Научная статья на тему 'ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАР ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ТАЖРИБАСИДА'

ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАР ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ТАЖРИБАСИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
184
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
эркин (махсус) иқтисодий зоналар / Хитой / Хенан / Лиаонинг. / free (special) economic zones / China / Henan / Liaoning.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Лола Бахромовна Вафоқулова

Ушбу мақолада Хитой Халқ Республикасининг эркин иқтисодий зоналарини ташкил этиш ва ривожлантириш тарихи таҳлил қилинган. Хитой Халқ Республикасининг эркин иқтисодий зоналарининг ривожланиш босқичлари, уларнинг ўзига хос хусусиятлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FREE ECONOMIC ZONES IN THE EXPERIENCE OF THE PEOPLE'S REPUBLIC OF CHINA

This article analyzes the history of the establishment and development of free economic zones in the People's Republic of China. The stages of development of free economic zones of the People's Republic of China, their specific features are covered.

Текст научной работы на тему «ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАР ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ТАЖРИБАСИДА»

ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАР ХИТОЙ ХАЩ РЕСПУБЛИКАСИ

ТАЖРИБАСИДА

Лола Бахромовна Вафокулова

Тошкент давлат юридик университети магистранти

ИЗО^

Ушбу маколада Хитой Халк Республикасининг эркин иктисодий зоналарини ташкил этиш ва ривожлантириш тарихи тахлил килинган. Хитой Хал; Республикасининг эркин иктисодий зоналарининг ривожланиш боскичлари, уларнинг узига хос хусусиятлари ёритилган.

Калит сузлар: эркин (махсус) иктисодий зоналар, Хитой, Хенан, Лиаонинг.

FREE ECONOMIC ZONES IN THE EXPERIENCE OF THE PEOPLE'S

REPUBLIC OF CHINA

ABSTRACT

This article analyzes the history of the establishment and development of free economic zones in the People's Republic of China. The stages of development of free economic zones of the People's Republic of China, their specific features are covered.

Keywords: free (special) economic zones, China, Henan, Liaoning.

Иктисодий ривожланишнинг замонавий тенденциялари бевосита давлатни ёки унинг алохида худудини ривожлантиришга, иктисодиёт таркибини диверсификация килишга, ижтимоий сохани, бизнес ва инвестиция мухитини яхшилашга, иш уринларини яратиш ва иш жойларини модернизация килишга мулжалланган. Ушбу муаммоларни хал килиш механизмларидан бири- бу эркин иктисодий зоналарни ривожлантириш хисобланади."Эркин иктисодий зона" тушунчаси турлича талкин этилади. Мен узим ушбу маколани ёзишда турли олимлар, илмий тадкикиотчилар, иктисодчиларнинг фикри билан танишдим, жумладан А.Папов, Ким Ён Рей ва узбек тадкикотчилари С.Мирзалиева, А.Вахобов, С.С.Мирзалиева, М.А.Раимжонова, А.Остонакуловларнинг фикрлари билан танишдим. Ушбу фикларнинг барчаси бир-бирига якин ва бир-бирини тулдиради, бирор бир фикр иккинчиси рад этмайди. Фикримча, бу борада Ким Ён Рейнинг фикрини тулик деб хисоблайман ва унга кушиламан. Унинг фикрига кура, "Эркин иктисодий зоналар - бу хорижий давлатлар, корхона ва фирмалар учун махсус ташкил этилган худудлар булиб, бу ерда уларнинг корхоналари ва ишчи ходимлари хукумат томонидан берилган имтиёзлар туфайли уз навбатида мавжуд конун-коидаларга буйсунган холда даромад олиши мумкин булган

зоналардир. Давлат эркин иктисодий зоналарни яратишдан максад бундай зоналарда бошка ерларга Караганда купрок иктисодий шаффоф мухит мавжудлиги ва бу оркали инвестиция окимини ва ракобатбардош саноат хамда савдо-сотик хусусиятларини шакллантиришни уз олдига максад килиб куяди1" Хитойдаги Махсус иктисодий зоналар (МИЗ), Хитойнинг Пекиндаги марказий хукуматининг рухсатисиз ташки ва ички савдо хамда инвестиция фаолияти амалга ошириладиган бир неча махаллий худудларидан биридир . Хитойдаги махсус иктисодий зоналар кичик географик худудлар деб таърифланади, бу эса хорижий компанияларга паст соликлардан фойдаланиш ва уз бизнеслари учун яхши иктисодий шароитларни яратишга имкон беради. МИЗлар Хитой иктисодиётини марказлашган режали иктисодиётдан марказлашган режалаштирилган бозор иктисодиёти жихатларини уз ичига олган иктисодиётга утиш учун "катализатори" сифатида яратилган3. Биринчи туртта махсус иктисодий зоналар 1980 йилда Хитойнинг жануби-шаркий киргогида ташкил этилган булиб, улар уша пайтдаги Гуандун вилоятидаги Шэнчжэн, Чжухай ва Шаньтоу ва Фуцзянь вилоятидаги Сямен шахарларидан иборат эди. Ушбу биринчи эркин зоналар ("махсус иктисодий зоналари") ташкил этилганда, уларга ташки дунёга "капитал ва технологияларни жалб килиш учун" "ойна" вазифасини бажариш ва шу билан бирга иктисодий ислохотларнинг "авангард" ва "синов майдончаси" сифатида намоён булиш вазифаси юклатилган эди. Бу хакидаги Ден Сяопинг 1984 йилдаги : "Махсус зона - бу ойна, технологик ойна, бошкарув ойнаси, билимлар ойнаси ва ташки сиёсат ойнаси. Махсус зоналардан технологияларни жорий этиш, билимларни эгаллаш, бошкаришни урганиш, шунингдек бошкариш - бу билим. МИЗ очик база сифатида иктисодиёт ва истеъдодларни ривожлантириш нуктаи назаридан бизга фойда келтириш билан чекланиб колмай, балки мамлакатимизнинг ташки таъсирини хам кенгайтиради4-деган, фиклари бунинг тасдигидир. 1988 йил апрел ойида Хайнан Махсус иктисодий зонаси ташкил этилади, 2010 йил май ойида эса Кашгар ва Хоргос Махсус иктисодий зоналари ташкил этилади. Бугунги кунда Хитойда 7та Махсус иктисодий зоналар мавжуд.5 Шунингдек, 1992 йилдан бошлаб Хитой мамлакат чегарасидаги бир катор йирик шахарларни, провинциялар ичидаги шахар ва автоном районлари худудларини эркин тадбиркорликка - завод ва фабрикалар

1 Эркин иктисодий зоналарни ривожлантиришда жахон тажрибаси. М.К.Рашидов. Иктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. № 5, сентябрь-октябрь, 2018 йил.2-б. http://iqtisodiyot.tsue.uz/sites/default/files/maqolalar/12 Rashidov.pdf. Kim Young Rae. (2009). The study on issues related between limits of land development and total control restriction system in the actual conditions within capital region, Seoul National University of Technology, 8-75).

2 "Special economic zone | Chinese economics". Encyclopedia Britannica.https://www.britannica.com/topic/special-economic-zone.

3 Wei & Ye, 2004.

4https://baike.baidu.com/item/^M#g/508091 ;

5 https://baike.baidu.com/item/li/^^K/508091.

куриш, фирмалар очиш, миллий хунармандликни ривожлантириш, хусусий бизнес юритиш учун очиб куйди. Бундан ташкари урта ва йирик шахарларда 15 та эркин савдо зонаси, 32 та давлат микёсидаги иктисодий ва технологик ривожланиш зонаси, 53 та янги ривожланган юкори технологик саноат зоналари ташкил этилди. Натижада, Хитой киргок худудларини кашф этиш ва дарё, чегара хамда ички минтакалар билан бирлаштиришнинг куп боскичли диверсификатсияланган моделини ишлаб чикди.6

Хитой МИЗ куйидаги боскичларда ривожланди:

1) 1978-1982;

2) 1983-1989;

3) 1989 йилгача хозирги кунга кадар.

Биринчи боскичда, (1978-1982) хорижий капитални жалб килишнинг шартномавий-хукукий ва ташкилий асослари шаклланди: соликка тортиш, технологияларни утказиш, мехнат муносабатлари, валюта ва божхона режимлари, кредит ва молиявий хавфсизлик масалаларини тартибга солувчи конунлар кабул килинди. Бундан ташкари, хорижий тадбиркорларни жалб килишга, назорат килишга ва тартибга солишга масъул булган органлар ташкил килинди. Биринчи боскич туфайли, Хитойда бутун мамлакат худуди буйлаб даромадлар улушини хамда чет капиталининг фаолиятни бошкарадиган ташкилий ва конунчилик базаси яратилди.

Иккинчи боскичда, ХХР худудларини кенгайтириш, чет эл капитали очик булиш, хорижий инвесторлар билан хамкорликнинг шартномавий-хукукий асосларини такомиллаштириш ва чет эл капиталини жалб килиш сохадаги давлат сиёсатини янада эркинлаштириш.

Учинчи боскичда, инвестиция жараёни яхшиланади. 1989 йилда Хитой Халк Республикаси Давлат кенгаши томонидан чет эл инвестицияларининг устувор йуналишлари аникланди. Куйидагиларга ихтисослашган кушма корхона лойихалари энг мухим деб тан олинган:

- зарур булган, аммо ХХРда ишлаб чикарилмаган махсулотларни ишлаб чикариш;

- экспорт учун махсулот ишлаб чикариш;

- иктисодий самарадорлик даражасини оширишга ёрдам берадиган технологияларни ривожлантиришга инвестициялар киритиш;

- энергетикага инвестициялар киритиш,

алока ва транспорт, хомашё саноати, электрон ва маиший ускуналар, порт иншоотлари ишлаб чикариш.

6 Special economic zones of China.https://en.wikipedia.org/wiki/Special_economic_zones_of_China.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 194

EyHga, энг MKppu ycTyHnuK, MKopu Ba aHru TexHonoruanapra эга noHuxanapra, Kyn Ba^T TanaS «unaguraH umnaS Hu^apum caHoaragaru Hapcanap noHuxanapura Sepungu.

XHTOHHHHr Maxcyc HKTucoguH 3OHacuga öe^ru^aHraH HMTHë3^ap:

-Maxcyc HKTHCogHH 3oHanapga TamKun этнnгaн xopu^HH ннвecтнцнanap HrnTHpoKHgaru KopxoHanap Ba Maxcyc ukthcoahh 3oHanapgaru Myaccacanapga Ba ^oönapga umnaS HH^apum Ba ^aonuarau aManra omupyBHu xopu^HH KopxoHanap 15 $orora KaMafiTupunraH CTaBKa ôyfiuHa KopnopaTHB gapoMag conurura TopTunagu.

-HKTHCoguH Ba TexHonoruK puBo^naHum 3oHanapu ^oönamraH maxapnapHuHr KuproK u^Tucogun ohuk; 3oHanapuga, Maxcyc u^Tucogun 3oHanapuga Ba эcкн maxap xygygnapuga ^oönamraH xopu^MH uHBecTuTcuanap umTupoKugaru umnaS nu^apum KopxoHanapu gapoMag conuruHu 24 ^orora KaMaHTupunagu.

-H^Tucogun Ba TexHonoruK puBo^naHum coxanapuga ^oönamraH xopu^MH uHBecTuTcuanap umTupoKugaru umnaS nu^apum KopxoHanapu 15 ^orora

KaMafiTupunraH cTaBKa SyHuHa KopnoparaB gapoMag conurura TopTunagu.

- Arap MKppu TexHonoruanu caHoarnu puBo^narnupum 3oHacuga ^oönamraH xopu^MH capMoagop KopxoHa w^opu TexHonoruanu KopxoHa ge6 TaH onuHca,

n

gapoMag conuru 15 ^orora KaMaHTupunraH cTaBKa SunaH onuHagu .

HuMa ynyH XHTOHHHHr Maxcyc HKTucoguH îOHa.iapii îarnKH^ этн^gн? XuToHga MH3HHHr ycTyBop Marçcag^apugaH KyHugaru^apHH a^paTHÖ KypcaTHm MyMKHH:

-MaMnaKaTHu ^agan puBo^naHTupum ynyH mapouT aparam:

-XuTOHHuHr umnaS nu^apum coxacura unrop TexHonoruanapHu ^opufi этнm;

-xopu^MH öom^apyB Ta^puSacuHu MaMnaKaT unuga y3namTupum;

-XuToHHuHr TaSuufi SofinuKnapugaH o^unoHa ^oöganaHum;

-MaMnaKaT u^TucoguëTura xopu^MH KanuTanHu KupuTum ynyH Kynaö mapouTnap apaTum;

-XuToHHuHr y3 MunnuH KagpnapuHu TaHëpnam; экcпopт caBgo oпepaцнanapнgaн MaMnaKaTHuHr BanwTa TymyMuHu omupum;

-gacTnaÖKu pe^anamrapunraH ucnoxoTnap Ba Terumnu TagSupnapHuHr Sa^apunumu;

Q

-Xutoh эмнгpaцнacннннг MonuaBuH pecypcnapuHu ca^apöap Kunum .

XuToHga эркнн HKTucoguH 3OHa^ap KyHugaru OMH^ap MaB^yg^uru caöaö^H piiBOA.iaHraH:

-XuToHHuHr ^ofiganu reorpa^uK ^ofinamyBu (geHrro nopTnapuHuHr MaB^ygnuru);

7 https://www.fdichina.com/blog/special-economic-zones-china.

8 https://fialan.ru/news/vagno-znat/svobodnye-ekonomicheskie-zony-kitaya/#:~:text

-катта микдордаги арзон ишчи кучи; мамлакат табиий бойликларининг куплиги;

-тропик кишлок хужалиги ва туризм билан шугулланиш имконияти (Хайнанда);

-Гонконг, Тайван, Макао каби мамлакатларнинг якинлиги. Шу билан бирга, Хитойда МИЗларнинг шаклланиши ва ривожланишига хисса кушадиган субъектив омиллардан яна бири-бу мамлакат хукуматининг олиб борган сиёсати булган. Унинг асосий тамойиллари - очиклик ва ислохотларга содиклик. Хукукий кафолатлар ва иктисодий рагбатлантиришлар хам хитойлик, хам хорижий инвесторлар учун Хитойда бизнес юритишни жозибадор килди.

Хитойнинг махсус иктисодий зоналарини алохида жихатлари. Эркин иктисодий зоналарни яратиш куплаб давлатлар томонидан амалда кулланилади. Бирок, факатгина Хитой МИЗлар мамлакат иктисодий ривожланишини энг самарали рагбатлантиришга эришдилар.

Хитой муваффакиятининг сабаблари:

Зонанинг марказий хокимиятдан тулик мустакиллиги.

Ишлаб чикаришга иложи борича купрок хорижий молиявий инвестицияларни жалб килишга интилиш.

Импорт килинган хом ашёлардан фойдаланиш.

Ишлаб чикаришни ташки бозорга йуналтириш.

МИЗнинг бутун мамлакат билан якин алокаси.

Минтакавий хусусиятларни хисобга олган холда ишлаб чикилган соликка тортиш тизими.

Корхоналар фаолияти истеъмол бозорига йуналтирилган. Хитойнинг колган кисмида режали иктисодиёт кулланилган. Ушбу тамойиллар туфайли Хитой МИЗлари бошка мамлакатларнинг ухшаш иктисодий моделларига караганда самаралирок.

Хитой МИЗ фаолиятининг муаммолари9. Муваффакиятли ишлашига карамай, Хитойнинг МИЗлар ривожланишига халакит берадиган муаммоларга дуч келмокдалар.

Асосий тусиклар: Чет эл инвеститсияларининг фоизлари этарли эмас. МИЗдаги депозитларнинг аксарият кисми (чет эл инвестицияларининг карийб 80 фоизи) асосан келиб чикиши хитойлик, асосан Гонконгдан келган шахслар томонидан куйилган. Катта микёсли, техник жихатдан ривожланган корхоналар яратишга кодир булган трансмиллий корпорациялар томонидан инвеститсиялар хозирча асосан Хитойнинг бошка минтакаларига йуналтирилмокда. Бу Хитой

9 Реферат: Свободные экономические зоны Китая. https://xreferat.com/59/1124-1-svobodnye-ekonomicheskie-zony-kitaya.html

учун уртача курсаткич билан таккослаганда, битта корхонага киритилган сармоялар хажми билан боглик.

Малакали мутахассисларнинг этишмаслиги, махаллий ишчиларни тайёрлаш даражасининг пастлиги. Ушбу омил янги технологияларни жорий этишга тускинлик килади.

Уз хом ашёсининг этишмаслиги ва ишлаб чикариш учун энергия этишмаслиги.

Расмиятчилик. Кушма корхона яратиш ва унинг фаолиятида бюрократик тусиклар.

Инвесторларнинг суиистеъмоллари: Хитой ташкилотлари янги ташкил этилган кушма корхонага берилган давлат мулки кийматини паст бахолайдилар, чет эллик тадбиркорлар узларининг маблагларининг 90 фоизигача оширилган нархларда ускуналар (купинча эскирган ёки сифатсиз) шаклида инвестициялар киладилар; кушма корхона ишчиларининг ортикча эксплуатацияси ривожланиб бормокда; корхоналарнинг 60% дан ортиги солик тулашдан буйин товлайди

Хорижий капитални жалб килиш даражасига таъсир курсатадиган ер ва ишчи кучи ижараси нархининг усиши. (МИЗ худудида кушма корхона ташкил этиш ва унга хизмат курсатиш ХХР ички минтакаларига нисбатан уртача 5 баравар кимматрок).

МИЗ тугрисидаги ягона конуннинг этишмаслиги.

ЭИЗнинг ташкил этилиши умуман Хитой иктисодиётининг ривожланишига ижобий таъсир курсатди. Бир катор муаммолар мавжудлигига карамай, мамлакат ривожланиб, уз фукароларини ижтимоий химоя килиш даражаси ва фаровонлигининг усиши учун шароит яратмокда.

Х,озирги кунда. 2020 йилда Хитой давлати МИЗ ташкил топганлигини 40 йил булди. 2019 йилнинг ноябр ойининг бошларида Хитой Халк Республикаси Савдо вазирлигининг веб-сайтида хорижий инвестициялар окимининг статистикаси эълон килинган. Унга мувофик, 2019 йил январ-октябр ойларидаги курсаткичларга кура, чет эл инвеститсияларининг усиши 6,6 фоизни ташкил этган, бу 110,78 миллиард долларни ташкил этиб, 2018 йилнинг шу

даврига нисбатан 2,9 фоизга купдир. Бу шуни курсатадики, Хитой иктисодиёти тобора ривожланиб бормокда. Хорижий инвесторлар учун купрок машхур булган Х,енан эркин савдо зонаси 2017 йил апрел ойида очилган булса-да, аммо йил охирига кадар зона худудида умумий активлари 317,54 миллиард юанга (тахминан 48,59 миллиард доллар) тенг булган 23 623 корхона

руйхатдан утказилган. 137 500 та энг катта Хитой ва жахон корпорациялари Х,енанда уз филиалларини очдилар. Буларнинг барчаси ривожланиш даражасининг ошишига ва хорижий инвестициялардан фойдаланишга, савдонинг ривожланиши ва соликнинг усишига ёрдам берган.

2019 йилда Лиаонинг вилоятида эса, ижтимоий истеъмол товарлари умумий хажми 15 008 миллиард юанни ташкил этди, бу утган йилга нисбатан 6,1 фоизга купдир. Йил давомида товарларнинг турлари буйича чакана савдоси

истеъмоли 13,231 миллиард юанни ташкил этди, бу утган йилга нисбатан 5,9% га

10

купдир .

Хулоса. Юкорида айтилганларнинг барчасини куриб чикиб, биз Хитойдаги кенг таркалган махсус иктисодий зоналар, улар ташкил этилган шахар ва худудларни ривожлантирган деган хулосага келишимиз мумкин. Аникроги Хитойни бугунги кунда куриниб турган иктисодиётининг пойдевори тугри олиб борилган иктисодий сиёсат ва ана шу махсус иктисодий зоналар дейиш мумкин.

REFERENCES

1. Эркин иктисодий зоналарни ривожлантиришда жахон тажрибаси. М.К.Рашидов. Иктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. № 5, сентябрь-октябрь, 2018 йил.2-б. http://iqtisodiyot.tsue.uz/sites/default/files/maqolalar/12_Rashidov.pdf. Kim Young Rae. (2009). The study on issues related between limits of land development and total control restriction system in the actual conditions within capital region, Seoul National University of Technology, 8-75).

2. "Special economic zone | Chinese economics". Encyclopedia. Britannica. https: //www.britannica.com/

topic/special-economic-zone.

3. Wei & Ye, 2004.

4. https://baike.baidu.com/item/g;}^№/508091

5. https://baike.baidu.com/item/^)^K/508091 .

6. Special economic zones of China. https://en.wikipedia.org/wiki/Special economic zones of China.

7. Реферат: Свободные экономические зоны Китая. https://xreferat.com/59/1124-1-svobodnye-ekonomicheskie-zony-kitaya.html

8. Ван Сичжэ, Свободные экономические зоны Китая: история и современность. Информация и инновации. 2020. Т. 15, № 4, 84-90б.

9. https://www.fdichina.com/blog/special-economic-zones-china.

10. https://fialan.ru/news/vagno-znat/svobodnye-ekonomicheskie-zony-kitaya/#:~:text

10 Ван Сичжэ, Свободные экономические зоны Китая: история и современность. Информация и инновации. 2020. Т. 15, № 4, 84-90б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.