Б. Ш. (2022). Деэмульгирования высоковязких тяжелых нефтей и способы их решения. Science and Education, 3(4), 510-515.

25. Очилов, А. А., Эшметов, Р. Ж., Салиханова, Д. С., & Абдурахимов, С. А. (2020). Синтез деэмульгаторов на основе вторичных отходов масложировой промышленности. Universum: технические науки, (2-2 (71)), 50-53.

26. Ochibv, А. А., & Qurbonova, F. S. (2022). Metallarda korroziyaning hosil bo'lish sabablari va ularga qarshi kurashish. Science and Education, 3(5), 433-439.

27. Ismailov, X. S. U., Uzakbayev, K. A. U., Ochilov, A. A., & Маdrimov, A. A. U. (2023). Og'ir neftlarning suv neftli emulsiyalarini parchalash texnologiyalarini o'rganish bosqichlari. Science and Education, 4(1), 268-273.

28. Bozorov, N. B. O. G. L., Ochilov, A. A., Qarjawbayev, M. O., & Uzakbayev, K. A. U. (2023). Mahalliy ishlab chiqarish sanoatining ikkilamchi xomashyolari asosida deemulgator olish. Science and Education, 4(1), 262-267.

29. Ochilov, A. A. (2021). Quduqlarni ta'mirlashda "kaltyubing" texnologiyasidan foydalanish. Science and Education, 2(2), 121-125.

30. Гаффоров, А. А., Бозоров, Ж. Т., & Сатторов, М. О. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ СКОРОСТИ КОРРОЗИИ И КЛАССИФИКАЦИЯ АГРЕССИВНЫХ СРЕД. Scientific progress, 2(2), 27-31.

31. Сатторов, М. О., Ямалетдинова, А. А., & Бакиева, Ш. К. (2020). Улучшение текучести нефти с применением комбинационного способа понижения вязкости. Universum: технические науки, (11-4 (80)), 17-21.

32. Умуров, Б. Ш. У., & Сатторов, М. О. (2017). Изучение химизма взаимодействия H2S, СО2 и других компонентов с алканоламинами. Вопросы науки и образования, (11 (12)), 15-17

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.