Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЧЎЛ, ТОҒ, АДИРЛИКЛАРИДАГИ БИОТОПЛАРДА УЧРОВЧИ ЎРГИМЧАКЛАР РЎЙХАТИ ВА УЛАРНИНГ СИСТЕМАТИК ТАҲЛИЛИ'

ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЧЎЛ, ТОҒ, АДИРЛИКЛАРИДАГИ БИОТОПЛАРДА УЧРОВЧИ ЎРГИМЧАКЛАР РЎЙХАТИ ВА УЛАРНИНГ СИСТЕМАТИК ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
124
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Фарғона водийси / ўргимчак / арахнофауна / биогеоценоз / чўл / тўқай / биотоп / адир.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М. М. Юнусов Б. Х. Бахромова М. Ш. Мирзошарипова

Фарғона водийси ҳудудида тарқалган 44 турдаги ўргимчак айни вақтдаги Фарғона арахнофаунасининг халқаро каталоглар, соҳага оид адабиѐтлар ва бизнинг ушбу тадқиқот давомида аниқлаган турлар ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ВОДИЙСИ ЧЎЛ, ТОҒ, АДИРЛИКЛАРИДАГИ БИОТОПЛАРДА УЧРОВЧИ ЎРГИМЧАКЛАР РЎЙХАТИ ВА УЛАРНИНГ СИСТЕМАТИК ТАҲЛИЛИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

ФАРГОНА ВОДИЙСИ ЧУЛ, TOF, АДИРЛИКЛАРИДАГИ БИОТОПЛАРДА УЧРОВЧИ УРГИМЧАКЛАР РУЙХАТИ ВА УЛАРНИНГ

СИСТЕМАТИК ТАХЛИЛИ

М. М. Юнусов, Б. Х. Бахромова, М. Ш. Мирзошарипова

Фаргона давлат университети mamarumirzo sharipova@gmail. com

АННОТАЦИЯ

Фаргона водийси худудида таркалган 44 турдаги ургимчак айни вактдаги Фаргона арахнофаунасининг халкаро каталоглар, сохага оид адабиётлар ва бизнинг ушбу тадкикот давомида аниклаган турлар хисобланади.

Калит сузлар: Фаргона водийси, ургимчак, арахнофауна, биогеоценоз, чул, тукай, биотоп, адир.

КИРИШ

Сунгги йилларда бутун дунё буйича биологик хилма-хилликни саклашга катта эътибор каратилмокда. Шу жумладан, мамлакатимизда хам бу борада куплаб ишлар амалга оширилмокда. Шундай экан, мамлакатимиз арахнофаунасининг хилма-хиллигини ва улар орасидаги мухофазага мухтож турларни сакдаш айни вактда катта ахамият касб этади. Бугунги кунгача водий сув хавзалари арохнофаунаси етарли даражада урганилмаган. Узбекистон арохнофаунасига оид маълумотларни Кроноберг, Харитонов, Эргашев ишларида курамиз. Мазкур арахнологик тадкикотлар 1875-1994 йиллар давомида амалга оширилган булиб, сунгги карийб бир асрдан бери водий сув хавзалари арохнофаунаси илмий тадкик этилмаган.

МЕТОДОЛОГИЯ

Арахнологик тадкикотларнинг куп йиллик тарихига карамасдан, хозирги вактда Узбекистонда, хусусан Фаргона водийсида ургимчаклар фаунасининг урганилиш даражаси бошка минтакалар билан солиштирганда жуда паст фоизларни ташкил этади. Минтакадаги фаунистик илмий тадкикотлар XIX асрнинг охирги чорагидан бошланган булса-да, бир канча йуналишлар буйича Фаргона водийси хайвонот дунёси узининг илмий тадкик этишини хамон кутмокда. Жумладан, водийнинг арахнофаунасига оид маълумотлар нихоятда

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

кам булиб, ургимчаклар туркуми вакилларининг Фаргона водийсидаги тур таркиби хакида аник маълумотлар деярли кулга киритилмаган, худуд арахнофаунасини дастлабки тадкик этиш асносида арахнофаунанинг минтака учун янги хисобланган турлари хозирча аникланмаган, Фаргона водийси арахнофаунасининг зоогеографик нуктаи назардан минтака худудида таркалиш конуниятлари тадкик этилмаган.

Халкаро ургимчаклар каталоги ва сохага оид бошка илмий адабиётлар тахлили (Андраде, 2008 ) шуни курсатмокдаки, айни вактда Фаргона водийси худудида ургимчаклар (Araneae) туркумининг 18 оила 28 уругга мансуб 33 тури учрайди. Илмий изланишлар шуни курсатадики, хар кандай биоценозни урганиш жараёнида ургимчаклар маълум бир ландшафтда таркалган ва унинг ажралмас кисмига айланиб булган.

Маълум биогеоценознинг тургунлиги унинг таркибий кисми хисобланадиган биоценознинг минтакада кай даражада уз генофондини узгартирмасдан саклаши билан боглик. Лекин мавжуд популяциялар генофонди ташки мухит таъсирида у ёки бу частотада тебраниб туриши биологик конуниятлар нуктаи назаридан нормаль холат хисобланади. Юкоридагиларни хисобга олган холда Фаргона водийси арахнофаунасини тадкик этиш оркали сохадаги маълумотлар куламини кенгайтириш билан биргаликда, минтака зоогеография хакидаги илмий асосланган хулоса бериш имконини беради.

Кузатишларимиз Фаргона вилоятининг Риштон, Фаргона, Кува, Олтиарик, Сух, Ёзёвон туманлари, Наманган вилоятининг Чуст, Поп туманлари, Андижон вилоятининг Мархамат, Булокбоши, Асака туманларида худудларида олиб борилди. Олиб борилган кузатишлар натижасида хамда юкоридаги тадкикотчиларнинг маълумотлари, водийнинг умурткасиз хайвонларига багишланган адабиётлар тахлили асосида водий арохнофаунасининг киёсий систематик тур таркиби куйида берилмокда. Бунда ургимчак турларининг оила ва уруг таксонлари хам ифодаланган булиб, уларнинг систематик холати хамма кабул килган система (Eschmeyer, 2014; Nyfffeler ,Martin Brikhoffeer Klaus(14 march 2017) aсосида, уруг ва турлар алифбо тартибида, ракамланиш эса кетма-кетлиги бузилмаган холда келтирилган. Х,ар бир турнинг лотинча номи, макоми, микдорий курсатгичи курсатилган.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

МУХОКАМА

Фаргона водийси Марказий Осиёдаги тоглар билан уралган майдони тахминан 22 минг км2, узунлиги тахминан 300 км, эни 60-120 км ва энг кенг жойи 170 км гача булган, атрофи 80минг км2 гача чузилган тоглар дан иборат худуд. Водийнинг уртача денгиз сатхидан баланлиги гарбда 330 м, шаркда 1000 м келади. Водий эллипс шаклида булиб гарбдан шаркка караб кенгайиб боради. Уни шимолий-гарбдан Курама, Чоткол, шимолий-шаркдан Фаргона, жанубдан Туркистон ва Олой тог тизмалари ураб туради. Табиати, рельефи, фауна ва флораси билан бошка экологик минтакалардан ажралиб туради.

Фаргона водийси иклими кескин континентал булганлиги учун водий ургимчаклари иклимга мос равишда турли биотик минтакаларда турлича таркибда учрайди. Жумладан, тог, адир минтакаларида учрайдиган вакилларининг ашки куриниши, хаёт тарзи, текишлик ёки чул, тукай минтакасидаги ургимчакларинидан сезиларли даражада фарк килади. Тог ургимчаклари орасида захарли ва захарсиз турлар бирдек учрайди. Туркум ARANEAE Clerck, 1757 Оила 1. AGELENIDAE Koch,1837 Уруг 1. Pireneitega Kishida, 1955

1. Pireneitega major Kroneberg, 1875 Оила 2. ARANEIDAE Clerck,1757

Уруг 2. Argiope Audouin, 1826

2. Argiope bruennichi (Scopoli, 1772) Оила 3. DICTYNIDAE Pickard-Cambridge, 1871 Уруг 3. Dictynomorpha Spassky, 1939

3. Dictynomorpha strandi Spassky, 1939 Оила 4. DYSDERIDAE Koch, 1837

Уруг 4. Dysdera Latreille, 1804

4. Dysdera arnoldii Charitonov, 1956

5. Dysdera zarudnyi Charitonov, 1956 Оила 5. EUAGRIDAE Raven, 1979

Уруг 5. Phyxioschema Simon, 1889

6. Phyxioschema roxana Schwendinger & Zonstein, 2011 Оила 6. FILISTATIDAE Ausserer,1867

Уруг 6. Pritha Lehtinen, 1967

7. Pritha crosbyi (Spassky, 1938)

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

Ypyr 7. Zaitunia Lehtinen, 1967

8. Zaitunia ferghanensis Zonstein & Marusik, 2016

9. Zaitunia minuta Zonstein & Marusik, 2016 Onna 7. GNAPHOSIDAE Pocock,1898

Ypyr 8. Talanites Simon, 1893

10. Talanites fagei Spassky, 1938 Onna 8. HALONOPROCTIDAE Pocock, 1901 Ypyr 9. Ummidia Thorell, 1875

11. Ummidia ferghanensis (Kroneberg, 1875) Onna 9. HERSILIIDAE Thorell, 1870

Ypyr 10. Hersiliola Thorell, 1870

12. Hersiliola esyunini Marusik & Fet, 2009 Onna 10. LINYPHIIDAE Blackwall, 1859

Ypyr 11. Gnathonarium Karsch, 1881

13. Gnathonarium dentatum (Wider, 1834) Ypyr 12. Janetschekia Schenkel, 1939

14. Janetschekia necessaria Tanasevitch, 1985 Ypyr 13. Lepthyphantes Menge, 1866

15. Lepthyphantesperfidus Tanasevitch, 1985 Ypyr 14. Vagiphantes Saaristo & Tanasevitch, 2004

16. Vagiphantes vaginatus (Tanasevitch, 1983) Ypyr 15. Walckenaeria Blackwall, 1833

17. Walckenaeria wunderlichi Tanasevitch, 1983 Onna 11.LYCOSIDAE Sundevall, 1833

Ypyr 16. Arctosa Koch, 1847

18. Arctosapardosina (Simon, 1898) Ypyr 17. Evippa Simon, 1882

19. Evippa aculeata (Kroneberg, 1875) Ypyr 18. Pardosa Koch, 1847

20. Pardosa nebulosa (Thorell, 1872)

21. Pardosa zonsteini Ballarin, Marusik, Omelko & Koponen, 2012 Onna 12. NEMESIIDAE Simon, 1889

Ypyr 19. Raveniola Zonstein, 1987

22. Raveniola virgata (Simon, 1891) Onna 13. PHILODROMIDAE Thorell, 1870

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

Ypyr 20. Rhysodromus Schick, 1965

23. Rhysodromus pictus (Kroneberg, 1875) Onna 14. PHOLCIDAE Koch, 1850

Ypyr 21. Artema Walckenaer, 1837

24. Artema transcaspica Spassky, 1934 Onna 15. SALTICIDAE Blackwall,1841 Ypyr 22. Aelurillus Simon, 1884

25. Aelurillus dubatolovi Azarkina, 2003 Ypyr 23. Heliophanus Koch, 1833

26. Heliophanus potanini Schenkel, 1963 Ypyr 24. Menemerus Simon, 1868

27. Menemerus marginatus (Kroneberg, 1875) Ypyr 25. Philaeus Thorell, 1869

28. Philaeus chrysops (Poda, 1761) Ypyr 26. Plexippus Koch, 1846

29. Plexippus strandi Spassky, 1939 Ypyr 27. Rudakius Proszynski, 2016

30. Rudakius cinctus (Pickard-Cambridge, 1885) Onna 16. SCYTODIDAE Blackwall, 1864

Ypyr 28. Scytodes Latreille, 1804

31. Scytodes strandi Spassky, 1941 Onna 17. SPARASSIDAE Bertkau, 1872 Ypyr 29. Olios Walckenaer,1837

32. Olios sericeus (Kroneberg, 1875) Onna 18. TETRAGNATHIDAE Menge, 1866 Ypyr 30. Metleucauge Levi, 1980

33. Metleucauge dentipalpis (Kroneberg, 1875) Ypyr 31. Tetragnatha Latreille, 1804

34. Tetragnatha extensa (Linnaeus, 1758) Onna 19.THERIDIIDAE Sundevall, 1833

Ypyr 32. Heterotheridion Wunderlich, 2008

35. Heterotheridion nigrovariegatum (Simon, 1873) Ypyr 33. Steatoda Sundevall, 1833

36. Steatodapaykulliana (Walckenaer, 1806)

37. Steatoda triangulosa (Walckenaer, 1802)

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

Оила 20. THOMISIDAE Sundevall, 1833 Уруг 34. Ozyptila Simon, 1864

38. Ozyptila atomaria (Panzer, 1801)

39. Ozyptilapraticola (Koch, 1837)

40. Ozyptila scabricula (Westring, 1851) Уруг 35. Thomisus Walckenaer, 1805

41. Thomisus onustus Walckenaer, 1805 Уруг 36. Xysticus Koch, 1835

42. Xysticus concinnus Kroneberg, 1875

43. Xysticus dzhungaricus Tyschchenko, 1965

44. Xysticus kuzgi Marusik & Logunov, 1990.

ХУЛОСА

Фаргона водийси худудида таркалган 44 турдаги ургимчак айни вактдаги Фаргона арахнофаунасининг халкаро каталоглар, сохага оид адабиётлар ва бизнинг ушбу тадкикот давомида аниклаган турлар хисобланади.

REFERENCES

1. Путешествiевъ Туркестанъ А.П.Федченко. Пауки обработалъ А.Кронебергъ. (Извъмпяимператорскаго общества любителей естествознашя, антропологш и этнографш.ТомъХК, выпуск 3) С-Петербургъ. Москва. 1875 год. стр 1,2,3.

2. Харитонов Д.Е. Материалы к фауне пауков СССР. Биология ученые записки , 179. Пермь, 1969. стр. 59.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Артыкбаев П. К., Богданов О. П., Мекленбурцев Р. Н., Мухамедиев А. М., Павленко Т. А. Животный мир. // Узбекская ССР. Энциклопедия.- Ташкент: Гл.ред. Узб.сов.энциклопедии, 1981.- С. 51.

4. Эргашев Н.Э. Экология ядовитых пауков Узбекистана. "ФАН" Ташкент. -1990.

5. Н.Эргашев Систематика, морфология, биология и экология ядовитых пауков Узбекистана. Авто. Кан.дисс// Ташкент, 1990

6. Эргашев.Н.Э. Экология ядовитых пауков Узбекистана. "ФАН" Ташкент. -1990.

7. Эргашев.Н.Э. Ядовитые пауки (Aranei)Узбекистана (биология, экология, биомониторинг).:Автореф. дис. докт. биол. наук. -Ташкент, 1995. - 45 с.

8. Узбекистон Республикаси Кизил китоби. Ж.2. Хдйвонот олами. - Т.: Чинор

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-223-229

ENK, 2009. - 219 6.

9. Andrade E (2008). «Penile erection induced in vivo by a purified toxin from the Brazilian spider Phoneutria nigriventer». British Journal of Urology International 102 (7): 835-7.

10. Nyffeler, Martin; Birkhofer, Klaus (14 March 2017). "An estimated 400-800 million tons of prey are annually killed by the global spider community". The Science of Nature. 104 (30)

11. http: //www. zin. ru/BioDiv/aranei. asp

12. http://wsc.nmbe.ch/statistics/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.