Научная статья на тему 'Г5 ва Г6 қурилиш гипсининг иссиқлик ажралиб чиқиш хоссасини ўрганиш'

Г5 ва Г6 қурилиш гипсининг иссиқлик ажралиб чиқиш хоссасини ўрганиш Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
27
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
қурилиш / гипс / иссиқлик ажралиб чиқиши / гипснинг қотиши / физик-механик хоссалари

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Юcуф Баходирович Истамов, Бекзод Акбар Ўғли Турсунов

Ушбу мақолада қурилиш гипси Г5 ва Г6 маркаларининг физик-механик хосслари, қотиш даври ва иссиқлик ажралиб чиқиш кўриб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Г5 ва Г6 қурилиш гипсининг иссиқлик ажралиб чиқиш хоссасини ўрганиш»

Г5 ва Г6 курилиш гипсининг иссиклик ажралиб чикиш

хоссасини урганиш

Юсуф Баходирович Истамов Илмий рах,бар: Бекзод Акбар yFли Турсунов Жиззах политехника институти

Аннотация: Ушбу маколада курилиш гипси Г5 ва Г6 маркаларининг физик-механик хосслари, котиш даври ва иссиклик ажралиб чикиш куриб чикилган.

Калит сузлар: курилиш, гипс, иссиклик ажралиб чикиши, гипснинг котиши, физик-механик хоссалари

Study of heat release property of G5 and G6 building plaster

Yusuf Bakhodirovich Istamov Academic supervisor: Bekzod Akbar oglu Tursunov

Jizzakh Polytechnic Institute

Abstract: The article deals with the physical and mechanical properties, the period of hardening and thermal separation of construction gypsum grades G5 and G6.

Keywords: construction, gypsum, heat dissociation, hardening of gypsum, physico-mechanical properties

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 майда ПК,-4335-сонли "Курилиш материаллари саноатида жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тyFрисида" карорида. Президентимиз соха мутахдссислари билан булган учрашувда курилиш материаллари тармоFида энергия тежайдиган технологияларни жорий этиш оркали таннархни камайтириш буйича топшириклар берилди. Курилиш материаллари маданият ва техниканинг ривожланишида катта роль уйнади. Уларсиз бино ва иншоотларни кутаришни имкони йук. Курилиш материалларни ичида биринчи уринлардан боFловчи моддалар эгаллайди.

БоFловчи моддалар сув билан кориштирилганда физик-кимёвий процесслар натижасида куюклаша бошлайди, унинг кyзFалувчанлиги камаяди. Бунга боFловчи модда куюклашувининг бошланиш даври, кyзFалувчанлиги бутунлай йуколгандан кейин эса охирги даври (котиш) деб аталади.

WWW.0PENSCIENCE.UZ / ISSN 2181-0842 803

Давлат стандарти томонидан 12 маркада гипс боFловчиси ишлаб чикарилади (МПа): Г-2, Г-3, Г-4, Г-5, Г-6, Г-7, Г-10, Г-13, Г-16, Г-19, Г-22, Г-25. Бунда эгилишдаги мустахкамлик чегараси камида хар бир марка учун мутаносибликда 1,2 дан 8 МПа гача кийматда мос булиши керак.

Гипсли моддалар ишлаб чикариш учун табиий гипс тоши СаСО4^2Н2О ва табиий ангидрид СаСО4, гилгипс, шунингдек, асосан калъсий сулъфат, хамда фосфор гипсдан, борогипсдан таркиб топган кимё саноатнинг турли хил чикиндилари хом ашё булиб хизмат килади.

Икки молекула сувли гипс енгил минерал хисобланади. Унинг МООС шкаласи буйича каттиклиги 2 га тенг, зичлиги 2,2-2,4/см3, ангидридники эса 2,9 - 3,1 г/см3 га тенг. Тоза икки молекула сувли гипснинг таркиби 32,56% СаО дан 46,51% СОз, 20,83% Н2О дан иборат.

Гипс боFловчиларининг зичлиги 2,6-2,75 гр/см3, уртача тукма зичлиги 8001100 кг/м3 ва зичланган холатда 1250-1450 кг/м3. Унинг нормал куюклиги 50-70 % сув сарфи билан ифодаланади, майдалик даражаси аралашмаларнинг микдорига боFлик булади.

Гипс хавойи боFловчи булганлиги туфайли нам шароитда мустахкамлиги камаяди. Унинг намликка чидамлилигини ошириш учун цемент, пуццолан минераллар ва домна шлаки кукуни, сувга чидамли полимерлар кушилади ёки гипсдан тайёрланган буюм сирти лок - буёклар ва плёнкалар билан копланади.

Ярим молекула сувли гипснинг тишлашиш ва котиш механизми хакидаги масала куп вактлардан бери тадкикотчилар диккатини жалб этиб келади. Ле-Шателье 1887 йилларда назариясига кура, гипснинг тишлашиши ва котиши куйидагича кетади. Ярим молекула сувли гипс сувда аралаштирилганда, у эриб метастабил туйинган сувли эритма хосил булади. У эритмада ярим гидрат сув билан узаро таъсирлашиб, икки молекула сувли гипсга айланади ва эритмадан ажралиб чикади, ярим гидратнинг сувда эрувчанлиги 20°С температурада 8 г/л, икки гидратнинг эрувчанлиги эса 2 г/л. Ута туйинган эритмадан икки молекула сувли гипс ажрала борган сари унинг кристаллчалари купаяди, бир-бири билан чирмашиб битишиб, бошлаетич аралашманинг тишлашиши ва котиши учун имкон яратади. Тишлашиш бошлангандан сунг котаётган гипс структурасининг бузилиши унинг мустахкамлигини кескин пасайтириб юборади, шунинг учун кристаллар энди хосил була бошлаганда тишлашишнинг дастлабки боскичида гипс структурасини бузиши мумкин.

К,отиш хусусиятига кура гипс боFловчилари иккига булинади: тез котувчи гипс боFловчилари (курилиш, ута мустахкам, колип ва медицина гипслари); секин котувчи (ангидритли цемент ва юкори даражада куйдирилган гипс) гипс боFловчилари.

Гипснинг тишлашиш ва котиш вактлари хом ашёнинг хоссаси, уни тайёрлаш шароити, сакланиш муддати ва шароитига, кушиладиган сув микдори сув билан гипс нисбати - С/Г, боFловчи модда ва сувнинг температураси, аралаштириш шароитларига ва улар таркибида бирор кушилмаларнинг борлигига боFлик.

Гипснинг котиш жараёнида унинг хажми тахминан 1 % кенгаяди. Бу эса, гипсдан меъморчилик буюмлари тайёрлашда, ёрикларни беркитишда ва бошка максадларда фойдаланишга кулайлик яратади. ГОСТда курсатилишича, курилиш гипси тишлашишининг бошланиши 4 минутдан кейин, охири эса 6 минутдан 30 минутгача давом этиши керак. Демак, курилиш гипси тез тишлашадиган ва тез котадиган боFловчи моддадир.

Бу хол бир канча нокулайликларга сабаб булади, чунки корилган гипсни тишлашиб колмасдан илгари ишлатиш лозим. Агар тишлашиши жараёни бузилса, хосил булаётган кристалл усимталари парчаланиб кетади ва мустахкамлиги кескин камаяди. Шу сабабли гипсни тишлашгунга кадар ишлатиб тугатиш учун ёки оз-оз микдорда кориш ёхуд гипсга тишлашиш жараёнини сусайтирувчи моддалар кушиш мумкин.

Гипснинг тишланиш вактини узайтириш учун унга махсус сусайтиргичлар кушилади. Коллоид эритма хосил килувчи, ярим сувли гипснинг (зичлиги 2500...2800 кг/м3, уюм тарзидаги хажмий массаси 800...1100 кг/м3, зичлаштирилган холдаги хажмий массаси 1250...1450 кг/м3) эриш тезлигини сусайтирувчи ва, натижада икки молекула сувли гипснинг кристалланишини кечиктирувчи материалларга суяк елими, козеин, желатин, глицерин, магний, кальций тузлари мисол булади. Гипснинг тишлашиш вактини узайтириш учун 60°С гача иситилган сув хам ишлатиш мумкин.

Курилиш гипси купрок туйилса, жуда майин ва тез тишлашувчи колипбоп гипс хосил булади. Курилиш гипси уз сифатига кура икки навга булинади. Гипснинг чузилишдаги мустахкамлик чегараси 40х40х160 мм улчамли колипга куйиб тайёрланган намуналарда аникланади. ГОСТ 23789-2018 талабларини каноатлантирадиган гипс коришмасини тайёрлаш учун сув микдорига катта ахамият бериш керак.

Лабораторияда Жиззах вилоятининг "Иморат АДА" корхонасининг Г5 ва Г6 маркадаги курилиш гипси танлаб олинди. Физик-механик хоссалар сифатида курилиш гипсининг нормал куюклиги, тишлашиш муддатлари эгилишдаги ва сикилишдаги мустахкамлик курсаткичлари куриб чикилди. 40х40х160 см намуналар лаборатория шароитида тайёрланган. Синов натижалари куйидаги 1-жадвалда келтириб утилган. Мустахкамлик гидравлик пресс курсаткичини куб томонининг сирт юзасига булиш оркали бахоланган холда берилган.

Намуналарни синаш муддатлари 2 соат деб белгиланиб ушбу муддатларда намуналар ГОСТ 23789-2018 буйича эгилишга ва сикилишга гидравлик пресс ёрдамида синалиб, намуналарни синаш натижалари аникланди.

а) б)

1-расм. Гипснинг эгилишга ва сицилишга булган мустахкамлигини аниклаш.

а)эгилишга, б)сицилишга. Курилиш гипсининг тишлашиш муддатлари, (дакика-сония) кузатиш.

1 -жадавал

№ Гипс тури Нормал куйиклик,% Тишлашиш муддатлари, дакика-сония Эгилишдаги мустахкамлик МРа Siqilishdagi мустахкамлик МРа

Boshlanish vaqti Tugash vaqti 2 соат 2 соат

1 Г5 17,5 1-40 17-55 5,42 5,49

2 Г6 18,0 2-13 18-15 5,62 6,05

Гипс боFловчи моддани ишлатилиши уни кристалланиш тезлигига жуда катта боFлик. Гипс боFловчи моддани сув бирикиши - бу экзотермик (иссиклик ажралиб чикиш) жараёндир.

а) б)

2-расм. Г5 ва Г6 маркадаги курилиш гипсининг гипснинг иссицлиц ажраб

чицишини аниклаш. а) Г5 ва б) Г6 Гипс боFловчи моддани сув билан аралаштирилганда гипс сувга аралаштириш давомида сепилади, окувчан суюк хамир хосил булади, у тез куюклаша бошлайди, лекин хали пластик холатда булади - бу гипсни куюкланишини бошланганлигини билдиради, котишини бошланиши - бу гипс

SunaH cyBHH apanamTHpraH Ba^TgaH öomnaö BuKa acSoÖHHHHr x,a.Ka ugumura conHHraH runc xaMupura SoTHpunraH BuKaHH uraacu ocTHrana 1 mm eTMafi ^onraH Ba^Trana gaBpgup, ^oTHmuHH TyramH эca BHKa acSoÖHHHHr HrHacH 6op-fiyFH 1 mm SoTraHgaru gaBpgup.

^aöopaTopHaga onuS SopunraH HaMyHa.apuMH3HHHr a^hh T5 Ba r6 MapKanapgaru ^ypunum runcHHHr hcchk.hk; a^paö HH^um guarpaMacu Ke.nTHpH.nraH.

1-pacM. r5 MapKadasu ^ypmurn suncununs uccuvpuK awpamd uu^urnu

wapaenunum duaspaMMacu.

OhhS Sopu.oraH HaTH^anap myHH KypcaTguKH r5 MapKagaru Kypu-oum runcuHHHr KOTHm gaBpu 17.55 gaKHKarana Ba T6 MapKagaru Kypu-rnm runcuHHHr KOTum gaBpH 18.15 gaKHKarana gaBOM этgн.

Xyooca kh^hS amraHga, cuHOB-Ta^puSa um^apuga ohhS SopuoraH r5 Ba T6 MapKagarH Kypu^um rHnc.rapHHHHr $u3HK-MexaHHK xoccanapu Ba yHHHr hcchk^hk a^panuS HHKHmu Ky3ara.ogH.

^onga^aHH^raH aga6He™ap

1. Ganiev A., Tursunov B. A., Kurbanov Z. K. Prospects for the use of multiple vermiculitis //Science and Education. - 2022. - T. 3. - №. 4. - C. 409-414.

2. Ganiev A., Tursunov B., Karshiev E. Study of physical and mechanical properties of high strong concrete with chemical additives //AIP Conference Proceedings. - AIP Publishing LLC, 2022. - T. 2432. - №. 1. - C. 050046.

3. Yusuf I., Tursunov B. A. SANOAT CHIQINDISI VA MINERAL QO'SHIMCHALAR ASOSIDA OLINGAN SEMENTLARNING FIZIK-MEXANIK XOSSALARINI O'RGANISH //Journal of Integrated Education and Research. -2022. - T. 1. - №. 1. - C. 324-329.

4. Khursanovich T. F., Orologli N. I. The study of physical and mechanical properties of construction gypsum and its study on the construction //ACADEMICIA:

WWW.0PENSCIENCE.UZ / ISSN 2181-0842 807

An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 5. - С. 1990-1995.

5. Tursunov B. A. The usage of composite armature in construction. - 2019.

6. Tursunov B. A. ADVANTAGES AND DISADVANTAGES OF COMPOSITE AND STEEL ARMATURE //Строительные материалы, конструкции и технологии XXI века. - 2019. - С. 87-88.

7. Ганиев А. и др. Особо легких бетонов полученных на основе сельского хозяйственных отходов //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 4. - С. 492498.

8. Shakirov, S. L. T., Tursunov, B. D. S. B., & Odiljanov, A. Z. (2022). THE STUDY OF THE PHYSICAL AND MECHANICAL PROPERTIES AND THERMAL CONDUCTIVITY COEFFICIENT OF ULTRA-LIGHT CONCRETE OBTAINED ON THE BASIS OF LOCAL VERMICULITE. World Bulletin of Social Sciences, 14, 36-39.

9. Муртазин, Э. Р., Рустамов, С. С., & Турсунов, Б. А. (2016). Сейсмостойкость коттеджных поселков. Ученый XXI века, (3-1 (16)), 15-17.

10. Махмудова, Н. А., & Турсунов, Б. А. (2019). ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОТХОДОВ ПРОМЫШЛЕННОСТИ ДЛЯ ПОЛУЧЕНИЯ ГИПСОВОГО ВЯЖУЩЕГО. In ПРОБЛЕМЫ ГЕОЛОГИИ И ОСВОЕНИЯ НЕДР (pp. 393-395).

11. Tursunov, B. A., Akramov, X. A., & Ismoilov, D. (2022). Producing of the optimal ingredients of multi-component cements and research of the physical-mechanical properties. Open Access Repository, 8(7), 49-53.

12. Ganiev, A., Tursunov, B. A., & Kurbanov, Z. K. (2022). Prospects for the use of multiple vermiculitis. Science and Education, 3(4), 409-414.

13. Akramov, X. A., & Ganiyev, A. (2022). To Produce an Effective Composition of Vermiculite Plita and to Study the Coefficient of Thermal Conductivity. The Peerian Journal, 8, 29-37.

14. Мурадов З. М. Исследование прочности бетона с учетом нелинейности деформирования с помощью современных средств электроники //Academy. -2020. - №. 12 (63).

15. Каракулов Х. М., Муродов З. М. Базальт—основа современных композитных строительных материалов //ббк. - 2019. - Т. 1. - С. 121.

16. Муродов З. Обеспечение теплофизических свойств оконных конструкций //Advances in Science and Technology. - 2019. - С. 173-174.

17. Каракулов Х. М. и др. Технологические методы улучшения долговечности бетонов в условиях сухого жаркого климата Узбекистана на примере Джизакской области //БСТ: Бюллетень строительной техники. - 2020. - №. 8. - С. 24-26.

18. Мурадов З. М. К расчёту прочности бетона с учетом нелинейности деформирования на основе механики разрушения //Science and Education. -2022. - Т. 3. - №. 2. - С. 367-374.

19. Мурадов З. М. и др. Методика получения минерального порошка из углиродистого известняка для повышения качества дорожного битума //Science and Education. - 2022. - Т. 3. - №. 2. - С. 359-366.

20. Мурадов З. М. Технологические методы разработки географических карт для изучения охраны природы и рационального природопользования в Узбекистане (на примере Джизакской области) //ББК 1 P76. - 2021. - С. 50.

21. Курбанов, З. Х. угли Холбоев, СО (2021). Микроарматурализация сухих строительных смесей волластонитом. Science and Education, 2(5), 410416.

22. Курбанов, З. Х., & Сулайманов, Ж. Ж. (2021). Подготовка зданий к отделке местными материалами из натурального камня. Science and Education, 2(5), 403-409.

23. Курбанов, З. Х., Мамиров, А. Х., & Махкамов, М. З. У. (2021). Улучшение процесса горения керамической плитки на заводе строительных материалов. Science and Education, 2(5), 395-402.

24. Khamidulloevich, K. Z., Begalievich, A. K., & Sanjarbek, K. (2021). TECHNOLOGY OF PRODUCTION OF EARTH WORKS WITH THE APPLICATION OF GEOGRAPHS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 267-271.

25. Курбанов, З. Х., Ганиев, А., & Усанова, Г. А. (2022). ИССЛЕДОВАНИЕ СОСТАВА СУХОЙ СТРОИТЕЛЬНОЙ СМЕСИ НА ОСНОВЕ МРАМОРНЫХ ОТХОДОВ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 299-304.

26. Парсаева, Н. Ж., Курбанов, З. Х., & Расулова, Н. Б. (2021). Технология производства земляных работ с применением геосеток. Science and Education, 2(12), 324-333.

27. Ганиев, А., Курбонов, З. X,., Усанова, Г. А., & Назаров, Ж. Ж. У. (2022). ^F-кон саноати чикиндилари асосида олинадиган майда донали бетонлар. Science and Education, 3(3), 258-263.

28. Ганиев, А. угли Турсунов, БА, & Курбанов, ЗХ (2022). Особо легких бетонов полученных на основе сельского хозяйственных отходов. Science and Education, 3(4), 492-498.

29. Шокосимов, И. К., & Курбанов, З. Х. (2021). ТЕХНОЛОГИЯ ПРОИЗВОДСТВА ЗЕМЛЯНЫХ РАБОТ С ПРИМЕНЕНИЕМ ГЕОСЕТОК.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.