Научная статья на тему 'Gazel and its place in the literature referring to the 80-ies of the XX century Iran'

Gazel and its place in the literature referring to the 80-ies of the XX century Iran Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
152
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРА ИРАНА ВО ВТОРОЙ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА / ТРАДИЦИЯ И НОВАТОРСТВО В СОВРЕМЕННОЙ ИРАНСКОЙ ПОЭЗИИ / РЕВОЛЮЦИОННАЯ ЛИТЕРАТУРА / ЭОЛЮЦИЯ ЛИТЕРАТУРНЫХ ЖАНРОВ / ГАЗЕЛЬ / СТИЛЬ ГАЗЕЛИ / КЛАССИФИКАЦИЯ ГАЗЕЛИ / АДАБИЁТИ ЭРОН ДАР ОХИРИ НИМАИ қАРНИ ХХ / АНЪАНА ВА НАВОВАРӣ ДАР ШЕЪРИ МУОСИРИ ЭРОН / АДАБИЁТИ ИНқИЛОБӣ / ТАҳАВВУЛИ ЖАНРҳОИ АДАБӣ / ГАЗАЛ / САБКИ ГАЗАЛ / ТАқСИМБАНДИИ ГАЗАЛ / IRANIAN LITERATURE IN THE SECOND HALF OF THE XX-TH CENTURY / TRADITION AND INNOVATION IN MODERN IRANIAN POETRY / REVOLUTIONARY LITERATURE / EVOLUTION OF LITERARY GENRES / GAZEL / STYLE OF GAZEL / QUALIFICATION OF GAZEL

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Расулзода Алидод

В последние три десятилетия XX столетия социально-политические изменения, связанные с исламской революцией в Иране, оказали глубокое влияние на все стороны жизни страны, в том числе на литературу и искусство, что обусловило появление революционной литературы, отвечающей, в свою очередь, идейно-нравственным требованиям и ценностям ревоюции. Отдельные темы, стили и стихотворные формы прежней эпохи перестали функционировать, получили новый импульс забытые жанры и темы. Указанные изменения не только внесли определенные преобразования в развитие и эволюцию современного персидского стиха, но и определили перспективу его дальнейщего развития. Анализу подвергается роль газели в эволюции поэтических жанров в персидской литературе. Подчеркивается, что после Ирано-Иракской войны газель претерпела изменения как в содержательно-тематическом плане, так и с точки зрения языка и стиля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПЕРСИДСКАЯ ГАЗЕЛЬ И ЕЁ МЕСТО В ЛИТЕРАТУРЕ 80-х ГОДОВ ХХ в. В ИРАНЕ

In the latest three decades of the XX-th century social-political changes associated with the Islamic revolution in Iran exerted profound influence over all the sides of the country's life, literature and art inclusive, the fact that preconditioned the rise of revolutionary literature being in charge of ideological-moral demands and values of revolution in its turn. Separate themes, styles and versified forms referring to the past epoch ceased to function and received the new impulse in regard to forgotten genres and themes.The mentioned alterations brought certain transformations not only into the development and evolution of the modern Persian verse, but also determined the perspective of its further development. In his article the author analyzes the role of gazel in poetical genres evolution in the Persian literature. It is underscored that after the Iranian-Iraqi War gazel bore alterations in both content-thematic plane and in considerations from the viewpoint of language and style.

Текст научной работы на тему «Gazel and its place in the literature referring to the 80-ies of the XX century Iran»

10 00 00 ИЛМ^ОИ ФИЛОЛОГИЯ 10 00 00 ФИЛОЛОГИЧЕСКИЕ НАУКИ 10 00 00 PHILOLOGICAL SCIENCES

10 01 03 ЛИТЕРАТУРА НАРОДОВ СТРАН ЗАРУБЕЖЬЯ 10 01 03 LITERATURE OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES

УДК 820/89/100-87 ББК 83.35 ИР

ГАЗАЛ ВА МАВКЕИ ОН ДАР АДАБИЁТИ СОЛХ^ОИ80 КАРНИ XX ЭРОН

ПЕРСИДСКАЯ ГАЗЕЛЬ И ЕЁ МЕСТО В ЛИТЕРАТУРЕ 80-х ГОДОВ ХХ в. В ИРАНЕ

GAZEL AND ITS PLACE IN THE LITERATURE REFERRING TO THE 80-IES OF THE XX CENTURYIN

IRAN

Расулзода Алидод,

д.и.филол., сардори Хадамоти давлатии назорат дар соуаи маорифи Вазорати маориф ва илми Чумхурии Тоцикистон

Расулзода Алидод,

д.филол.н., начальник Государственной службы контроля в отрасле образования Министерство образования и науки Республики Таджикистан

Rasulzoda Alidod,

Dr. of Philology, chairman of State Monitoring Service in the branch of education attached to the Ministry of Education and Science under Tajikistan Republic E-MAIL: alidod77@mail.ru

Калидвожа^о: адабиёти Эрон дар охири нимаи царни ХХ, анъана ва навоварй дар шеъри муосири Эрон, адабиёти инцилобй, тауаввули жанруои адабй, газал, сабки газал, тацсимбандии газал

Дар се даусолаи охири садаи ХХ дигаргуниуои сиёсию ицтимоии инцилоби исломии Эрон тамоми соуауои уаёти мамлакат, аз цумла адабиёту фаруангро низ таути таъсири циддй царор дод ва дар натица адабиёти инцилобие ба вуцуд омад, ки цавобгуи хостауо ва арзишуои ахлоцию гоявии ин инцилоб аст. Баъзе маъзуъуо, сабкуо ва цолаб-уои шеърии солуои пешин аз равнац бозмонда, як силсила мавзуъуои анъанавй ва цолабу жанруои фаромушшуда дубора ру ба ташаккул ниуоданд ва бо рангуои тозатару сохту бофти нав цилвагар шуданд. Тауаввулот ва дигаргуниуои мазкур масири рушду такомули шеъри форсиро то уудуде тагйир дода, дурнамои инкишофи ояндаи онро муайян намудааст. Дар мацола нацши газал дар тауаввули мазкури жанруои шеърй дар нимаи дуюми садаи ХХ дар адабиёти Эрон мавриди таулилу баррасй царор гириф-тааст. Таъкид мешавад, ки баъди цанги Эрону Ироц газал уам аз циуати мавзую мундарица, уам аз циуати забон ва сабк комилан ранги дигар ба бар кардааст.

Ключевые слова: литература Ирана во второй половине ХХ века, традиция и новаторство в современной иранской поэзии, революционная литература, эолюция литературных жанров, газель, стиль газели, классификация газели

В последние три десятилетия ХХ столетия социально-политические изменения, связанные с исламской революцией в Иране, оказали глубокое влияние на все стороны жизни страны, в том числе на литературу и искусство, что обусловило появление революционной литературы, отвечающей, в свою очередь, идейно-нравственным требованиям и ценностям ревоюции. Отдельные темы, стили и стихотворные формы прежней эпохи перестали функционировать, получили новый импульс забытые жанры и темы. Указанные изменения не только внесли определенные преобразования в развитие и эволюцию современного персидского стиха, но и определили перспективу его дальней-щего развития. Анализу подвергается роль газели в эволюции поэтических жанров в персидской литературе. Подчеркивается, что после Ирано-Иракской войны газель претерпела изменения как в содержательно-тематическом плане, так и с точки зрения языка и стиля.

Key words: Iranian literature in the second half of the XX-th century, tradition and innovation in modern Iranian poetry, revolutionary literature, evolution of literary genres, gazel, style of gazel, qualification of gazel

In the latest three decades of the XX-th century social-political changes associated with the Islamic revolution in Iran exerted profound influence over all the sides of the country's life, literature and art inclusive, the fact that preconditioned the rise of revolutionary literature being in charge of ideological-moral demands and values of revolution in its turn. Separate themes, styles and versified forms referring to the past epoch ceased to function and received the new impulse in regard to forgotten genres and themes.The mentioned alterations brought certain transformations not only into the development and evolution of the modern Persian verse, but also determined the perspective of its further development. In his article the author analyzes the role of gazel in poetical genres evolution in the Persian literature. It is underscored that after the Iranian-Iraqi War gazel bore alterations in both content-thematic plane and in considerations from the viewpoint of language and style.

Инкилоби исломии Эрон чун падидаи ичтимой-сиёсии нимаи дувуми карни XX (солх,ои 80) тамоми па^лух,ои зиндагии ичтимой, иктисодй ва фархднгии мардуми Эронро тах,ти таъсири худ карор дода, як тахдввули мафкуравй ва бунёдиеро дар ин сарзамин ба вучуд овард. Тах,ти ин дигаргуних,ои ичтимоиву сиёсй адабиёту фархднги кишвар низ самтгирй ва мох,ияти хешро то андозае тагйир дод. Дар натича адабиёти инкилобие ба миён омад, ки чавобгуи хостах,о ва арзишх,ои ахлокиву гоявии ин инкилоб аст.

Руйдодх,ои мухдми сиёсй-ичтимой ва фархднгие, ки бар асари ин инкилоб дар чомеаи Эрон ба вукуъ пайваст, шеърро низ ба доираи нуфузи худ кашида, дар он дигаргуних,ои чиддй падид овард. Баъзе мавзуъх,о, сабкх,о ва колабх,ои шеърии солх,ои пешин аз равнак бозмонда, як силсила мавзуъ^ои анъанавй ва колабу жанр^ои фаромушшуда дубора ру ба ташаккул ни^оданд ва бо ранг^ои тозатару сохту бофти навтар чилвагар шуданд. Ин тахдввулот ва дигаргуних,о масири рушду такомули

metpu ^opcupo to xygyge Tarnup goga, gypHaMOH HHKHmo^H OHHgau ohpo MyanaH HaMygaacT.

HaBOBapuu acocue, kh 6ap acapu hhkh.to6 6a ByKyt naHBacT, a$3yHHH K0^a6x0H metpu K^accHKH, a3 ^yM^a K0^a6H ra3a^ Me6omag. Eoag 3HKp Kapg, kh aKcapu naxyxumrapoHH aga6ueTH Myocupu $opcH xaHroMH 0My3umu metpu gaBpau MaBpugu Ha3ap, xycycaH ra3a.m oh aHgemaxou ^0.m6e 6aeH Kapga, gap HaB6aTH xyg, 6a oh 6ax,0H ap3aHga hh3 gogaaHg. A3 ^yM^a, ^ancapu AMHHnyp gap khto6h «CyHHaT Ba HaBOBapH gap aga6ueTH Myocupu Эpон» (1), MyxaMMag XyKyKH gap khto6h «Mypype 6ap Tatpuxu aga6 Ba aga6ueTH HMpy3H Эpон» (4), Caug Maxguu 3apK0HH gap khto6h «HamMaHg03H metpu Myocupu Эpон» (3) po^et 6a hh Macta^a H3xopu Ha3ap HaMygaaHg. ^ap 3hmh ohx,o a3 ra3a^ xaMnyH K0^a6H Mat^yMy Mamxyp Ba hk maKju xoch metpH gap hh gaBpa hom rupu^TaaHg.

AKcapu moupoH 60 oh Ta^pu6ax,oe, kh gap ra3a^ gomTaHg, ra3a^xoflmoHpo xycycaH Taxanro^, o6pa3, 3a6oH, MycuKH Ba ranpa opo gogaaHg. A^6aTTa, 60 ry3amTH AKnaHg co^ (gap gaBpau mypyu ^aHru Эpонy HpoK) MaB3yBy MyHgapu^au ra3a^ TamaKKy^ e$T. XycycaH MaB3yt^oe nyH ^uxogy My6opu3a, gymMaH6e30pH, xacMcuTe3H, maxugy maxogaT, BaTaHgycTuro BaTaHnapacTH, omypo, Bac^H ^ohhhcophh pa3MaHgar0HH MangoHxoH Ha6apg, my^oaTy ga^epuu ohxo Bopugu gyHeu ra3a^ ramTaHg. ffloupoHH ra3a^capo 60 caMHMHHT pa3MaHgar0H - OHxoe, kh gap MyKo6u.m gymMaH Kapop gomTaHg, 6a My6opu3a, 6a gu^ou BaTaH gatBaT MeKapgaHg.

^ap Ma^Myt, moag, ra3a^x0H gap co^^oh aBBa^u hhkh.to6 Ba gaBpoHH ^aHr HaBumTau moupoH naHgoH a3 aco^aTy paBOHH Ba T03arH 6apxypgop Ha6omaHg. Ammo 6apo6ap 60 HTMOMpacuu ^aHru Эpон Ba HpoK ra3a^ a3 pymgy HyMyu gurape 6apxypgop rapgug. Oh xaM a3 ^ux,aTH MaB3yBy MyHgapu^a, xaM a3 ^ux,aTH 3a6oH, Kop6ypgu BOxaroH, TapKu6y TacBupxou T03a, ca6K Ba ranpa komhmh paHru gurap 6a 6ap Kapg.

Ea aHgemau MyxaMMag XyKyKH ra3&m moupoHH hh gaBpapo «MeTaBOH 6a gy HaBt-pocTHHy acra, gypyrHHy 6agra TaKcuM Kapg. HaBtu HaxycT, kh ra3a^e acT ycTyBop Ba 6оэtтн6оp 60 nyxTarH Ba cyxTaruu aHgemaBy 3a6oH Ba HaBtu gyByM, kh gypycT aKcu oh acT» (4, c. 438). Mya.rah$0HH khto6h «ffletpu HMpy3» Caug EoKapH Ba MyxaMMagpu30 MyxaMMaguu HeKy 6ap xuro^H M.XyKyKH ra3&m moupoHH hh gaBpapo 6a ce HaBt ^ygo HaMygaaHg: ...«ra3a.m HaB», «ra3a.m HaBH MytTagra» Ba «ra3a^H HaB My6TaH0 6ap TapKu6c03H» (16, c. 21).

Hh TaKcHM6aHgHx,o 6ap acocu maKju 30x,upHH ra3a^ cypaT rupu^Ta acT, HtHe a3 ^Hx,aTH 3a6oH, TacBupy TapKu6x,0, paBOHuro Myocup 6ygaH Ba ranpa. Ammo 6a aHgemau mo, Ha6oag HaBOBapuu ra3a^capoeHH gaBpoHH hhkh^o6 Max,3 60 hh xycycuHT Maxgyg rapgag, 3epo Ta^aBBy^OTe, kh a3 ^Hx,aTH MaB3yt 6a ByKyt naHBacTaacT, hh3 a3 a^aMHHT xo^H HecT. Max,3 6ap acapu hh hhkh^o6 MaB3ytx,oe Bopugu K0^a6u ra3a^ ramTaHg, kh gap hh K0^a6 e HaB cypyga MemygaHg Ba e Max,3 gap hh gaBpa oh^o a$3yHH e^Ta, gopou MymaxxacoTH 6a xyg xoc rapgugaaHg. A3 hh HyKTau Ha3ap, 6a aHgemau mo, «ra3&ra HaB» H0B06acTa a3 oh kh a3 Tapa^H Myx,aKKHK0H 6ap gy Ba e ce HaBt TaKcuM mygaacT, gap hh gaBpa gap gacTH gy rypy^H moupoH rupex, xypga 6yg; aBBa^aH, moupoHH «ra3a^H HaB»-capoe, kh ra3a^H ohxo gopou xaMOH Bexaruxou nemuHau xyg 6yg. Maca^aH, oh xycycuHTxoe, kh gap ra3a^ueTH Chmhhh Eex6ax0HH, Hogupu Hogupnyp Ba gurapoH guga Memyg, gap ra3a^ueTH hh rypyx 6emTap 6a Mymoxuga Mepacug, 6atgaH moupoHH «ra3a^H HaB» - capoe, kh gacT 6a HaBOBapH 3aga 6ygaHg. Hh HaBt ra3a^ 60 hhkh^o6 30ga mygaBy ac^aH TaBa^^yxu moupoHH paBOHH hh gaBpa 6a mhc^h ^ancapu AMHHnyp,

Абдучаббор Кокой, Салмони Х,иротй, Парвиз Бегии Х,абибободй ва дигаронро ба худ чалб намyда 6уд.

Ин шоирон нахустин тачрибахои худро аз корбасти мухимтарин ва асоситарин хусусияти «газали нав»-сароёне чун Симину Нодирпур намудор карданд. Соид Бокдрй ва Мухдммадризо Мухаммадии Неку газалиёти ин гурухро «газали нави муътадил» номида, чунин навиштаанд: «Бо вучуди мушаххасахои гуногуни шеъриву холу хавохои мутафовити забонй аз ин вежагии муштараки забонй бархурдор буданд, ки зимни эътикод ба навоварй ва кушиш барои таровати забон ба абзорхову шева-хое, ки куллахои пешини газал ба кор гирифтаанд, бетаваччух намондаанд ва куши-даанд то аз ин равишхо истифодахое тоза ба амал биоваранд» (16, с. 22). Мухимтарин хусусияти газали ин гурух истифода аз санъатхои бадей, таваччух ба сохти табиии забон ва талош барои баёни самимона мебошад. Агар гуем, ки тасвирсозй нуктаи олии ин навъи газалхо ба шумор меравад, хато намекунем. Шоирон хангоми инъикос намудани лахазоте аз зиндагй бехтарин ташбеххову истиорахоро ба кор гирифтаанд.

Намунахои зеринро аз назар мегузаронем:

Аз Абдучаббор Кокой

Чунон беофтобам кард борони парешонй, Ки дар ман мекашад шаллоц сармои зимистонй. Таракпуши губоролуд чун цоби шахидонам, Насибам тоци лабxандест он хам ру ба вайронй ( 11, с. 11).

Аз Алиризои ^азва

Нафрин ба шаб, ин шаб, ки ба поён нарасидаст, В-ин абр, ки як лахза ба борон нарасидаст. Ин тег ба каф кист, ки барxоста аз гур, Бо додани сар низ ба сомон нарасидаст ( 12, с. 18).

Аминпур хам дар ин чода кадамхои устувор дорад. У чун дигар шоирони насли инкилоб саъй мекунад то газалашро бо калимаву иборахои нав ва истилохоти замонавй чилва дихад. Аз ин хотир, y газалро танхо барои ошикона сароидан истифода намекунад. Махз тавассути корбурди унсурхои мухталифи зиндагй забони газалашро имрузй сохтааст:

Xастаам аз орзухо, орзухои ишорй Шавци парвозимацозй болхои истиорй... Лахзахои когазиро рузу шаб такрор кардем, Xотироти бойгонй, зиндагихои идорй. Офтоби зарду гамгин, пиллахои ру ба поин, Сакфхои сарду сангин, осмощои ицорй. Бо нигохе саршикаста, чашмхое пинабаста, Xаста аз дархои баста, xаста аз чашми интизорй. Сандалихои xамида, мизхои сафкашида, Xандаxои лабпарида, гиряхои штиёрй. Асри цадвалхои xолй, поркхои ин хаволй, Парсахои беxиéлй, нимкатхои xуморй (6, с. 95).

Дар газали зерини шоир табий будани забон ва баёни самимона намудор аст: Биё ба xонаи ололахо саре бизанем, Зи дог бо дили xуд харфи дигаре бизанем. Ба як бунафша самимона таслият баxшем,

Cape 6a Ma^nucu cyги Ka6ymape 6u3aHeM (5, c. 43).

A.6arra, Tax.aBBy.roth ra3a.H HMpy3 TaHxo 6o oh hh, kh ry^TeM, Maxgyg HaMemaBag. Fa3a.H moupoHH gaBpoHH MaBpugu Ha3ap xaMema gap TaKOMy. 6yga, gurapryHHxou Ha3appacepo gap nan gopag. HaBOBapuu moupoH gap hh apca, nem a3 xaMa, gap Kop6acTH Ka.HMaxoe, kh gap ra3a. ucTH^oga HaMemygaHg Ba e KaM MaBpugu TaBa^^yxH moupoH Kapop gomTaHg, 6a Ha3ap Mepacag. Maca.aH, gap hh nopnaxou ra3a.xo:

A3 A6gy.pu30H Pu30HHue «$OHyO>

ffycm, эu dycm, Mapo ma6, xaMa ma6 dacm 6u2up, EacKu tyoHycu za3anx,ou dypaxmoH dopaM (10, c. 72).

A3 MyxaMMagpH3OH Py36ex ««aKpa6a»

CaMmu Xydocm aKpa6au HamMxou my,

ffmap hu цoи ^u6namMo, mo my 6o MaHu (10, c. 75).

A3 A6gy^a66op Kokoh «ma^euM»

nyp a3 maKeuMxou Kyqrn KapdaM xoHau xydpo, Ea yMede, ku uHaK HoyMedaM a3 maMowonm (11, c. 31).

Mat.yM acT, kh hh xycycuHT gap metpu Hhmo Ba nanpaBOHam 6emTap 6a MymoxHga Mepacug. EappacHH hh MaB3yt, a.6arra, TaxKHKOTH gurapepo TaK030 MeKyHag, aMMO 6oag 3HKp Kapg, kh gap hh apca moupoHH ra3a.capo hh3 6o Tatcup a3 Hhmo Ba, yMyMaH, nanpaBOHH K0.a6x0H metpu 030g 6a HaBOBapH gacT 3agaaHg. Eapou MHCO. HH nopnaxoH ra3a.xou K^ancapu AMHHnyppo a3 Ha3ap Mery3apoHeM: «ma^euM»

yMpe 6a yys 6exyda 6ydaH cap HaKapdeM, TaKeuMxo гy$maндy mo 6oeap HaKapdeM (29). «Wepo$ue», ««HoX/UH» ea «y^euyc»

ffmaM K^anaMpaeu nyepo^ueu eaupomcm,

Xaeou hoxuhu mo xaMema 6opoHucm.

Ty $amu hk yKeuycu o6u opoMu,

Caxoeame, ku dunaM xoxumu 6ue6oHucm (5, c. 30).

^Ke a3 Bexaruxo Ba HaBOBapuxou gurapu moupoHH ra3a.capo gaBpau gap apcau TapKu6co3H 6a Mymoxuga Mepacag. ffloupoHH ^aBOHH hh gaBpa 6o ucTH^oga a3 Ka.HMaxoH HaB Ba a.0KaMaHg coxTaHH ohxo TapKu6xou TO3aBy HaB Ba moupoHa nagug OBapgaaHg. A.6arra, hh a3 hk Tapa$, ga.e.H ^ycTy^y Ba HaBOBapuxou ohxo gap hh ^oga 6a myMop MepaBag. A3 Tapa^H gurap 6omag, 6apou pyu Kop OMagaHH ^apaeHe 60 homh TapKu6c03H ga.0.aT MeKyHag. ^ap aKcapuHTH ra3a.ueTH moupoH, 6a mhc.h Hacpy..oxu MapgoHH, ^ancapu AMHHnyp, Ca.M0HH Xhpoth, A3H3y..oxu 3uegH, MyxaMMagpu30 ^aH6apn Ba ... TapKu6y Tat6upxou HaB 6a Mymoxuga Mepacag Ba e Ta.omu pacugaH 6a hh ^apaeH gap ohxo эxcоc Kapga MemaBag. HyHOHHH, gap hh HaMyHaxo a3 э^оgнeтн ^ancapu AMHHnyp: ««cyги HamM»

IHaxpu ma6 6o doeu edu my HapoeoH myd, eane Xonue dap cyги HamMam xonu o6odu xapo6 (6, c.80). ««3U xo6u Xydo ca63map»

Ку кучае зи хоби Худо сабзтар, бигу, Он хона ку, нишонии он кучабог ку? (6,с. 86). «лаузауои когазй»

Лахзахои когазиро рузу шаб такрор кардам, Хотироти бойгонй, зиндагиуои идорй (6, с. 95).

Мачмуаи ашъори Насруллохд Мардонй бо номи «Хyнномаи хок» саршори таркибх,ое мебошад, ки онх,о, пеш аз хдма, тавфики шоирро барои расидан ба куллаи баланди ин арса нишон медихдд. Шоир шояд дар хдма х,олат натавонистааст, ки дар ин чода тавфики комил ёфта бошад, зеро гох,е чунин ба назар мерасад, ки таркибх,ои сохтаи y берyн аз зехданд ва ё вокей нестанд. Ба хдр сyрат, вай дар арсаи таркибсозй гоме баланд бардошта, дар эчодиёти шоирони дигар таъсир гyзоштааст. Намунах,ое аз таркиб^ои сохтаи Уро дида мебароем: «туфони сурх»

Тундари такбиратон туфони сурхи рузгор, Наърауои нур цорй аз гули рагборатон ( 14,с.). «хони оташ»

Дар канори хони оташ рузадорон нушбод, Шауди ширини шауодат гар бувад ифторатон ( 14, с. ). «насими хун»

Меояд аз биуишти шауидон шамими хун, Аз шаури пурхуруши шауодат насими хун ( 14, с. 62). «циёми сурх»

Киёми сурхи ту дар цаутсолии фарёд, Танини соацаву инфицору туфон аст ( 14, с.73). «аруси деукадаи субу»

Аруси деукадаи субу дар уисори насим, Канори бешаи шаб меши нур медушад (14, с. 102).

Аз вежаги^ои дигари газали шоирони давраи инкилоб руй овардан ба мафх,умх,ои динй мебошад. Дин дар хдма даврy замон ба адабиёт, хyсyсан ба шеър хдм таъсир доштааст. Шоирон дар асарх,ояшон (аз чумла шоирони газалсаро) ба ин масъала даст зада, мух,имтарин па^лу^ои онро ба риштаи тасвир кашидаанд. Аз ин хотир, мо дар газалиёташон ба вожах,ое чун Худо, дин, намоз, чаноза, ташаййyъ, тиловат, ^уръон, вузу, масчид, шах,иду шах,одат ва гайра вомехурем:

Аз Аббос Баротипур «вузу»

Зи хуни дил вузу созам шабу руз,

Ки то гулгун кунамрухсори зардам (7, с.56).

Аз Алиризои ^азва «масчид»

Дар масциди сина чандест то субудам навуахонист,

Бар минбари гунашабуо ин гуна ашкам хатиб аст (12, с. 20).

Аз Парвиз Бегии Х,абибободй «намоз ва ...»

Тамоми намозам газал буду оташ, Киёмам, цунутам, рукуам, суцудам (15,с. 18).

A3 gurap BexaruxoH ra3a.H gaBpoHH hhkh.o6 ucTH^oga a3 Ba3Hxou HaB, xycycaH Ba3HX0H 6a.aHgy Ty.OHH Me6omag. X,ap^aHg HaBOBapH gap Ba3H gap xaMau gaBpaxou aga6ueTH K.accuKH By^yg gomTa 6omag xaM, aMMO hh MaB3yt gap gaBpoHH Myocup 6a ryHau gurap acT, 3epo gap hh gaBpa 6a TaBpu komhj Ba3Hxou HaBy T03aep0 MeTaBOH gape^T, kh gap metpu KaguM By^yg HagomTaaHg. ^ap HaTH^au ^ycTy^yxou naHrupoHa moupoH Ba3HX0H HaBy T03aep0 6a gacT OBapgaHg. Chmhhh Eex6axoHH a3 nemroMOHH hh Tax.aBBy.roT 6a myMop MepaBag. ^ap xaKHKaT, Chmhh a3 Ba3Hxoe ucTH^oga KapgaacT, kh to hh 3aM0H ucTH^oga HamygaaHg. HmyHHH xaHroMH 6aeHH MaT.a6u xyg Ka.HMaxoe, kh xoch ra3a. Ha6ygaaHg Ba e MatHHxoepo, kh to hh gaM 6a Kop rupu^Ta HaMemygaHg, MaBpugu ucTH^oga Kapop Meguxag Ba 6a hh TapuK, Ba3Hpo Kyp6oHH Ka.HMaxo MeKyHag. Ea u6opau gurap, Chmhh 60 ucTH^oga a3 Ka.HMaxoBy MatHHxou HaB Ba3Hxou T03aep0 6a gacT Meopag. Fa3a.epo a3 y guga Me6apoeM:

Xeu yo... yeu yo. pay 6mmo, pa^maHpo MaudoH 6ond, Hh MayMunpo nyeu afosyH as my$oH 6ond. Hh MayMun 60 xyd dopad xypmede dap xyH eanmoH, 3axMampo MapyaM Mese6ad, dapdawpo dapMOH 6ond... HapxoH... uapxoH... Hyp a$rnh-Maps acm uhMaps acm, ope, Meuapxad cap Meuapxad-ed as oh «n0K0H» 6ond. EuwMap hk-hk oHoHpo, uh acm uHaK oh ««aou6», IHaK Ha, Modap umoh domm, 6o $ap3aHd umoh 6oHd. Modap, Modap, doMomm-Meuapxad cap Meuapxad, To opoMad as uapxuw, uh cap dap doMoH 6oHd... (8, c. 115).

Chmhh gap hh ryHa ra3a.xo xapru3 6a Ba3H HaMeaHgemag, MatHHBy MyxTaBO acT, kh Ba3HH ra3a.H ypo Meco3ag. ^ap ra3a.u Ma3Kyp Ha TaHxo MatHHBy MyxTaBO HaB acT, 6a.KH oh a3 ^uxaTH 6o$Ty gug xaM T03a acT. Ac.aH gap ra3a. Kop6ypgu Ka.HMaxoe nyH «xeH xo» naHgoH xymoHHg HecT, aMMO Chmhh ohpo 6a ryHae 60 Ba3H MyBO^HK coxTaacT, kh Ha TaHxo xymoHHg acT, 6a.KH 6a ra3a. pyxu TO3a hh3 6axmugaacT.

Ta.omu Chmhh 6apou pacugaH 6a Ba3Hxou HaB, kh gap ry3amTa Kop6ypg HagomTaHg Ba e KaM ucTH^oga MemygaHg, gap MyKOuca 60 gurap moupoHH Hac.am 6emTap 6a Mymoxuga Mepacag. HyHHH 6a Ha3ap Mepacag, kh Chmhh gurap catH Hagopag gap oh Ba3HxoH naHguHacpau metpu $opcH metpe 6ucapoag. A3 hh py, oh Ba3Hxou 03Mygap0 60 .h6och HaB Ba 6a ry^TH xygam «HO.OKTap Ba 6e6oKTap» Ta^pu6a MeKyHag. Ta^pu6axoH y gap hh caMT gap MyKOuca 60 gurap moupoHH hh gaBpa HepyMaHgTap Ba pacoTap Me6omag. EuHo6ap hh, arap ypo a3 oro3rapoHH HaBOBapH gap Ba3HH ra3a. goHeM, xaTO HaxoxeM Kapg, xapnaHg gap hh ^oga aHgemaxou MyxaKKHKOH ryHoryH acT, 3epo roxe xaM gap Tat.H$OTH MyxaKKHKOH fflaxpuep Ba MyxaMMaga.HH EaxMaHH a3 oro3rapoHH hh HaBOBapH mHHoxTa mygaaHg. ffloag hh HaBOBapH 6opu HaxycT gap ra3a.ueTH fflaxpuep e gap ra3a.ueTH EaxMaHH Ba e aroH moupu gurap 6a Kop pa^Ta 6omag, aMMO H0B06acTa a3 xaMau hh, Macta.au MaTpaxrapguga gap ra3a.ueTH Chmhh gopoH BexarHH Maxcyc acT. Hh Ha gap ra3a.ueTH moupoHH gap 60.0 3HKprapguga Ba Ha gap ra3a.ueTH gurap moupoH 6a Mymoxuga Mepacag. XycycaH, oxaHrxo, 3ap6xo Ba xymoHHgHH Ka.HMaBy Boxaxoe, kh gap ra3a. ucTH^oga HaMemygaHg Ba e xocu oh Ha6ygaHg, ra3a.H Chmhhpo a3 ra3a.H gurap moupoH $apK MeKyHOHag. A3 hh xoTup, Meca3ag, kh ypo a3 aBBa.HH oro3rapoHH hh TaxaBBy.OT goHeM.

HcTH^oga a3 Ba3Hxou 6a.aHgy Ty.OHH gap amtopu aKcap moupoHH HaBnapgo3H hh gaBpa 6a Mymoxuga Mepacag, kh hh, nem a3 xaMa, a3 HaB^yuxou moupoH maxogaT

медихад. Шоирони давраи Инкилоби исломй газалхое сурудаанд, ки дорои 16 то 20 хичо ва зиёдтар аз он мебошанд.

Намунахое аз ин навъ вазнхоро дар газалиёти шоирони ин давра мурур мекунем. Аз Мухаммадалии Бахманй:

Ранги соли гузаштаро дорад хамаи лахзахои имсолам, Сесаду шасту панц хасратро хамчунон мекашам ба дунболам (10, с.43). Аз Абдулризои Ризоиниё:

Дар осмони нигохи ёрон мухаббатомузи мох будам, Дар авци шабхои дарду хицрат самимию сар барох будам (10, с.73). Аз Х,одй Саидии Киёсарй:

Муборакат, эй сабури шабхо, ба субхи тобон расидй оxир, Зи танпарокандагй гузаштй, ба мутлаци цон расидй оxир (10, с.94). Аз Юсуфалии Миршаккок:

Танхо гувохи парсаам дар цустуцуи оxирин мавъуд, Аз кучаи оина то бунбасти хайрат сояи ман буд (10, с.167). Аз Ядуллохи Гударзй:

Эй оxирин цабилаи шарцй, хон, эй исмати цадимии бефарцом, Бо ин гуруби xаста чй xоxй кард, бо ин гуруби xастаи беанцом (9, с.18). Агар дакик назар афканем, пай хохем бурд, ки вазни ин газалхо дар асоси хамон вазни арузй интихоб шудааст. Дар бештари мавридхо аз сабаби он ки ин газалхо дорои вазнхои баланду тулонй, яъне аз 16 то 22 хичо мебошанд, чандон равону сода наменамоянд. Дар ин маврид онхо бештар ба наср наздикй пайдо мекунанд. Шоирон ба хотири хис накардани вазни баланду тулонии ин газалхо кофияхои нихоят зебо ва дилнишинро интихоб менамоянд, ки ин вежагй заъфи онхоро камтар намоён месозад. Х,амчунин ба хотири бартараф намудани ин камбудихо аз кофияхои дарунй низ истифода намудаанд.

Дар умум, газали шоирони ин давра аз лихози мавзуву мухтаво, сабку услуб, тарзи нигориш, истифода аз вазнхои нав ва гайра ташаккул ёфта, дар адабиёти ин давра чун шакли шеърии алохида ва пурривоч ба худ макоми махсусеро сохиб гаштааст.

Пайнавишт:

1. Аминпур К. Суннат ва навоварй дар шеъри муосир. -Техрон, 1383.-550 с.

2. Ворожейкина З.Н. Иредж Мирза. Жизнь и творчество. -M:. Изд. вост. лит., 1961. -163 с.

3. Зарцонй С. Чашмандози шеъри муосири Эрон. - Техрон: Солис, 1383. -739 с.

4. Х,уцуцй М. Муруре бар таърши адабу адабиёти имрузи Эрон. -Техрон: Катра, 1372. -620 с.

Сарчашма^о:

5. Аминпур К. Танаффуси субх. Гузидаи ду дафтар. -Техрон, 1368.-76 с.

6. Аминпур К. Гулхо хама офтобгардонанд. -Техрон, 1370.-148 с.

7. Баротипур А. Гузидаи адабиёти муосир. -Техрон, 1378.-100 с.

8. Бехбахонй С. Дашти аржан. -Техрон, 1370.-166с.

9. Гударзй Я. Ox^M цабилахои шарцй. -Техрон 1376.-39 с.

10. Fазали муосири Эрон. Хавзаи хунарй. -Техрон, 1997.-202с.

11. Кокой А. Гузидаи адабиёти муосир. -Техрон, 1378.-90 с.

12. Казва А. Аз наxлистон то xиéбон. -Техрон, 1378.-143 с.

13. MapdoHu H. XyHHoMau xok. -TexpoH, 1363. -229 c.

14. Xa6u6o6odu n. ry3udau ada6uemu Myocup. -TexpoH, 1378. -95 c.

15. IHebpu UMpy3. -TexpoH: an-^ydo, 1372. -590 c.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Reference Literature:

1. Aminpur Q. Tradition and Innovation in Modern Poem. - Tehran, 1383hijra. - 550 pp. (in Persian)

2. Vorozheykina Z.N. Eraj Mirzo. Life and Creation. - M.: Oriental Literature, 1961. - 163 pp. (in Persian)

3. Zarqoni S. The Landscape of Modern Poem in Iran. The third edition, 1383hijra. - 739 pp. (in Persian)

4. Huquqi M. The View upon the History of Modern Literature in Iran. - Tehran: Drop, 1372. -620 pp. (in Persian)

5. Aminpur Q. Morning's Breath. Two selected edition. - Tehran, 1368. - 76pp. (in Persian)

6. Aminpur Q. All the Flowers are in the Sunshine, - Tehran, 1370. - 148pp. (in Persian)

7. Barotipur A. Selected Modern Literature. - Tehran, 1378. - 100 pp. (in Persian)

8. Behbahoni S. Arzhan Steppe. - Tehran, 1370. - 166pp. (in Persian)

9. Gudarzi Ya. The Last Oriental Tribes. - Tehran, 1376. - 39pp. (in Persian)

10.Modern Gazel in Iran. Craftsmanship Circle. - Tehran, 1997. - 202pp. (in Persian)

11.Kokoi A. Selected Modern Literature. - Tehran, 1378. - 90 pp. (in Persian)

12.Qazva A. From the Orchard to the Alley. - Tehran, 1378. - 143 pp. (in Persian)

13.Mardoni N. Khunnomai Khok. - Tehran, 1363. - 229pp. (in Persian)

14.Habibobodi P. Selected Modern Literature. - Tehran, 1378. - 95 pp. (in Persian)

15.Today's Poem. - Tehran: Alhudopublishing-house, 1372. - 590pp. (in Persian)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.