Научная статья на тему 'Evolation and renovation of traditions of Bedil s literary school on Farzona''s creation'

Evolation and renovation of traditions of Bedil s literary school on Farzona''s creation Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
141
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕДИЛИ ДЕХЛАВИ / ФАРЗОНА / FARZONA / ЛИТЕРАТУРНЫЕ ТРАДИЦИИ / LITERARY TRADITIONS / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / INDIAN STYLE / НОВАЯ ПОЭЗИЯ / NEW POETRY / ПОЭТИЧЕСКАЯ ШКОЛА БЕДИЛЯ / POETICAL SCHOOL / НОВАТОРСТВО / INNOVATION / BEDIL DEKHLAVI

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуров Нурали

Статья посвяшена проблеме эволюции литературных традиций школы Мирзо Абдулкодира Бедиля в творчестве Фарзоны. В статье на основе обильного иллюстративного материала предпринята попытка не только определить влияние стиля Бедиля на творческую манеру современной таджикской поэтессы, но и выявить новаторский подход Фарзоны в использовании стилистических особенностей выдающегося представителя индийского стиля. Автор делает аргументированный вывод, что Фарзона основательно проштудировала поэтическое наследие Бедиля, о чём свидетельствуют неоднократные ссылки на его отдельные бейты и упоминание его имени в творчестве таджикской поэтессы. Особое внимание уделяется творческому использованию элементов стиля Бедиля в отражении реалий современной жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Эволюция и обновление традиций литературной школы Бедиля в творчестве Фарзоны

The article dwells on the evolution of literary traditions of Mirzo Abdulkodir Bedil 's school in Farzona's creation. Proceeding from the abundant illustrative material the author makes a endeavour not only to determine the influence of Bedil 's style upon the creative manner of the modern Tajik poetess, but to elicit an innovatory approach of Farzona in resorting to stylistic peculiarities of the outstanding representative of Indian style. The author makes a substatial conclusion that Farzona's had deeply studied Bedil 's poetical heritage; multiple allusions to his separate beyts and his being often mentioned inher verses testify to it. Special attention is paid to the usage to Bedil 's elements of style in the reflection of modern life realias.

Текст научной работы на тему «Evolation and renovation of traditions of Bedil s literary school on Farzona''s creation»

ББК 83.3(2). 84Т 7-5 Н. НУРОВ

УДК 808.5 H 90

ТA^AВВУЛ BA ТAЧ,AДДУДИ СУН^Т^ОИ AДAБИИ МAKТAБИ БЕДИЛ ДAР AШЪОРИ ФAРЗОНA

Ба назар мерасад, ки яке аз мухимтарин авомили тавфики устод Фарзона дар адабиёти муосири форсй, пеш аз хама, икдом бар вуруди амик бар жарфои шеъри кухан, мутолиа ва маърифати густардаи адабиёти пешинаи форсу точик ба шумор меояд. Ин раванди огахй, фарогирй ва маърифати адабиёт ин суханвари мумтозро то чое аз диди фикриву хунарй такмил бахшида, ки дар сурудахои y пайванди мустакими рухонии вай бо ачдоди бузурги худ, мисли Рудакиву Фирдавсиву Мавлонову Х,офиз, Камолу Ч,омиву Бедилу дигарон эхсос мешавад. Аммо ин пайванду робитаро устод Фарзона дар рахгузори асри чахонишавии имруз асос мегузорад ва аз аъмоки таърих ин азизонро бар сарзамини хеш мехонад, то хамрох бо Шамс «ракси фарангй кунад»-у ба хотири бедории Ачам якчоя бо халоик мавлавихонй.

Х,амин фалсафаи аслпайвандй мутобик ба ибтикори шинохти бештару пештари гузаштагони адабиёти мост, ки хануз дар марохили огозини эчодии хеш Фарзонаро ба рохи эчоди силсилаи ашъори «Паёми ниёкон» хидоят намудааст. Ба зоти худ ин мачмуи ашъор вокеан сурати ибтикори Фарзонаро дар заминаи вахдати чанд навъи шеъри суннатй дар батни як силсилаи вохид аз диди мавзуъ пешоруи мо мегузорад, ки хосили маърифат ва андухтахои y, огохии фарох аз фарозу фуруди зиндагонии шуарои сохибноми мо ва маънихои борики каломи эшон махсуб меёбад. Х,амоно огози ин манзумаи таркибёфта аз чанд навъи шеърй андешаи каблиро дар мавриди пайванди рухй ёфтани ин суханвари беназир бо бузургони Ачам ва аз дирузу гузаштахои дур ба имруз хондани ононро бозгуй мекунад, ки вокеан ин шарофат ва лутфи илохй на ба хар як нафар насиб мешавад ва ба таъбири Бедил ин «оташи беранг хама касро намесузад»:

Рузе naямбaрони Ащм пеши чaшми MaH, AHdap намуди namapa^ рушмо mydaHd. Аз maH щбои cam фикaндaндy бо суруш, Аз к¡oлaби мyцaccaмaxloи худpa^o шyдaнд.

Бо лaфзи ошно чу 6a гуфтор oMadaHd,

BaKm фaзo ma6e%u MaH aHdap шигифт монд.

Дap он Muèua omaши бедори Зapдy%ишm,

Дap чaшми ma6 шyкyфmaвy aнвop мефишонд (4, с. 338).

Нуктаи мухиме дар аъмоки ин суханони борвар аз фалсафаи садокат ба аслу насаб ва пешинаи пурифтихор нухуфтааст. Устод Фарзона бо хулусу сидки

xocae, kh Huc6aT 6a hh naaM6apoHH A^aM gopag, 60 ^acopaTe a3 xy3ypu эmон cyxaH MeKyHag, kh a3 Ko^a6H naHKapaxou xyg 6ypyH oMagaBy xap aKe 6a Tat6upu moupa nemu xaMgurap oaTH po3H grau ^a6pe3H xygpo Meryag. TaHxo Oap30Ha acT, kh 6ap acocu x,aM0H naHBaHgu pyxH 60 hh naëM6apoHH A^aM Kogup 6ap pacoHugaHu naëMH эmoн 6a bophcohh oh 6y3yproH acT Ba ac^aH hh puco^aTH 6y3yprecT, kh xygu moupa oHpo mHHoxTaBy эtтнpo$ HaMygaacT: rycmoxuHM fiysydy MaH uMpys Me6apaM, Eap eopucoHu nyH6a 6ap ¿yw oh Huë3po (4, c. 338). A^6arra, Ta^cupu ^a^ca^au hh cracraau amtop xocropu 6axce ^ygoroHa acT Ba 6a Ha3ap Mepacag, kh xHKMaTe ^oBHgoHapo gap xyg Hyxy^TaacT, kh 6a gapKy Matpu^a™ oh 6oag HKgoM HaMyg. X,ap^aHg ycTog Oap3oHa gap ^apoBapgu oh a3 KaMo^u ^ypyTaHHBy hhcohhhth xem aHgap3H a^3H xempo 6apou HMpy3HëHy ^apgouëH TaB3ex Meguxag, aMMo 6eryMoH gap 3exHH xoHaHgae xaMny MaH hh xaMoH a^3H 6egu^oHa acT, kh gap By^ygu xem HKTHgopepo coxu6 acT, «K-a3 nax^yu oh poxe 6a cyu Ku6puë 6o3 MemaBag».

^ap x,aMHH metp acT, kh HaxycTHH yHc Ba naHBaHgu Oap3oHa 6o Begrau ^e^^aBH My^accaM Merapgag, oh rox kh gap hh cypygau ^o^h6h TaBa^yx A6y^MatoHH xaM 6ap mapxu xo^ Ba Ta^cupu ^a^ca^axou xem Menapgo3ag Ba HaxycT a3 xaMoH a^3H HKTHgopo^apuH Ba paxnyK 6a aB^H Ku6puë cyxaH MeKyHag: HecmaM as aynu Ku6py 6apwydaM mo Ku6puë, Xap dapu 6uKwodaaM 6ap pyu eaupe bo Hawyd. MaxsaHu MabHocmaM ë napdadopu po3x,o, HyH 6a uawMu MywuKofyoH Maesu MaH naudo Hawyd (4, c. 353). H,o.ra6 acT, kh hh ^o xapnaHg gap ouHau Ta^aKKyp Ba aHgemau moupoHau Oap3oHa A6y^MatoHH xap$ Me3aHag, aMMo gap 6apxypgu aBBa^ muHoxT Ba Matpu^a™ Mya.raH$H metp a3 maxcuaTH moup Ba TaB3exe 6ap xaKHKaTH moupoHarHH y omKop acT. Maca^aH, gap 6aHTH aBBa^ xapnaHg hh Ka^oMpo 3oxupaH xygu Begra Meryag, kh a3 ax™ Ku6p HecTaM Ba 6apmygaM to Ku6puë, aMMo 6a Ha3ap Mepacag, kh BoKeaH hh Matpu^a™ Oap3oHa acT gap TaKpupu MaKoMH MatHaBHH Begra. ArapnK Begu^ xyg poxepo a3 TapuKH a^3 6a cyu Ku6puë 6apou mo HumoH Meguxag Ba xaM3aMoH Ta^KHH MeKyHag, kh 6apou MyBa^aK mygaH gap hh TapuK 6oag «capu Myne xaM maBH», aMMo gap mHHoxTH Oap3oHa A6y^MatoHH xaMoHo Ha^apecr, kh hh Bogupo Tan KapgaacT Ba hh cagopo a3 MoBapou xyg, a3 xaMoH MaKoMH pacuga 6a aB^H Ku6puë 6ap mo Hugo gapMeguxag. BaKTe moupa a3 3a6oHH Begu^ ypo nyH «Max3aHH MatHo» ë «napgagopu po3xo» Myappu^H MeKyHag, 6o3 xaM hh ^o hh x,ap$H By^MatoHH HecT, 6a^KH mHHoxTe a3 Oap3oHa acT gap MaKoMH Begra, kh BoKeaH 6ap naHg umopoTH xyg y xaM TaKa Me3aHag. ArapnK Mup3o Begu^po ax^H Ta3KupaBy TaxKHK A6y^MatoHH ry^TaaHg Ba hh a^6aTTa 6ap h6thkopoth y gap MatHHmuKopuBy MatHuo^apK acoc Meë6ag, Oap3oHa xaM 6o gugroxe xocau xyg a3 3a6oHH xygu Begu^ hh moupu coxu6MaKTa6po «Max3aHH MatHo» Myappu^K MeKyHag Ba xaM3aMoH «napgagopu po3xo» MemyMopag, kh ^y3 6a namMH MymuKo^oH Mar3am nango HaMemaBag. Bo3 xaM hh HyKTa 6a xaMoH xacoucu ac^HH metpu Begu^, atHe nenugaBy nymuga 6ygaHH cyxaHam Ba xaM3aMoH, 6a H^ogau xygu moupu ouHaxo, xocTopu ^axMH

тунд будани маърифати ашъори у ишорат дорад ва аслан сарчашмаи ин шинохт боз хдм хдмоно сурудах,ои худи Булмаъонист: Маънии баланди ман фауми тунд мехоуад, Сайри фикрам осон нест, кууаму кутал дорам.

Ва ё:

Он ни килкам менигорад мауз уарфи санг нест, Хуш мебояд, ки дарёбад забони бедили.

Зимнан, дар ин муаррифиномаи Бедил аз забони холи худи у, ки дидгоххои хосаи Фарзонаро дар шинохти малому азамати сухани вай бозтоб мебахшад, баробари зикри асмои чанд маснавии маъруфаш навъе ба ибтикороти хунарй ва навгаройихои сабки сухани шоир таъкид мешавад ва чолиб он аст, ки Фарзона ин маъниро дар каломи худи Бедил бо таъбири зебои шоирона «бо тачаллии дигар тобидани кавкаби шеъри дарй дар чабхаи афлоки ман» тафсир намудааст. Ибораи «бо тачаллии дигар тобидан» хамоно тачаддуди рохи эчодии Бедилро шарху тавзех мекунад, ки ин матлаб харчанд аз чониби ахли тазкираву тахкик таъкид шудааст, аммо дидгохи хоси шоираи Фарзонаро бар маърифати макоми адабии Бедил мукаррар месозад:

Бо тацаллии дигар тобиду зулматсуз шуд, Кавкаби шеъри дари дар цабуаи афлоки ман.

Фарзона дар ин шеър хам макоми ирфонй ва хам инсонии Бедилро дарёфтааст, чун мутобик бар сарчашмахо ва хатто ишороти худи Булмаъонй дар «Чахор унсур» у замоне аз тарикати мачзубия истикбол намудаву дар силки пайравони он бо риёзате, ба истилохи урафо шокка куху куталашро тай намудааст. Аммо бо ин хама рухи риндонааш дар каламрави шеър, ки хамеша алайхи ночуриву нобасомонихои рузгор, носозгорихо ва хар чй кобили кабул ва мувофики максуд нест, дар чиход аст. Бар хамин асос дар оинаи пиндори Фарзона Бедил низ дар идомаи рохи Мавлоно дунболи чустучуи инсон аст ва инсони ормониро орзу мекунад:

Гар цаландар будаму суфи в-агар мазцубу ринд, Маслакам ирфони инсон буду динам иннунин.

Ин адабгохи маърифати Фарзона холй аз хикмат нест ва бозам сарчашма дар шеъри инсонпарваронаи Абулмаъонй дорад. Он чо ки Бедил аз оштии адён бар пояи фалсафаи сулхи кул(л), ки дар айёми у ба хотири эчоди муколамаи динй ва таблиги фарханги инсонй, оштии мазохиб ва милал харф мезанад, мехохад ин андешаро дар зехни хам хиндуву хам мусалмон чой кунад, ки ин хама фаркиятхо дар зохир аст, аммо ботин якест ва ба таъбири Мавлоно «вакте дарунро менигарему холро» хамоно андешаи вохид аст ва маънии дуои буту бархаман «ром-ром» нест, балки хамон «Аллах-Аллах» аст: Аз маънии дуои буту баруаман мапурс, Ин ром-ром нест, уамон Аллау - Аллау аст.

Фаротар аз ин, дар робита ба тафрикаи зохириву забониву фикрй миёни аквом хам Бедил хамоно хамин матлабро пеш мегузорад, ки ин хама танхо суварист, на сиратй:

Ихтилоти халц цуз жулидаги сурат набаст, Хар ду олам пениши як гесуи бешона буд.

Ba ë:

Hxmuno^u xanK Eedun dap nu6oc a^modaacm, B-apHa hkcoh acm xyH dap nauKapu moeycy soe.

TaHxo gap 3aMHHau xaMHH aK 6aHTH ycTog Oap3oHa mo MeTaBoHeM nan 6y6apeM, kh hh moupu aHgemanapBapu mo to hh xag Mup3o Begra Ba aHgemaBy ^axoHH ^HKpuH ypo mHHoxTaacT Ba hh MHKgop 6ap Ku6puëH cyxaHam pox KymogaacT, to mo xaM a3 hh pox 6upaBeM Ba A6y^MatoHupo a3 hh ^ogau pymaH 6umHoceM. OuKp MeKyHaM, kh TaHxo gap 3aMHHau xaMHH aK 6axm a3 cu^cu^au amtopu «naëMH HHëKoH», kh Maxcycu Begra acT, hh MHKgop aHgemaxou A6y^MatoHupo ycTog Oap3oHa Kam^y Matpu^aT KapgaBy 6apou cypygaHH oh hh ca^apxoepo gap Kyxy KyTa^u KajoMH moupu ouHaxo aH^oM gogaacT. ^&mhh oroxï a3 h6thkopoth A6y^MatoHH Ba mHHoxTH cyHHaTxou xocu MyTTaKH 6ap xyHapu moupuH y, kh 6ohc 6ap эtтнpo$н MaKTa6u aga6uu Ban a3 ^ohh6h nacoBaHgoHam rapguga, MyxuMTapuH omha gap э^ogн h6thkopoth xyHapn a3 ^ohh6h Oap3oHa gap 3aMHHau hh xacoucu MyxHMH metpn rapgugaaHg. A^6aTTa, xuKMaTH KaguMa acT, kh moupoHH To3aKopy To3a^y xaMema Ma^Myu hk^omoth xempo 6ap noau mHHoxTH h6thkoph cyxaHBapoHH nemHH aH^oM gogaaHg, HyH Matpu^aTH pocthhh hh Ta^aggygu ^HKpuBy xyHapn MeTaBoHag poxe pymaHpo 6apou nacoBaHgoHH Kymo gap poxu HaBrapoHK xugoaTrap 6omag. Xygu A6y^MatoHH 6o oh xaMa HKTHgopu $HKpn Ba xyHapn gap xa^^oKuaTH Tap3H To3a xygpo 6o3 xaM Mypugu MaKTa6u X,o$H3 MemyMopagy KaaoMH ypo xugoaTrap: Eedun KanoMu %o$u3 wyd %oduu xaënaM, ffopaM yMed %ap daM MaKcydu MaH 6apond.

Ba aMMo 3HMHaH hh xugoaTH KaaoMH X,o$H3 xaMoHo Begrapo 6a cyu h6thkop Ba u6got KamoHHgaacT, HyH to oh py3rop xaMema myapo a3 Ka^oMH ^ucoHy^raH6 hcthk6oïï KapgaaHgy xaTTo 6apxe MaKoMH 6apoam MaKoMH xoTHMaTymmyapoK xaM gogaaHg.

YcTog Oap3oHa xaM 6o ca6aKoMy3H a3 MaKTa6u hh 6y3yproH BoKeaH MyBa^aK 6ap h6thkopoth To3ae mygaacT, kh hh HaBrapouBy HaB^yK Ba xaTTo 6a hcth^ox cyHHaTmuKaHupo gap Ma^Myu KaBo^u6u cypygaxou эmoн, hh a3 HaBtu cyHHa™ Ba hh a3 HaBtH metpu HaB, MeTaBoH 6a Mymoxuga rupu^T. roxe gap cypygaxou Oap3oHa cyHHaTxou xocu MaKTa6u MaB^oHo 6o Begra xaM yHc MerupaHg, kh gap 3oth xyg nagugau ^o^h6h xyHapuepo Myappu^H Meco3aHg. Ac^aH, a3 gugu maK^muHocn Ba xaM metpuaT moag ca6KH ra3a^H MaB^oHo Ba Begra gap gapyHcyu xaMgurap HaBte hxth^o^ gopaHg, aBBa^H paBoHy coggaBy gopou MycuKuaTH 6a^aHg Ba gyByMH neHHgaBy nymuga. Ohoh Mymo6ex 6a gy gapëe xacTaHg, kh 6o3 xaM aBBa^H mypy ucëHH ^apoBoH gopag Ba gurap xaMoHo opoMy ca6ypy MyTa^aKKup 6a Ha3ap Mepacag, mhc^h pygxoHau CaHxyH. Ammo gap ac^ MHëHH hh gapëu gopou gy ^apaëHH 3oxupn naHBaHgxou ^apoBoHecT, kh TaHxo gugroxe xap^oHHrap MeTaBoHag oh MymTapaKoTpo 6a 6ypyHcy 6uKamag. Oap3oHa a3 3yMpau xaMHH ryHa moupoHH Matpu^aTrap Ba xap^oHHrapecT, kh xaMHH yMyMHaTH Map6yT 6a naHBaHgu pyxupo gapK KapgaBy 6o gugu HaB gap cypygaxoam oh mypy ra^aëHH metpu MaB^oHopo 6o opoMHmy Ta^aKKyp Ba Kapopy TaMKHHH Begra KaHopu xaM Mery3opag. Hh paBHm BoKeaH u6THKopecT HyH Maxcy^H aHgemaBy a^Kopu gypHHrapu Oap3oHa nagugaxou cyHHaTmuKaHHBy

навгароёнагарии эшонро мучассам мегардонад. Масалан, дар як сурудаи Фарзона, ки бо илхом аз як байти Мавлоно ба калам омадааст, ин вижагй ба таври барчаста тачаллй рехта:

То ишц зияд, зиянд эшон, То ёд бувад, уама ба ёдем.

Мавлоно

Эй н-омадаи хуцастамилод, Аз будану аз набуданат дод. Дар шеваи бегамй ба сабцат Дар цадди ту нест уец устод. Иншои ману ту чор банд аст, Иншои бауор бошад озод. Дар субуи кабутаронаи ман Бартоб, ай офтоббунёд. Эй сабзтарицати навойин, Аз чашми ту мепазирам иршод. Ьастии маро, ки вацт хат зад, Хар лауза ту тоза кардй эцод. Ман умри дубора царздорам Аз он ки туйи ягонаро зод. То ишц бувад, манам уама ишц, То ёд бувад, манам уама ёд...

Дар навбати аввал, баробари илхом аз Мавлоно будани шеър Фарзона чун суханвари огох аз суннатхои адабй сабки газали Мавлоноро хам дар он ба эхтироми хамин истикболи рохи у риоят намудааст. Аммо аз огоз то поёни ин шеър чандин падидахои тоза дар сурати вожагони мураккаби махсули тафаккури Фарзона чойгузинанд, ки дар кобили суннати калимасозии мураккаби мактаби Бедил бо дидгох ва тархи нав чилва рехтаанд, амсоли «хучастамилод», «офтоббунёд», «сабзтарикат», «навойин» ва амсоли ин. Агарчй газали мазкур охангу шури сурудахои Мавлоноро ба хотир меоварад, чун ба ишорати худи муаллиф ба истикболи Пири Балхй суруда, аммо ибтикори хунарии Фарзона дар он зухур мешавад, ки бо офариниш вожагони мураккаби махсули тафаккури шоиронагии хеш мухтассоти ду сабки газалсаройиро канори хам гузошта, навъе ибтикори хунарии хешро ба зухур расонидааст. Бо ин равиш офаридани вожагони мураккаб дар рубоиву дубайтихои Фарзона бо назокате хос мутачаллй гардида, боз хам бо хамон тозагиву назаррабой хунари шоиронаи суханварро бозтоб бахшидаанд. Аз чумла, дар ин дубайтии зер калимоти «афлокгир», «хокгир», «кавокибчину хошокгир» бо хамин равиш тарх пазируфтаанд:

Агар салсол кард афлокгирам, Лацанг бинмуд пасту хокгирам. Чй гуям, бо ду маънй каукашонам, Кавокибчинаму хошокгирам ( 7, с. 383).

Дар дубайтии дигар харчанд сурати сохтмони калимот шеваи Бедилро ба хотир меоварад, аммо шоира бо тафаххуси хосае, ки дар чустори вожагони

ho6h $opcK gap 3a6oHH MapgyM gopag, a3 hh capHamMau $HKp ^apoBoH

6axpa Merupag Ba MHëHH Ko^a6u э^ogнaмygaн Begra Ba BoxaroHH MapgyMH aK TaHocy6 Ba naHBaHgu 3e6ou moupoHa э^og MeKyHag: Mypaxxac wyd 6ayop as ca6syywu, fluno 6ac KyH asap my$ou$ypywu. Eupae dap uunnasoyu Munodu uae ë6, HaKyH dap Kyuayo Kyyuafiypywu (7, c. 382).

Hh ^o arap BoxaroHH Ko^uamygau aBBa^y gyByM «ca63^ymH» Ba «Ty^oH^ypymH» meBau Begrapo 6a xoTup oBapaHg, oh rox «KyxHa^ypymK» xapHaHg capHamMa gap ^apxaHru MapgyMH gopag, aMMo Kop6ypgu moupoHau oh Ba 6a ^o a^Togaruam xaM gap MaKoMH Ko^ua Ba xaM Ko^a6y MatHou gy6aH™ Ta^accyMrapu xyHapu 6a^aHgu moupoHau Oap3oHa Ba xaM pyxuau 3aMoHH HMpy3 Maxcy6 Meë6ag.

^ap ra3a^H gurapu Oap3oHa HyHHH meBau coxtmohh BoxaroH 6o3 xaM a3 ryHau 6egu^oHau oh hcthk6oïï MemaBag, aMMo Ta^aggygKopuxou moupa gap paBHmu xocau BaH Ba HaBoBapuxo gap ^oHry3HHHu MatoHHH To3a paBmaH эxcoc MemaBag:

XydKywu yaM ocoh Hecm, as xydofiapuuuyo, EondaM paye 6uKwod as ¿upayya6uuuyo. Oduey saMuuuaM 6auuu OcMOHuèu, Ocmohuhm ope, 6auuu uh saMuuuyo.

ËgoBap 6oag myg, kh hh ra3a^ xapHaHg 6ap Ba3HH gurap cypyga mygaacT, aMMo meBau Ko$uaco3HH oh 6o hcthk6oïï a3 aK ra3a^H Begra ^apaëH gopag, 6a cypaTH To3a. Maraau ra3a^u Begra HyHHH acT:

Eyead capMawKu dapcu xoMywu 6opm6uuuyo, 3u My ausywmu yaupouu 6a na6 dopaHd uuuuyo. Huësu MaH ypyyu Hawbau uosu drnap dopad, Cuneyp oeapdaaM 6ap ocmoHam as saMuuuyo.

(2, y. 1. c. 93)

^ap HaB6aTH aBBa^, Mymoxuga MemaBag, kh xaMoH meBau 6egu^oHau coxtmohh Ka^HMoT ugoMa ë^TaacT Ba ry3amTa a3 hh, maKju cu^aTco3H TaBaccyTH ucTH^ogau nacBaHgu «-H» 6a cypaTH gap xap gy ra3a^ MymoxugamaBaHga acocaH a3 MaKTa6u xyHapuu Begra oro3 ë^TaacT Ba xaTTo oHpo naxyxumrapu a^roHucToHH ycTog Acagymoxu X,a6u6 «ogaTCHTe3H» yHBoH KapgaacT, HyH gap cypaTH hh HaBt Boxaco3H ryHae muKacTaHH Ko^a6u Ky^HH Ka^HMaco3H Ba Metëpxou MapcyM 6a Mymoxuga Mepacag. Hh ^o, Maca^aH, Boxau 3aMHHH ë 3aMHHHxo xaMoHo 6apou TatKugu MatHHH ^ypyTaHHBy xoKcopn 6a Kop pa^TaacT Ba 6ag-HH Ko^a6 gap ra3a^H Begu^ BoxaroHH gurape HyH «Ho3aHHHH», «xoKucTapHHmHHH», «KyTaxocTHHH, «6eHHrHHH», «xap^o^apuHHxo» Ba aMco^H hh coxTa mygaacT. H,o.ra6 acT, kh MHëHH 6aHTH gyByMH ra3a^H Begra: Huësu MaH ypyyu Hawbau uosu drnap dopad, Cuneyp oeapdaaM 6ap ocmoHam as saMuuuyo.

Ba xaM 6aHTH gyByM a3 ra3a^u Oap3oHa Oduey saMuHuaM 6auuu OcMOHuèu, Ocmohuhm ope, 6auuu uu saMuuuyo.

каробати маънавй хувайдост ва аслан тазаккури Бедил хам ба он аст, ки аз аз фурутаниву хоксорй бароят осмоне, яъне азамату бузургие овардам. Фарзона хам аслан пайгирй аз хамин маънй мекунад, ки дар сурудаи Бедил нихон аст. Аммо тарзи ифода ва шеваи баёни Фарзона тозаву нав аст ва онро бо забони имрузиён ва бо бехтарин вачх тасвир намудааст. Х,амин гуна, дар байти дигари ин газали Бедил, ки таъбири нозанинихо ба унвони вожаи кофиясоз ба кор рафтааст ва байте бо хамин гуна кофия дар газали Фарзона, аллакай тачаддуди маъноиву мантикй ва хунарии шоира ба мушохида мерасад, ки аз тафаккури замони нав ва дидгохи хосаи шоиронаи у сарчашма мегирад.

Бедил:

Тарщи дилрабой як цауон найранг мехоуад, Ба уусни мауз натвон пеш бурдан нозаниниуо.

Фарзона:

Партави дарун афруз, баски уец пайдо нест, Дар салони зебой асли нозаниниуо.

Агарчй маънии вожаи мазкур дар хар ду байт ба хам каробат дорад, аммо Фарзона мубаллиги дарунафрузй ва таваччух ба зебоии ботинй аст, чун асли човидонагии инсон хам марбут бар хусни дарунй ва маънавии уст. Аз ин чост, ки у чун шоири замонаи хеш хонандаашро хушдор медихад, ки ин нозанинихо дар хеч салонй зебой нест ва агар амикан бар маънии матлаб биандешем, хикмати сухани шоира дар он мучассам аст, ки бо такмили фаризаву фазилатхои ахлокй бояд дар камоли хусни маънавй бикушем. Афзун бар ин, бо чунин шева дар ин газал Фарзона чанд вожагони тозаи дигар сохтааст, ки хамагй ба тахаввули маъноии сухани шоира таъкид меварзанд, аз чумла «ёсаминихо», «ангубинихо», «нагзбинихо», «махинихо», «лолачинихо» ва гайра. Ин вожагони зебо сарчашма дар фарханги мардумй дорад ва шоира онро бо хамон назокаташ дар забони мардум бисёр чаззоб ва зебо ба кор гирифтааст.

Ч,олиб он аст, ки чунин корбасти хунариро Фарзона дар шеъри нав низ тачриба кардааст ва дар колаби ин навъи шеърй суннати вожасозии мактаби Бедилро бо тарзу шеваи нав ба кор гирифтааст, ки пеш аз хама, ин падидаи хунарии вай дар тозагии шеваи сохтмони вожагон ва рухияи чадид доштани онхо инсичом мегирад. Дар шеъри «Соядаст» вожахои «хумоюнписар», «тунукмагз», «тихибунёд», «соядаст» дар шумори хамин гуна вожахои мубтанй бар равиши вожасозии мактаби бедилй карор гирифтаанд, ки дар таркиби навъи нави шеърй ба кор рафтаанд: Эй уумоюнписари нащошам, Чашми яксола надорам,ки чу ту

бар уама нацши дунеи, ранги тацалло пошам. Чун ту бо нохуни борику тахайюл натавонам

садафи субу тарошам. Цилд-цилд он уамаи дафтару девони ман Сахт берууу тунукмагзу тиуибунёданд,

пеши тасвируои содаву маъсуми ту,

руи девори хонаи ман.

Гайри ин соядасти мууташами ту

Бо ни уам боз метавонад ифтихор кунад

Хастии одиву миёнаи ман (7, с. 254).

Ин чо афзун бар нуфузи вожагон бар он колаб, Фарзона ибтикороте дар шеваи сохтмони таркибу таъбирот мекунад, ки дар сабки хиндй, хоса мактаби бедилй мураввач буданд. Дар таркиби ибороти шоиронаи сабки бедилй хузури ду вожа, ки яке маънии, ба истилохи устод Х,асан Хусайнй, махсус дорад ва дигаре номахсус хам мазмуни тоза ва хам маънии нав эчод мешавад, мисли «маъбади хирс», «адабгохи мухаббат», «касри умр» ва амсоли ин. Устод Фарзона хам ин суннати адабии роичро ба тарзе тоза ва шеваи хоси шоиронагии худ хам дар колаби шеъри суннатй ва хам нав тадовум бахшидааст. Танхо дар хамин шеъри мучассам дар колаби навъи мудернй, ки зикр шуд, ибороте «бар накши дунё ранги тачалло пошидан», «нохуни борики тахайюл», «садафи субх», «бо нохуни борики тахайюл садафи субх тарошидан» ва амсоли онхо чой гирифтаанд. Дар назари аввал, ибороти мазкур чун махсули тафаккури шоир ба зоти худ наванд ва харчанд дар колаби маъруф дар сабки хиндй офарида шудаанд, аммо бо тачаддуди хунарй ва бемислии худ дар каламрави шеър имтиёз доранд ва ибтикори Фарзонаро дар рунамоии навъе аз иборотро бар пояи андешахои хоси шоирона бозтоб мебахшад. Вачхи дигари махсусияти ин навъ иборот дар сурудахои Фарзона дар он мучассам аст, ки бо истифода аз колаби маъруфи иборасозй бо шеваи ба истилох вохидхои фразеологй, ки онро мухаккикони сабки хиндй «лафзтарошй ва таркибсозй» хам гуфтаанд, шоира таркибхои хоси шоиронаи худро эчод намудааст. Дар зимни ин тарокиб бошад, баробари корбурди чанд ибороте аз навъи пайванди мафохими махсус ва номахсус шоира муваффак дар офариниши маънихои тоза гардидааст, ки баробари тачассуми рухи замони худ дар онхо аз авчи тафаккури шоирона паёмхое мерасад. Масалан, дар яке аз ин ибороти мазкур - «бо нохуни борики тахайюл садафи субх тарошидан» шоира мехохад чигунагии тасвири шоиронаи субхро нишон дихад, аммо онро дар колаби чанд ибораи шоиронае, чун «нохуни борики тахайюл», «садафи субх» ва «садафи субх тарошидан» ба калами тасвир медароварад. Х,арчанд шоира бо мурочиат ба кудаки маъсуми хеш - Хумоюн худро дар пеши у дар тасвири ин манзара очиз мебинад, аммо барои каламрави адабиёт дар хамин холи ачзи иктидорошёна як тасвири зебои шоиронае дар колаби ин ибораи «бо нохуни борики тахайюл садафи субх тарошидан»-ро эхдо мекунад, ки аз тозатарин тасвирхо дар изхори маънии суратбандии манзараи дамидани субх аст, ки дар адабиёти форсии гузаштаи мо хазору анд тарокиб ва таъбирхои шоиронаеро сохиб аст.

Дар навъи дигари тарокиби шоира хамон шеваи сохтмони иборахо, ба таъбири устод Шафеъи Кадканй, тавассути «вобастахои ададй» риоят ва хамзамон бо сурати чадид такмил ёфтааст. Аз чумлаи суннатхои хоси хунарии мактаби Бедил аст, ки бо шеваи махсус ибороте шоирона тавассути корбурди арком эчод мешаванд, ки харчанд дар адабиёти классикй намунахое соддатаре аз онро дорем, аммо усули ибдоъкардаи Бедил хоси уст. Махз бар хамин асос

онро аз мудимтарин махсусиятдои денарии каломаш шyморидаанд. Дар ин шумор метавон аз ибороте, чун «як обилавор аз кафас танг 6урун омадан», «як обила истодагй», «як хамёза садро», «як мижа бар дам задан» ва монанди ин ёдовар шуд, ки дар шеъри Бедил нуфуз доранд. Устод Фарзона дам дар дамин колаб иборадои тозаеро ба унвони мадсули тафаккури шоиронаи хеш барои мо рyнамой мекунад, ки анвои онро мо дам дар ашъори суннатй ва дам нави y ба мушодида мегирем. Аз чумла, дар газали фавк ибораи «як чаман мадинидо» бо дамин шева бунёд ёфтааст, ки дам аз назари маъно ва дам шеърият хоси дунари суханварии Фарзона аст:

Боз уам башорат деу, гарчй бо мурури вацт, Фарбеуй шуду пучй як чаман мауиниуо (У, с.294).

Дар шеъри Бедил дарчанд ибораи «як калам» бештар ба маънии дамеша, доим, комилан ва амсоли ин мавриди истифода карор дорад, аммо Фарзона бо нигарише хоса ин таркиби дорои вобастаи ададиро бо маънии дигари як зарра, андаке ё камтаре дар робита ба маънии лугавии худи вожаи калам ба кор бурдааст, ки хеле чолиб ва шоирона ба назар мерасад: Сауфуои бисёре рузи офариниш рафт, Як цалам нашуд таурир сарнавишти пешонй.

Агар бо тааммук ба маънии байт биандешем, чилваи дамон маънии мавчуд дар сурудадои Бедил дам ин чо тачассум пайдо мекунад, яъне мо метавонем бифадмем, ки шоира ба тамомии зиндагонии инсон бидуни тадрир мондани такдир ва сарнавишт ишорат дам мекунад. Аммо маънии аввали мазкур дам ин чо аз андешаи шоиронаи Фарзона партав гирифта, ибтикороти дунармандонаи Уро дар маънисозиву маъниофарй низ собит менамояд.

Ба чуз аз корбасти ибороте тавассути вобастадои ададй аз дигар мушаххасоти сабки бедилй дар сурати тасвирдои парадоксй низ ба мушодида мерасад. Ин иборадо дар батни худ тасвири парадоксиеро гунчоиш додааст, ки адли тадлил онро мутанокизнамо дам гуфтаанд. Доктор Мадмуди Футудй бар асоси омузадои дар ин замина анчомдодаи хеш дар адабиётшиносии Шарку Fарб, аз чумла бо таваччуд ба назарияи адабиётшиноси инглис Клинт Брокес тасвирдои парадоксиро чунин маънигузорй мекунад: «Парадокси шоирона иборат аст аз баёне ба зодир мутанокиз ё мудмал, аммо домили дакикате, ки аз роди таъвил метавон ба он даст ёфт. Ба дигар сухан, парадокс дар адабиёт баёне аст, ки дакикат дорад, аммо дакикй ба назар намерасад» (9, с.328) Х,арчанд ин мудаккик кадимтарин намунадои шеъри парадоксиро дар осори Саной мукаррар мекунад, аммо бо таваччуд ба каломи устод Рудакй метавон аввалин намунаи чунин тасвирро дар сурудадои падари шеъри форсй пайдо намуд.

Бо ин дама, доктор Мадмуди Футудй низ чун дигар пажудишгарон авчи зебоии тасвири парадоксиро дар шеъри Бедил шинохтаву навиштааст: «Пас аз Саной дар шеъри Аттор, Мавлавй, Х,офиз ва дар сабки диндй дар шеъри Бедили Дедлавй забони парадоксй дар авчи зебой ва кудрат намоён мешавад» (9, с. 231). Намунадои фаровонеро аз каломи Булмаъонй метавон бурун кашид, ки баёнгари тачассуми вокеии ин кудрат ва авчи зебоишинохтии тасвирдои парадоксй дар шеъри у дастанд. Бо зикри чанд намуна аз ондо иктифо мекунем, ки дар ондо «баландии ошёни ачз», «дар безабонй равшан шудани поси номуси

cyxaH», «a3 x,e^ nyp mygaH» nyH u6opoTH ^omkjh TacBupxou napagoKcK ^oh rupu^TaaHg:

EanaHd acm oh qadapyo omènu a^su mo, Eedrn,

Ku 6e cabù wmacmu 6ony nap HameoH pacud oh ^. ***

nocu HOMycu cyxaH dap 6esa6oHu paemaH acm, MasMyHe dap uh cypam Ha$ac$apcyda Hecm. ,0,ap amtopu Oap30Ha hh3 hh TacoBupu napagoKcK 603 xaM 60 xaMOH cypaTH 3e6ou moupoHa Ba Huroxe gurap 6a TaxaBBy.™ hh HaBt TacBupc03H Ta^accyM gopag. ^ap ra3a^e a3 moupa gap gy MaBpug nyHHH paBHmu coxtmohh TacBupxou napagoKCH My^accaM acT, kh gap xap gy MaBpug HKgoMH cyxaHBap gap Ta^gugu HaxBau э^оgн hh ryHa TapKu6xou xobhh TacBupxou MyTaH0KH3HaM0 6a Mymoxuga Mepacag:

HyH dap ouHau uamMu my ya^u^am ^cmaM, ry$m namMam, ku «ea$odopmapm 6ynyaeacaM». TapKu6u moupoHau «Ba^ogopTapuH 6y^xaBac», kh gap cu^aTH namMH omuK 30xup mygaacT, BOKeaH a3 Hurapumu T03au moupa 6a ^apaëHH xa^KH nyHHH HaBtu u6opoTH pou^ gap Ka^OMH Begra Ba naHpaBOHH y 6amopaT Meguxag. Ac^aH, 6y^xaBac Ha^apecr, kh xapru3 Ba^opo HamuHocag, aMMO 60 KaHopu xaM ry30mTaHH gy nagugau 6a xaM MyTaH0KH3 - «Ba^ogopK» Ba «6y^xaBacK» Oap30Ha gap 6aëHH namMH $upe6o xaMHH ryHa hk TacBupu T03au napagoKcK o^apugaacT. ^ap MaKTau hh ra3a^ 6omag, moupa raMpo HaBte 6exTapuH mogK 6apou xyg Mena3upag, kh hh meBau 6aëH xaM HaBte TacBupu napagoKcupo gap ^OHy ^axoHH xyg ryH^oum gogaacT:

3u eaMam ohu MaHy modmm ohu dusapoH, IHoduu 6em HaxoyaM, ku eaMu mycm 6acaM. ^ap Ma^Myt, 60 6axcy 6appacuu mapxy Ta^cupu h6thkopoth Oap30Ha gap 3aMHHau Ta^gugy Tax,aBBy^u cyHHaTxou xoch aga6uëTH nemuH, 6aBuxa MaKTa6u 6yHëgry30mTa a3 ^ohh6h Begum ,0,ex^aBH, MeTaBOH 6ap hh HaTH^a pacug, kh hh cyxaHBapu MyMT03H aga6uëTH HMpy3H mo, nem a3 xaMa, 6a yHBOHH napora$py3 Ba Mepoc6apu acum ry3amTar0HH xem 6exTapuH cyHHaTxou a^gogK Ba 6a Tat6upu xygu y «naëM6ap0HH A^aM»-po 60 meBa Ba cypaTH xocau xem ugoMaT 6axmuga, a3 hh pox gap raHOH xyHapK Ba MatHaBHH Ka^OMH xem caxMH Myaccup ry30mTaacT. A3 Ha3apu gurap, 60 paxnyM gap ugoMau ^ogau hh cyxaHBapoH Oap30Ha HKgoM 6ap HaBrapoKH Ba hhthxo6h Tap3H T03a MeKyHag Ba a3 aHgapyHH meBaxou MapcyM Ba cyHHaTxoH poh^h aga6ï naëMH Ta^aggyg 6ap mo MepacoHag. X,aM gap metpu cyHHaTH Ba xaM gap HaMyHaxou amtopu hhmohh Ba MygepHH Oap30Ha h6thkoph y gap ^ogau TaxaBBy^ Ba Ta^gugu Ha3ap 6a cyHHaTxou aga6uu xoch MaKTa6u Begu^ Ba xaM3aM0H roxe MaBopug cyHHaTmuKaHH 60 xaga^H pyHaMOHH Ta^aKKyp Ba gugroxxoH aga6uu T03au xem ^H^Bau paBmaH Kac6 MeKyHag. Hy6yru hh HaBrapoHK 6a xagge Myaccup Ba My6apxaH acT, kh Oap30Ha arapnK 60 эгтнкоg Ba cagoKaT 6a cyHHaTxou aga6uëTH nemuHH mo, xoca upogaT Ba gu^6acTaruu TaMOM 6a Ka^OMH A6y^Mat0HH, 30xupaH meBau ugoMau hh cyHHaTxopo hhthxo6 MeKyHag, aMMO gap xap xap^y xh^o, TapKu6y u6opa Ba MucpaBy a6ëTH BaH, nem a3 xaMa, Ta^aKKypu xoc Ba gugroxH Maxcycam My^accaM acT. Ba u6opau gurap, arapnK K0^a6xopo 6a

хотири риояи суннатдои адабй бармегузинад, аммо дар ин каволиб пеш аз дама мадсули тафаккури тозаи шоира чойгузин мешавад, ки дар сурати таркибу иборадои нав, маънидо ва тасвирдои шоиронаи бархоста аз андешаву тахайюли хоси у чилвагар гардидаанд.

Калидвожа^о: Бедили Деулавй, Фарзона, анъанауои адабй, сабки уиндй, шеъри нав, мактаби Бедил, навоварй

Пайнавишт:

1. Аминпур, Кайсар. Суннат ва навоварй дар шеъри муосир. -Теурон: Интишороти илмй-фаруангй, 1386. -550 с.

2. Бедили Деулавй. Куллиёт. Тасуеуи Холмууаммади Хаста ва Халилуллоуи Халилй. Ба кушиши Бауман Халифаи Баноравонй. Цилди аввал, бахши аввал. -Теурон: Интишороти Тилоя, 1389.-787 с.

3. Шафеъи Кадканй. Шоири Оинауо. - Теурон: Огоу, 1361. -243 с.

4. Фарзона. Катрае аз Мулиён. Ц.1. -Хуцанд: Нури маърифат, 2003. -510 с.

5. Фарзона. Катрае аз Мулиён. Ц.2. -Хуцанд: Нури маърифат, 2003. -472 с.

6. Фарзона. Катрае аз Мулиён. Ц.3. -Хуцанд: Нури маърифат, 2003. -378 с.

7. Фарзона. Муури гули мино. -Хуцанд: Ношир, 2006.-400 с.

8. Фарзона. Себарга. -Хуцанд: Ношир, 2010. -488 с.

9. Футууй, Маумуд. Балогати тасвир. -Теурон: Сухан, 1385. -464 с.

10. Хусайнй, Хасан. Бедил, Сипеурй ва сабки уиндй. -Теурон, 1389.-150c.

Reference Literature:

1. Aminpur, Kaysar. Traditions and Innovation in Modern Poetry. Tehran, scientifico-cultural publishing-house. 1386 hijra. -550pp.

2. Bedil Dekhlavi. Collection of Works. Preparation of the text and introduction by Khalilullokh Khalili. V.1. Tehran. Taloya publishing-house, 1389, hijra. -787pp.

3. Shafei Kadkani. Poet of Mirrors. Tehran. Ogokh publishing-house, 1361. -243pp.

4. Farzona. Drop from Mulyan. V.1. -Khujand: Nuri Marifat, 2003. -510 pp.

5. Farzona. Drop from Mulyan. V.2. -Khujand: Nuri Marifat, 2003. -472 pp.

6. Farzona. Drop from Mulyan. V.3. -Khujand: Nuri Marifat, 2003. -378 pp.

7. Farzona. The Stamp of Heavenly Rose. -Khujand: Nuri Marifat, 2006. -400 pp.

8. Farzona. Trefoil. Khujand: Noshir, 2010. -488 pp.

9. Futuki, Makhmud. Perfections of Image. Tehran: Suhan publishing-house, 1385 hijra. -464 pp.

10. Khusayni, Khasan. Bedil, Sipekri and IndianStyle. -Tehran. Surush publishing-house, 1387 hijra. -150pp.

Эволюция и обновление традиций литературной школы Бедиля в творчестве Фарзоны

Ключевые слова. Бедили Дехлави, Фарзона, литературные традиции, индийский стиль, новая поэзия, поэтическая школа Бедиля, новаторство

Статья посвяшена проблеме эволюции литературных традиций школы Мирзо Абдулкодира Бедиля в творчестве Фарзоны. В статье на основе обильного иллюстративного материала предпринята попытка не только определить влияние стиля Бедиля на творческую манеру современной таджикской поэтессы, но и выявить

новаторский подход Фарзоны в использовании стилистических особенностей выдающегося представителя индийского стиля.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Автор делает аргументированный вывод, что Фарзона основательно проштудировала поэтическое наследие Бедиля, о чём свидетельствуют неоднократные ссылки на его отдельные бейты и упоминание его имени в творчестве таджикской поэтессы. Особое внимание уделяется творческому использованию элементов стиля Бедиля в отражении реалий современной жизни.

Evolation and Renovation of Traditions of BediVs Literary School on Farzona^s

Creation

Key words: Bedil Dekhlavi, Farzona, Literary traditions, Indian style, new poetry, poetical school, innovation

The article dwells on the evolution of literary traditions of Mirzo Abdulkodir Bedil s school in Farzona's creation. Proceeding from the abundant illustrative material the author makes a endeavour not only to determine the influence of Bedil s style upon the creative manner of the modern Tajik poetess, but to elicit an innovatory approach of Farzona in resorting to stylistic peculiarities of the outstanding representative of Indian style.

The author makes a substatial conclusion that Farzona's had deeply studied Bedil s poetical heritage; multiple allusions to his separate beyts and his being often mentioned inher verses testify to it. Special attention is paid to the usage to Bedil's elements of style in the reflection of modern life realias.

Роцеъ ба муаллиф:

Нуров Нурали, номзади илмуои филологи, мудири кафедраи адабиёти классикии тоцики Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи акад. Б. Гафуров (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: nurali74@mail.ru

Сведения об авторе:

Нуров Нурали, кандидат филологических наук, заведуюший кафедрой классической таджикской литературы Худжандского государственного университета им. акад. Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: nurali 74@mail. ru

Information about the author:

Nurov Nurali, Candidate of PhilologicalSciences, chief of the department of classical Tajil Literature under Khujand State University named after acad. B.Gafurov. (Tajikistan, Khujand), e-mail: nurali74@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.