Научная статья на тему 'Формирование креативных способностей студентов на основе интерактивных методов обучения'

Формирование креативных способностей студентов на основе интерактивных методов обучения Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
46
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
креативность / интерактивные методы / способности / познавательные знания. / creativity / interactive methods / abilities / cognitive knowledge.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хакимжон Тоджиев

В статье описаны понятие креативности, интерактивные методы, интерактивные методы образования и технологии обучения, интерактивный учебный процесс, направленный на развитие творческих способностей, педагогические условия, практическое развитие и совершенствование познавательных знаний, формирование творческих способностей учащихся.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Formation of creative abilities of students on the basis of interactive learning methods

The article describes the concept of creativity, interactive methods, interactive teaching methods and technologies, an interactive educational process aimed at developing creative abilities, pedagogical conditions, practical development and improvement of cognitive knowledge, the formation of students' creative abilities.

Текст научной работы на тему «Формирование креативных способностей студентов на основе интерактивных методов обучения»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Formation of creative abilities of students on the basis of interactive learning methods

Hakimjon TODJIEV1

Fergana State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received July 2021 Received in revised form 20 July 2021

Accepted 15 August 2021 Available online 15 September 2021

Keywords:

creativity,

interactive methods, abilities,

cognitive knowledge.

The article describes the concept of creativity, interactive methods, interactive teaching methods and technologies, an interactive educational process aimed at developing creative abilities, pedagogical conditions, practical development and improvement of cognitive knowledge, the formation of students' creative abilities.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Интерфаол укитиш методлари асосида талабаларнинг креативлик крбилиятларини шакллантириш

АННОТАЦИЯ_

Ушбу маколада креативлик тушунчаси, интерфаол методлар, интерфаол таълим усули ва технологиялари, креативликни ривожлантиришга йуналтирилган интерфаол укитиш жараёни, педагогик шарт-шароитлар, когнитив билимларни амалда кайта ишлаб чикиш ва такомиллаштириш, талабаларнинг креативлик кобилият-ларини шакллантириш баён этилган.

Калит сузлар:

креативлик, интерфаол методлар, кобилият,

когнитив билимлар.

1 Independent Researcher (PhD), Lecturer at Fergana State University, Fergana, Uzbekistan.

Формирование креативных способностей студентов на основе интерактивных методов обучения

АННОТАЦИЯ_

В статье описаны понятие креативности, интерактивные методы, интерактивные методы образования и технологии обучения, интерактивный учебный процесс, направленный на развитие творческих способностей, педагогические условия, практическое развитие и совершенствование познавательных знаний, формирование творческих способностей учащихся.

Жах,ондаги глобаллашув ва таълимнинг интеграциялашуви жараёнларида булажак мутахассисларнинг касбий-ижтимоий тайёргарлигини ривожлантириш масаласи долзарб вазифалардан бири сифатида белгиланмокда.

Замонавий дунёнинг инновацияларига мослашиш, доимий янгиланувчи жамият хаётига ёш авлодни тайёрлаш ва уни замон талабларига мувофик такомиллаштириш жараёнларида фаол иштирок этиш кобилиятини ривожлантириш олий таълим муассасаси педагогини мухим касбий вазифаси хисобланади.

Креативлик таълим жараёнини ташкиллаштиришни узида мужассам-лаштириб, креатив таълим жараёнини куриш, таълим технологияларидан ижодий салохиятни ривожлантириш, турли услублар, билим ва куникмалар мувозанатини ривожлантиришни уз ичига олади.

Буюк алломаларимиз янги гоялар, янгича ёндашувларни таълимга жорий килиш буйича тинмай кураш олиб борганларини куриш мумкин. Шаркнинг буюк алломалари Мухаммад Ибн Мусо ал-Хоразмий, Ахмад алФаргоний, Абу Али Ибн Сино, Юсуф Хос Хожиб, Алишер Навоий, Захиритддин Мухаммад Бобурлар уз даврининг янги илгор педагогик гоялар, фикрлар намояндаларидир. Мустакил таълим-уша даврдаги энг самарали усуллар хисобланган.

Юкорида номлари зикр этилган алломалар, дунёдаги энг машхур дахолар хисобланиб, асосан, мустакил, мутолаа килиш натижасида оламшумул янгилик, кашфиётларни ихтиро килишга муяссар булганлар. Мустакил таълим, узликни англашдан бошланади. Уз-узини ривожлантириш, тарбиялаш, укиш, урганиш, мехнат килиш, тинимсиз изланувчанлик, кузатувчанлик, бунёдкорлик, ташаббус-корликлар асосида юксак маънавиятли баркамол авлодни тарбияланишига олиб келади

Мамлакатимизда инсон, унинг хар томонлама камол топиши ва фаровонлиги, манфаатларини руёбга чикариш шароитларини яратиш, таълим сифати ва самарадорлигини янги боскичга олиб чикиш борасидаги изчил ислохотлар натижасида интерфаол укитиш методлари асосида талабаларнинг креативлик кобилиятларини ривожлантириш кенг татбик этиш имкониятлари яратилмокда.

Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегиясида "узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш, сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш, ёш авлоднинг ижодий ва интеллектуал салохиятини куллаб-кувватлаш ва руёбга чикариш" каби устувор вазифалар белгиланиб берилган. Шунга мувофик интерфаол укитиш методлари асосида талабаларнинг креативлик кобилиятларини ривожлантириш мухим ахамият касб этади.

Ключевые слова:

креативность, интерактивные методы, способности, познавательные знания.

Пeдaгoг oлимлapдaн O. Жaмoлиддинoвa, O. Mуcуpмoнoвa, M. Уpaзoвa, H. Эгaмбepдиeвa, Э. Юзликaeвa, Ш. Шapипoв, Ш. Шoдмoнoвaлapнинг илмий излa-нишлapидa тaълим oлувчилapдa кpeaтивлик к;oбилиятлapини pивoжлaн-тиpишнинг бyлaжaк мутaхaccиcлapни кacбий-иннoвaциoн тaйëpгapлигини шaкл-лaнтиpишдaги узит xoc жиxaтлapи, кpeaтивлик cифaтлapини pивoжлaнтиpишгa тaъcиp этувчи ижтимoий oмиллap, шaxcнинг фaoллиги, шунингдeк, тaълим oлувчилapдa тaнк;идий, кpeaтив тaфaккуpни шaкллaнтиpиш йyллapи вa шaкллapи, мaвжуд пeдaгoгик шapт-шapoитлapи, дидaктик тaъминoти, шунингдeк пeдaгoгик кpeaтивлик мaзмуни ëpитиб бepилгaн.

Иннoвaциoн тaълим вa axбopoт-кoммуникaция тexнoлoгиялapи вocитacидa тaълим oлувчилapдa уз-узини ижoдий фaoлaштиpиш, кpeaтив ишлaнмaлap (мaxcулoтлap)ни яpaтишгa xизмaт ;илувчи шaxcгa йyнaлтиpилгaн эpкин тaълим мухитини тaшкил этиш А. Aбду;oдиpoв, Н. Aзизxoджaeвa, У. Бeгим;улoв, Ж. Йyлдoшeв, Ю. Kpуглoвa, И. Ридaнoвa, В. Слacтeнин, Н. Сaйидaxмeдoв, У. Toлипoв, Г. Чижaкoвa, Б. Xoджaeв, Я. Faффopoв, M. Tилaкoвa, С. Toштeмиpoвaлapнинг илмий тaд;и;oтлapидa acocлaнгaн.

Kpeaтивлик тaълим жapaëнини тaшкиллaштиpишни yзидa мужaccaм-лaштиpиб, кpeaтив тaълим жapaëнини ;уpиш, тaълим тexнoлoгиялapидaн ижoдий caлoxиятни pивoжлaнтиpиш, туpли уcлублap, билим вa кyникмaлap мувoзaнaтини pивoжлaнтиpишни уз ичигa oлaди.

Kpeaтивлик - шaxcнинг яpaтувчaнлик, ижoдкopлик xиcлaтлapлapи билaн бoFли; кyникмaлap мaжмуи cифaтидa нaмoëн бyлaди. Kpeaтивлик уз ичигa муaммoлapгa ниcбaтaн юк^и дapaжaдaги ceзгиpлик, интиуция, нaтижaлapни oлдиндaн кypa билиш, фaнтaзия, тaд;и;oтчилик вa peфлeкcияни ;aмpaб oлaди.

Шaxcнинг кpeaтивлиги унинг тaфaккуpидa, мулo;oтидa, xиc-туЙFулapидa, муaйян фaoлият туpлapидa нaмoëн бyлaди. Kpeaтивлик шaxcни яхлит xoлдa ëки унинг муaйян xуcуcиятлapини тaвcифлaйди. Kpeaтивлик и;тидopнинг мухим oмили cифaтидa xaм aкc этaди. Цoлaвepca, кpeaтивлик зexни yткиpликни бeлгилaб бepaди. Kypиниб туpибдики, кpeaтивлик бeвocитa шaxcнинг индивидуaл-пcиxoлoгик xуcуcиятлapи билaн бoFли; жapaëн xиcoблaнaди. Унинг pивoжлaниши эca интeллeкт-интуиция-мaнти;ий фикpлaш жapaëни тaъcиpидa кeчaди. Интepфaoл у;итиш мeтoдлapи acocидa тaлaбaлapнинг кpeaтивлик к^билият-лapини шaкллaнтиpиш бугунги кундaги дoлзapб мacaлaлapдaн биpидиp.

X,oзиpги кундa тaълим жapaëнидa интepфaoл тexнoлoгиялapни к;yллaшгa бyлгaн эътибop кундaн-кунгa кучaйиб бopмo;дa. Зaмoнaвий тexнoлoгиялap тaлaбa эгaллaëтгaн билимлapни узи ;идиpиб тoпиш, муcтa;ил Уpгaниб, тaxлил ;илиш, xулocaлapни xaм узи кeлтиpиб чик^ишта Уpгaтaди. Уpгaнувчилapнинг муcтa;ил, ижoдий фaoлият кypcaтишлapигa кyмaклaшиш улapнинг уз мaв;eлapини aни;лaшлapи вa aмaлдa тaтби; этишлapи учун шapoит яpaтиш, ижoдий фaoлиятлapини пeдaгoгик ;Уллaб-;уввaтлaшгa йyнaлтиpилгaн тoпшиpи;лapни тa;дим этишни aнглaтaди.

Интepфaoл тaълимдa у;итувчи у;ув фaoлиятининг фaoл тaшкилoтчиcи булиб, тaлaбa бу фaoлиятнинг cубъeкти cифaтидa нaмoëн бyлaди. Бундa у;итишнинг мa;caд вa вaзифaлapи, унинг мaзмуни вa кутилaëтгaн нaтижaлap бeвocитa тaълим oлувчининг индивидуaл имкoниятлapи дoиpacидa бeлгилaнaди вa шунгa мocлaштиpилaди. Интepфaoл тaълимни aмaлгa oшиpишнинг мухим вocитacи - интepфaoл у;итиш мeтoдлapидиp.

Интерфаол уцитиш методлари талабалардан ахборотларни узлаштириш жараёнидаги фаоллик, ижодкорлик, мустацилликни шакллантирибгина цолмай, уцитиш мацсадларининг тулацонли амалга ошишига ёрдам беради.

Интерфаол методлар - талабаларнинг билим, куникма, малака ва муайян ахлоций сифатларни узлаштириш йулидаги узаро харакатини хамда уцитувчи билан хамкорликларини ташкил этишга хизмат циладиган методлар.

Интерфаол методларнинг мохияти уцитиш жараёнида талаба фаоллигини ошириш, талабани педагогик фаолиятнинг марказий фигурасига айлантиришдан иборатдир. Талабаларни фаоллаштириш учун дарс жараёнида цулланиладиган усулларни тугри танлаш ва саволларни аниц тузиш катта самара беради. Бунинг учун дарсда мавзуга цуйилган мацсад аниц белгиланиб, шу мацсадга эришиш йули, усули пухта куриб чицилиши лозим. Уцитувчи хар бир фойдаланадиган интерфаол усули талабага нима беришини олдиндан кура олиши ва дарсни тугри ташкил цилиши керак.

Интерфаол таълим уцитиш жараёнининг асосий иштирокчилари - уцитувчи, талаба ва талабалар гурухи уртасида юзага келадиган хамкорлик, цизгин бахс-мунозалар, узаро фикр алмашиш имкониятига эгалик асосида ташкил этилади, уларда эркин фикрлаш, шахсий царашларини иккиланмай баён этиш, муаммоли вазиятларда ечимларни биргаликда излаш, уцув материалларини узлаштиришда талабаларнинг узаро яцинликларини юзага келтириш, "уцитувчи - талаба -талабалар гурух,и"нинг узаро бир-бирларини хурмат цилишлари, тушунишлари ва цуллаб-цувватлашлари, самимий муносабатда булишлари, рухий бирликка эришишлари кабилар билан тавсифланади.

Уцитувчи интерфаол таълим ёрдамида талабаларнинг цобилиятларини ривожлантириш, мустациллик, уз-узини назорат, уз-узини бошцариш, самарали сухбат олиб бориш, тенгдошлари билан ишлаш, уларнинг фикрларини тинглаш ва тушуниш, мустацил, ижодий, танцидий фикрлаш, муцобил таклифларни илгари суриш, фикр-мулохазаларини эркин баён цилиш, уз нуцтаи назарларини химоя цилиш, муаммонинг ечимини топишга интилиш, мураккаб вазиятлардан чица олиш каби сифатларни шакллантиришга муваффац булади. Энг мухими, интерфаол таълим технологияларини цуллаш орцали уцитувчи талабаларнинг аниц таълимий мацсадга эришиш йулида узаро хамкорликка асосланган харакатларини ташкил этиш, йуналтириш, бошцариш, назорат ва тахлил цилиш орцали холис бахолаш имкониятини цулга киритади

Интерфаол методлар билан анъанавий таълим усуллари орасида узига хос фарцлар мавжуд булиб, хар бир уцитувчи бу фарцларни циёслаши, уларнинг бир-бирига нисбатан афзалликлари ва камчиликларини дарсни режалаштириш ва уни утказиш усулларини танлашда тугри хисобга олиши зарур. Бунда янги билимларни бериш, куникмаларни шакллантириш, ривожлантириш, мустахкамлаш, билимларни такрорлаш, амалда цуллаш машгулотларида хамда уцув фанининг хусусиятларини хисобга олган холда хар бир мавзу буйича машгулот учун энг мацсадга мувофиц булган интерфаол ёки бошца методларни тугри танлаш назарда тутилади. Тугри танланган методларни цуллаш машгулотнинг цизицарли ва самарали булишини таъминлайди.

Интерфаол машгулот турлари куп булиб, уларни дарс мавзусининг хусусиятлари хамда кузда тутилган мацсадларга мувофиц танланади ва тегишлича тайёргарлик курилади. Интерфаол машгулотда иштирок этиш учун талабаларнинг

тaйëpликлapигa узига xoc тaлaблap ;yйилaди, булap мaшFулoтдa фaoл иштиpoк этиш учун зapуp билимлapни yзлaштиpгaнлик, мулo;oтгa тaйëpлик, yзapo Xaмкopликдa ишлaш, муcтa;ил фикpлaш, уз фикpини эpкин бaëн ;илиш вa xимoя ;илa oлиш кyникмaлapи вa бoш;aлapдaн ибopaт.

Интepфaoл тaълим биp вa;тдa биp нeчтa мacaлaни xaл этиш имкoниятини бepaди. Булapдaн acocийcи-тaлaбaлapнинг мулo;oт oлиб бopиш бyйичa кyникмa вa мaлaкaлapини pивoжлaнтиpaди, тaлaбaлap opac^Aa эмoцтиoнaл aлo;aлap yp^ra-лишигa ëpдaм бepaди, улapни жaмoa тapкибидa ишлaшгa, уз Уpтo;лapининг фикpини тинглaшгa Уpгaтиш op;aли тapбиявий вaзифaлapнинг бaжapилишини тaъминлaйди.

Шу билaн биpгa, aмaлиëтдaн мaълум бyлишичa, дapc жapaëнидa интepфaoл мeтoдлapни кУллaш тaлaбaлapнинг acaбий зypи;ишлapини бapтapaф ;илaди, улap фaoлиятининг шaклини aлмaштиpиб туpиш, ди;;aтлapини дapc мaвзуcининг acocий мacaлaлapигa жaлб ;илиш имкoниятини бepaди.

X,oзиp интepфaoл мaшFулoтлapни oлиб бopишдa мaълумки, acocaн интepфaoл уcуллap ;Уллaнилмo;дa. Keлгуcидa эca бу уcуллap мaълум дapaжaдa интepфaoл тexнoлoгиягa усиб утиши мa;caдгa мувoфи;. Бу интepфaoл усул xaмдa тexнoлoгия тушунчaлapининг yзapo фap;ини бизнингчa, шундaй тaъpифлaш мумкин.

Интepфaoл тaълим усули - xap биp укитувчи тoмoнидaн мaвжуд вocитaлap вa уз имкoниятлapи дapaжacидa aмaлгa oшиpилaди. Бундa xap биp тaлaбa уз мoтив-лapи вa интeллeктуaл дapaжacигa мувoфи; paвишдa туpли дapaжaдa yзлaштиpaди.

Интepфaoл тaълим тexнoлoгияcи - xap биp укитувчи бapчa тaлaбaлap кyздa тутилгaндeк yзлaштиpaдигaн мaшFулoт oлиб бopишини тaъминлaйди. Бундa xap биp тaлaбa уз мoтивлapи вa интeллeктуaл дapaжacигa эгa xoлдa мaшFулoтни oлдиндaн кyздa тутилгaн дapaжaдa yзлaштиpaди.

Интepфaoл мaшFулoтлapни aмaлдa ;Уллaш бyйичa aйpим тaжpибaлapни Уpгaниш acocидa бу мaшFулoтлapнинг cифaт вa caмapaдopлигини oшиpишгa тaъcиp этувчи aйpим oмиллapни кypcaтишимиз мумкин. Улapни шapтли paвишдa тaшкилий-пeдaгoгик, илмий-мeтoдик xaмдa укитувчига, тaлaбaлapгa, тaълим вocитaлapигa бoFли; oмиллap дeб aтaш мумкин. Taлaбaлapдa кpeaтивликни pивoжлaнтиpиш тaълим мaзмунини yзлaштиpишдa тaлaбaлapнинг билим caвияcи, yзлaштиpиш дapaжacи, тaълим мaнбaи, дидaктик вaзифaлapигa ;apaб, мунocиб paвишдa у;итиш жapaëнини тaшкил этишни тaлaб ;илaди.

Бундa ;уйидaги пeдaгoгик шapт-шapoитлapгa aмaл ;илиш лoзимлиги нaзapдa тутилaди:

- тaлaбaлapдa кpeaтив фaoлиятни эгaллaш мaйллapини ;apop тoптиpиш, билиш эxтиëжлapини шaкллaнтиpиш вa тaълим жapaëнидa муcтa;илликни нaмoëн ;илиш мухитини тaъминлaш;

- тaлaбaлapдa ижoдий фикpлaш учун ;улaй имкoният яpaтиш, тaлaбaлap тoмoнидaн бaëн килинган туpли-тумaн фикpлap вa Foялapни бaFpикeнглик билaн к^бул ;илиш xaмдa улapнинг у;ув жapaëнидaги фaoллигини тaъминлaш, xap биp тaлaбaдa унинг ижoдий фикpлaшгa кoдиpлиги xaкидaги ишoнчни ;apop тoптиpиш, улapнинг ижoдий фaoлликлapини мунтaзaм paFбaтлaнтиpиш;

- укув жapaëнини тaлaбa шaxcининг xуcуcиятлapи, эxтиëжлapи вa интeлeк-туaл caлoxиятидaн ^либ чиккaн xoлдa индивидуaллaштиpиш;

- талабаларда индивидуал, кичик гурухлар ва жамоада ишлаш куник-маларини шакллантириш, уларнинг ижодий имкониятларини кенгайтириш, уларни муаммоларни хал ;илишда тайёр, стандарт ечимлар билан бирга ностандарт ечимлар ;абул ;илишга ундаш;

- креатив фаолиятни ривожлантиришнинг асоси булган когнитив билим-ларни амалда ;айта ишлаб чи;иш ва такомиллаштириш имконини берадиган интерфаол машгулот шакллари ва методларини танлаш ва татби; этиш.

Хулоса ;илиб айтганда, интерфаол таълим методлари ва технологиялари талабаларда креативлик ;обилиятларининг шакллантиришда алохида ахамият касб этади хамда уларда креативликни ривожлантиришга йуналтирилган интерфаол у;итиш жараёни узининг муайян мазмуни, воситалари, педагогик шарт-шароитлари, хусусиятлари ва усулларига эга булиши шарт.

Интерфаол усулларни куллаш натижасида талабаларнинг муста;ил фикрлаш, тахлил ;илиш, хулосалар чи;ариш, уз фикрини баён ;илиш, уни асослаган холда химоя ;ила билиш, соглом муло;от, мунозара, бахс олиб бориш куникмалари шаклланиб, ривожланиб боради.

Интерфаол таълим методлари ва технологиялари талабаларда креативлик ;обилиятларининг шакллантиришда алохида ахамият касб этади хамда уларда креативликни ривожлантиришга йуналтирилган интерфаол у;итиш жараёни узининг муайян мазмуни, воситалари, педагогик шарт-шароитлари, хусусиятлари ва усулларига эга булиши шарт.

Талабаларнинг креатив ;изи;ишлари ва эхтиёжларини ;ондиришга хизмат ;иладиган гоялар, концепциялар хамда илгор педагогик тажрибалар асосида у;итиш жараёнини ташкил этиш креативликни ривожлантиришга нисбатан мазмунли-фаолиятли ёндашувни шакллантиришга хизмат ;илади.

Демак, креативлик - шахснинг яратувчанлик, ижодкорлик хислатларлари билан богли; куникмалар мажмуи сифатида намоён булади. Креативлик уз ичига муаммоларга нисбатан ю;ори даражадаги сезгирлик, интиуция, натижаларни олдиндан кура билиш, фантазия, тад;и;отчилик ва рефлексияни ;амраб олади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тугрисида"ги ПФ-5847-сон Фармони. Цонун хужжатлари туплами миллий базаси https://lex.uz/.

2. Азизходжаева Н.Н. Педагогические технологии в подготовке учителя. -Т.: ТДПУ, 2000. - Б. 80.

3. Барышева Т.А., Жигалов Ю.А. Психолого-педагогические основы развития креативности. СПб, 2006. -285с.

4. Бубенов А.В. Коммуникационная культура: Философско-методологический анализ Электронный ресурс.: дис. канд. философ, наук. М., 2006.

5. Беспалко О.В. Социалная педагогика: схемы, таблицы, комментарии (учеб. пособие). - М.: Центр учебной литературы, 2009. - 208 с. - ИСНБ 978-966-364-837-81.

6. Ишмухамедов Р.Ж. Инновацион технологиялар ёрдамида таълим самара-дорлигини ошириш йуллари. - Т.: ТДПУ, 2005 й. 2.

7. Guilford J.P. (1950) Creativity, American Psychologist, Volume 5, Issue 9, 444-454.

8. Ишмухамедов Р.Ж. Инновацион технологиялар ёрдамида таълим самара-дорлигини ошириш йуллари. - Т.: ТДПУ, 2005. 1.

9. Исаев И. Профессионально педагогическая культура преподавателя. - М.: Издательский центр «Академия», 2002. - С. 208.

10. Ибрагимова Г.Н. Интерфаол укитиш методлари ва технологиялари асосида талабаларнинг креативлик кобилиятларини ривожлантириш. / Монография. - Т.: «Фан ва технологиялар», 2016. - Б. 77.

11. Дружилов С.А. Профессиональная компетентность и профессионализм педагога: психологический подход. // Сибирь. Философия. Образование. Научно-публицистический альманах: Со РАО, ИПК, Новокузнецк, 2005.

12. Давлетшин М.Г., Жалилова С.И. Олий мактабда таълим жарани самарадор-лигининг психологик томонлари - Т.: ТДПУ, 2001. - Б. 10.

13. Зимняя И.А. Педагогическая психология: Учебник для вузов. - 2-е изд., доп., испр. и перераб. - М.: Логос, 2002. - С. 384.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.