Научная статья на тему 'Фармацевтика фаолиятидаги нуқсонлар: аҳоли саломатлиги, иқтисодиёт ва хавфсизликка таъсири'

Фармацевтика фаолиятидаги нуқсонлар: аҳоли саломатлиги, иқтисодиёт ва хавфсизликка таъсири Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
6
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фармацевтика / пандемия / хавфсизлик / аҳоли саломатлиги / психотроп препаратлар / табиий дори воситалари / стратегия / мониторинг / тиббий суғурта. / рharmacology / pandemic / security / public health / psychoactive drug herbal remedy / strategy / monitoring / health insurance.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Азизов Улуғбек Ўктамович, Холияров Нуриддин Аралович

Мазкур мақола бугунги кунда жаҳон ҳамжамиятида юз бераётган пандемия шароитида Ўзбекистон фармацевтика соҳасини ривожлантириш борасида олиб борилаётган ислоҳотларни янада такомиллаштириш ҳамда соҳани аҳоли эҳтиёжлари учун жавоб берадиган даражада юксалтириш мақсадларини кўзлайди. Мақолада давлат бюджетидан ажратилаётган маблағлар, уларнинг ишлатиш ҳолати, аҳолига кўрсатилаётган тиббий ёрдам сифати ва унинг замон талабларига мослиги, Ҳаракатлар стратегиясида аҳоли саломатлиги, тиббий ёрдамнинг самарадорлиги, сифати ва ундан барча аҳоли қатламининг фойдалана олиш имкониятини таъминлаш юзасидан ҳукумат томонидан кўрилаётган чора-тадбирлар, тиббиётга замонавий илм-фан ютуқлари ва технологияларини жорий этиш борасида фикр-мулоҳазалар, республика аҳолиси ўртасида бирламчи касалликлар ва касалланишлар сонини ортиб бориш ҳолати таҳлил қилинади. Мавжуд касалликлар ортиб боришининг сабаблари, унинг олдини олиш борасида давлат томонидан тиббий дори-дармонлар сони ва таркибини яхшилаш борасидаги тадбирлар ретроспектив ёритиб берилган. Ўзбекистонда фармацевтика соҳасини ривожлантириш борасидаги тўсиқлар ва мавжуд муаммолар компаратив таҳлил нуқтаи назаридан ривожланган хорижий давлатлар, жумладан, Германиянинг фармацевтика саноати тажрибаси билан солиштирилган. Шу билан бирга, соҳадаги мавжуд муаммоларни бартараф этиш борасида асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Азизов Улуғбек Ўктамович, Холияров Нуриддин Аралович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Disadvantages of pharmaceutical activities: impact on public health, economy and security

The article deals with the issues on further improvement the ongoing reforms in the development of the pharmaceutical industry in Uzbekistan, in the context of the current pandemic worldwide. It describes the funds allocated from the state budget, the quality of medical care, the Actions Strategy measures taken by the state to ensure public health, quality and access to medical care by all segments of the population. The conclusion part highlights the essence of the introduction of scientific achievements and technologies and an in-depth analysis of the growth in the number of primary diseases and ailments among the population of the republic. The reasons for the growth of existing diseases, the measures taken by the state to improve the number and composition of drugs for the prevention have been analysed from retrospective viewpoint. The obstacles and existing problems in the development of the pharmaceutical industry in Uzbekistan have been compared with the experience of developed foreign countries, including Germany. At the same time, well-grounded proposals and recommendations were developed to solve existing problems in this area.

Текст научной работы на тему «Фармацевтика фаолиятидаги нуқсонлар: аҳоли саломатлиги, иқтисодиёт ва хавфсизликка таъсири»

338.24(26)021.8

ФАРМАЦЕВТИКА ФАОЛИЯТИДАГИ НУ^СОНЛАР: АХ,ОЛИ САЛОМАТЛИГИ, И^ТИСОДИЁТ ВА ХАВФСИЗЛИККА ТАЪСИРИ

Азизов УлуFбек Уктамович,

иктисодиёт фанлари номзоди, профессор

Холияров Нуриддин Аралович,

иктисодиёт фанлари номзоди, доцент

Узбекистан Республикаси ^уролли кучлар Академияси

Аннотация. Мазкур мацола бугунги кунда жацон цамжамиятида юз бераётган пандемия шароитида Узбекистон фармацевтика соцасини ривожлантириш борасида олиб борилаётган ислоцотларни янада такомиллаштириш цамда соцани ацоли эцтиёжлари учун жавоб берадиган даражада юксалтириш мацсадларини кузлайди. Мацолада давлат бюджетидан ажратилаётган маблаглар, уларнинг ишлатиш цолати, ацолига курсатилаётган тиббий ёрдам сифати ва унинг замон талабларига мослиги, Х,аракатлар стратегиясида ацоли саломатлиги, тиббий ёрдамнинг самарадорлиги, сифати ва ундан барча ацоли цатламининг фойдалана олиш имкониятини таъминлаш юзасидан цукумат томонидан курилаётган чора-тадбирлар, тиббиётга замонавий илм-фан ютуцлари ва технологияларини жорий этиш борасида фикр-мулоцазалар, республика ацолисиуртасида бирламчи касалликлар ва касалланишлар сонини ортиб бориш цолати тацлил цилинади. Мавжуд касалликлар ортиб боришининг сабаблари, унинг олдини олиш борасида давлат томонидан тиббий дори-дармонлар сони ва таркибини яхшилаш борасидаги тадбирлар ретроспектив ёритиб берилган. Узбекистонда фармацевтика соцасини ривожлантириш борасидаги тусицлар ва мавжуд муаммолар компаратив тацлил нуцтаи назаридан ривожланган хорижий давлатлар, жумладан, Германиянинг фармацевтика саноати тажрибаси билан солиштирилган. Шу билан бирга, соцадаги мавжуд муаммоларни бартараф этиш борасида асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Таянч тушунчалар: фармацевтика, пандемия, хавфсизлик, ацоли саломатлиги, психотроп препаратлар, табиий дори воситалари, стратегия, мониторинг, тиббий сугурта.

НЕДОСТАТКИ ФАРМАЦЕВТИЧЕСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ: ВЛИЯНИЕ НА ЗДОРОВЬЕ НАСЕЛЕНИЯ, ЭКОНОМИКУ И БЕЗОПАСНОСТЬ

Азизов Улугбек Уктамович,

кандидат экономических наук, профессор

Холияров Нуриддин Аралович,

кандидат экономических наук, доцент

Академия Вооруженных сил Республики Узбекистан

Аннотация. В данной статье приведено исследование, направленное на дальнейшее совершенствование реформ, проводимых в фармацевтической промышленности Узбекистана, в контексте мировой пандемии, подъема отрасли в целях удовлетворения потребностей населения. В статье проведен анализ использования выделенных из государственного бюджета средств, качества медицинской помощи и ее своевременности, мер, принятых государством и указанных в Стратегии действий, для обеспечения здоровья населения, эффективности, качества и доступа к медицинской помощи всех слоев населения. Дано заключение о внедрении научных достижений и технологий в сфере, исследован рост числа первичных болезней и недомоганий среди населения республики. Ретроспективно освещены причины роста заболеваний, а также меры, принимаемые государством по улучшению количества и состава лекарственных препаратов для их профилактики. Препятствия и существующие проблемы в развитии фармацевтической отрасли описаны с точки зрения сравнительного анализа с опытом развитых зарубежных стран, например, Германии. Разработаны обоснованные предложения и рекомендации по решению существующих проблем в данной сфере.

Ключевые слова: фармацевтика, пандемия, безопасность, здоровье населения, психотропные препараты, целебные средства, стратегия, мониторинг, медицинское страхование.

DISADVANTAGES OF PHARMACEUTICAL ACTIVITIES: IMPACT ON PUBLIC

HEALTH, ECONOMY AND SECURITY

Azizov Ulugbek Uktamovich,

Candidate of Economic Sciences, Professor

Kholiyarov Nuriddin Aralovich,

Candidate of Economic Sciences, Associate Professor

Academy of the Armed Forces of the Republic of Uzbekistan

Abstract. The article deals with the issues on further improvement the ongoing reforms in the development of the pharmaceutical industry in Uzbekistan, in the context of the current pandemic worldwide. It describes the funds allocated from the state budget, the quality of medical care, the Actions Strategy measures taken by the state to ensure public health, quality and access to medical care by all segments of the population. The conclusion part highlights the essence of the introduction of scientific achievements and technologies and an in-depth analysis of the growth in the number of primary diseases and ailments among the population of the republic. The reasons for the growth of existing diseases, the measures taken by the state to improve the number and composition of drugs for the prevention have been analysed from retrospective viewpoint. The obstacles and existing problems in the development of the pharmaceutical industry in Uzbekistan have been compared with the experience of developed foreign countries, including Germany. At the same time, well-grounded proposals and recommendations were developed to solve existing problems in this area.

Keywords: рharmacology, pandemic, security, public health, psychoactive drug herbal remedy, strategy, monitoring, health insurance.

Коронавирус пандемиясининг жа-хон мицёсида кенг тарцалиши глобал инцирозни вужудга келтирди, деярли барча давлатлардаги ицтисодий ва ижти-моий вазиятга салбий таъсир курсатди. Пандемия сабаб юзага келган инцироз-нинг бошца жахон инцирозларидан тур-ли жихатлари билан фарцланиши, ицти-содиётга салбий таъсири жуда юцорили-ги кузатилмоцда.

Мамлакатимизда хозирги синовли вазиятда кундалик эхтиёж моллари ва зарурий озиц-овцат махсулотларининг етарли булишини таъминлаш, нархлар асоссиз ошишининг олдини олиш, дори воситаларига булган эхтиёжни тула цон-дириш, ахрлининг кам таъминланган цисмини иктисодий жихатдан цуллаб-цувватлаш долзарб вазифалардан саналади.

Узбекистон бюджетининг пандемия сабабли йуцотишлари 4,4 трлн сумга бахоланиб, пандемия даврида ахоли,

ицтисодиёт тармоцлари ва тадбиркор-лик субъектларини цуллаб-цувватлашга доир курилган чораларнинг умумий циймати 62 593 млрд сумни (6,13 млрд АКШ доллари) ташкил этмоцда [1]. Шунингдек, коронавирусга царши кура-шиш учун Узбекистон Осиё тарацциёт банки (ОТБ), Халцаро валюта жамгарма-си (ХВЖ) ва Жахон банкидан 1 миллиард доллар хажмида царз олган[2].

Бугунги кунда республика фармацевтика сохаси зарур тиббиёт махсулот-лари ва дори-дармонлар, хусусан, бир марталик тиббиёт цулцоплари ва ницоб-лар, турли хил вирусларга царши дори-лар ва антибиотиклар, инфузион эритма-лар ва бошца тиббий буюмларни панде-мияга царши курашиш учун зарур хажм-да етказиб бера олмаяпти.

Дорихоналарда вирус ва иситмага царши препаратлар нархининг асоссиз равишда бир неча баробар ошириб юбо-

рилганлиги ахрли орасида куплаб эъти-розларга сабаб булмоцда. Мазкур холат-лар республика фармацевтика саноатини янада ривожлантиришни тацозо этади.

Шу сабабдан фармацевтика тармо-гини жадал ривожлантириш, хорижий инвестицияларни жалб цилиш хамда етакчи хорижий компанияларнинг инвестиция лойихаларини амалга оши-риш, инновацион фармацевтика махсу-лотларини яратишни рагбатлантириш, махаллий ишлаб чицарувчиларнинг иш-лаб чицариш хажми ва экспорт салохия-тини ошириш долзарб масалалардан бири булиб цолди.

Узбекистон Республикасининг 2019-2025 иилларда соглицни сацлаш тизимини ривожлантириш, ахолининг соглом турмуш тарзини цуллаб-цувват-лаш ва жисмонии фаоллиги даражасини ошириш концепциялари доирасида тиб-бии ердамнинг самарадорлиги, сифати ва ундан барча ах,оли цатламининг фоидалана олиш имкониятини таъмин-лаш, тиббиетга илм-фаннинг замонавии ютуцлари ва технологияларини жорий этиш, соглом турмуш тарзини шакл-лантириш борасида чора-тадбирлар амалга оширилмоцда.

2020 йилда сохага давлат бюджети-дан ажратилган маблаглар хажми 2015 йилга нисбатан 2,74 баробарга ортган. Шунингдек, соглицни сацлаш муассаса-

Республикада 2014 йилда 520 миллиард сумдан ортиц фармацевтика мах,-сулотлари ишлаб чицарилган булса, 2018 йилда 1,5 триллион ва 2019 йилда 1,73 триллион сумдан ортиц мицдорда махсулот ишлаб чицарилди ёки усиш уртача 3,3 бараварни ташкил этди. Ушбу даврда ишлаб чицарилган махсулотлар хажми уртача 4 марта усиб, тайёр дори воситалари 360 миллион, тиббий буюм-лар 490 миллион шартли бирликдан ортицни ташкил цилди [4].

Охирги йилларда соглицни сацлаш сохаси, жумладан, фармацевтика махсу-лотларига сарфланаётган маблаглар йил сайин ортиб бормоцда. Хусусан, 2020 йилда давлат бюджетидан соглицни сацлаш сохаси учун ажратилган харажатлар 14,8 трлн сум ёки 2019 йилга (12,08 трлн сум) нисбатан 33,6 га ошган холда, жами харажатларнинг 11,3 %, ЯИМнинг эса 2,3 %ни ташкил этган. Шундан дори-дармон ва боглов воситалари учун харажатлар 1,43 тлрн сум ёки 2019 йилга нисбатан 30 %га купни ташкил цилган [7]. Давлат бюджетидан ажратилаётган маблаглар динамикасини цуйидаги расмда куриш мумкин (1-расм).

лари ва дори-дармонлар учун ажратил-ган маблаглар мицдори хам йил сайин ортиб борган (2-расм).

16 14,8

14

12,08

1М|||

2015 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019Й. 2020Й.

1-расм. Давлат бюджетидан сорлицни сак;лаш сох,асига ажратилган маблаFлар, трлн сум

Манба: Узбекистон Давлат статистика цумитаси маълумотлари асосида тузилди.

2-расм. СоFлик;ни саклаш муассасалари ва дори-дармонлар учун ажратилган маблаFларнинг усиш динамикаси

Манба: Узбекистон Республикаси Соглицни сацлаш вазирлиги маълумотлари.

Сарфланаётган харажатларнинг ортиши билан бир цаторда мамлакатда бирламчи касалланишлар ва умумий касаллар сони х,ам усиб бормоцда. 2003 йилдан бугунги кунгача республика буйича бирламчи касалланишлар сони

1,6 марта (х,ар 100000 ацолига 1290,8 ± 2,05 дан 2069,2 ± 2,4 гача), умумий касалланишлар сони эса 1,3 марта (х,ар 100000 ах,олига 4671,6 ± 3,8 дан 6062,0 ± 4,1 гача)га ошган[8] (3-расм).

- умумий касаллаклар, - бирламчи касалланишлар 3-расм. Бирламчи ва умумий касалланишлар сонининг усиш динамикаси

Шунингдек, Жах,он соглицни сацлаш ташкилотининг маълумотларига кура, Узбекистон овцат х,азм цилиш аъзо-лари ва сил касалликлари буйича жах,он-

да етакчи уринлардан бирини эгалла-ган[6]. Куйида овцат х,азм цилиш аъзо-лари касаллиги буйича давлатлар урта-сидаги х,олатни куриш мумкин (4-расм).

4-расм. Овкат х;азм килиш аъзолари касалликлари сонининг давлатлар кесимидаги динамикаси

Юцорида таъкидланган статистик маълумотлардан шундай хулосага келиш мумкинки, мазкур касалликлар сонининг ортиб боришига, фикримизча, цуйидаги омиллар таъсир цилган:

жахон мицёсида, жумладан, Узбе-кистонда хам экологик вазиятнинг охир-ги йилларда ёмонлашиб бораётганлиги;

Орол денгизининг цуриши билан боглиц муаммоларнинг мавжудлиги;

атроф-мухитнинг инсон организми учун зарарли булган чицинди газлар (автомобиллар, завод ва фабрикалардан чицадиган) билан ифлосланиб бориш даражаси ва бошцалар.

Республикада касалланишлар сони-ни камайтириш, даволаш ва унинг олди-ни олиш борасида хукумат томонидан фармацевтика сохасига катта эътибор царатилмоцда.

Бугунги кунда фармацевтика махсу-лотларини ишлаб чицарувчи 202 та ма-халлий корхоналар фаолият юритмоцда. Улардан 95 таси турли хил дори восита-ларини ишлаб чицаришга ихтисослаш-ган, 23 таси тиббий техника, 62 таси тиббий буюмлар ва 11 таси дори воситалари хамда тиббий буюмлар ишлаб чицаради. 9736 та дори воситаларига тиббиёт

амалиётида фойдаланишга рухсат берил-ган, шу жумладан, 2634 номдаги махал-лий дори воситалар, 1759 номдаги тиббий буюмлар (улардан 284 таси махал-лий), шунингдек, 1666 номдаги тиббий техника (78 таси махаллий) ишлаб чица-рилмоцда [3].

Республика хар йили 18 миллион АКШ долларидан ортиц мицдорда 5 минг тоннадан ортиц усимлик хомашёси ва унинг асосида ишлаб чицарилган дори препаратларини экспорт цилмоцда. Эътиборли жихати, махаллий ишлаб чицарувчи 27 та корхона томонидан 25 фармакотера-певтик гурухга мансуб дори воситалари ва 10 номдаги тиббий буюмлар 14 та хорижий давлатларга, жумладан, АКШ, Германия, Россия, Франция ва бошца мамлакатларга экспорт цилинмоцда. Корхоналар томонидан экспорт цилинган махсулотлар хажми 2019 йил-да 22,1 млн АКШ долларини ташкил этди. 6 та янги фармацевтик бозор -Жанубий Корея, Туркия, Молдова, Тожикистон, Беларусь ва Яман давлатлари бозорлари узлаштирилган

[9].

Бироц доривор усимлик хомашёси асосида талаб юцори булган дори воси-таларини серияли ишлаб чицаришнинг даражаси ва хажми етарли эмас. Фармацевтика корхоналарининг аксарияти од-дий формулали дори-дармонларни ишлаб чицариш билан чекланмоцда, яллиг-ланишга царши ва диагностик воситалар, токсикология, гинекология, акушерлик, иммунология, гематология, онкология ва стоматология сохасидаги дори препарат-лари деярли ишлаб чицарилмайди (10 фоиздан кам).

Шу боис хозирги кунда мамлакат фармацевтика корхоналарида ишлаб чи-царилаётган дори-дармон ахоли эхтиё-жининг 21 фоизини цоплайди, 79 фоиз дори-дармон четдан импорт цилинади. 2016 йилда 873 млн АКШ доллари цийматида дори препаратлари импорт цилинган булса, 2019 йилда бу курсаткич 926,8 млн долларни ташкил цилган [4].

2020 йилда дори воситалари ва тиббиёт буюмларини харид цилишга давлат бюджетидан 1491,8 млрд сум (2016 йилга нисбатан эса 6,5 баробар ёки 2019 йилга нисбатан царийб 36 фоизга купроц) ажратилди[10].

Узбекистон Республикаси фармацевтика тармогининг хозирги холати тахлили шуни курсатадики, махаллий фармацевтика тармоги ахоли ва даволаш-профилактика муассасаларининг фармацевтика

махсулотларига булган эхтиёжларини етарли даражада цаноатлантирмайди.

Хусусан, фармацевтика саноати чицарилаётган махсулот турлари буйича ицтисодий ривожланган мамлакат-ларнинг шундай секторларидан ортда цолмоцда. Айни пайтда А^Ш, Германия ва Франция каби ривожланган хорижий мамлакатларда махаллий фармацевтика саноатининг фармацевтика бозори умумий хажмидаги улуши 75 фоизни ташкил этади[11].

Бугунги кунда дунё давлатларида табиий дори воситаларига булган талаб йилига 6-7 фоизга ортган, халцаро

экспертларнинг прогнозига кура, 2020 йилда йиллик товар айланмаси 35 млрд доллардан ошади. Хитой, Хиндистон, Канада ва АКШ каби давлатлар ёввойи х,олда усаётган доривор ва зиравор усимликларни сацлаш, маданий плантация усулида купайтириш борасида катта тажриба ва имкониятга эга. Дунё давлатларида 12 минг турдаги доривор усимликларнинг мингдан ортиги, Узбекистонда эса 1,2 минг турдаги доривор усимликларнинг 112 таси фармацевтика саноатида ишлатилади [13].

Махаллий ишлаб чицарувчи корхо-наларда халцаро стандартлар, шу жум-ладан, фармацевтик корхоналарда дори воситалари сифати ва хавфсизлигини тартибга солувчи "Зарур ишлаб чицариш амалиёти" (GMP), "Зарур фармназорат амалиёти" (GVP) ва ISO 13485 талабла-рини жорий этиш амалиёти етарли даражада ташкил этилмаганлиги ташци ва ички бозорда рацобатбардош самарадор ва хавфсиз фармацевтика мах,сулотла-рини ишлаб чицариш имкониятларини чеклайди.

Ах,оли саломатлиги борасида амалга оширилаётган ислох,отларга царамай, курсатилаётган тиббий ёрдам сифати, ах,оли соглиги курсаткичлари ва фармацевтика саноати ривожланишига тусцинлик цилаётган бир цатор муаммолар мавжуд. Хусусан:

фармацевтика тармогини барцарор ривожлантиришнинг ягона стратегияси ишлаб чицилмаган;

даволаш муассасалари ва ах,олини дори воситалари, тиббий мацсаддаги буюмлар билан таъминлаш устидан тизимли мониторинг ва назорат мавжуд эмас;

фармацевтика тармоги муассасала-рининг илмий-тадцицот фаолияти замо-навий талаб даражасида эмас.

Дорихоналарнинг ах,оли сонига тугри келишини давлатлар кесимида тах,лил циладиган булсак, Халцаро фармацевтика федерацияси (FIP)

экспертлари цайси давлатда 100 минг ахрлига 30 тадан кам булмаган дорихона тугри келса, ушбу давлатнинг соглицни сацлаш тизими ривожланганлигини цайд этади. Агар хар 100 минг ахрлига 40 та ва ундан ортиц дорихоналар тугри келса, жамоат соглигини сацлаш тизимида нуцсон бор деб хисоблайди [13].

Узбекистонда дорихоналар сони-нинг ортиб бораётганлиги, бир томондан, ахолининг дори воситаларига булган эхтиёжини тулиц цондириш имкониятини берса, иккинчи томондан, хуфиёна ицтисодиёт ривожланишига хам замин яратади, яъни цалбаки дори воситаларини ишлаб чицариш хажми ортади, солицдан цочиш холатлари купаяди ва айрим цуштирноц ичидаги тадбиркорларнинг бойишига олиб келади.

АКШ, Германия, Япония, Жанубий Корея ва бошца ривожланган хорижий давлатлар амалиётида дорихоналар фацат шифохона ва клиникаларда фаолият курсатади. Узбекистондаги каби куп цаватли уйлар, бозорлар, жамоат жойлари, бекатлар ва бошца жойларда дорихоналар мавжуд эмас.

Европа давлатларида дорихоналар фаолияти дори препаратлари катего-риясига цараб булинган. Масалан, Германияда барча дори препаратлари учта категорияга булинади: биринчи категорияга эркин ва хамма жойда сотишга рухсат этилган препаратлар, яъни кам таъсир цилувчи витаминлар, гиёхли чойлар ва дамламалар, шифобахш лой (балчицлар), пластирь, рух, ёшартирувчи кремлар, дезинфекция воситалари, иккинчи категорияга рецептсиз, яъни шифокор ёзиб берадиган цогозсиз фацат

дорихоналарда сотиладиган дори препаратлари (сурункали касалликлар учун) киради. Мазкур дори препаратларини сотиб олишда бемор уз хамёнидан пул тулайди. Учинчи категория дори препаратлари фацат рецепт билан сотилади. Германияда деярли

барча фуцаролар тиббий сугурта цилинганлиги сабабли дорихонадан шифокор рецепти асосида сотиб олина-диган дори препаратларига пулни сугурталовчи (хусусий ёки давлат)нинг узи тулайди. Ахоли купроц учинчи категориядаги дори препаратларидан фойдаланади. Бунга сабаб дори воситаси-ни сугурта хисобига олади ва шифокор жавобгарлиги остида даволанади.

Шунингдек, Германиянинг жахон-даги бошца давлатлардан фарцли жихати, маълум бир концерн ёки шахсга тегишли булган дорихоналар тармоги мавжуд эмас.

Узбекистонда дорихоналарнинг оммалашиб, купайиб кетганлигини цуйидагилар билан изохлаш мумкин: дори препаратларининг рецептсиз сотилиши; дорихоналарнинг соглицни сацлаш органларига буйсунмаслиги; оммавий ахборот воситалари орцали дори препаратларини реклама цилиш даражасининг юцорилиги (худди кон-фетнинг рекламаси каби); касалликни даволаш учун янгидан янги дори препаратларини ишлаб чицаришнинг ортганлиги (битта касалликни даволаш учун арзон-цимматлигига цараб бир цанча дори воситалари мавжуд); хориждан кириб келадиган, яъни импорт цилинадиган (цонуний ёки ноцонуний йул билан) дори воситалари хажмининг йил сайин ортиб бораётганлиги; ахолининг касалликдан даволаниш учун дори воситалари тугрисидаги хар хил гапларга ишонувчанлиги; айрим тадбиркорларнинг бойиш мацсадида дорихоналар сонини купайтириши, лобби ва бошцалар.

Айрим мутахассислар дорихоналар купайишини касаллик турларининг ортиб бораётганлиги билан боглай-ди. Бундай царашни тугри деб булмайди, чунки охирги 20-25 йил давомида касалликлар сони юз баробарга купаймади. Агар купайган булса хам, бу дорилар сонининг купайиши натижасида руй берганлиги эхтимолдан холи эмас.

Дорихоналар сонининг ортиши психотроп препаратлар ва цалбаки дори воситаларининг сотилиш хажмининг хам ортишига олиб келмоцда. Мавжуд маълумотларга кура, психотроп препарат хисобланган "лирика", "трамодол" ва бошца прекурсорларнинг Узбекистонга кириб келиши катта бизнес пирамидаси устида амалга оширилмоцда. Дорилар Туркиядан Узбекистонга Козогистон ва

^иргизистон чегара худудларидан айланма йуллар орцали кириб келади. Мазкур холат, уз навбатида, хавфсизлик, ахоли саломатлиги ва ицтисодиётга хам салбий таъсир курсатади.

Хавфсизликни шахс, жамият ва давлатнинг мухим манфаатлари химоя-ланганлик холати, давлатнинг халцаро муносабатларда тенг хуцуцли ва мустацил иштирокининг таъминланиши, суверен ва прогрессив ривожланиши, ички барцарорлигига тахдид солаётган ташци ва ички хавф-хатарлардан химояланганлик тизими деб таъриф-ласак, бугунги кунда давом этаётган коронавирус пандемияси, унинг жамиятдаги оцибатлари ва фармацевтика сохасида хуфиёна ицтисодиёт мамлакатнинг ижтимоий-ицтисодий жихатдан барцарор ривожланиши ва давлатнинг манфаатларига салбий таъсир курсатаётганлигини таъкидлаш жоиз. Шунингдек, ахоли уртасида хар хил касалликларнинг юзага келиши, давола-ниш учун сарфланаётган маблагларнинг ортиши натижасида цашшоцлик даража-сининг усиб бориши, давлат бюджетидан соглицни сацлаш тизимига ажрати-лаётган сарфлар улушининг ошиши ва айрим холатларда дори препаратлари импортига царамликнинг кучайиши хавфсизликка тахдидларнинг ортиб боришига олиб келади.

Бугунги кунда фармацевтика махсу-лотлари хажми ва дорихоналар сони купайиб бораётганлигининг ахоли саломатлиги, ицтисодиёт ва давлат

манфаатларига (хавфсизликка) таъси-рини цуйидагича изохлаш мумкин: Ахоли саломатлигига таъсири: бугун дори препаратларидан (синтетик ва ярим синтетик) нотиббий мацсадларда фойдаланиш холатлари куп кузатилиб, уларни узбошимчалик билан цабул цилиш бутун организм, жумладан, бош мия хужайралари, жигар холати (сурункали гепатит, цирроз) ва буйраклар ва ошцозон-ичак тракти фаолиятига салбий таъсир цилади;

махсус мутахассисликка эга булма-ган (шифокорлик дипломи мавжуд, аммо сертификати йуц ва амалий тажрибаси етарли булмаган) шифокорлар томони-дан беморга нотугри ташхис цуйилиши ва нотугри даволаш олиб борилиши;

истеъмол цилинган янги-янги турдаги дори воситалари организмдаги маълум касалликни даволаши билан бир цаторда бошца аъзоларга зарар етказади ва ахолининг иммун тизимининг химояланган даражасини пасайтиради (беморнинг организми сунъий дори-ларни цабул цилганлиги сабабли касалликка царши кураша олмай цолади).

Ицтисодиётга таъсири: ахоли уртасида иммунитетнинг пасайиб кетиши оцибатида бошца турдаги циммат дориларнинг сотиб олиниши учун бюджет маблагининг сарфи ортади;

фармацевтика саноатига давлат бюджетидан ажратилаётган маблаглар мицдори ортиб боради ва ахоли даро-мадининг катта цисми хам даволаниш учун дори воситаларига сарфланади;

дори воситалари импорти учун валютанинг четга чициб кетиш холати ортиб боради;

дори препаратларининг назоратсиз цулланилиши оцибатида бошца касал-ликлар хам вужудга келади, унинг олдини олиш ва оцибатларини бартараф этишга катта маблаг сарфланади;

реклама ахборотларидаги маълу-мотлар амалдаги холатларга мос

келмаслиги истеъмолчиларнинг хацли эътирозига сабаб булиб, реклама орцали сотиб олинган дори воситалари ахолининг саломатлиги ва моддий манфа-атларига зарар келтиради. Хавфсизликка таъсири: ижтимоий жихатдан, дори восита-ларининг назоратсиз, яъни рецептсиз сотилиши натижасида беморларда тузатиб булмас ва авлоддан авлодга утувчи бошца касалликлар ривожла-нишига олиб келади;

дори препаратларини ишлаб чица-риш хамда беморларни даволаш тизимида лобби ва тамагирлик даражаси ошишига сабаб булади;

таркибида психотроп моддалари булган препаратларни сотиш хажми янада ортаётганлиги усиб келаётган авлоднинг дунёцараши, маънавий тар-бияси, цадриятлари ва хаёти асосларини тубдан ёмон томонга узгартиради;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

айрим холатларда сотиб олинаётган дори воситалари беморга фойда бермайди. Бунинг ортидан ахолининг давлатга нисбатан ишонч-сизлик ва норозилик кайфияти ортиб боради.

Мазкур муаммо ва камчиликларни бартараф этиш, фармацевтика саноатини ривожлантириш, пандемия

касалликлари буйича (иккинчи тулцини ёки бошца потенциал вирусларнинг тарцалиши) хар цандай холатга тайёр булиш ва ахолини арзон нархлар буйича ишлаб чицарилган сифатли, хавфсиз ва самарали дори воситалари билан таъминлаш учун цуйидагиларни амалга ошириш тавсия этилмоцда:

1) медицина сохасида илмий-тадцицот, лаборатория ишларини амалга ошириш, тест тизимлари ва вакциналар устида ишлаш имкониятини яратиш;

2) Германия тажрибасидан келиб чиццан холда, сотиладиган дори воси-таларини категорияларга булиш ва шифокор рецептисиз сотишга цатъий чеклов урнатиш;

3) дорихоналар фаолиятини мут-лацо янгидан куриб чициш ва улар устидан тегишли органлар назоратини урнатиш хамда хусусий ёки уларнинг давлат клиникалари таркибида фаолиятини ташкил этиш;

4) цалбаки ёки психотроп дори воситаларини яширинча сотадиган дори-хоналарга нисбатан кескин чоралар цуллаш тизимини жорий этиш;

5) махаллий усимликлар, минерал ва биологик хомашё асосида табиий дори препаратлари ва дамламалар ишлаб чицаришни йулга цуйиш;

6) дорихоналарни ягона ахборот тизимига бирлаштириш имконига эга "Электрон ёзув", "Электрон рецепт" ва "Электрон амбулатория картаси" зарур ахборот тузилмасини ишлаб чициш хамда соглицни сацлашнинг бирламчи бугинидаги муассасаларда жорий этиш;

7) махаллий ишлаб чицариладиган дори воситаларига цатъий нарх белги-лаш тизимини жорий этиш, яъни дори воситалари нархининг барча дори-хоналарда бир хил булишини таъмин-лашни ташкил этиш;

8) соглом турмуш тарзи, шахсий гигиенага риоя этиш ва тугри овцат-ланишни кенг таргиб цилиш, фуцаро-ларда узи ва атрофдагиларнинг соглиги учун жавобгарлик масъулиятини шакл-лантириш, шунингдек, уларнинг дори воситаларидан узбилармонлик билан фойдаланишининг олдини олишга цара-тилган тиббий маданият ва савод-хонлигини ошириш;

9) ахоли саломатлигини таъмин-лаш тизимини такомиллаштириш учун даволовчи шифокорларнинг хар беш йилда фаолиятини лицензиялаш тизимини жорий этиш;

10) мажбурий тиббий сугурта тизимини жорий этиш ишларини жадал-лаштириш.

Юцорида тавсия этилган таклифлар соглицни сацлаш сохасида давлат дастурларини амалга ошириш, фармацевтика саноати фаолиятини тартибга

солиш х,амда ривожлантириш, дори- таъминлаш, миллий ицтисодиётга

хоналар фаолияти ва рецепт асосида келтириладиган зарарларни камай-

дори воситалари сотишни такомил- тириш ва ах,оли саломатлигини сацлаш лаштириш, улар устидан назорат тизимини ривожлантиришга хизмат

урнатиш орцали, аввало, хавфсизликни цилади, деб х,исоблаймиз.

Манба ва адабиётлар

1. "Юксалиш" умуммиллий уаракати маълумоти: манба, https://qalampir.uz /news/uzbekistonda-pandemiya-ok-ibatlari-bilan-kurashga-azhratilgan-mabla%D2%B3lar-ochik-landi-23080

2. ttps://kun.uz/news/2020/07/29/ozbekiston-koronavirusga-qarshi-kurash-uchun-1-milliard-dollardan-koproq-mablag-oldi

3. 2020-2024 йилларда Узбекистон Республикасининг фармацевтика тармогини ривожлантириш концепцияси.

4. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотлари, 2020 й.

5. Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги маълумотлари.

6. Жауон согликни саклаш ташкилоти маълумотлари / https://yandex.ru /images /search/.

7. http://parliament.gov.uz/uz/events/committee/29157/

8. Стожарова Н.К. Анализ заболеваемости населения Узбекистана болезнями системы кровообращения /https://moluch.ru/archive/90/18713/

9. Согликни саклаш вазирлиги Жамоатчилик билан алокалар булими хабари / https://uz.spu tn ikn ews. ru/socie ty.

10. Узбекистон Республикаси Молия вазирлигининг маълумотлари, 2020 й. / https://www. norma. uz.

11. Импорт и экспорт фармацевтической продукции по странам млрд $ / https://zen.yandex.ru/media/map_mind.

12. "Юксалиш" умуммиллий щракати маълумоти/ https://qalampir.uz/ news/uzbekistonda-pandemiya-ok-ibatlari-bilan-kurashga-azhratilgan-mabla%D2%B3lar-ochik-landi-23080.

13. http://www.agro.uz/uz/news/agro/2020-yilda-yillik-tovar-aylanmasi-35-mlrd-dollardan-oshadi.

14. https://kun.uz/news/2020/07/29/ozbekiston-koronavirusga-qarshi-kurash-uchun-1-milliard-dollardan-koproq-mablag-oldi

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.