Научная статья на тему 'ЭТНИК ГУРУҲЛАР МИГРАЦИЯСИНИНГ ТОШКЕНТ ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ШАКЛЛАНИШИДАГИ ТАЪСИРИ'

ЭТНИК ГУРУҲЛАР МИГРАЦИЯСИНИНГ ТОШКЕНТ ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ШАКЛЛАНИШИДАГИ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
123
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
этнотопонимлар / “Абдулланома” / қонгли / дўрмон / қипчоқ / арғин / лингвокультурология. / ethnotoponyms / “Abdullanoma” / kangli / dormon / kipchak / argin / lingvokulturology.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуллаев, Акмал Амирович

Мақолада Тошкент вилояти ҳудудида мавжуд жой номларининг этнонимлар билан боғлиқлиги ҳақидаги фикр-мулоҳазалар баён этилган. Тошкент ареалидаги топонимларнинг пайдо бўлишида этник гуруҳлар миграциясининг таъсири манбалар асосида изоҳланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF ETHNIC GROUP MIGRATION IN THE FORMATION OF TOPONYMICS OF TASHKENT REGION

The article discusses the connection of place names in the Tashkent region with ethnonyms. The influence of ethnic migration on the emergence of toponyms in the Tashkent area is explained on the basis of sources.

Текст научной работы на тему «ЭТНИК ГУРУҲЛАР МИГРАЦИЯСИНИНГ ТОШКЕНТ ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ШАКЛЛАНИШИДАГИ ТАЪСИРИ»

ЭТНИК ГУРУХЛАР МИГРАЦИЯСИНИНГ ТОШКЕНТ ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ШАКЛЛАНИШИДАГИ ТАЪСИРИ

Абдуллаев Акмал Амирович

Тошкент вилояти Чирчиц давлат педагогика институты таянч

докторанти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Тошкент вилояти уудудида мавжуд жой номларининг этнонимлар билан бозлицлиги уацидаги фикр-мулоуазалар баён этилган. Тошкент ареалидаги топонимларнинг пайдо булишида этник гуруулар миграциясининг таъсири манбалар асосида изоуланган.

Калит сузлар: этнотопонимлар, "Абдулланома", цонгли, дурмон, ципчоц, арзин, лингвокультурология.

АННОТАЦИЯ

В статье рассматривается связь топонимов Ташкентской области с этнонимами. На основании источников объяснено влияние этнической миграции на возникновение топонимов в Ташкентской области.

Ключевые слова: этнотопонимы, «Абдулланаме», кангли, дурмон, кипчак, аргин, лингвокультурология.

ABSTRACT

The article discusses the connection of place names in the Tashkent region with ethnonyms. The influence of ethnic migration on the emergence of toponyms in the Tashkent area is explained on the basis of sources.

Keywords: ethnotoponyms, "Abdullanoma", kangli, dormon, kipchak, argin, lingvokulturology.

Тошкент вилоятининг купгина жой номлари этнотопонимлар, яъни турли элат, уругларнинг этнонимлари жой номига куйилиши натижасида пайдо булган топонимлар хисобланади. Бу бир канча тарихий, ижтимоий-иктисодий ва сиёсий омиллар билан боглик. Бу хакда уша даврларда ёзилган куплаб манбаларда ёзиб колдирилган. Мазкур худуддаги этнотопонимларнинг уз тарихий этимологияси бор. Жумладан, Тошкент вохасидаги жой номларининг этнослар билан боглик бир канча маълумотларни машхур тарихчи адиб Х,офиз Таниш Бухорийнинг "Абдулланома" асарида куришимиз мумкин. Асарда айрим этник гурухларнинг номи уларнинг кундалик машгулотлари билан богликдигини тасдикловчи маълумотлар хам мавжуд булиб, уни муаллифнинг цонгли кавми номининг келиб чикиши тугрисида келтирган маълумотидан

англаш мумкин. Х,офиз Танишнинг ёзишича, конглилар арава ясаш билан шугулланиб, уни майорат билан амалга оширганлар. Бу араваларнинг номи цонгли аталиб, кейинчалик уни ясаган ахоли хам шу ном билан атала бошланган [1, 36]. Бу этноним вакт утиши билан жой номига кучган. Бугунги кунда Кибрай туманида Цангли деб аталадиган жой номи бор.

Урта Осиё тарихини ёритувчи манбаларда куп учрайдиган уруглардан бири бу дурмонлар булиб, улар Бухоро хонлигида катта кучга ва мавкега эга булган. "Абдулланома" асари муаллифи дурмон уруги тугрисида маълумот келтириб, унинг этимологик маъносини беришга харакат килган. Х,офиз Танишнинг ёзишича, дурмон тоифаси Нирундан таркаган булиб, улар турт угил булган ва узлари яшаб турган жойдан Чингизхоннинг вилоятига киришни истаган. Улар сол боглаб (ёгочларни бирлаштириб боглаб сувда сузиш учун мослаштирилган мослама), унда сузиб Чингизхон вилоятига кирган ва хозирги дурмон кавми ушаларнинг наслидан хисобланади. Муаллифнинг таъкидлашича, мугулчада "дурмон" - "турт" деган маънони англатади [1, 46]. Х,озида Кибрай туманидаги жой номларидан бири Дурмон деб аталади.

Х,офиз Таниш Бухорий "Абдулланома"да айрим уруг ва кабилаларнинг номи хамда уларнинг генеологиясига тухталган кисмида ципчоц номининг келиб чикиши хакида хам кизикарли, шунингдек, бир-бирига зид фикрларни баён килган. Асар муаллифининг ёзишича, Угизхон даврида икки дарё оралигида булган жанглардан бирида халок булган жангчининг хомиладор хотини бир дарахт ковагига кириб, шу ерда угил фарзанд курган. Угизхон боланинг отаси йуклиги сабабли уни уз васийлигига олган ва унинг исмини "Кипчок" деб куйган. Х,офиз Танишнинг фикрича, мазкур исм "цабац" сузидан олинган булиб, туркчада кавакли дарахт шундай аталган. Орадан йиллар утгач, Угизхон итбокар кавмини енгиб, Эрон заминини узига буйсундириб юртига кайтгач, яна уша кавмнинг бош кутарганлиги хакида хабар топган. Шу сабабли уларнинг зарарли харакатларининг олдини олиш учун Кипчокка уша яйловга жойлашишларини буюрган. Уша замондан бери бу яйлов ва кишлоклар у кавмнинг маконига айланди, деб ёзади асар муаллифи [1, 39]. Х,офиз Таниш бу фикрлари оркали кипчок кавми номининг этимологияси ва унинг келиб чикиши хамда уларнинг нима учун яшаш жойи уша ер булганлигини изохлашга харакат килган. Аммо, бу каби маълумотларнинг илмий асосга эга эканлигини аниклаб бериш алохида этнологик ва этнографик тадкикотларни талаб килади. Хрзирги кунда республикамизнинг куплаб жойларида, жумладан, Тошкент вилоятининг Чирчик шахрида хам ^ипчок номи билан аталган жой бор.

Мухаммад Солиххужа Тошкандийнинг "Тарихи жадидайи Тошканд" асарида кунгирот, кангли, санжакли, сергили, кора кайрок, аргин, бештамгали уруглари кайд этилади [2, 396 б - 397 а]. Ушбу номлари санаб утилганлар Тошкент ва Дашти Кипчок ахолиси таркибидаги этник гурухлардир хамда хозирги кунда ушбу этнонимлар Тошкент худудида жой номларига утган. Мисол учун, АрFин Кибрай туманидаги жой номи. Бу уруг Урта Осиёда кадимда яшаб келган ва Махмуд Кошгарийнинг «Девону луготит турк» асарида кайд килинган аргу кабиласининг узгинаси булса керак. «Бобурнома»да, узбек уругларнинг дастлабки ёзма шажараси хисобланган ва Мулла Сайфиддин Ахсикандийнинг «Мажмуат-таворих» асарида келтирилган узбек элатлари руйхатида бу уруг аргун шаклида кайд килинган. Бу этноним мугулча аргин (узаги арг - дурагай) сузидан келиб чиккандир. Аргин (аргун) сузи киргиз тилида хозир хам ана шу маънони англатади. Шу нарса диккатга сазоворки, купгина этнонимлар, чунончи, калмок, аргин «дурагай, курама» деган маънони англатган. Аслини олганда бошкалар билан аралашиб, чатишиб кетмаган биронта хам халк ёки кабила йук - барча эллар, уруглар бир-бирлари билан аралашиб, кушилиб кетган [3, 2].

Тошкент хамда унинг шимолий худудларида яшовчи ахолининг этник таркиби, улар уртасидаги интеграцион жараёнларга оид маълумотлар Абу Убайдуллох Тошкандийнинг "Хулосат ул-ахвол" асарида хам уз аксини топган. Хусусан, козок ва киргизлар, уларнинг Кукон хонлиги ижтимоий-иктисодий ва сиёсий хаётидаги урни хамда бу икки этнослар уртасидаги интеграцияга доир булган маълумотлар лингвомаданиятшунослик сохасидаги тадкикот учун мухим урин тутади.

Аваз Мухаммад Атторнинг "Тарихи жахоннамойи" асарида 92 узбек кавмининг руйхати келтирилганлиги билан алохида ахамиятга эга [4, 22].

XVI асргача ва ундан кейинги даврларда Марказий Осиёда юз берган миграцион жараёнлар натижасида хонликлар, жумладан, уша даврдаги Кукон хонлиги таркибидаги Тошкент вохаси ахолиси таркибига турфа хил маданият ва урф-одатга эга турли этник гурухларнинг келиб кушилиши узлуксиз давом этган. Бу, уз урнида, хонликлар ахолиси таркибида айрим узгаришларнинг содир булишига олиб келган. Бу холатни юзага келтирган узига хос омиллар мавжуд булиб, худудда содир булган табиий ходисалар, мамлакатда кечган сиёсий, ижтимоий-иктисодий жараёнлар шулар жумласидандир.

Ахоли сони ва унинг этник таркибига таъсир курсатувчи бу холатларнинг барчаси айнан бугунги куринишда булмаса-да, бирок урта асрларда узига хос

Tap3ga M3 SepraH. Ey gaBpgaru geMorpa^uK y3rapnrnnapHHHr acocufi oMugu xucoSgaHraH мнгpaцнoн Ba эмнгpaцнoн ^apaeHgapHu ypraHum Typgu этннк rypyxgapHuHr Sup xygyggaH hkkhhhh ^ofira KeguS Kogum TapuxuHu Sugum, MuHTaKagaru axoguHuHr MagaHuaTu, Tug эgeмeнтgapнgaгн y3ura xocguK, xy^aguK TypMym Tap3uga, ygapgaru y3rapumnapHHHr caSaSgapuHu ohhö Sepum HMKOHuaTHHH Sepagu.

XVI-XIX acpgapga SuTugraH acapgapga K^koh xoHguru, xycycaH, yHuHr yma nafiTga TapKuSuga SygraH TomKeHT BoxacuHuHr этннк TapKuSu Sofiumura Ba coH ^uxaragaH ycumura aHa Sup uKTucogufi oMug, atHu axoguHuHr KyHgaguK эxтнe:«: Moggapura SygraH 3apypara xaM caSaS SygraHguruHu TacguKgoBnu MatgyMoTgap Sop. CaSaSu, TagKuKoT goupacuga ypraHugaeTraH geapgu Sapna MaHSanapgaH Sy xaKgaru MatgyMoTgapHu ynparnm MyMKuH. ^yMgagaH, MaHSagapga Kafig KuguHumuna, KynMaHnu TypMym Tap3uga amaraH K^3ok xoHguru axogucu y3 afigoBgapuHu KeHrafiTupum MaKcaguga eKu o3uK-oBKar MaxcygoTgapura SygraH эxтнe:®н Ty^afigu yma gaBpgaru xoguKgap Tacappy^ugaru gexKoHnuguK MaxcygoTgapura Sofi SygraH xygyggapuHu эгaggam ynyH gouMufi paBumga xapaKaT KugraH. EyHuHr Hara^acuga KyngaS gamT axogucu, ^yMnagaH, Ko3oKgapHuHr KyngaS ypyrgapu TypKucTOH, CaSpoH, ^ccu, CafipaM Ba TomKeHT xygyggapura KeguS ypHamraH [4, 46].

EyHgaH TamKapu, afipuM maxapgapgaru, ^yMgagaH TomKeHT Boxacugaru unM-^aH TapKKueTu Ba ygapHuHr MagaHufi MapKa3ra afigaHumu KymHu gaBgaraap xagKuHu aHa my maxapgapra KeguS ugM ogumura Ba KynnuguK KucMuHuHr Sy epgapga amaS Kogumura caSaS SygraH.

roKopuga Kafig этнS yTugraHugeK, Typgu Typgu oMuggap Hara^acuga W3 SepraH geMorpa^uK ^apaeHnap afipuM xoggapga MuHTaKa axogucu TapKuSuHuHr Sofiumu Ba KypaMa (Typgu этннк rypyxgapHuHr y3apo apagam)yBura caSaS SygraH. Ey xonar этнoннтeгpaцнoн ^apaeHgapHu W3ara KegTupuS, xagKgapHuHr MagaHufi xaeTu xaMga xy^aguK TypMym Tap3uga y3apo TatcupHu KegTupuS nuKapraH. Typgu KypuHumgaru aHtaHa, yp$-ogaraap Ba Tug yHcypgap Sup-SupuHu SofimraH, afiHuKca, KyHMaHHu nopBagop axoguHuHr yTpoKgamyBu aHaga Te3gamuS, amam Tap3u Ba Mamrygoraga Sup KaTop y3rapumgap cogup SygraH. OgaTga, KyHMaHnu ypyrgap Ba эgaтgap Kaepga yTpoKgamca, yma epHu ypyru eKu эgннннг homu SugaH aram ogaTu MaB^yg SygraH. Ey xogarnu TomKeHT BugoaTu xygygugaru KyngaS TonoHuMgap HoMuHuHr Tapuxufi этнмogoгнacнgaн Sнgнmнмнз MyMKuH Sygagu.

Шунингдек, бу жараёнда худудга турли тилли этник гурухларнинг кириб келиши, уз урнида, махаллий ахоли тил элементларига янги суз ва ибораларнинг кушилишига хам сабаб булган.

Х,ар бир халк хозирда яшаб турган худудлари билан азалдан богликдир. Дунёда бирор халк йукки, узининг этногенез боскичида минтакадаги бошка этник бирликлар билан аралашмаган булса [5, 3]. Бу хакда Урта Осиё халклари тарихининг билимдони проф. С.П.Толтов шундай деган эди: «Хрзирги замон Урта Осиё халкларининг биронтаси хам кадимги этник гурухларга бевосита бориб такалмайди. Аксинча, уларнинг шаклланишида, ерли халклар ва теварак-атрофдан кучиб келган халклар хар хил нисбатда уз аксини топган» [6, 74]. Бундан Тошкент вохаси халки хам мустасно эмас.

Минтакада содир булган бу этноинтеграцион жараёнларнинг лингвокультурологик хосиласини курсатиб бериш алохида йирик фундаментал тадкикотларни талаб килади. Чунки бу масалани тулик ёритиб бериш учун манбалардаги маълумотларнинг узи етарли булмай, бунинг учун лингвистик, антропологик хамда этнографик жихатдан кенг куламдаги тадкикот натижаларини узаро киёсий тахлил килиш зарур.

REFERENCES

1. Х,офиз Таниш Бухорий. Абдулланома. 1-китоб. - Т.: Шарк, 1999. - Б 276.

2. Мухаммад Солиххужа Тошкандий. Тарихи жадидайи Тошканд. УзФА ШИ кулёзма, инв. №5732 . - Б 483.

3. А.Х,. Арифбаев, СД. Крраев. Узбек халки этногенезини урганишда этнонимларнинг роли. Интернет манба: https://shosh.uz/ozbek-halqi-etnogenezmi-organishda-etnonimlarning-roli/.

4. Урта Осиё халкларининг этник тарихи ва минтакада юз берган демографик жараёнларнинг манбаларда акс этиши (XVI-XIX аср биринчи ярми. Масъул мухаррир: Д.А.Алимова, А.А.Аширов - Тошкент, "Yangi nashr" 2011. - Б 128.

5. Аскаров А.А. Узбек халки этногенези ва этник тарихининг баъзи бир назарий ва илмий-методологик масалалари // "Узбек халкининг келиб чикиши: илмий-методологик ёндашувлар, этногенетик ва этник тарих" мавзусидаги республика илмий-назарий семинар материаллари. Тошкент. 2004 йил 19-20 ноябрь. - Б 84.

6. Толстов С.П. Основные проблемы этногенеза народов Среденей Азии. СЭ, 1947. №VI-VII. С.304.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.