Научная статья на тему 'Формирование теоретических основ практического образования'

Формирование теоретических основ практического образования Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
23
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
практическое обучение / производственное обучение / практика / современные взгляды / деятельность. / industrial practice / industrial training / practice / modern views / activity.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дилафруз Рафикова

Данная статья направлена ​​на повышение качества и содержания практического обучения студентов высших учебных заведений. Практическое обучение, производственное обучение ключевая часть педагогического процесса в профессиональном учебном заведении, описывающая формирование основы профессиональных навыков в определенной области.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Formation of the theoretical basis of practical education

This article is aimed at improving the quality and content of practical training for students of higher educational institutions. Practical training, industrial training is a key part of the pedagogical process in a vocational educational institution, describing the formation of the basis of professional skills in a particular field.

Текст научной работы на тему «Формирование теоретических основ практического образования»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Formation of the theoretical basis of practical education

Dilafruz RAFIKOVA1

Fergana State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received July 2021 Received in revised form 20 July 2021

Accepted 15 August 2021 Available online 15 September 2021

Keywords: industrial practice, industrial training, practice, modern views, activity.

This article is aimed at improving the quality and content of practical training for students of higher educational institutions. Practical training, industrial training is a key part of the pedagogical process in a vocational educational institution, describing the formation of the basis of professional skills in a particular field.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Амалий таълимнинг назарий асосларини шакллантириш

Калит сузлар:

амалий таълим,

ишлаб чи;ариш таълими,

амалиёт,

замонавий ;арашлар, фаолият.

АННОТАЦИЯ

Ушбу ма;олада олий таълим муассасалари талаба-ларининг амалий таълим сифатини ошириш ва мазмунини такомиллаштириш ма;сад ;илиб олинган. Амалий таълим, ишлаб чи;ариш таълими - профессионал таълим муассаса-сидаги педагогик жараённинг асосий ;исми булиб, таълим олувчиларда муайян сох,ага оид касбий майорат асосларини шакллантириш баён этилган.

Формирование теоретических основ практического образования

Ключевые слова:

практическое обучение,

производственное

обучение,

практика,

современные взгляды, деятельность.

АННОТАЦИЯ

Данная статья направлена на повышение качества и содержания практического обучения студентов высших учебных заведений. Практическое обучение, производственное обучение - ключевая часть педагогического процесса в профессиональном учебном заведении, описывающая формирование основы профессиональных навыков в определенной области.

1 Independent Researcher (PhD), lecturer of the Department of Pedagogy, Fergana State University, Fergana, Uzbekistan.

Педагогик олий таълим муассасалари талабаларининг амалий таълими профессионал педагогик кадрлар тайёрлашнинг мух,им омили хисобланади. Зеро, билим хазина булса, шухбасиз, унинг эшигини очадиган калит бу - амалиёт, амалий таълимдир. Х,озирги вацтда педагогика йуналишидаги олий таълим муассаса-ларида амалий тайёргарлиги юксак, профессионал педагогик кадрлар тайёрлаш муаммоси энг долзарб масалалардан биридир.

Глобаллашув, айницса, педагогик таълимдаги кейинги ислохотлар жараёни-нинг тезлашиши, замонавий уцитиш технологиялар пайдо булиши ва ахборот-коммуникация технологияларидан амалиётда кенг фойдаланиш билан боглиц холда, ушбу муаммо янада кескинлашди. Х,озирги замонавий ицтисодиёт учун цийин ва доимий узгарувчан шароитларда янги муаммоларни ечишга цодир булган кадрлар талаб цилинди. Замон талабларига жавоб берадиган малакали кадрларни тайёрлаш учун компетентли уцитувчилар керак булади.

Педагогик таълим сифатини ошириш ва мазмунини такомиллаштиришнинг янги-янги шакллари ва усулларини излаш ишлари давом эттирилмоцда. Шахснинг ижодий цобилиятларини ривожлантиришга, унинг фаоллигини, ва янги шароит-ларга мослашувчанлигини ва мослашишини оширишга царатилган инновацион ва экспериментал уцитиш методларининг урни ва ахамияти тобора ортиб бормоцда.

Маълумки, педагогик тадцицот методологиясини ишлаб чициш педагогик ходисалар ва жараёнларнинг узига хослигини аницлашдан бошланади. Уцув жараёнининг мухим таркибий цисмларидан бири бу амалиёт, аммо амалиётни амалий билимларсиз, амалий таълимсиз амалга ошириб булмайди. Худди ана шу маънода, амалий таълим алохида педагогик реаллик булиб, у узига хос хусусиятларга эга.

Х,ар цандай илмий соха каби амалий таълими педагогикаси хам узининг тарихий шаклланиши босцичларида амалий ва назарий йуналишларда ривож-ланган, баъзан эса тургун холатда булган. Бундай холларда нафацат амалий фаолиятда бевосита фойдаланиладиган объектлар, балки фаннинг ривожланиши жараёнида аницланган янги объектлар хам урганилган.

Таницли олим И.Я. Лернер таълим назарияси холатини цуйидагича бахолайди: "Энг асосий масала шундан иборатки, хозирги вацтга цадар дидактикада билимларнинг яхлит тизими ифода этилмаган, яъни дидактик бирликларнинг хар бир блоки (ёки бирлиги) олдингисидан келтириб чицарилмаган ва олдингиси кейингисининг мазмунини белгилаб бермаган" [7]

Дидактиканинг холатини янада танцидий нуцтаи назардан бахолаб шуни айтиш мумкинки, Я.А. Коменскийнинг "Буюк дидактика" асари ёзилганига хам 300 йилдан купроц вацт утди, аммо шу вацтга цадар мукаммал таълим назарияси (хозирги вацтда "дидактика" атамаси айнан худди ана шундай таърифланади) яратилмади, у хозир хам йуц. Албатта, биз бунда назарияни умуммаиший маънода (бирор ходисани тушунтиришга йуналтирилган царашлар, тасаввурлар, гоялар мажмуи сифатида) эмас, балки айни назариянинг объекти -борлицнинг маълум сохаларининг мухим узаро боглицликлари ва цонуниятлари хацида яхлит тасаввур берувчи илмий билишни ташкил этиш шакли сифатида талцин этишни назарда тутмоцдамиз. Аммо шуни хам таъкидлаш жоизки, бизнинг фиримизча, Шарцда тарбия борасидаги дидактика пухта ишланган. Бунга мацоллар, топишмоцлар, маталлар, эртаклар, хикоялар, хикоятлар, ривоятлар, масаллар, хадислар ва бошцалар мисол була олади.

Science

Arap Ha3apHH 6h.hm xo.aTHra 6H3HHHr Tag;H;oTHMH3 MyaMMocu 6yHHHa эbтн6op 6epaguraH 6y.caK, y xo.ga 6y epga TypryH.HK 6e.ru.apuHH HHaga aHH;po; KypumuMH3 MyMKHH. AMa.HH Tab.HM (um.a6 HH;apum Tab.HMH) Ha3apu^cH 6yHHHa энг axaMHHT.H um.ap ge^p.H XX acpHHHr oxup.apuga 6a^apu.raH эgн. Y.apgaH энг MyxHM.apu KyfiugarH.ap xuco6.aHagu: Hm.a6 HH;apum Tab.HMH gugaKTHKacu (H.H. ^yMHeHKo, 1973); Kac6uH negarorHKaHHHr aoc.apu (C.A. BaTHmeB Ba C.A. manopHHcKHH TaxpHpH ocTHga, 1977); Y;yB-Tap6Hfl ^apaeHHHH h.mhh TamKH. этнm (C..H. BaTHmeB, 1980), Hm.a6 HH;apum negaroruKacu (C..H. BaTHmeB, 1984).

MaM.aKaTHMH3 xaeTHgaru H^THMOHH-H^THcogHH Ba MagaHHH mapT-mapoHT-.apHHHr KecKHH y3rapumu Tab.HMHHHr 6o3op H^THcogueTHgarH ypHH Ba po.HHH Ty6gaH ;aHTa Kypu6 HH;umHH Ta.a6 этgн. myHHHr ynyH, negarorHK Ba npo^eccuoHa. Tab.HMH coxacugaru Ha3apHH um.ap Kac6uH-negarorHK Tab.HMHHHr MaB^yg TH3HMHHH 6o3op H;THcogHeTH mapT-mapouT.apura Moc.amTupum MexaHH3M.apHHH Tag;H; этнmгa HyHa.THpu.raH эgн. Ammo 6yHga Tag;H;oTHHHr MeTogo.orHK acoc.apu ge^p.H y3rapMacgaH ;o.raH эgн.

KeHHHrH HH..apga MaM.aKaTHMH3 o.HM.apu H.H. A3H3xog^aeBa, B.P. AgH3oB, m.^. MapgoHoB, 0. MycypMoHoBa, Y.^. To.unoB, mapunoBa, m. mogMoHoBa, H.F. Эгaм6epgнeвa, A.A. Xo.h;ob Ba 6om;a.ap ToMoHHgaH negarorHK Tai^HMH Ha3apH^cH Ba MeToguKacu 6yHHHa Kyn.a6 H.MHH-Tag;HK;oT um.apu o.u6 6opu.gu. ^eKHH xo3Hpru KyHga xaM, MyxHM gugaKTHK MyaMMo, xycycaH, aMa.HH Tab.HM Ha3apH^cu 6yHHHa h.mhh Tag;H;oT.ap eTap.H gapa^aga эмac.

my 6u.aH 6upra, H;THcogueTga 6o3op MyHoca6aT.apHHHHr pHBo^.aHumu ^apaeHHga Ba negarorHK tsi^hmhh MogeHH3au,HA.am mapoHTHga, 6u3HHHr Ha3apHMH3ga, negarorHK Kagp.ap TaHep.am TH3HMHga Tab.HM 6epumHHHr caMapa.H TapTH6-;ouga.apH um.a6 HH;H.Hmu Ma;cagra MyBo^u;. Y.ap acocuga Ta.a6a.ap aMa.HH 6u.HM.ap 6u.aH y3BHH 6of.h; Ha3apuH 6u.HM.apHH MaKcHMa. gapa^aga эra..amн KepaK. Ahhh Ba;Tga, 6y 6u.HM.ap xaeTga Ta.a6 BTH^umu Ba ucTH;6o.ga 3apyp 6y.umu, aihh 6y.a^aK y;HTyBHH.apHHHr Kac6uH negarorHK ^ao.HATra Te3 Ba MyBa$$a;HAT.H Moc^amumura hmkoh 6epumu .o3HM.

AMa.HH Tab.HMHHHr Ha3apuH acoc.apHHH maK..aHTHpumga, энr aBBa.no, ;yHugarH caBo.ra ^aBo6 Tonum .o3hm: Ha3apuH 6u.HM.ap ;y..aHH.agHraH yma aHH; pea..HK ;aHgaH 6y.MoFH KepaK? Bom;ana aHTraHga, энr 6hphhhh HaB6aTga, "aMa.HH Ta^.HM" TymyHHacHHHHr Ma3MyH-MoxHHTHHH ohh6 6epum .o3HM 6y.agu.

O.hh Ta^.HM .yraT-Ma'b.yMoTHoMa aManueT, aManuH TaHeprap.HK, aMa.HH Ta^.HM, um.a6 HH;apum Tab.HMH TymyHHanapura ;yHHgarHHa Tabpu^.ap 6epu.raH: aManueT - 1) hhcohhht ^aMHHTH Ba oHru MaB^yg 6y.Hmu xaMga puBo^naHumu ynyH 3apyp mapoHTHH HpaTHmHH TabMHH.aHguraH o6beKTHB 6op.u;HH y3.amTHpum, yHH ;aHTa Ty3Hmra HyHa.THpH.raH Kumu.apHHHr MogguH ^ao.HHTH. AMa.ueT -6u.HMHHHr hhh.hk Me3oHH; 2) Ta^pu6a, y;yBHHHr acocu cu^aTHgaru hxthcoc.hk 6yHHHa um, Mamry.oT. AMa.ueT - Ha3apuH 6u.HM.apHH aMa.ueTga ;y..am - 6y aMa.ueT ge6 aTa.agu.

AMa.HH TaHeprap.HK - um.a6 HH;apum (Kac6uH) aMa.ueTHH yTam ^apaeHHga aMa.HH Ma.aKa.ap o.umra HyHa.THpu.raH ^ao.HHT, .a6opaTopHH um.apuHH, aMa.HH Mam;.apHH, Kypc .oHuxa.apH Ba um.apuHH 6a^apum.

AMa.HH Tab.HM, um.a6 HH;apum Tab.HMH - npo^eccuoHa. Tab.HM Myaccacacugaru negarorHK ^apaeHHHHr acocuH ;hcmh, yHHHr acocuH Ma;cagu 6y.u6, Tab.HM o.yBHH.apga MyaHHH coxara oug Kac6uH MaxopaT acoc.apHHH maK..aHTHpum xHco6.aHagH.

Гап шундаки, таълимнинг аввалги тизимида ишлаб чи;ариш таълимининг барча турлари, шу жумладан, ишлаб чи;ариш амалиёти хам ушбу атама ор;али таърифланган. Педагогик таълимда эса, махсус фанлар таркибидаги амалий ишлар ва у;ув-ишлаб чи;ариш амалиётининг барча турлари амалий таълим хисобланади.

Эхтимол, "ишлаб чи;ариш таълими" тушунчасининг ноани;лиги туфайли ишлаб чи;ариш таълими назарияси буйича куп йиллар давомида мунозаралар юзага келган. Баъзи педагог олимлар нафа;ат ишлаб чи;ариш таълими назариясини яратишнинг имкони йу;лигини, хатто педагогик таълим жараёнида ишлаб чи;ариш таълимини назарий таълимдан алохида холда ташкил этиш ма;садга мувофи; эмаслигини асослашга уриндилар. З.А. Решетованинг таъкид-лашича, "бундай ёндашув (фаолиятий ёндашув - эслатма муаллифники) у;итиш-нинг назарий ва амалий мазмунини, айнан махсус технологиянинг назарий курси ва амалий курсини алохида ажратишни мустасно этади..." [10].

Ушбу ну;таи назарни П.Я. Гальперин хам ;уллаб-;увватлайди. У фаолият-нинг йуналтирувчи асоси ха;идаги педагогик назарияни яратган тани;ли олим-лардан биридир. Унинг эътироф этишича, "ишлаб чи;ариш таълими умумий таълим назариясидан фар;ли уларо; психологик-педагогик назарияга эга эмас"[5] Бу назарий жихатдан жуда тугри фикр.

Унинг оппонентлари эса ишлаб чи;ариш таълимини педагогик реаллик сифатида назарий жихатдан алохида тал;ин этиш лозимлигини эътироф этадилар. Педагогик адабиётларда ишлаб чи;ариш таълимига ;уйидагича таъриф берилган... "ишлаб чи;ариш таълими - бу булажак мутахассисларда касбий махорат асос-ларини шакллантиришга имкон берувчи масалаларни (ишлаб чи;ариш таълими устаси ва талаба томонидан) ечишнинг педагогик жихатдан тугри ташкил этилган, илмий асосланган тизимидир".

С.А. Шапоринский хам ишлаб чи;ариш таълими ха;ида узига хос фикр билдиради. "Энг умумий холда ишлаб чи;ариш таълими назарий таълим билан узвий богли; амалий таълим сифатида, маълум касбни бажариш учун амалий билим, куникма, малакаларни шакллантиришга йуналтирилган таълим сифатида таърифланади. Гарчанд ишлаб чи;ариш таълими амалий таълим сифатида ;араб утилса-да, лекин у нафа;ат куникма ва малакаларни шакллантириш, балки илмий-амалий билимларни узлаштириш масалаларини хам уз ичига ;амраб олади. Бу ерда гап касбий-педагогик таълимнинг назарий ташкил этувчиси ха;ида кетмо;да" [13].

Келтириб утилган охирги таърифдан я;;ол куриниб турибдики, амалий таълим назариясининг тарфдорлари хам, унга ;арши булганлар бу масалага турли методологик ну;таи назардан ёндашганлар.

Амалий таълим назариясига ;арши булган олимлар фаолиятий ёндашувни эътироф этганлари холда, ;уйидаги далилларни инкор этадилар.

Биринчидан, касбий фаолиятни мукаммал эгаллаш сифат жихатдан мутла;о бош;а фаолият - у;ув фаолияти воситасида таъминланади. Укув фаолияти эса узига хос хусусиятлари билан характерланади.

Иккинчидан, у;ув фаолияти шакллари узлаштириладиган касбий педагогик фаолият шаклларига айнан мос эмас. Булажак у;итувчининг амалий тайёргар-лигини шакллантириш ва такомиллаштириш учун фаолиятнинг бир тури(билиш фаолияти)дан бош;а тури(амалий касбий педагогик фаолият)га утишни таъминлаш зарур. Бу фаолиятларда эхтиёжлар, мотивлар, ма;садлар, воситалар,

предметлар ва натижалар бош;а-бош;а булади. Амалий таълим назарияси тарфдорларининг эътироф этишларича, тула;онли ишлаб чи;ариш таълими учун ишлаб чи;ариш жараёнини ;айта тиклаш зарур.

Гарчанд тула холда булмаса-да, амалий таълим маълум даражада ишлаб чи;ариш мехнати жараёнида амалга оширилиши керак. Аммо бу у;итиш пайтида реал амалий фаолият жараёни ;андай амалга оширилса, уни хамма ва;т худди ана шундай тарзда тиклаш кераклигини билдирмайди. Уни у;ув устахоналарида ва баъзан хатто моделлар ёрдамида ;айта тиклаш мумкин.

Агар ишлаб чи;ариш таълими назарияси тарфдорлари ну;таи назардан ;арайдиган булсак, бу холда дидактик муаммо ишлаб чи;ариш таълимининг методик тизимини шакллантириш ва уни назарий жихатдан асослашдан иборат булади. Методик тизим дейилганда таълим мазмунини ;исмларга ажратиш тартиби, унинг ;исмларини гурухларга булиш ва уларни талабаларнинг изчил узлаштириши тушунилади Шунинг учун, ишлаб чи;ариш таълими мазмунини ;исмларга ажратиш асосий методик масала сифатида ;аралади. Унинг ечими у;ув жараёнида ишлаб чи;ариш жараёнини ;айта тиклаш имкониятини, ва бинобарин, ишлаб чи;ариш таълимининг принципиал жихатдан амалга оширилишини таъминлайди.

Бизнинг назаримизда, педагогик таълими учун долзарб хисобланган ушбу муаммо индустриал ишлаб чи;ариш шароитида касбий фаолиятнинг барча сохаларида мехнатнинг тобора интеллектуаллашиши жараёнини, ва бинобарин, касб таълимининг принципиал жихатдан мутла;о бош;а шакл ва усулларини талаб этувчи оммавий касбларни ;амраб ололмайди.

Х,озирги ва;тда амалий таълим ха;ида замонавий ;арашлар шаклланмо;да. А.А. Вербицкий талабаларнинг амалий таълим жараёнидаги фаолиятини "квазикасбий фаолият" деб атайди. "Квазикасбий фаолият" талабаларнинг у;ув фаолиятидан секин-аста касбий фаолиятни амалга оширишга утишни билдиради. Бунда талабалар касбий фаолиятни бевосита амалга оширмайдилар, балки унга та;лид(имитаци) ;иладилар. Квази (лат. quasi - гуё, гуёки) мураккаб сузларнинг бир ;исми булиб, "ха;и;ий эмас", "мавхум" каби маъноларни, "имитация" (лат. Imitatio -та;лид) нимагадир ёки кимгадир та;лид ;илишни, ;айта тиклашни, ;албакиликни билдиради.

А.А. Вербицкий "имитация" атамасини у;ув фаолиятига нисбатан ;уллаганда ;уйидагиларни назарда тутади: у;ув жараёнида касбий фаолиятни ;айта тиклаш -у;итишнинг ташкилий шакли; та;лид - у;итиш жараёнида амалий билимларни шакллантириш усули [3]. Бу борада у ха; албатта. Аммо гап "ха;и;ий булмаган" фаолият, яъни амалий таълим ха;ида кетса, унинг фикрига кушилиб булмайди.

Биз олий таълим тизимида амалий таълим узининг мазмуни, шакли ва усулларига кура, талабалар фаолиятининг мутла;о муста;ил тури эканлигини эътироф этамиз. Шуни таъкидлаш жоизки, олий педагогик таълимда "ишлаб чи;ариш таълими" тушунчасига Караганда "амалий таълим тушунчаси" кенгро; маънога эга.

Изохли лугатларда амалиётга ;уйидагича таъриф берилган:

1) амалиёт - фаолиятнинг бирор сохасидаги усул ва куникмалар йигиндиси. Фаолиятнинг бирор сохасида орттирилган тажриба;

2) амалиёт - иш, машгулот, тажриба, куникма манбаи сифатидаги бирор сохада билимларнинг ;улланилиши.

Бу тaъpифлap acocидa тaъкидлaб утиш мумкинки, aмaлий тaълимнинг acocий мaк;caди тaлaбaлapни aмaлий фaoлиятгa ypгaтишдиp.

Бyндaй xoлдa, фaoлиятий ëндaшyвни aмaлий тaълимнинг мeтoдoлoгик acora cифaтидa к^бул ;илиш мумкин. Бу - aмaлий тaълимнинг нaзapий acocлapини ишлaб чи;ишнинг зapypий шapти. Фaoлиятий ëндaшyв у;итиш тизимидa бyндaн к^ийб K^p; йил мyк;aддaм юзaгa ^лган эди. У кyплaб тaник;ли пeдaгoг oлимлapнинг ишлapи тyфaйли дyнë мик;ëcидa эътиpoф этилгaн нaзapиягa aйлaнди. (Л.С. Ви^тский, А.Н. Лeoнтьeв, Л.С. Рyбинштeйн, Б.Ц. Бaдмaeвa, П.Я. Гaльпepин, В.В. Жaвидoв, Е.И. Maшбинa, З.А. Рeшeтoвa, Н.Ф. Taлизинa, Л.Ф. Фpидмaн, Д.Б. Эль^нита вa бoш;aлap).

Фaoлиятий ëндaшyв тaълим жapaëнидa тaлaбaлapдa фaoлиятни aмaлгa oшиpиш кyникмaлapини шaкллaнтиpишни нaзapдa тyтaди. У;итиш вa у;иш жapaëни xaм фaoлиятдиp. Бyндaй ;apaш, яъни у;итишга фaoлият нук^и нaзapидaн ëндaшиш билим вa кyникмa, yлapнинг poли вa ниcбaтигa булган ;apaшлapни yзгapтиpaди. Фaoлиятий ëндaшyвгa мyвoфи; билим вa кyникмaлap ëки тaлaбaлapнинг yшa кyникмaлapдaн фoйдaлaниши тaлaб этилaдигaн иш-фaoлият у;ув жapaëнидa яxлит xoлдa ;apaлaди. Бу шу билaн бeлгилaнaдики, билимлapни yзлaштиpиш aйни биp вa;тдa yлapдaн фoйдaлaниш (фaoлият) ycyллapини yзлaштиpиш билaн биpгa aмaлгa oшиpилaди.

Сунгги йиллapдa фaoлиятий ëндaшyвгa пeдaгoгик тaълимдa xaм кaттa axaмият бepилa бoшлaнди. Taни;ли пeдaгoг oлим Р.Х. Жypaeв бу бopaдa ;yйидaги-лapни ëзaди: "тaлaбaлapнинг фaoлияти - унинг у;ув вo;eлиги билaн yзapo тaъcиpи у;итишнинг xap биp элeмeнтидa, бoc;ичидa, мoмeнтидa нaмoëн бyлaди. У;ув фaoлияти бyлмaгaн жoйдa - у;итиш xaм бyлмaйди" [б].

Бyндaн ^либ чикэдики, кacб пeдaгoгик тaълимдa фaoлият ycyллapини yзлaштиpиш биpлaмчи мa;caд булиб, aмaлий тaълимнинг мaзмyни aмaлий фaoлият ycyллapи вa aмaлий билимлap тизимидaн ибopaтдиp. Шyндaй ;илиб, билим тaълимнинг мa;caдигa эмac, бaлки вocитacигa aйлaнaди. Билимлap aмaллapни бaжapиш, aмaлий иш ;илиш, фaoлиятни aмaлгa oшиpиш учун yзлaштиpилaди.

У;ув фaoлиятининг узига xoc xycycиятлapидaн биpи шyндaки, тaлaбaлap нaфa;aт фaoлият cyбъeкти, бaлки aйни вa;тдa, унинг oбъeкти xaм xиcoблaнaди вa шунинг учун xaм, у;ув фaoлияти фaoлиятнинг бoш;a тypлapидaн фap; ;илaди. Бу шу билaн тyшyнтиpилaдики, у;ув фaoлиятининг мa;caди cyбъeкт тaъcиp-лaшaдигaн тaш;и oлaм oбъeктлapини yзгapтиpиш эмac, бaлки унинг узини yзгapтиpиш xиcoблaнaди.

Фaoлият cyбъeктининг yзгapиши унинг мaълyм билимлapни вa бу билим-лapгa мoc кeлyвчи фaoлият ycyллapини yзлaштиpгaнини билдиpaди. Taълим жapaëни aйнaн шунинг учун тaшкил этилиб, у;ув фaoлиятининг cyбъeкти тoмoнидaн билимлapнинг yзлaштиpилиши вa фaoлият ycyллapининг эгaллaниши унинг мaxcyли xиcoблaнaди. Шyндaй ;илиб, у;ув фaoлияти нaтижacини унинг cyбъeктидaн aйpи xoлдa ;apaб бyлмaйди. Бу у;ув фaoлиятининг узига xoc xycycиятдиp.

Фaoлият нaзapияcидaн мaълyмки, фaoлият мa;caдигa дapxoл эpишилмaйди, aввaл кyплaб opaли; мa;caдлapигa эpишилaди. Xap биp opaли; мa;caдигa aйни фaoлият кeчaëтгaн мaълyм шapт-шapoитлapдa эpишилaди. Бу шуни билдиpaдики, фaoлиятни бeвocитa aмaлгa oшиpиш учун у aмaлгa oшиpилaдигaн шapт-шapoитлapни oлдидaн aни;лaш лoзим. Фaoлият нaзapияcигa ^pa, cyбъeкт фaoлиятининг йyнaлтиpyвчи acocлapини шaкллaнтиpиши зapyp.

Бундан келиб чи;адики, фаолият маълум шарт-шароитлар асосида амалга оширилади. Фаолиятнинг ма;сади у;ув масалаларини ечиш шаклида ифодаланади. Демак, у;ув фаолияти у;ув масалаларини ечиш шаклида ташкил этилиши лозим. Аммо у;ув масалаларини ечиш фаолиятнинг ;абул ;илинган усулига богли; равишда бажариладиган иш тизимини талаб этади.

Фаолият усуллари - бу хамма ва;т ;айта узгартирилган билимлар, узлаштирилган билимлар эса, охир-о;ибатда фаолият усулига, амалий фаолият куникмасига, масалаларни ечиш куникмасига айланади. Фаолият назарияси ну;таи назаридан харалганда, куникма - бу субъект томонидан узлаштирилган фаолият усули. У холда ечим натижаси фаолият ма;садлари билан мос келади. Аммо у;ув фаолияти воситаси ва у;ув масалаларини ечиш воситаси бир-бирига айнан тенг эмас. Бу ерда масалаларни ечиш натижаси(жавоб) эмас, балки натижага эришиш жараёни мухимдир.

У;ув фаолиятини тузилмалаштиришни унинг таркиби, яъни иш ва амаллар ор;али амалга ошириш мумкин. Чунки улар туфайли фаолият ма;садига эришилади. Бу эса бутун фаолият йуналтирувчи асосининг мукаммал схемасини тузишга имкон беради. Сунгра фаолият амалга ошириладиган шарт-шароитларни эътиборга олган холда, хар бир амалнинг схемасини алохида-алохида тузиш мумкин. Фаолият назариясида фаолиятни тузилмаларга ажратишнинг куплаб усуллари ишлаб чи;илган. Хар бир усулда фаолиятнинг турли компонентларига ва уларнинг узаро богли;ликларига эътибор ;аратилади(1-жадвал).

1-жадвал

Фаолиятни тузилмаларга ажратиш усуллари

Усуллар Унув фаолияти компонентлари

функционал Мотивлар Билимлар иш-харакат

динамик Ма;садлар Воситалар масалалар

операцион Билимлар операторлар иш-харакат

Функционал усул ор;али фаолият компонентлари (билим, иш-харакат ва мотивлар) уртасидаги богли;ликлар кузатилади. Билимларни узлаштириш фаолиятни узлаштириш билан узаро богли;ликда ;араб утилади. Фаолиятни узлаштириш билимлар, шунингдек, мотивлар ор;али таъминланади. Мотивлар нафа;ат фаолиятнинг шаклланишига таъсир ;илади, балки уларнинг узлари хам билим ва куникмалар таъсирида булади.

Динамик усул ор;али ма;садлар, воситалар ва масалалар уртасидаги богли;ликлар урганилади. Бу фаолият ма;садлари, воситалари ва натижаларининг узаро утишлари динамкасини ойдинлаштиришга имкон беради.

Операцион усулда фаолият компонентлари сифатида операторлар ва уларни бош;ариш дастури киритилади. Бу компонентлар фаолиятни билимлар билан таъминлайди.

У;ув фаолиятини тузилмаларга бундай ажратиш унинг процессуал узига хос хусусиятларини ойдинлаштиришга имкон беради. Улар у;ув масалаларини ечиш жараёнини лойихалаштириш ва бу жараённи бош;ариш учун принципиал ахамиятга эга. Бунда у;ув масаласини ечишнинг хар бир бос;ичи тегишли оператор ёрдамда тавсифланади.

У;ув фaoлияти нaзapияcидa фaoлиятнинг фyнкциoнaл тyзилмacи энг куп тaд;и; этилгaн.

Typли тaд;и;oтчилapнинг ;apaшлapини yмyмлaштиpиб, биз у;ув фaoлия-тининг зaмoнaвий фyнкциoнaл тyзилмacини тaклиф этaмиз (2-жaдвaл).

2-жaдвaл

У;ув фaoлиятининг фyнкциoнaл туз^мг^

Е.И. Maшбиц Н.Ф. Taлизинa П.Я. Гaльпepин Зaмoнaвий

мaзмyний Maзмyний

мoтивaциoн мoтивaциoн Moтивaциoн

йyнaлтиpyвчи йyнaлтиpyвчи Йyнaлтиpyвчи

onepau.HoB ижpo этиш ижpo этиш ижpo этиш

нaзopaт-тyзaтиш нaзopaт нaзopaт-тyзaтиш

У;ув фaoлиятининг мaзмyний кoмпoнeнти унинг acocини тaшкил этaди, чунки тaълим aйнaн мaзмyнни yзлaштиpиш учун тaшкил этилaди.

Ю;opидa тaъкидлaб yтилгaнидeк, тaълим мaзмyни - бу yзлaштиpилaдигaн иш-фaoлият ycyллapининг мaълyм тизими вa бу тизимни yзлaштиpишни тaъминлaйдигaн билимдaн ибopaт.

У;ув фaoлиятидaги энг мухим мacaлa - бу мoтивaцияни шaкллaнтиpиш Xиcoблaнaди, чунки унинг шaкллaнгaнлик дapaжacи фaoлият cyбъeктидa ;aдpиятий йyнaлишлap тизимининг шaкллaнгaнлигини билдиpaди. Aнa шу йул билaн тaлaбa куйилган мa;caдгa эpишиш учун фaoлиятни aмaлгa oшиpишгa тaйëpлaнaди. У фaoлият мa;caдини, унинг oбъeктини, ишни бaжapиш жapaëнидa тaянилaдигaн билимлap тизимини aнглaб eтaди. Taълим oлyвчи фaoлият peжacини тyзaди, уни бaжapиш тapтибини, aмaллap тapкиби вa изчиллигини бeлгилaйди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Фaoлиятнинг ижpo этиш тaшкил этyвчиcи бeвocитa фaoлият oбъeктлapини yзгapтиpишни вa нaтижaлapгa эpишишни тaъминлaшгa xизмaт ;илaди. Нaзopaт-тyзaтиш киpитиш кoмпoнeнти фaoлият жapaëнини бoш;apaди, яъни фaoлият нaтижacининг унинг мa;caди билaн бoFли;лиги мacaлacини eчaди. Macaлa eчимининг тyFpи-нoтyFpилигини нaзopaт ;илиш ижpo этувчи oнгининг уз фaoлиятигa йу^л^нлигини вa унинг aмaлгa oшиpилaëгaн ишлapни yмyмлaштиpa oлишини билдиpaди.

Фaoлиятнинг йyнaлтиpyвчи тaшкил этyвчиcи куп xoллapдa фaoлиятнинг мyвaффa;иятини тaъминлaйди. Фaoлиятнинг йyнaлтиpyвчи acocининг caмapaдop-лиги билимлapнинг умумийлиги дapaжacигa вa фaoлиятни aмaлгa oшиpиш учун oбъeктив зapyp бyлгaн шapт-шapoитлapгa бoFли;.

А;лий фaoлиятни бoc;ичмa-бoc;ич шaкллaнтиpиш нaзapияcидa эътиpoф этилишичa, изчил иш-xapaкaт cифaтидaги у;ув фaoлияти acтa-ceкин, бoc;ичмa-бoc;ич aмaлгa oшиpилaди. Бyндa иш-фaoлият ycyлини шaкллaнтиpиш у;ув фaoлиятининг шaклигa бoFли; бyлaди. У иш фaoлиятини xapaктepлaйди. Сyбъeктив нy;тaи нaзapдaн ;apaлгaндa эca, бу фaoлиятнинг cyбъeкт тoмoнидaн yзлaштиpилиши дapaжacини бeлгилaйди.

Фaoлиятнинг acocий шaкллapи ;yйидaгилap xиcoблaнaди: - пepцeптив (ceнcop-мoтop) шaкли;

- моддий (моддийлашган) шакли;

- нут; шакли;

- мнемик шакли;

- ментал (а;лий) шакли.

Фаолиятнинг перцептив ва харакат шакллари таълим олувчининг онгида у;ув материалининг урганиладиган тузилмавий бирлиги тимсоли (образи), яъни тасаввурнинг юзага келишига имкон беради. Сенсор ва мотор фаолиятлар предметли фаолиятнинг кенгро; ифодаланган шаклидан иборат.

Амалий таълимда моддий воситалар ёрдамида моддийлаштирилган фаолият асос хисобланади. Фаолият реал предметлар билан амалга оширилади. Ма;сад уларни узгартиришдан иборат.

Предметларнинг узлари билан эмас, балки уларнинг моделлари билан хам фаолиятни амалга ошириш мумкин. Бундай холда фаолият моддийлаштирилган дейилади. Фаолиятни моддий(моддийлашган) тарзда шакллантириш амалий холда, яъни унинг таркибига киритилган амаллар кетма-кетлигида бажарилади.

Фаолият усулини шакллантиришнинг кейинги бос;ичи унинг нут;ий шакли хисобланади.

Фаолиятни эгаллашнинг бу бос;ичи шу билан характерлики, таълим олувчи таш;и моддий ёки моддийлашган объектларсиз хам фаолиятни шакллантириши мумкин.

Фаолиятни нут; шаклига утказиш(айлантириш) нафа;ат нима ;илиш кераклиги ха;ида хикоя ;илиб беришни, балки фаолиятни нут; шаклида амалга ошириш куникмасини билдиради.

Фаолиятни нут; шаклига айлантириш(утказиш) уни узлаштириш бос;ичида ;атор хусусиятларга эга:

1. Зарур билимлар фаоллаштирилади.

2. Махсус атама ;айта тикланади.

3. Фаолиятни индивидуал холда амалга ошириш тезлик-мароми шакллан-тирилади.

Агар таълим олувчи фаолият мазмунига хамда бу мазмуннинг сузларда ифодаланишига таянса, фаолиятни нут; шаклига айлантириш жараёни муваффа;иятли амалга оширилади.

Фаолият (фикрий амал)ни нут; шаклига утказиш учун албатта гаплашиш лозим.

Мнемик фаолият - (инглизча mnemonic activity) - ахборотни эслаб ;олиш ва ;айта тиклашга йуналтирилган фаолликдир.

Мнемик фаолият иш мазмунини тизимлаштиришга ва мнемосхемалар (яъни фаолият таркиби ва тузилмасини ;айта тиклайдиган схемалар)ни тузишга йуналтирилган хатти-харакатлар кетма-кетлигини ;амраб олади.

Фаолиятнинг ментал шакли фаолият усулини "таш;аридан ичкарига ;айта узгартириш" жараёнининг якуний бос;ичи хисобланади.

Фаолиятнинг ментал шаклини узлаштирган талаба ишни мавжуд объектлар тимсолларига хаёлан таянган холда бажара олади. Фаолиятни узлаштиришнинг ушбу даражасида тасаввур, тушунча, фикрий амаллар унинг тузулмавий элемент-лари хисобланади.

Taъкидлaб утиш жoизки, фa;aт ю;opидa кypcaтиб утилган кeтмa-кeтликдa шaкллaнгaн мeнтaл фaoлиятгинa юк^и дapaжaдa yмyмлaшгaн xиcoблaнaди.

Шyндaй ;илиб, aник эътиpoф этиш мумкинки, фaoлиятнинг йyнaлтиpyвчи киcми - бу мeнтaл фaoлият шaклидa мaжyд булган билимлapдaн бoшкa нapca эмac, кyникмa - фaoлиятнинг ижpo этиш киcми булиб, у тypли шaкллapдa (фaoлиятлap, xaтти-xapaкaтлap вa бoшкaлapдa) нaмoëн бyлaди.

Xyлoca ;илиб aйтгaндa, кeйинги йиллapдa тaълим нaзapияcидa эътиpoфгa caзoвop булган фaoлиятий нyктaи нaзapдaн ëндaшyвни aмaлий тaълимнинг мeтoдoлoгик acocи cифaтидa кaбyл ;илиб, унинг мухим дидaктик мacaлaлapини xaл этиш мумкин.

Пeдaгoгик aмaлиëт - пeдaгoгикa oлий укув юpтлapи вa пeдaгoгикa кoллeж-лapидaги укув жapaëнидa эгaллaнгaн билимлapни кyллaшгa кapaтилгaн тaълим жapaëнининг тapкибий киcми. Бyлaжaк yкитyвлapнинг кacбий пeдaгoгик тaйëpгapлиги cифaтини тaxлил этиш шyндaн дaлoлaт бepaдики, oлий тaълим мyaccacaлapи битиpyвчилapи aмaлий фaoлиятини тaшкил этиш вa oлгaн нaзapий билимлapини кyллaй oлишгa xaммa вaкт xaм кoдиp эмac экaн.

Kacбий пeдaгoгик aмaлий тaйëpгapликни тaкoмиллaштиpиш унинг тyлaлигини (бapчa acocий кacбий-пeдaгoгик вaзифaлapни бaжapишгa aмaлий тaйëpгapликни) тaъминлaшни нaзapдa тyтaди. Ушбу мyaммoни eчишгa зaмoнaвий ëндaшyвлapдaн биpи тaълим жapaëнидa кacбий-пeдaгoгик фaoлиятни мoдeллaш-тиpиш Foяcи xиcoблaнaди.

Kacбий пeдaгoгик aмaлий фaoлиятни мoдeллaштиpиш - бу тaълим мaзмyнидa вa тaлaбaлapнинг укув фaoлиятидa унинг шyндaй тapздa aкc этишики, биpинчидaн, бу yлapгa яxлит кacбий-пeдaгoгик фaoлият xaкидa тyFpи вa тyлa тacaввyp бepaди (мaкcaд кyйишдaн тo фaoлият жapaëни вa нaтижaлapни мycтaкил тaxлил этишгaчa), иккинчидaн, тaлaбaлapгa тaълим жapaëнидa кacбий фaoлият ycyллapини шyнчaлик дapaжaдa тyлa yзлaштиpишгa имкoн бepaдики, нaтижaдa ynap yзлapининг кacбий-пeдaгoгик вaзифaлapини peaл шapoитдa xeч кийнaлмacдaн бaжapa oлaдилap.

Moдeллaштиpиш, биp тoмoндaн, (мyтaxaccиcлap тaйëpлaнaдигaн) кacбий-пeдaгoгик фaoлиятни (фaoлият мoдeли), бoшкa тoмoндaн эca, тaълим вa у;итиш мaзмyнини тизимли кapaб утишни тaлaб этaди (кacбий тaйëpгapлик мoдeли). У ë^ бу oбъeктнинг xaжми кaттaлиги вa куп киppaлиги caбaбли уни фaoлият вa тaйëpгapликнинг энг мухим xycycиятapини aкc эттиpyвчи мoдeл кypинишидa тaкдим этиш мумкин.

Биpoк тaълим жapaëнидa кacбий-пeдaгoгик фaoлиятни мoдeллaштиpиш укитиш мaзмyнини ишлaб чи;иш жapaëнидaн фapкли ^apo; узига xoc пeдaгoгик тexнoлoгия cифaтидa нaмoëн бyлaди. Унинг мoxияти шyндaн ибopaтки, тaлaбaлap тaълим жapaëнидa мaxcyc яpaтилгaн шapт-шapoитлapдa кacбий фaoлиятни кaйтa тиклaйдилap. Бу фaoлият шapтли paвишдa кacбий xapaктepгa эгa бyлaди. Пeдaгoгик мacaлaлapни eчишдa кacбий-пeдaгoгик фaoлиятнинг фaкaт энг мухим xycycият-лapигинa aкc этaди.

Kacбий-пeдaгoгик aмaлий фaoлиятнинг мoдeлини кypиш зapypaти кaтop Xoлaтлapгa ^pa тaкoзo этилaди. Биpинчидaн, бyндaй мoдeл тaлaбaлapгa кacбий фaoлиятнинг яxлит мaзмyни, унинг ички тyзилмacи, элeмeнтлapининг yзapo бoFликлиги вa aлoкaдopлиги xaкидa тacaввyp бepaди. Иккинчидaн, бyндaй мoдeлни

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 8 (2021) / ISSN 2181-1415

ишлаб чи^иш касбий фаолиятнинг айрим жихатлари ха;идаги ахборотларни (турли у;ув фанларида келтириб утилган) бирлаштиришга имкон беради. Шу йул билан у;ув материалини тизимлаштириш, такрорланишларни бартараф этиш, етишмаётган маълумотларни ани;лаштириш учун имконият яратилади.

У;ув-касбий масалаларнинг таркиби, мазмуни ва моделининг кетма-кет холда талабаларга та;дим этилиши касбий фаолиятнинг моддий ифодаланишидир. Улар яхлит холда, барча асосий педагогик вазиятларни ;амраб олади. Уларни ечиш эса, касбий-педагогик фаолият мохиятини ташкил этади.

Шундай ;илиб, амалий таълим методикаси ва технологияси типик касбий вазиятларни ани;лаштиришга, уларни педагогик вазиятга оид масалаларга айлантиришга, амалий таълим мазмуни доирасида ушбу масалаларнинг урнини ани;лашга, ани; мазмунга мос булган у;итиш усуллари ва шаклларини танлашга олиб келади. Цараб утилаётган ёдашув у;итиш усуллари ва шакллари билан узаро богли; булган амалий таълимни шакллантириш хамда жорий этишни бирлаштирувчи масала ;уйиш тамойилидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Азизходжаева Н.Н. Педагогические технологии в подготовке учителя. - Т.: ТДПУ, 2000. - Б. 80.

2. Буланова-Топоркова М.В., Духавнева А.В., Кукушин В.С., Сучков Г.В. Педагогические технологии Москва: МарТ; Ростов н/Д: МарТ, 2004. - С. 336. -(Педагогическое образование). - ISBN 5-241-00145-Х.

3. Вербицкий А.А. Личностный и компетентностный подходы в образовании: проблемы интеграции / А. А. Вербицкий, О. Г. Ларионова. - Москва: Логос, 2009. - С. 169.

4. Выготский Л.С. Психология искусства. М.: Искусство, М.: Педагогика, 1987. - С. 344.

5. Гальперин П.Я. Лекции по психологии: Учебное пособие для студентов вузов. - М: Книжный дом «Университет»: Высшая школа, 2002.

6. Джураев Р.Х., Джаббаров Ш.Ю., - "Контроль и диагностика цифровых устройств систем передачи данных", монография, 2019 г. Разрешено публиковать в Ученом совете ТУИТ.

7. Лернер И.Я. Дидактические основы методов обучения М.: Педагогика, 1981. - С. 186.

8. Леонтьев А. А. Психология общения. - 2&е изд., испр. и доп. - М.: Смысл, 1997. - С. 365 с. - (Сер. "Психология для студента", вып. 4).

9. Машбиц, Ефим Израилевич. Психолого-педагогические проблемы компьютеризации обучения / Е. И. Машбиц. - М. : Педагогика, 1988. - С. 191.

10. Решетова З.А. Психологические основы профессионального обучения. - М.: МГУ, 1985. - С. 208.

11. Рубинштейн, С. Л. Основы общей психологии / С. Л. Рубинштейн. - Санкт Петербург : Питер, 2000. - 705, [7] с. - (Мастера психологии). - ISBN 5-314- 00016-4.

12. Talyzina N. Die takigeits theorie des lernens als grunglage einer neuen didaktik (Деятельностная теория учения как основа новой дидактики) // Leder Mensch Kann lernen - Perspektiven einer Kulturhistorischen Pedegogik. - Berlin, 2001. - С. 204-221.

13. Шапоринский С.А. Вопросы теории производственного обучения. Москва: Высшая школа, 1981. - С. 1830

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.