Научная статья на тему 'ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ ГОСУДАРСТВА В РЕГИОНАЛЬНОМ РАЗВИТИИ'

ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ ГОСУДАРСТВА В РЕГИОНАЛЬНОМ РАЗВИТИИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
99
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ / БЮДЖЕТ / ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ФИНАНСОВЫХ РЕСУРСОВ / УПРАВЛЕНИЕ ЭКОНОМИКОЙ РЕГИОНОВ / УСТОЙЧИВЫЕ ТЕМПЫ РОСТА / ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ РЕСУРСОВ / ХОЗЯЙСТВЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ РЕГИОНА

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Дехконов Сохибназар Амирхочаевич

В данной статье анализируются основные задачи государства в региональном экономическом развитии по основам управления ролью государства в рыночной экономике, использованием экономических ресурсов в регионах Республики Таджикистан. На сегодняшний день сохраняется роль государства в развитии экономической системы регионов в условиях рыночных отношений. В условиях сложившегося в Республике Таджикистан неустойчивого соотношения возрастает роль государственной политики в поддержке бюджетной и финансово-инвестиционной деятельности регионов страны с целью выравнивания их уровня развития. В этом контексте государственное регулирование развития посредством реализации бюджетных возможностей может обеспечить стабильность экономической ситуации в регионах страны за счет снижения уровня разрывов в экономическом развитии между регионами. Перед нами стоит основная задача - реализация основных задач государства по региональному экономическому развитию и переходу предприятий на новую систему жесткой экономии в условиях рыночной экономики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMIC CHALLENGES STATES IN REGIONAL DEVELOPMENT

This article analyzes the main tasks of the state in regional economic development on the basis of managing the role of the state in a market economy, the use of economic resources in the regions of the Republic of Tajikistan. To date, the role of the state in the development of the economic system of regions in the conditions of market relations remains. In the context of the unstable balance that has developed in the Republic of Tajikistan, the role of state policy in supporting the budgetary and financial and investment activities of the country's regions is increasing in order to equalize their level of development. In this context, state regulation of development through the implementation of budgetary opportunities can ensure the stability of the economic situation in the regions of the country by reducing the level of gaps in economic development between regions. We are faced with the main task - the implementation of the main tasks of the state for regional economic development and the transition of enterprises to a new system of austerity in a market economy.

Текст научной работы на тему «ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ ГОСУДАРСТВА В РЕГИОНАЛЬНОМ РАЗВИТИИ»

АДАБИЁТ

1.Азамат А. Развитие механизма повышения качества таможенных услуг в условиях рыночной экономики (на примере Республики Таджикистан) автореф. дисс.....канд. экон. наук: 08.00.05/ Азамат Азими.-Душанбе, 2019.-182с.

2.Азими А. Внешнеэкономическая деятельность как основа развития сферы таможенных услуг в Республике Таджикистан//Вестник Белгородского университета коопераци, экономики и права, №2, 2019.- с. 181.

3.Алиев М. Б. Организационно-экономические аспекты улучшения таможенного сервиса в Республике Таджикистан: дисс. канд. экон. наук: 08.00.05/ Алиев Махмаджон Бахронович.-Душанбе, 2016.-175с.

4.Кодекси гумрукии Чумхурии Точикистон. -Душанбе, 2015.-232с.

5.Нидоев П.Ф. Роххои муосири таъмини амнияти иктисодй дар Чумхурии Точикистон/ Монография. - Душанбе: «Ирфон», 2017.- 138с.

ОЦЕНКА УРОВНЯ УСЛУГ В ПРОЦЕССЕ ВЫБОРА И ИСПОЛЬЗОВАНИЕ

ТАМОЖЕННОГО РЕЖИМА

В статье рассматриваются предоставление таможенных услуг на основе оценки его результатов и анализа областей, чтобы расширить использование таможенных систем, использованием таможенных режимов. Исследования, проведенные для того, чтобы эту оценку формирования и динамичного развития внешнеторговых грузов, расчет и взимание таможенных платежей подходит в качестве основы соблюдения таможенного законодательства в отношении использования режимов. Прежде всего, решение этих вопросов направлено для повышения эффективности таможенной деятельности, в сделках и полном выполнении перевозок, в течение короткого периода через таможенную границу и соблюдения законодательства при выполнении таможенных операций.

Ключевые слова: таможенные дела, таможенные услуги, таможенные режимы, управление таможенного дела.

EVALUATION OF THE LEVEL OF SERVICES IN THE PROCESS OF SELECTING AND

USING CUSTOMS REGIME

The article discusses the provision of customs services based on the assessment of its results and analysis ofareas in order to expand the use of customs systems, using customs regimes. Studies conducted in order for this assessment of the formation and dynamic development offoreign trade cargo, the calculation and collection of customs payments is suitable as the basis for compliance with customs legislation regarding the use of regimes. First of all, the solution of these issues is aimed to improve the effectiveness of customs activities, in transactions and full transportation, during a short period across the customs border and compliance with legislation in the fulfillment of customs operations.

Key words: customs, customs services, customs regimes, customs management. Сведения об авторе:

Гаюрова Рано Саидмуродовна - старший преподаватель кафедры таможенного дела Таджикского государственного университета коммерции. Душанбе. Республика Таджикистан. Тел.: +992909113378. Email: vestnik-tsuc@,mail.ru. About the author:

Gayurova Rano Saidmurodovna - Senior Lecturer, Department of Customs, Tajik State University of Commerce. Dushanbe. The Republic of Tajikistan. Tel.: +992909113378. Email: vestnik-tsuc@mail.ru.

ВАЗИФАДОИ ДАВЛАТ ДАР РУШДИ ЩТИСОДИЁТИ МИНТАКАВЙ

Дехконов С. А.

Донишгощ давлатии молия ва ицтисоди Тоцикистон

Яке аз масъалахои асосй дар рушди иктисодиёти минтакавй ин вазифахои иктисодии давлат мебошад, ки хусусиятхои хоси худро дорост. Аз ин лихоз аз нуктаи назари амалия рушди иктисодии минтака аз вазифахои давлат ба хисоб рафта ба идоракунии кадрй ва истифодаи окилонаи захирахо вобастагии зиёд дорад. Дар солхои охир рушди иктисодиёти аксари мамлакатхоро бе иштироки васеи давлат тасаввур кардан номумкин аст.

Масъалахои накши давлат дар рушди иктисоди минтакавй дар асархо ва китобхои олимони ватанй Л.Х., Саидмуродов, Муминова Ф.М., Мирбобоев Р.М., ва китобхои дарсии Саидмуродова М., ва Убайдов Ф.С., мавриди тахлил карор гирифтааст. Ва дар тахлилхои онхо минтака мархалаи мухими татбики ислохоти иктисодй ва таъмини рушди устувори кишвар мебошад. Дарачаи минтакавии чойгиршавй ва инкишофи куввахои истехсолкунанда хамеша бо сатхи умумидавлатй алокаи доимй дорад, ки тамоюли харакати ичтимоию иктисодиро умуман муайян мекунад [6, 3].

3epo pyшди иктиcoдиëти мyocиp oмехтa гaштaacт. Ин мaънoи oнpo дopaд, ки бaтaнзимдapopии бoзop бa иcтеxcoлoти чамъиятй вoбacтaгй дoштa, aз тapaфи дaвлaт тaвoзyн ниге^ дoштa мешaвaд. Иcтифoдaи caмapaнoки зaхиpaxo Ba pyшд дoдaни миитaк;axoвy нoxияxo, чaмoaтy шaxpaкxo Ba pyшди дех,аг низ яке aз вaзифaxoи му^ими cтpaтегияи дaвлaти cox,ибиcтикдол мебoшaд.

Оид бa pyшд нaмyдaни миитaк;axo бoшaд Ф.С. Убaйдoв кайд менaмoяд, ки фaъoлияти як^яи дaвлaт Ba cектopи хycycй иктиcoдиëтpo бocypъaт пеш мебapaд[1,.Ш]. Яъне дap ин paвишxo дaвлaгxo чунин вaзифaxopo ^po мекyнaнд: poxнaмoй, тaнзимгapй, идopaвй, мавдудкунй, xaвacмaидгapдoнй. Аз ин лида бaъди бa дacт oвapдaни Иcтиклoлияти дaвлaтй вaзифaи бунедии низoми идopaкyнии дaвлaтй Ba pyшди миитaк;axo чун aлoмaти му^ими дaвлaти coxибихтиëpи точи^н бa мисн oмaд Ba ин мacъaлa дap зеpи нaзopaти Пpезиденти Чyмx,ypии Тoчикиcтoн, Пешвoи миллaт мyxтapaм Эмoмaли Рак^н мyнтaзaм rçapop дopaд. Вoбacтa бa шapoити мyocиp нaвгoниxo дap xaërn ичтимoй cиëcй дap низoми мoлиявy aндoз, бoнкдopй, pyшди cox^ кишoвapзй, caraa^ coхтмoн, poxcœn, инъикoc меëбaд, ки зapypaти pyшди инфpacoхтop Ba кабули oнpo Пpезиденти Чyмxypии Тoчикиcтoн, Пешвoи миллaт мyxтapaм Эмoмaлй Рак^н дap Пaëм бa Manara Олии Чум^ии to^h^ct^ 22декaбpи шли 2016 чунин тaъкид кapдa бyдaнд: Macъyлинpo зapyp acт, ки вoбacтa бa шapoити иклим Ba им^ният^и иcтеxcoлии xap як минтакаи мaмлaкaт чи^ати мyнтaзaм зиëд нaмyдaни мacoxaти зaминxoи кишти пaхтa, бaлaнд бapдoштaни xocилнoкй Ba бa ин Bacana здед кapдaни xaчми иcтеxcoли o^ инчунин, беxтap нaмyдaни xaвacмaндии кишoвapзoн бa aфзyн гapдoнидaни иcтеxcoли пахта Ba 6o aшëи хoм тaъмин нaмyдaни кopхoнaxoи caнoaти caбyк тaдбтpxoи илoвaгй aндешaнд[4, 16].

Дap aдaбиëгxoи икгиcoдй нaвъxoи гyнoгyни тacнифи вaзифa Ba мaк;caдxoи дaвлaтpo дap carnra иктиcoд вoхypдaн мумкин acт. Бa тacнифаги пешниxoдкapдaи иктиcoдшинocoни aмpикoй К. Maккoннелл Ba С. Бpю тaвaччyx мекунем, ки мaвк;еaшoн paвиши oмехтapo aß дидгoxи неoклaccикoн Ba инcтитyтcиoнaлизм инъикoc мекyнaнд. Arap мyшaххacтap 6a мaвк;еи мaктaби инcтитyтcиoнaлй нaзap кунем, 6a аккидаи пaйpaвoни ин мaктaб вaзифaи acocии дaвлaт дap фaзoи xy^^ мaхcycгapдoнй Ba xимoяи xy^y^ мoликият мебoшaд, ки дap MB6ara aBBan cyхaн дap бopaи xy^^

мoликият 6a зaхиpa Ba capBaixo меpaвaд[3, 39]. (pacми 1.)._

Ba3ii(l)axon дaвлaт

_(мшвкеи неоклaссикa Ba институтсионaлизм)_

_Иcлoxи низoми бoзopй (aз ибтидo нyкcoнxoи мyaйян дopaд)_

Дaвлaт, бapoи oн ки xaмкopии мyгaк;oбилaи ниxoдxo caмapaбaхш шaвaд, бoяд вaзифaxoи ичтимoй-иктиcoдии зеpинpo ичpo нaмoяд.

1. Вaзифaе, ки тaшaккyли мoликияти xycyrapo тaъмин мекyнaд (тaвaccyти хycycигapдoнии кopхoнaxoи дaвлaтй, aз чумла к;oиyнигapдoнии xy^y^ шaхcoни boe^ 6a тaъcиcи кopхoнaxoи нaв, фypyши к^ми бештapи мoликияти дaвлaтй Ba aз инxиcop бapoвapдaни иcтеxcoлаг дap coxaxoи гyнoгyн. Зимнан мoликияти хycycй бoяд дap тaмoми coxaxoи иктиcoд бapтapият дoштa бoшaд. Бa ин вacилa дap иктишди бoзopй бaхши Faйpидaвлaтй тaшaккyл ëфтa, иктидopи меxнaтй низ фaъoл мегapдaд. Macъaлaи мyxими дигap ин иктидopи меxнaтии минтака мебoшaд, ки aз мyaммoxoи acocй 6a xиcoб paфтa, дap aкcapи xoлaт дap натичаи тaдбиpxoи иктиcoдию ичтимoй aмaлй кapдa мешaвaд. Бa акидаи oлимoни coxa X.M. Дaвлaтoв иктидopи меxнaтй дap деxoт к^ми бoзopи меxнaти миллиpo тaшкил медиxaд Ba aз ин py, 6a ^нун^тс^ умумии фaъoлияти oн итoaт кapдa, xaмзaмoн дopoи хycycияти худ мебoшaд. Дap ин xycyc, нишoндиxaндaи acocии иктидopи меxнaтй дap деxoт xaнгoми му^^а кapдaни миитaк;axo 6o зичии гyнoгyни axoлй Ba мacoфaxoи ryнoгyн бaйни мaxaлaxoи axoлинишин метaвoнaд 6a хyлocaxoи Faлaт oвapдa pacoнaд[2, 69].

Тибки аккидаи мaъмyл, дap бaйни aндoзaи бaхши дaвлaтй Ba cara^ pyшди иктишдй вoбacтaгии мустакким By^ дopaд: чй к;aдapе ки cara^ pyшди иктишдй 6anaR^ap бoшaд, xaмoн E^ap тaлaбoт 6a бaхши дaвлaтй вoк;еaн ^map acт. Aз ин 4o, aндoзaи мyнocиби бaхши дaвлaтй дap иктишди бoзopии pyшдëфтa бoяд as 15%-и ЫЫД зиëд нaбoшaд. Чyнoне ки та^ибаи кишвapxoи Aвpyпoи Fapбй Ba MMA нишoн медиxaд, ин 6o cypъaти aфзoиши ycтyвopи ЫЫД - 2,5—3,5% дap як шл мyвoфик acт[7, 160].

Arnrno бapoи иктиcoди Тoчикиcтoн, ки хycycияти гyзapишpo аз cap гyзapoнидa иcтoдaacт, мyддaти дapoзи вaкт лoзим меoяд тo ин, ки cara^ баланди xиccaи бaхши дaвлaтй дap ЫЫД (тo 35% Ba беш аз ин) aфзoиш ë6aA.

2. Вазифае, ки эчoди шapoит бapoи coxибкopии oзoд, pa^tóa^ низoми бoзopxo, инчунин иктишди кyшoдapo ба туфайли пешбypди танзими oкилoнaи зиддиииxиcopй Ba pиoяи манфиати шaхcй xaнгoми кабули rçapopxo таъмин мекунад. Ин ба oн мaънocт, ки дaвлaт бoяд заминаи xy^yß^ хoчaгидopиpo 6o ма^ад^м зеpин ташкил Ba такмил дшдд: а) баланд бapдoштaни накши к;oнyиxo дap фaъoлияти тaмoми cyбъектoни иктиcoди бoзopй, ки ба тapтибoти фaъoлияти orao мycoидaт

мекунанд; б) хавасмандгардонй ва дастгирии бaxшхои вокеии иктисод, ки метавонанд рушди босуръати иктисодиро аз хисоби сиёсати дурусти пулию карзй, молиявй ва асъорй таъмин намоянд.

3. Вазифаи ичтимой.

Татбики ин вазифахо дар Чумхурии Точикистон рушд ёфтани низоми иктисоди бозориеро таъмин xохaнд кард, ки дар он нерухои бозори озод имконияти ба вучуд овардани шароит бахри рушди босуръати иктисодй ва бехсозии сатхи зиндагии ахолиро имконият медиханд.

Давлат хангоми ичрои вазифахои xуд бояд тавозунро нигох дошта манфиатхои xусусй ва чамъиятиро тарики накшахои тасдикгардида конеъ намояд. Дар назарияи иктисодй равияхои гуногуни фахмиши накши иктисодии давлат вучуд доранд. Maсaлaн, дар акидаи либералхо махдудияти накши иктисодии давлатро пайдо метавон кард. Хусусан, дар Чумхурии Точикистон дар натичаи гузаштан ба низоми иктисоди бозорй ва дигаргунсозии низомхои давлатй нисбат ба дигар давлатхои хамсоя баркарорсозии муносибатхои моликият хачму таркиби фаъолияти давлат дар сохаи иктисод ба таври назаррас рушд наёфтааст. Ба чои усулхои идоракунии мустакими фармондихй, ки то пешбурди сиёсати ислохоти иктисодй (с.1991) хукмфармо буданд, ба мадди аввал танзими институтсионалй, ё Faйримустaкими хаёти иктисодй баромад менамояд. Ва дар ин чода рушд ва дастгири намудани корxонaхои саноати дар минтакахои Чумхурии Точикистон ва нохияхои тобеъи он бо дастгирии давлат ва бакшиши xусусй xело мухим ва натичаовар мебошад.

Вазифахои ичтимоии давлат дар иктисоди бозаргонй асосй буда, дар навбати xуд заминаи хукукии давлатро дигаргун месозанд. Давлат хукукхои мaxсусро оид ба бозтаксимкунии неъматхо сохиб шуд ва ба ин васила вазифаи мaxсуси таъмини вокеии баробарии расмии одамонро ба ухда гирифт. Зарурати махдудсозии хукукии озодии сохибкорй ва таквияти вазифаи ичтимоии давлат заминаро барои «муъчизаи олмонй»-и Л. Эрxaрд фарохам кард. Дар нимаи дувуми асри ХХ консепсияи xочaгии бозории дорои иршоди ичтимоии у мавкеи устувори xудро дар назария ва амалияи танзими давлатии кишвархои мутараккй ишFOл кард. Ба ибораи дигар, «паллаи тарозуи ичтимой» нисбат ба накши пешини давлат дар иктисоди бозаргонй афзалтар мегардад. Яке аз ниходхои умумии он шарикии ичтимой гашт, ки муносибатхои усулан навро дар байни кормандон, кордехон ва давлат ташаккул медихад. Ин бо максади халли иxтилофоти вобаста ба вазъи гуногуни субъектони низоми бозорй - кормандони кироя ва кордехон амалй мешавад, ки фикри мо дар низоми иктисоди бозори муносибатхои субъектони дар боло овардашударо вусъат медихад. Ин холат иштироки фаъоли шарики сеюм, яъне давлатро дар муносибатхои ичтимой талаб мекунад.

Дар шароити тaFЙирёбии васеи муносибатхои xусусигaрдонии моликият, ва гузариш ба низоми иктисоди бозорй татбики васеи фишангхои молияву андозй, мустакилияти субъектхои xочaгидор ва Faйримутaмaркaзонии маълуми идора хачму таркиби фаъолияти давлат дар сохаи иктисод тaFЙир меёбад. Чои усулхои мустакими фармондихиро танзими Faйримустaким (маъмурй)-и давлатии иктисод мегирад, ки вазифааш аз эчоди шароити мусоид барои xочaгидорй иборат аст. Mувофик ба ин тамоми мачмуи василахои идора бояд !aFë^ ёбад. Аз ин чихат олими русс С.С.Иосовой кайд менамояд, ки давлат, барои он ки фаъолияташ сaмaрaбaxш бошад, бояд вазифахои иктисодй-ичтимоии зеринро ичро намояд:[7, 160].

1. Давлат бояд заминаи хукукии xочaгидориро бо нияти ноил гаштан ба хадафхои зерин созад ва такмил дихад: а) баланд бардоштани накши конунхо дар фаъолияти тамоми субъектони xочaгидории иктисоди бозорй, ки ба тартиботи фаъолияти онхо мусоидат мекунанд; б) хавасмандгардонй ва дастгирии бaxшхои вокеии иктисод, ки метавонанд рушди босуръати иктисодиро таъмин намоянд; в) истифодаи густардаи усулхои шартномавии танзими муносибатхои иктисодй.

2. Дар низоми иктисоди бозорй (бозаргонй) давлатро мебояд, ки тартиботи хукукии иктисодиро хамрох бо ташкили бозорхои озоди мехнат ва сармоя, инчунин шароити баробар барои ширкаткунандагони гуногуни иктисоди бозаргонй мукаррар намояд. Инчунин муносибати нобаробар ба фаъолони мусталифи бозор эхтимолияти сармоягузории xоричиро, ки барои ташкили бозорхои озоди мехнату сармоя бенихоят зарур аст ва аз хисоби сармоягузорй таъмин кардани халли мушкилоти рушди босуръати иктисодй лозим аст, кохиш медихад.

3. Дар робита бо ин хиссаи xaрочоти давлатиро дар MMД кохиш дода, ба ин восита андозаи бaxши давлатиро кам кардан зарур аст. Ин имкони додани посуx ба саволи «нуфузи давлат дар иктисоди бозаргонй бояд чй кадар бошад?» таъмин мекунад.

Аз тахлилхои дар боло овардашуда бармеояд, ки барои иктисоди Чумхурии Точикистон дар оянда сатхи баланди хиссаи xaрочоти давлат дар ЫЫД (то 35%) дар назар дошта мешавад. Ба ин васила, дар иктисоди даврони гузариш суръати баланди рушди иктисодй (7% ва бештар аз он) дaxолaти зиёди давлатро ба иктисод талаб мекунад. Ин чунин маъно дорад, ки давлат бояд «коидахои сахехи бозй»-ро барои муомилот мукаррар намояд. Ин вазифа якчанд чанбаро дар бар мегирад. Х,адди хукукхои моликиятро муайян бояд кард чунки ин масъала бахсхои зиёдеро дар иктисодиёт талаб намуда истодааст. Инчунин низоми иктисоди бозори талаб менамояд, ки хукумат

меxaнизмеpo таъмин coзaд, ки 6o ëpии oн шaxcoни вoкей Ba xy;y^ мoликияти xешpo ба aмвoл, чй замину чй capмoяи манзилй ë мoлиявй, таоди; Ba бе яган мушкилот coxибй кapдa тaвoнaнд. Ичpoиши меъëpxoи танзимкунандаи oзoдии бастани шapтнoмapo 6o дaxoлaти маздуди дaвлaт Ba дap oяидa тaмoмaн бекop намудани oн бoяд таъмин кapд. Х,ангоми татбики cиëcaти дaвлaтй шapoити 6apo6appo бapoи шиpкaткyнaндaгoни гyнoгyни иктиcoди бoзapгoнй ба By^ oвapдaн зypyp аст. Myнocибaти нoбapoбap ба фaъoлoни мyxтaлифи иктиcoдй эxтимoлияти capмoягyзopии xopn^npo, ки бapoи таъмини pyшди бocypъaти иктишдй Ba ба xaм наздик кapдaни caтxxoи pyшд лoзим аст, кoxиш медшдд. Шapoити мycoидpo бaxpи xapa^TO меxнaт Ba capмoя фapoxaм бoяд кapд. Дap ниxoяти кop Тoчикиcтoн бoяд мaблaFx,oи двлaтиpo ма^ад^^ иcтифoдa бapaд Ba зиëдa аз ин, ба мaблaFи xyд зиcтaнpo тaчpибa нaмoяд, на аз xиcoби к;apз, бapopиши пул, миллиcoзии дopoии xycycä

Дap ин po6ma ба ин дaвлaте, ки дap низoми иктишди бoзopй ;apop дopaд бoяд вaзифaxoи зеpинpo дap pyшди иктиcoди минтaк;aвй амали coзaдй:

Якум, вaзифaи таъминкунандаи ташаккули мoликияти xycycй тaвaccyти xycycигapдoнии кopxoнaxoи дaвлaтй, аз чумла к;oнyнигapдoнии xyKy^ шaxcoни вoкеи ба та^иет кopxoнaxoи нaв, фypyши к^ми бештapи мoликияти дaвлaтй Ba pyшди ист^шлс^ вaтaнй дap coxaxoи гyнoгyн чи дap caix^ чaмoaтx,o, деxoт нoxияxo, ша^ак^, вилoягx,o Ba пoитaxти мамлакат. Дap ин xoлaт мoликияти xycyrä бoяд чй дap caнoaт Ba чй дap coxaи кишoвapзй афзалият дoштa бoшaд. Он бoяд аз ^ниби ^нуте, ки xyKy^ мoликpo xимoя Ba эътимoднoкии ичpoи шapтнoмaxoи xo^arnpo таъмин мекунад, тазмин гapдaд.

Дyвyм вaзифaе, ки бapoи фaзoи capмoягyзopй эчoди шapoит мyxaйë менaмoяд coxибкopии oзoд, pa;o6arn oзoд, низoми бoзopxo, инчунин иктиcoди кyшoдapo ба туфайли пешбypди танзими oкилoнaи зиддиинx,иcopй Ba pиoяи мaнфиaгx,oи шaxcй xaнгoми кабули ;apopxo таъмин менaмoяд.

Бo итминoн метaвoн гуфт, ки ичpoи ин вaзифaxo дap Чyмxypии Тoчикиcтoн ташкил ëфтaни низoми иктиcoди бoзapгoниеpo таъмин xoxaд кapд, ки дap oн неpyxoи бoзopи oзoд имшни э^ди шapoит бaxpи pyшди бocypъaти иктиcoдй Ba бoлo бypдaни caix^ зиcти axoлиpo фapoxaм меoвapaнд. Дap ин xaнгoм фapoмyш нaбoяд кapд, ки ма^ди acocии дaвлaт дap дaвpoни гyзapиш ин нoил гаштан ба caмapaи бештapи иктиcoдиcт, ки бapoи таъмини pyшди ycтyвopи не^а^^лии мapдyм Ba бoлo бypдaни ^фати зист мycoидaт мекунад. Ин xaдaфxo бaëнгapи мaнфиaгx,oи ycтyвopи миллат мебoшaнд. Ин ба oн мaънocт, ки xaмaи вaзифaxoи фaъoлияти дaвлaт бoяд аз лиxoзи ичтимoй муфид Ba caмapaбxш бoяд бoшaнд.

Дap адабисти иктиcoдии мyocиp oдaтaн ду фа^миши acocии caбaбxoи пaйдoиш Ba накши идopaи дaвлaтиpo дap aмaлкapди иктишд чyдo мекунанд:

• xaмчyн Bocm^ татбики манфиати чамъиягй (манфиати тaмoми чамъият);

• xaмчyн вocитaи татбики баъзе мaнфиaгx,oи xycycй (ш^кат^и aлoxидa, гypyxxoи coxибкopoн ë xизмaтчиëни дaвлaтй).

Фа^миши идopaи дaвлaтй xaмчyн фашлияте, ки тaиx,o ба мaнфиaгx,oи чамъиятй xидмaт мекунад, бopи нaxycг дap acapxoи A. Пигу пешниxoд шудааст. Он 6o яке аз мyкappapoти зaминaгyзopи нaзapияи иктиcoдии мyocиp агокаманд аст, ки тиб;и oн бoзopи pa;o6arn мукаммал иcтифoдaи пypcaмapтapини зaxиpaxopo таъмин менaмoяд, вaле инpo тaнx,o ба шapте амали меcoзaд, ки мoлxoи гapдишxypaидa дap бoзop caмapaи (acapoти, oмили) беpyнй нaдoштa Ba иштиpoкчиëни бoзop аз тaмoми иттилooт Ba кoбилиягx,oи нoмaxдyди xиcoббapopй 6apxypдop бoшaнд.

Maвчyдияти acapoти беpyнй ба ш^мй (нук^нЬи бoзop oвapдa меpacoнaд. Ин иyкcoиx,o дap oн ифoдa меëбaнд, ки иитиxoби иcтеъмoлгap шедо (нoкoмил) гашта, истеxcoлoт (^н^и apзa)-po ба иштибox мебapaд Ba так£имоти вoкеии зaxиpaxopo аз вaзъи беxтapaш беpyн мегapдaд. Faйp аз ин, дap иктиcoдиëт неъмaгx,oи мoддй xaстaнд, ки бинo 6ap xycycиятx,oяшoн, бoзop onxopo дap xaчми нoмyнocиб иcтеxcoл мекунад (ë ба кaдpи шфй иcтеxcoл намекунад). Бapтapaф намудани чунин иyкcoиx,o, ба фикpи мyътaкидoни paвиши нaзapиявии мaзкyp, caбaби пaйдoиши зapypaти дaxoлaти дaвлaт ба иктиcoд, тaвaccyги мyкappapнaмoии кoидaxoи мaxcycи paфтopи фаш^ни иктиcoдй мегapдaд. Aзбacки бoзopxoи вoк;еaн амалкунанда аз мoдели идеалии pa;o6arn мукаммал xеле дypaид, фашлияти aкcapи orao бapoи наздик шудан ба мoдели идеалй ба тaъcиpи иcлoxкopoнaи дaвлaт, яъне ба танзими дaвлaтй ниëзмaнд аст. Ва ба акидаи мo дap ин чoдa нaзapияxo, кoнcепcияxo Ba стpaтегияxoи нaви бoзopиpo, ки ба талаботи низoми иктишди мyocиp чaвoбгy мебoшaнд бoяд аз тapaфи инститyxoи дaвлaтй, аз oн чумла Aкaдемияи милли илмxo Ba дигap ниxoдxoи дaвлaтй дap як^яги та^ия Ba амали нaмoем.

Aap мyшaxxaстap тaxлил нaмoем, тибки нaзapиëти мaвчyдaи мaнфиaгx,oи чамъиягй, вaзифaи танзими дaвлaтй аз чyбpoн кapдaни чop нукшни acocии мapбyт 6o фaъoлияги иктиcoди cиpф

бoзapгoнй ибopaт аст:[7, 156.]

• нoмyкaммaл будани paKoôa!

• нoмaкзyнaтии бoзop;

• набудани бoзopxo:

• натичахои номатлуби фаъолияти (амалкарди) бозор.

Зимни тахкики стратегияи идораи давлатй дар Чумхурии Точикистон инро метавон кайд кард, ки тамаркузи диккати давлат ба халли мушкилоти кутохмуддат тартиби дохилии нишондихандахои рушди иктисод хамчун низоми иерархиро вайрон мекунад. Аз ин сабаб тахияи стратегияи дарозмуддати давлат дар сатххои гуногуни рушди иктисодй зарур мебошад. Иштироки фаъоли давлат дар ташакули низоми нави иктисодй дар натичаи татбики сиёсати сохторй (саноатй, илмй-техникй) бо тахияи мачмуи хоси василахои сиёсати фискалй ва карзию пулй барои ин максадхо лозим аст.

Х,адафхои стратегй танхо дар натичаи тачдиди иктисод хосил мешаванд. Ягона тарзи кохиш додани тафовути миёни Чумхурии Точикистон ва кишвархои мутараккй, ташкил кардани замина барои баландбардории сатхи зисти ахолй, ин рушди устувори босуръати иктисод мебошад. Чунин рушди иктисодиро бо истифодаи якчояи чамъоварии захирахои сармоявй ва зехнй, баланд бардоштани самаранокии истифодаи онхо, озодии ташаббуси сохибкорй таъмин кардан мумкин аст,ки ба рушди иктисодиёти миллй ва баланшавии сатхи зиндагии ахолй, бешубха таъсири мусбй мерасонад.

Рушди устувори иктисоди миллй дар шароити чахонишавй танхо дар сурати баланд будани сатхи ракобатпазирии иктисодиёти миллй дар бозори чахонй имконият дорад. Ба ин васила, ракобатпазирии иктисоди миллй омили халкунандаест, ки мавкеъ ва накши хар кишварро дар иктисоду сиёсат муаян мекунад. Махз ба хамин сабаб накши асосиро дар таъмини ракобатпазирй дар хама сатххо давлат мебозад, давлат стратегия ва сиёсати иктисодиро тахия мекунад, амнияти иктисодиро таъмин менамояд, шароиту механизмхоро барои татбики бартариятхои ракобатии истехсолкунандагони ватанй дар бозорхои дохилй ва чахонй фарохам месозад. Дар низоми муносибатх,ои иктисодии байналмилалй иштироки макомоти давлатй дар дастгирй кардани содироткунандагони ватанй, химояи манфиати онхо дар сатххои минтакавй ва чахонй меъёр шуда, накши калидиро мебозад. Ракобатпазирии миллиро пеш аз хама кобилияти саноати ин ё он давлат дар инкишофи доимй ва истехсоли инноватсияхо муайян мекунад. Ба ин васила, саноат хамчун сохаи пешбари истехсолоти моддй накши бенихоят мухимро дар ракобатпазирии иктисоди миллй мебозад, ки ин дар навбати худ заурияти ташаккул додани сиёсати самарабахши миллии саноатро муайян мекунад. Мукаррароти мазкур хусусан барои Точикистони муосир мухим аст, зеро дар чараёни ислохоти иктисодии охири асри XX истехсолот шадидан таназзул кард, фаъолияти иктисодй кохиш ёфт, ва маблаггузории асосй хеле кам шуда, робитахои анъанавии иктисодии хоричй дар аксари кишвархо кохиш гардидаанд, сохтори технологии саноат, алалхусус дар сохахои марбути технологияи баланд ва илмбунёд, ру ба харобй оварданд. Дар ин чода икдоми пешгирифтаи Президента Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёмашон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон 21 декабри соли 2021 «дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй» таъкид намуданд, ки бинобар ахамияти бузурги сохаи саноат дар рушди минбаъдаи малакат, халли масъалахои ичтимоиву иктисодй ва таъмин намудани ичрои хадафхои стратегии миллй, аз чумла раванди саноатикунонии босуръати кишвар пешниход шуд, ки солхои 2022-2026, яъне то чашни 35-солагии истиклолияти давлатии Точикистон «Солхои рушди саноат» эълон намудаанд[5, 3].

Вазифаи ташаккули сиёсати саноатй барои таъмини иктисодй миллй дар шароити ракобатпазирии иктисоди кушод вазифаи афзалиятноки давлатист, ки хусусан дар шароити фаъолшавии раванди пайвастани Чумхурии Точикистон ба Созмони чахонии савдо, ичроиши бетаъхирро металабад. Бар хамин асос мукаррароте ба вучуд омад, ки сиёсати саноатй хамчун кисми сиёсати умумии иктисодй яке аз консепсияхои пурмухокима ва хамзамон пурбахстарин дар адабиёти иктисодй мебошад. Бо вучуди ихтилофи назари мухаккикони мухталиф худи далели мубохиса оид ба зарурати фаъолгардонии амалхои давлат, бизнес, созмонхои чамъиятй дар ин соха, аз мубрамй ва ахамияти масъалаи мазкур дар рушди иктисодй минтакавй дарак медихад. Алхол Чумхурии Точикистонро зарур аст, ки вобастагии аз хад бешро ба таносуби бозори чахонии манобеи энергия, истехсоли молхои саноатй, паси сар кунад, ин хадаф танхо дар сурате имконпазир аст, ки давлат принсип, хадаф, вазифа ва самтхои афзалиятноки сиёсати саноатй ва сохтмони иншооти барки обиро дар ростои баландбардории ракобатпазирии байналмилалии иктисоди миллй аник муайян карда тавонад. Истифодаи дурусти конунхои иктисодро бояд донист, бахусус: ворид намудани дастгохои замоавй, дастгирй намудани ихтирооту навоварихо, мошинхо, тачхизоти нав, боиси афзоиши хосилнокии мехнат мегарданд. Яъне, хулоса кардан мумкин аст, ки тамоми навъхои фаъолиятро бо инноватсияхо чихозонидан лозим аст. Тахлили амалии тамоюлу омилхои рушди кишвархои мутараккй дар дахсолаи охир накши афзудаи инноватсияхо ва низоми ракобатро хамчун неруи харакатдихандаи асосии рушди пурмахсултари иктисодй минтакавй, ки дар афзоиши ММД тачассум ёфтааст, нишон медихад.

АДАБИЁТ

1. Асосхои иктисодиёт, китоби дарсй барои синфи 11-ум Душанбе «Собириён» 2015с. - 188с. - С.111.

2. Давлатов Х.М. Современая состояния использования трудового потенциала в аграрном секторе Республики Таджикистан. Финансово-экономический вестник №4(24), научно практический журнал. Душанбе 2020г.-219с. - С.69.

3. Паёми Президента Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон «дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй» аз 21 декабри соли 2021 -Рузномаи Молия ва иктисод, Нашрияи Донишгохи давлатии молия ва иктисоди Точикистон №9(178) 28 декабри 2021с Душанбе, 2021с. - С.3.

4. Саидмуродов Л.Х., Муминова Ф.М., Мирбобоев Р.М. Регионы республики Таджикистан: теория и методология оценки Душанбе «Ирфон». 2012г. - 174 с.

5. Современные макроэкономические проблемы России / Под ред. С.С.Носовой-. - М.: Кнорус, 2010. - с. 160.

ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ ГОСУДАРСТВА В РЕГИОНАЛЬНОМ РАЗВИТИИ

В данной статье анализируются основные задачи государства в региональном экономическом развитии по основам управления ролью государства в рыночной экономике, использованием экономических ресурсов в регионах Республики Таджикистан. На сегодняшний день сохраняется роль государства в развитии экономической системы регионов в условиях рыночных отношений. В условиях сложившегося в Республике Таджикистан неустойчивого соотношения возрастает роль государственной политики в поддержке бюджетной и финансово-инвестиционной деятельности регионов страны с целью выравнивания их уровня развития. В этом контексте государственное регулирование развития посредством реализации бюджетных возможностей может обеспечить стабильность экономической ситуации в регионах страны за счет снижения уровня разрывов в экономическом развитии между регионами.

Перед нами стоит основная задача - реализация основных задач государства по региональному экономическому развитию и переходу предприятий на новую систему жесткой экономии в условиях рыночной экономики.

Ключевые слова: экономическое развитие, бюджет, использование финансовых ресурсов, управление экономикой регионов, устойчивые темпы роста, особенности использования ресурсов, хозяйственная деятельность региона.

ECONOMIC CHALLENGES STATES IN REGIONAL DEVELOPMENT

This article analyzes the main tasks of the state in regional economic development on the basis of managing the role of the state in a market economy, the use of economic resources in the regions of the Republic of Tajikistan. To date, the role of the state in the development of the economic system of regions in the conditions of market relations remains. In the context of the unstable balance that has developed in the Republic of Tajikistan, the role of state policy in supporting the budgetary and financial and investment activities of the country's regions is increasing in order to equalize their level of development. In this context, state regulation of development through the implementation of budgetary opportunities can ensure the stability of the economic situation in the regions of the country by reducing the level of gaps in economic development between regions.

We are faced with the main task - the implementation of the main tasks of the state for regional economic development and the transition of enterprises to a new system ofausterity in a market economy.

Key words: economic development, budget, use of financial resources, regional economic management, sustainable growth rates, features of resource use, economic activity of the region.

Сведения об авторе:

Дехконов Сохибназар Амирхочаевич, аспирант кафедры экономической теории Таджикского государственного финансово-экономического университета. Адрес: 734045, г. Душанбе ул. Нахимова 64/14, моб. (+992) 931999974, e-mail: Sohidnazar Dehkkonov@mail.ru About the author:

Dekhkonov Sokhibnazar Amirhochaevich_postgraduate student of the Department of Economic Theory, Tajik State University of Finance and Economics. Address: 734045, Dushanbe st. Nakhimov 64/14, mob. (+992) 931999974, e-mail: Sohidnazar Dehkkonov@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.