Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ВОДИЙСИНИНГ МУҚАДДАС ЛАНДШАФТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ'

ФАРҒОНА ВОДИЙСИНИНГ МУҚАДДАС ЛАНДШАФТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

162
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муқаддас ҳудуд / сакрал ландшафтлар / қадрият / урф-одат / тарихий-этнографик минтақа / барқарор ривожланиш / қўриқхона / экотизим / туризим.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — М. Дехконбоева

Мазкур мақолада Фарғона водийсининг муқаддас ландшафтлари ва уларнинг экологик функцияси тахлил қилинган бўлиб, муқаддас ҳудуд ва объектлар ҳам муҳофаза қилинадиган тарихий-маданий ҳудуд сифатида ташкил этилиши асослаб берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ВОДИЙСИНИНГ МУҚАДДАС ЛАНДШАФТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ»

ФАРГОНА ВОДИЙСИНИНГ МУЦАДДАС ЛАНДШАФТЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ФУНКЦИЯСИ

М. Дехконбоева

Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Фаргона водийсининг мукаддас ландшафтлари ва уларнинг экологик функцияси тахлил килинган булиб, мукаддас худуд ва объектлар хам мухофаза килинадиган тарихий-маданий худуд сифатида ташкил этилиши асослаб берилган.

Калит сузлар. мукаддас худуд, сакрал ландшафтлар, кадрият, урф-одат, тарихий-этнографик минтака, баркарор ривожланиш, курикхона, экотизим, туризим.

КИРИШ

Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг 2030 йилгача баркарор ривожланиш буйича дастурида иктисодий, ижтимоий ва экологик муаммоларни хамда тинчлик ва хавфсизлик масалалари билан боглик чора -тадбирлари алохида эмас, балки бир бири билан чамбарчас боглик тарзда амалга ошириш талаб этилмокда. Бу борада авлоддан-авлодга утиб келган ва тупланиб, бойитиб борилган маданий мероснинг ажралмас кисми булган анъанавий билимлар, кадриятлар ва урф-одатлар жамиятнинг атроф-мухит билан узаро алокасини оптималлаштиришда мухим ахамиятга эгадир.

Фаргона водийси узига хос тарихий-этнографик минтака хисобланиб, унинг худуди шимолий - гарбда Курама ва Чоткол тог тизмалари, шимолий-шаркдан Фаргона, Жанубий Олой ва кисман Туркистон тог тизмалари билан уралган. Водийнинг марказий кисмида эса, чул минтакаси шаклланган. Шунинг учун, Фаргона водийсида турли ноёб ва жозибали табиат манзаралари, агроландшафтларидан ташкари диккатга сазовор булган диний, маданий ва тарихий марказлари мавжуд булиб, бу жойларга ташриф буюрувчилар сони йилдан-йилга ортиб бормокда. Бундай жойлар Урта Осиёда, хусусан, Фаргона водийсида "мукаддас жойлар" ёки "мукаддас кадамжойлар" деб юритилади.

Мукаддас ландшафтларга маданий кадрияти мукаддас деб хисобланадиган ва кадрлаш максадининг мавжудлиги билан белгиланадиган барча худудий комплекс ва объектлар киритилади. Махаллий ахолининг минг йиллар давомида

October, 2022

119

табиатдан фойдаланиш анъаналари билан боглик диний маросимлар утказиладиган жойларнинг барчаси мукаддас ва табаррук жой сифатида сакрал ландшафтларни шакилланишига асос булиб келган.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Фаргона водийсидаги мукаддас худудлар ва объектларни тадкик этишнинг назарий-услубий асослари Г.Конклин, В.П.Наливкин, В.И.Козлов, Л.Н.Гумелев, А.Н.Ямсков, И.Ю.Гладкий, В.Н.Калуцков, М.В.Рагулина, И.Жабборов, И.Аширов, У.Абдуллаев, Р.Баллиева, Ю.Ахмадалиев ва бошка бир катор олимлар томонидан яратилган. Рус сайёхи В.П.Наливкиннинг (1886 й) маълумотларига кура, Фаргона водийсида XVI асрдан бошлаб мукаддас кадамжойларнинг салмоги ортиб борган. Мукаддас жойлар зиёратгох вазифасини бажариш билан бирга табиатни мухофаза килиш ва ундан окилона фойдаланишда мухим ахамият касб этган. Мазкур даврда табиатдаги ноёб яратмаларни мукаддаслаштириш оркали кишилар узига хос тарзда экологик мувозанатни саклаб туришга эришганлар.

НАТИЖА ВА МУ^ОКАМАЛАР

Диний максадларда фойдаланиладиган мукаддас худуд ва объектлар хам мухофаза килинадиган тарихий-маданий худуд сифатида ташкил этилади. Бундай худуд ва объектларда табиатдаги хилма-хиллик яхши сакланган булиб, уларга табиат ёдгорлиги макомини бериш хам мумкин [1, 9]. Айрим холларда мукаддас ландшафт сакрал жойга ухшаш (Sacred Site) ёки сакрал жойлар бундай ландшафтнинг семантик марказлари булиб хизмат килиши мумкин. Маданий ландшафтдан фарк килган холда сакрал жой худудий комплекс булмаслиги хам мумкин ва у сакрал функцияга эга булган тош, дарахт, булок ва бошка нуктасимон объектларда намоён булади (1-жадвал).

Табиатдан фойдаланишнинг тарихий ва махаллий хусусиятларини урганишда "табиат-ахоли-хужалик" уртасидаги алокадорликни, унинг окибатида юз берадиган жараёнларни тушуниш тизимли ёндашув оркали амалга оширилади. Ландшафтдан фойдаланишни бундай ёндашув асосида урганишда худудий тизимларни бошкариш ва мухофаза килишда хисобга олиниши керак булган тарихий-географик омиллар аник намоён булади. Масалан, бундай худудларда урмонларнинг кесиб юборилиши ва ерларни узлаштириб сугорилиши минтакада сув хавзаларининг

ифлосланишига, уз навбатида эса ичимлик суви

October, 2022

танкислигига, сел, сурилма каби жараёнларни вужудга келишига олиб келган.

1-жадвал

ФарFOна водийси дарёларининг сув йиFадиган хавзаларида жойлашган

кадамжой ва зиёратгохлар

№ Дарёлар Зиёратгох, ва кадамжойлар номи

1. Сух Чашма, Хушёр, Калача, Иигитпирим

Кули Куббон, Бешпанжа, Чаккатомар, Хазрат Али, Ёрдон,

2. Шохимардонсой Жаннатарик, Кизилбулок, Оксувазиз, Толмазор, Чурчулмозор, Олтинбешик, Хуркизлар, Арчамозор, Дугоба, Белсилкама, Кутирбулок, Корадувон, Чинортаги, Мозортаги

3 Исфайрам Чавай, Учкургон

4 Обширсой Обширота

5 Аравонсой Чилустун, Чилмахрам

6 Окбура Ушпирим

7 Куршоб Арслонбоп

8 Чортоксой Садда мозор, Х,азратишо, Алком ача

9 Намангансой Почча ота, Сафед Булон, Бобо Яхсиз, Султон

10 Косонсой Чашмаи Сафед

11 Чодак Она кузёши

Шунинг учун, махаллий ахоли томонидан тог ва адир минтакаларида мукаддас зиёратгохлар ташкил этилган. Бундай худудлар ободонлаштирилган ва диний туризм максадларида кенг фойланилган. Натижада мазкур минтакадаги турли салбий жараёнларнинг (сел, сурилма, турок эрозияси) олди олинган. Бундай худудларга Фаргона водийсидаги Шохимардон, Ёрдон, Чункора, Хужа Билолота, Абширота каби мукаддас кадамжойларни келтириш мумкин [2, 3].

Тогли худудлар табиатини саклашда ахоли диний-хукукий усуллардан кенг фойдаланган. Масалан, Сомонийлар даврида (IX-X аср) Фаргона водийси дарёларининг бошланиш жойларида мукаддас зиёратгохлар ва куриклар ташкил этилган булиб, улардан фойдаланиш чеклаб куйилган. Бундай узига хос «курикхона»ларда дарахт кесиш, хайвонот дунёсига зарар етказиш, айрим жойларда ерларни хайдаш таъкикланган. Ахолининг анчагина кисми дарёнинг куйи кисмидаги дехкончилик билан шугулланувчилар томонидан олиб келинган хайр-эхсон, назр-ниёз хисобига яшаган ва табиатга ортикча аралашишга эхтиёж сезмаган [5, 6]. Фаргона водийнинг атрофидаги дарё хавзаларида 40 дан ортик «мукаддас зиёратгох»лар борлигини куриш мумкин.

October, 2022

121

Тог ва адир минтакасида узбек, тожик, киргиз миллатига мансуб ахоли чорвачилик, лалмикор дехкончилик, тог урмонларида богбонлик, мукаддас зиёратгохларда посбонлик килишдан ташкари яна бир вазифани бажарганлар. Дарёларнинг тог ва адирликларидан текисликка чикиш жойидаги кишлоклар ахолиси дарё сувини тартибга солиш ва сел хавфидан дарёнинг куйи кисмидаги ахолини хабардор килиб туриш вазифасини хам бажарган. Бундай кишлоклар топонимикаси урганилганда, уларга купрок калъа, калъача, Хушёр каби номлар берилганлигини таъкидлаш мумкин.

Ер фондидан фойдаланишни ташкил этишда тог билан текислик уртасидаги узаро алокадорлик, модда ва энергия алмашинуви жараёни яъни «тог-текислик» геожуфтлиги тула хисобга олинган. Тогли худудларнинг сув ва намликни саклаб, дарё режимини тартибга солишдаги экологик функциясига алохида эътибор каратилган. Мазкур худудларда табиатни мухофаза килиш ва рекреация максадлари учун (мукаддас зиёратгохлар, кадамжолар куринишида) ажратилган. Табиатни асрашда диний-хукукий одатлар ва расм-русумлардан кенг фойдаланилган. Конус ёйилмаларининг юкори кисмида сув таксимлаш иншоатлари курилган булиб, у ерлар сув хужалигини юритиш, арикларга сувни навбатлаб бериш вазифасини бажарувчи курилмаларни урнатиш учун ажратилган. Ер фондининг бундай таксимлаш худуд табиий имкониятларидан тула фойдаланишни таъминлаш оркали ишлаб чикариш харажатлари ортиб кетишининг олдини олган, ердан иктисодий жихатдан унумли фойдаланишни таъминлаган.

Бундай ёндашув ахолининг бандлик масаласини хам жой хусусиятларидан келиб чикиб окилона хал килинишига таъсир курсатган. Тог минтакасида ахоли богдорчилиги, чорвачилик, «мукаддас зиёратгохлар»да посбонлик билан машгул булган булса, адир минтакасида богбонлик, мироблик билан, чул минтакасида эса, дехкончилик, пиллачилик, хунармандчилик ва савдогарлик билан шугулланган касб эгалари купчиликни ташкил этган. Ахолини иш билан таъминлашда бозорларнинг роли ва урни алохида булган.

Фаргона водийси атрофидаги тоглардан бошланадиган дарёларнинг юкори кисмидаги кишлоклар «мукаддас зиёратгохлар» вазифасини бажаради. Мазкур кишлокларнинг топонимида ислом динига тааллукли булган азиз авлиёлар, пайгамбарлар номлари купчиликни ташкил этади. ^ишлок хужалигига ихтисослашмаган иккинчи кишлоклар гурухи таркибида бозор ва карвон сузлари куп катнашган булиб, ахоли асосан савдогарлик билан машгул булган. Диний зиёратгохларнинг пайдо булишида Урта Осиё худудидаги кадимги динлар

October, 2022

122

Tatcupu xaM agoxuga ypuH TyTagu. AftpuM MaHSagapga KypcarngumuHa, AHaxuTara aTa6 3apgymTuftguK gaBpuga, xarro, ogaMgap xaM KypSoH KuguHraH. "ABecTo" KuToSuga AHaxHTa g0HM0 ry3ag, SaKyBBaT, xyrn^OMaT, KaMapuHu SagaHg SoFgaraH, ohthh 3HHHaTnu Kyn SypMagu MypcaK KuftraH Sup ku3 cu^araga Tatpu^gaHraH.

YpTa Ocuega AHaxuTa KygtTu SugaH Supra cyB Ba HaMrapnuguK nupu cu^aruga "3p xySSu" eKH "XySSu" KygtTu xaM MaB^yg SygraH. By KygtT xaKuga KyngaS Myaggu^gap TOMOHugaH MatgyMoTgap e3uS KoggupugraH. Yrn6y KygtT xaKuga aKageMuK ^.FynoMOB KyftugarugapHu e3agu: "TaSuuHKu, ucgoM guHu eftugraHgaH cyHr xaM xagK ucgoMrana SygraH cyB xygocu XySSu xaKugaru a^coHaHu caKgaS Koggu, Hara«:aga y MycygMoH aruorpa^uK agaSueTura KupuS Keggu" 3p xySSu KygtTura cuFuHum BoguHHuHr Cyx TyMaHuga KynpoK caKgaHuS KograH эgн [8].

Cyx gexKoHgapu эpтa 6axopga apuKgapra cyB onumgaH ogguH gape Syftuga Typgu ^mguKgap cyftuS 3p xySSu KygtTura aTa6 KypSoHguK KugumraH. By epga 3p xySSuHu "fturuT xySSu" ge6 aTamraH. ffly ypuHga KaHg этнm ypuHguKu, Cyx gapecuHuHr SomgaHum KucMuga "HuruT Agu nupuM" 3uepaTroxu xaM MaB^yg SyguS, 6y epga MaxagguH axogu KypSoHguKgap KuguS TypumraH, ym6y 3uepaTrox Xa3paT Agu homu SugaH SoFguK. KogaBepca, BoguH gexKoHgapu KypFoK^uguK Huggapu eMFup naKupum SugaH SoFguK Typgu MapocuMgap yTKa3raHgap.

XY.HOCA

Xygoca KuguS aHTraHga, MyKaggac 3uepairoxgap KumugapHuHr u^tumouh Ba MagaHuH TypMymuga TyTraH ypHugaH TamKapu, ^oftgapHuHr Tonorpa^uacuHu Ba xygygHuHr guHuft-MeHTag xapuracuHu aparaguraH oMuggapHu KegTupuS nuKapyBHu MypaKKaS KypuHumHu y3uga aKc эттнpagн. KaguMgaH Mo3opgap MyKaggac ^oftgap cu^aruga эtзoзgaS KeguHraH Ba ogaTga, ygapHuHr Kyn kucmu xygygHuHr uKTucogufi puBo^gaHraH MapKa3gapuga ^oftgamraH. ffly caSagaH ygap cyFopum uHmooTgapu Ba cyB xaB3agapu xaMga caBgo HyggapuHu Kecu6 yTyBnu noppaxagap, tof goBoHgapu cuHrapu ^oftgap 6ugaH SoFguK SygraH.

MyKaggac 3uepaTroxgapHuHr arpo^-MyxuTHu acpa6 aBaftgamgaru ^yH^uacu Ba ygapHuHr xygyguH ^MxaraapuHu ypraHum Ma3Kyp TagKuKoT umuga acocufi MacagagapgaH 6upu cu^arnga Kypugagu. ByHga ucgoM guHugaru Ta6uar HetMaTgapra SygaguraH MyHocaSaT, a3u3 Ba MaKaggac ^oftgap, 3uepaTroxgap Ba ygapHuHr guHuft^KogoruK ^yH^uacu xaKuga TyngaHraH MatgyMoTgap, ygapHuHr Tapuxufi-reorpa^uK moxuatu,

xapuTagap,

TonoHuMuK

MaHSagapgaH

October, 2022

oguHraH

маълумотларнинг этноэкологик жихатларига эътибор каратилади.

Фаргона водийси ахолисининг мукаддас зиёратгохлар билан боглик тушунчаларида булоклар, дарахт ва буталар, тог ва тошларни мукаддаслаштириш сингари анимизм, тотемизм, шомонийлик, зардуштийлик билан боглик табиатни илохийлаштириш каби кадимги аждодлар карашлари сакланиб колган. Мукаддас зиёратгохлар турли тарихий-этнографик минтакалар тарихини урганишда, шунингдек, аждодларимизнинг табиатдан фойдаланиш маданиятини урганишда мухим тадкикот объекти булиб хизмат килади.

REFERENCES

1. Ahmadaliyev, Y. I., & Mamadalievich, X. A. (2021). Geoecological and Farm Stress Level (on the Example of Khojaabad District). Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 169-174.

2. Ahmadaliyev, Y. I., & Mamadalievich, X. A. (2021). Changes in the Natural Composition of the Land Fund and Its Protection (on the Example of Khojaabad District). Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 165-168.

3. Ismoilovich, A. Y., & Erkinovich, M. A. (2022). THE USE OF HYDRONICS IN THE STUDY OF CHANGES OCCURRING IN THE PROCESS OF WATER USE. PEDAGOGS jurnali, 10(1), 148-154.

4. Isomiddinovich, A. O. (2018). Comparative analysis of the protected natural territories of the Republic of Uzbekistan and the international Union of nature protection. European science review, (9-10-1), 67-70.

5. Isomiddinovich, A. O., & Yigitaliyevich, X. R. (2021). Territorial Structure and Stability of Ecological Framework. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 29(2), 462-467.

6. Олимжон Исомиддинович Абдуганиев, Турсуной Дилмуродовна Комилова, & Мухаммадюсуф Темурхон Угли Мухториддинов (2022).

УРБАНИЗАЦИЯЛАШГАН ДУДУДЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ОЛАТИНИ БАХ,ОЛАШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕТОДЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 757-765.

7. Абдуганиев, О. И. (2022). ЛАНДШАФТ ВА БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ ГАТ-ТАХЛИЛ АСОСИДА БАДОЛАШ. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(1), 53-58.

8. Tojidinova, В., & Haydarov, A. (2022). GEOGRAFIYA DARSLARIDA SAYOHATLAR TASHKIL QILISHNING

October, 2022

BOLA PSIXOLOGIYASIGA TA'SIRI. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(19), 649-653.

9. Абдувалиев, А. Д., & Парпиева, Г. М. (2022). ФАРГОНА ВОДИЙСИДА АДОЛИНИНГ ЕР БИЛАН ТАЪМИНЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИ ВА УНИНГ АХ,ОЛИ ЗИЧЛИГИГА ТАЪСИРИ. Academic research in educational sciences, 3(4), 1174-1183.

10. Abduvaliyev, H. A. A., Hamdamova, F. A. Q., & Eraliyev, Z. Z. Q. (2021). LANDSHAFT OMILI ASOSIDA AHOLI HUDUDIY TAKRIBINI TAKOMILLASHTIRISH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(11), 1219-1223.

11. Холиков, Р., & Кучкаров, О. (2021, August). BASIC PRINCIPLES OF URBANEKOLOGICAL TERRITORIAL ORGANIZATION OF URBAN DEVELOPMENT: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1326. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

12. Xolikov, R., & Qo'chqarov, O. (2021, July). BASIC PRINCIPLES OF URBANEKOLOGICAL TERRITORIAL ORGANIZATION OF URBAN DEVELOPMENT. In Конференции.

13. Muhitdinov, I. (2022). O'ZBEKISTONNING KO'LLARI VA SUV OMBORLARI. Yosh Tadqiqotchi Jurnali, 1(2), 261-263.

14. Zarifjon o'g'li, M. Z., & Ihtiyorjon o„g„li, M. I. (2022). FARGONA VODIYSINING IQLIMI VA YOGINLARI. PEDAGOGSjurnali, 2(1), 49-52.

15. Mamatisakov, J. J. O. G. L., & Muhitdinov, I. I. O. G. L. (2021). PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF ECOTOURISM IN THE PROTECTED NATURAL AREAS OF FERGANA REGION. Scientific progress, 2(3), 986-989.

16. Topvoldievich, P. R., & Ugli, M. I. I. Hydrological Description of Some Small Mountain Rivers in the Fergana Valley. JournalNX, 6(12), 264-267.

17. Jahongirmirzo Jamoliddin, O. G. (2021). 'Li Mamatisakov, Ilhomjon Ihtiyorjon O „G „Li Muhitdinov, Ablazbek Erkinjon Ogli Madraximov PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL TOURISM IN FERGANA REGION. Scientific progress, 8.

18. Khikmatov Bekzod Fazliddinovich, & Pirnazarov Ravshan Topvoldievich (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

19. Равшан Топволдиевич Пирназаров, & Тохдрбек Салим Угли Собиров (2022). ИКЛИМ УЗГАРИШ ШАРОИТИДА СУВГА БУЛГАН ТАЛАБЧАНЛИКНИНГ ОРТИШИ ВА УНИНГ ЕЧИМЛАРИ.

Academic research in educational sciences, 3 (5), 404-408.

October, 2022

125

20. Mahkamov, E. (2021, August). GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION OF MEDICAL PLANTS OF THE FERGANA VALLEY, RECREATION POSSIBILITIES AND GEOECOLOGICAL ASPECTS OF THEIR PROTECTION: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1414. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

21. Elyorjon G'Ayratovich Mahkamov, & Dilafruz Baxromjon Qizi Karimqulova (2021). EKOTURISTIK MARSHRUTLAR VA ULARNI ISHLAB CHIQISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (12), 1137-1140.

22. Dekhkanbaeva, M. N. (2022). Prospects Of Tourism Development In Uzbekistan. The American Journal of Applied sciences, 3(02), 95-99.

23. Хамидов, А. А., & Дехканбаева, М. Н. (2022). ИССЛЕДОВАНИЕ БИОГЕОГРАФИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ. Academic research in educational sciences, 3(5), 881-886.

24. Хамидов, А. А., & Дехканбаева, М. Н. (2022). ИССЛЕДОВАНИЕ БИОГЕОГРАФИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ. Academic research in educational sciences, 3(5), 881-886.

25. Dehkanbayeva, M. N. (2019). TERRITORIAL LOCATION AND FUNCTION OF SACRED LANDSCAPES (FERGANA REGION). Экономика и социум, (11), 919-921.

26. Muhitdinov, I. I. (2021). Kichik tog'daryolari oqiminig shakllanishida meteorologik omllarning roli (Farg'ona vodiysining janubiy qismi misolida). magistrlik dissertatsiyasi.-Farg'ona, 87.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.