Научная статья на тему 'ФОРМИРОВАНИЕ УЧЕБНО-ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ЭКОЛОГИИ'

ФОРМИРОВАНИЕ УЧЕБНО-ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ЭКОЛОГИИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
98
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКОЛОГИЯ / ФЛОРА / ПРОСВЕЩЕНИЕ / ЛОКАЛИЗМ / АРЕНА / ЭНЦИКЛОПЕДИЯ / ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / СТУДЕНТЫ / ОБРАЗОВАНИЕ / БИОЛОГИЯ / ФАУНА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Миразоров Комрон Иззатуллоевич, Мирзоев С.С., Джумаева Ш.И.

В данной статьи на основе изучения, анализа и обобщения психолого-педагогических, биологических и экологических дисциплин, описали пути и методы формирования учебно-познавательной деятельности студентов при изучении биолого-экологических дисциплин, а также освещали результаты проводимы их в высших учебных заведений республики анкетирование студентов, письменные проверочные работы, устные опросы преподавателей и студентов посещали на занятиях, изучали и обобщали результаты передового педагогического опыта, как в школах так и в вузах. Кроме того в работе более обоснованных результатов о роли и место природоведческих материалов, в том числе фауны и флоры Таджикистана, в формирование чувства любви к природе и учебно-познавательной деятельности студентов освещены в процессе изучения биолого-экологических дисциплин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Миразоров Комрон Иззатуллоевич, Мирзоев С.С., Джумаева Ш.И.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE FORMATION OF EDUCATIONAL AND COGNITIVE ACTIVITIES OF STUDENTS IN THE STUDY OF ECOLOGY

In this article, based on the study, analysis and generalization of psychological, pedagogical, biological and environmental disciplines, we described the ways and methods of forming educational and cognitive activities of students in the study of biological and environmental disciplines, as well as highlighted the results of student surveys conducted in higher educational institutions of the republic, written tests, oral interviews of teachers and students visited in the classroom, studied and summarized the results of advanced pedagogical experience, both in schools and in high schools . In addition, in the work of more substantiated results on the role and place of natural materials, including the fauna and flora of Tajikistan, in the formation of a feeling of love for nature and the educational and cognitive activity of students in the process of studying biological and environmental disciplines.

Текст научной работы на тему «ФОРМИРОВАНИЕ УЧЕБНО-ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ЭКОЛОГИИ»

ИСТИФОДАИ МАВОДХ,ОИ КИШВАРШИНОСИ АСОСИ ТАШАККУЛИ ШАВЦУ ЗАВЦИ ТАЪЛИМИЮ МАЪРИФАТИИ ДОНИШ^УЁН ДАР ЧАРАЁНИ ТАЪЛИМИ ЭКОЛОГИЯ

Мирзоев С. С, Цумаева Ш.И.

Донишгохи давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй Миразоров К.И.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Экологиякунонии чараёни таълими биология, ба самтхои омузиши маводхои кишваршиносй алокаи зич доранд, чунки тахкики объектхои биологй ва хусусиятхои биоэкологй дар асоси маводхои махалй, аз чумла гуногунии олами набототу хайвонот, биосенозхо, чангалзорхо вобаста ба хусусиятхои минтакахои муайян ба рох монда мешавад.

Истифодаи маводхои кишваршиносй дар дарсхои экология хамчун воситаи ташаккулу фаъолгардонии шавку завки таълимию маърифатии хонандагон дар тадкикотхои олимон: И.П.Бескоровайнова[1, с.12-14], Г.А.Гришинка [2, с.44-46], В.В.Дранишков [3, с.72-76], П.В.Иванов [4, с.110-114], В.А.Котова (5.с.82-84), С.Р.Лаптев [6, с.32-33], С.С Мирзоев [7, с.106-108], Т.Тачаев [9, с.11-14], Л.С.Шубкина [10, с.73-75] бо таври илми омухта тавсифу барраси гардиданд. Дар тадкикотхои ин олимон дарч гардидааст, ки омузиши фауна ва флораи махал дар чараёни дарсхои экология боиси ташаккули шавку завки таълимй-маърифатй гардида, асоси боъэтимоди донишандузии хонандагон, тарбияи хисси табиатдустию ватандустй, муносибати гамхорона ба табиати кишвари худ ва боз бо таври васеъ ба рох мондани таргибу ташвики комёбию кашфиётхои силсилабандхои биология ва экология ба шумор мераванд.

Маводхои кишваршиносй дар чараёни омузиши банду кисматхои биология ва экология, аз чумла ботаника ( дар синфхои 5-6), зоология (дар синфхои 7-8), анатомия, физиология ва гигиенаи одам (дар синфи 9), экология (дар синфи 9) ва биологияи умумй (дар синфхои 10-11) истифода бурда мешаванд.

Ёдовар мешавем, ки омузиши фауна ва флора дар дарсхои экология ва биология, машгулиятхои беруназсинфию беруназмактабй, на танхо боиси бедор ва ташаккули шавку завки таълимию маърифатии донишчуён доир ба мухити беруна ва бойгарихои гаронбахою бебахои табиат, балки асоси кушиши хучаини хакикии замин, кишвари худ ва дар мачмуъ чумхурй мегарданд.

Бо акидаи нависандаи намоёни рус М.Прившин (8.с.61-62): «Мо сохиби табиати худ хастем ва об барои мо махзани Офтобро мемонад, ки пур аз ганчинаи хаёт аст. Ин ганчи бебахоро хифз кардан кам аст, дари онро кушодан ва намоиш додан лозим аст... ба мохй об, ба парранда хаво, ба хайвони вахшй бешазору кухсор, ба одам Ватан лозим. Пас хифзи табиат, хифзи-ватан аст».

^айд кардан зарур аст, ки накш ва макоми истифодаи маводхои кишваршиносй дар ташаккули махорату малака ва маърифати таълимии донишчуён, бе шубха яке аз самтхои бедоршавии шавку завки касбомузии толибилмон ба шумор меравад ва мутаасифона, бо андешаи мо дар чараёни таълими биология дар баъзе аз муассисахои тахсилоти миёнаи умумии Ч,умхурй, ба ин масъала то хол чандон диккат намедиханд.

Аз ин ру, дар раванди тадкикотхои педагогии мо доир ба накш ва макоми маводхои кишваршиносй дар ташаккули шавку завки касбию маърифатии донишчуён дар чараёни омузиши силсилабандхои биология ва экология тарики истифодаи варакахо-саволномахо, пурсишхои шифохии муаллимону донишчуён, гузаронидани корхои хаттй-санчишй дар тули солхои 2011-2019 дар як катор муассисахои тахсилоти олии касбии чумхурй, аз чумла Донишгохи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллохи Рудакй, Доншгохи давлатии Бохтар ба номи Н.Хусрав, Донишгохи миллиии Точикистон ва Донишгохи омузгории Точикистон ба номи С.Айнй маълум гардид, ки оид ба ин шакли судманди машгулиятхои беруназмактабй, бархе аз муаллимону методистони сохавии экология ва биология, аз нигохи масъулиятшиносй амал намекунанд. Бо максади муайян намудани мушкилоту душворихои муаллимони биология дар раванди истифодаи самараноки маводхои кишваршиносй дар чараёни дарсхо, махфилхои фаннй, машгулиятхои беруназаудиторй, дар тули солхои 2011-2019 хангоми гузаронидани тадкикотхои педагогии худ, ба зиёда аз 40 дарсхои муаллимони муассисахои тахсилоти олии касбии чумхурй, бахри расонидани ёрии методй иштирок намуда, варака-саволномахо гузаронида чунин натичабардорй намудем:

Аз 40 дарси иштирок намуда, маълум шуд, ки хамагй дар 19 дарси муаллимон маводхои кишваршиносй, бо максади фаъолгардонию ташаккули завку завки касбию маърифатии донишчуён истифода бурда мешаваду халос.

Дангоми сухбат ва чамъбасти натичахои нихоии анкетахои дар байни муаллимон гузаронида маълум гардид, ки 47,5%-и онхо, бо максади бедор ва ташаккул додани майорату малака ва шавку завки таълимй-маърифатии донишчуён маводхои кишваршиносиро самаранок истифода мебаранд.

Дар натичаи сухбату пурсишхои шифохй бо муаллимону донишчуёни муассисахои тахсилоти олии касбй маълум гардид, ки кисми зиёди донишчуён дар бораи олами наботот ва хайвоноти махал, нохия ва минтакаю чумхурй чандон маълумот надоранд, ки сабабхои нихоии костагии донишхои онхо доир ба омузиши маводхои кишваршиносй, аз инхо иборат мебошанд:

1) дар барномахои таълимй ва китобхои дарсии фанхои экология ва биология маводхои кишваршиносй, аз чумла оид ба фауна ва флораи Точикистон нихоят кам нишон дода шудаанд (дар баъзе китобхои дарсии биология фауна ва флораи кишвару минтакахои Россия бештар тавсиф шудаанд);

2) доир ба истифодаи маводхои кишваршиносй дар чараёни дарсхо ва машгулиятхои беруназаудиторй кариб, ки васоитхои таълимию методй бо забонхои русию точикй вучуд надоранд;

3) маводхои кишваршиносй, яъне фауна ва флораи махаллй дар дарсхои экология ва биология аз тарафи муаллимон бо таври тасодуфй ва номураттаб истифода бурда мешаванд;

4) баъзе аз муаллимон тачрибаи кофии интихоб ва бопуррагй истифода бурдани маводхои нихоят бою фаровони флора ва фаунаи Точикистонро надоранд;

5) мушохида нишон дод, ки дар чараёни дарс аз тарафи муаллимони биология шаклхои гуногуни машгулиятхои беруназаудиторй бо таври нокифоя истифода бурда мешавад;

6) яке аз сабабхои дигари нокифоя истифода намудани маводхои кишваршиносй, бо андешаи мо ин тайи 20 сол боз камфаъолият кардани иттиходияхои методии мактабхои олй, нихоят дар сатхи паст карор доштани масъалахои бозомузй ва такмили ихтисоси муаллимони биология дар заминаи Донишкадахои бозомузй ва такмили ихтисоси шахру минтакаи Кулоб ва хатто чумхурй ба шумор мераванд.

Аз ин ру, бахри халлу фасли мушкилоту душворихое, ки дар чодаи

ташаккули шавку завку завки касбию маърифатии донишчуён мерасад, бо андешаи мо, бахри истифодаи самараноки маводхои кишваршиносй дар чараёни дарсхо ва машгулиятхои беруназаудиторй, кору фаъолияти иттиходияхои методй чоннок карда шуда, аз нав эхё намудани ташкили курсхои бозомузй ва такмили ихтисоси муаллимони экология ва биология, бо чалби олимони сохавй дар Донишгоххои олии Ч,умхурй зарур мебошад.

Аз ин ру, бахри боз хам хубтар ба рох мондани интихоби дуруст ва системаноки истифодаи самтхои таълимй, тарбиявй ва маърифатии маводхои кишваршиносй, бахусус омузиши фауна ва флораи махали худ ва дар мачмуъ Ч,умхурй, бо чунин чанбахо диккати чиддй додан лозим аст.

1) ворид намудани маводхои кишваршиносй (бахусус фауна ва флораи бою фаровонй чумхурй) ба барномахои таълимй ва китобхои дарсй;

2) Тахия ва нашр намудани васоитхои таълимй-методй дар доираи маводхои кишваршиносй хамчун рахнамо барои муаллимону методистони сохавии экология ва биология ва истифодаи онхо дар чараёни дарсхо, машгулиятхои беруназаудиторй (махфилхои фаннй ва викторинахо).

Дар чараёни омузиши фанхои экология ва биология, ба муаллимон лозим меояд, ки бахр муайян намудани фаслхои сол, тахия ва тартиб додани таквими табиат бо ишораи аломату нишонахои боришот, барф, жола, мухлати кишту нигохубини зироатхо, мархалахои гулкунй, гурабандй, ширадавонй, пухтарасй, номгуи растанихои рузхои кутоху рузхои дароз гармидуст, намидуст, омилхои иклимй-чугрофй, релеф (ёдрас мешавем, ки иклими Точикистон хушку гарм, нихоят нарм мебошад), дар бораи захираи пиряххо, куххои барфпуш, биёбону нимбиёбонхо ва бахусус фауна ва флора, муттасилан шинос намоянд.

Ёдрас мешавем, ки олами наботот ва хайвоноти Точикистон нихоят гуногун буда, дар худуди чумхурй такрибан 5 хазор намуди растанихо ва 600 намуди хайвонхои мухрадор мавчуд мебошад, ки бо пуррагй омухтани онхо ноимконпазир мебошад. Бо ин максад, ба

муаллимони экология ва биология лозим меояд, ки баруйхатгирии теъдоди растанихою хайвонхои деха, нихоя, шахр, минтака ва дар мачмуъ дигар мавзехои чумхуриро, бо истифода аз сарчашмахои илмй, методй, китоби сурхи Точикистон, Энсклопедияи советии Точикистон, фауни Точикистон ба рох монанд. (барои мисол, дар мамнуъгохи Дашти-Ч,ум соли 1983 ташкил шуда, дар кисми поёноби дарёи Панч дар сархади Ч,умхурии Исломии Авгонистон дар майдони 19 хазору 700 га чойгир шуда, дар худуди он 13 намуди хайвонхои вахшй, 35 намуди паррандагон ва зиёда аз 900 намуди гиёххо хифз карда мешаванд).

Акнун, намунаи истифодаи маводхои кишваршиносиро дар дарсхои ботаника, барои донишчуёни курсхои 1ва 2-юми шуъбахои химияю биология ва экологияи муасссисахои тахсилоти олии касбии чумхурй дар чадвали 1 тавсиф менамоем.

/Т Номгуи мавзухо Маводхои кишваршиносй

1 Мукаддима Хусусиятхои иклими Точикистон, шароитхои гуногуни иклимй-чугрофй, релеф, хок хамчун омили экологй. Гуногунии флораи Точикистон.

2 Сохт ва чараёнхои хаётии растанихо: -узвхои растанихои гулдор, -реша, -навда, -гул, -мева, -тухм Гелоси оддй. Гуногунии системаи решахо (чормагзи заминй, зуф ё борханг, рябинаи обй). Шаклдигаркунии решахо (сабзй, чормагзи оддй). Гуногуншаклии навдахо (эфедра ё загоса, чилбугум, чилбугуми сахрой). Гуногуншаклии навдахо (сир, пиёз, картошка). Гуногуншаклй ва тагйирёбии шакли баргхо (анор, бихии хушбуй, баиласон, марчумак, шохбулут). Сохти гул (дулона, олуболу). Тудагул (зелоли дарозруя, тугмагули кабуд, нардсунбул) Гуногуншаклии мевахо (дулона, ангур, анор, чормагзи заминй, чормагзи юнонй, заъфарони хокистаранг).

3 Систематикаи гуногунии растанихои олам. Обсабзхо, сарахсшаклон, лучтухмон (чилбугуми сахрой, зелол, ангур, чормагз, туя, карагай, арча).

4 Ч,омеаи растанихо. Дар мисоли (чангалзори арчахои кухй).

5 Растанихои маданй. Дар мисоли (ангур, зардолу, хурмо, лиму, анор,нок, олуболу, гелос).

6 Х,ифзи растанихои олам. Намудхои нодир ва ру ба нести овардаи Точикистон (ангат, зира, чормагз, бодом ва г.хо).

Дамин тавр, истифодаи самараноки маводхои кишваршиносй дар чараёни дарсхо, машгулиятхои беруназаудиторй, дар алокаманди бо маводхои экологй, боиси ташаккули шав^у завки таълимй-маърифатй, хисси табиатдустию зебопарастй, хохишу рагбат ба хифзу гамхории донишчуёнро нисбат ба манбаъю захирахои гаронбахо ва окилона истифода бурдани бойгарихои кишвари худ бедор менамояд.

АДАБИЁТ

1. Бескаровайнова И.Г. Школьное краеведение как средство повышения качества знаний и политехнической подготовки учащихся. Автореф, дисс... канд. пед. наук.-М.,1975

2. Гришника Г.А. Краеведческий материал как средства развития познавательной и творческой деятельности школьников. Челябинск, 1978.

3. Дранишников В.В. Активизация познавательной деятельности учащихся в процессе краеведческой работы. Дисс. канд. пед. наук-М.,1986.

4. Иванов П.В. Основы школьного краеведения. Учебное пособие-Петрозаводск, 1977.

5. Котова В.А. Использование краеведческого материала на уроках и во внеклассной работе. -Велогда :ВОИУУ : Автореф. дисс. канд. пед. наук.-1954.

6. Лаптев С.Р. Краеведение в школе.-М.:Просвешение, 1980.

7. Мирзоев С.С. Значение краеведческого материала в формировании познавательных интересов. -Вестник, Курган-тюбинского университета, 2008.

8. Прившин М.М. Собр. Соч. в 6-ти томах, т.3.,-1966.

9. Тачаев Т.Использование краеведческих материалы в туркменской школя.-Ашхобод,1974.

10. Шубкина Л.С. Краеведческая направленность школьного курса ботаники: Автореф. дисс... канд. пед. Наук.-М.,1967.

ФОРМИРОВАНИЕ УЧЕБНО-ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ЭКОЛОГИИ

В данной статьи на основе изучения, анализа и обобщения психолого-педагогических, биологических и экологических дисциплин, описали пути и методы формирования учебно-познавательной деятельности студентов при изучении биолого-экологических дисциплин, а также освещали результаты проводимы их в высших учебных заведений республики анкетирование студентов, письменные проверочные работы, устные опросы преподавателей и студентов посещали на занятиях, изучали и обобщали результаты передового педагогического опыта, как в школах так и в вузах.

Кроме того в работе более обоснованных результатов о роли и место природоведческих материалов, в том числе фауны и флоры Таджикистана, в формирование чувства любви к природе и учебно-познавательной деятельности студентов освещены в процессе изучения биолого-экологических дисциплин.

Ключевая слово: экология, флора, просвещение, локализм, арена, энциклопедия, деятельность, студенты, образование, биология, фауна.

THE FORMATION OF EDUCATIONAL AND COGNITIVE ACTIVITIES OF STUDENTS IN THE STUDY OF ECOLOGY

In this article, based on the study, analysis and generalization of psychological, pedagogical, biological and environmental disciplines, we described the ways and methods of forming educational and cognitive activities of students in the study of biological and environmental disciplines, as well as highlighted the results of student surveys conducted in higher educational institutions of the republic, written tests, oral interviews of teachers and students visited in the classroom, studied and summarized the results of advanced pedagogical experience, both in schools and in high schools .

In addition, in the work of more substantiated results on the role and place of natural materials, including the fauna and flora of Tajikistan, in the formation of a feeling of love for nature and the educational and cognitive activity of students in the process of studying biological and environmental disciplines.

Keywords: ecology, flora, prospecting, localism, arena, encyclopedia, dexterity, students, visualization, vocals.

Сведение об авторах:

Миразоров Комрон Иззатуллоевич - старший препадаватель кафедры методики припадавание биологии и общий биогогия Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни.

Мирзоев С.С, Джумаева Ш.И. - асистенты кафедры химии и биологии Кулябский государственый университет им. А.Рудаки.

About the autors:

Mirazorov Komron Izzatulloevich - senior lecturer at the Department of Methodology, Seizure of Biology and General Biogogy of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini.

Mirzoev S.S., Jumaeva S.I. - Assistant professors of the Department of Chemistry and Biology, Kulyab State University name A.Rudaki.

УДК 372. 852: 93(09)

АМСИЛА^ОИ ОМУЗИШИ САЙЁРУ МУЛТИМЕДИИ ЗАБОЩОИ ХОРИ^Й

Шарипов Х.А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудаки

Давраи кунунии рушди низоми тах,силоти Ч,умх,урии Точикистон бо раванди информатизатсияи пуршиддати он тавсиф мешавад. Иттилоотонии таълимй хамчун раванди хадафмандонаи таъмини тах,силот бо методология, технология, тачрибаи эчод ва бехтар истифода бурдани чанбах,ои илмию педагогй, тарбиявй ва методологии он вобаста аст, ки ба татбик;и имконоти технологиями иттилоотй- коммуникатсионй (ТИК), дар шароитхои муассир ва солим муосидат мекунад.

Технологияи сайёру мултимедй яке аз навоварихои таълими забонх,ои хоричй мебошад. Технологиями сайёру мултимедй бояд хдмчун дастгоххои бесим бо барномахои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.