Научная статья на тему 'ДОРИВОР MАДОР (АLLIUM TSCHIMGANICUM В. FEDTSCH) ЎСИМЛИГИНИ ЕТИШТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ'

ДОРИВОР MАДОР (АLLIUM TSCHIMGANICUM В. FEDTSCH) ЎСИМЛИГИНИ ЕТИШТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
44
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Allium tschimganicum B. Fedtsch. / мадор пиёз / витамин / биоэкология / гулқўрғон / тўпгул / вегетация / қурғоқчилик.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Якубов Шамшод Муртозакулович, Султонов Комолитдин Садриддинович, Эргашева Ирода Толибжон Қизи

Бугунги кунда Республикамизда Ёввойи ҳолда ўсувчи доривор ўсимликларни ҳимоя қилиш, маданий ҳолда етиштириш, озиқ-овқат ҳавфсизлигини таъминлашга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Шу билан бирга Ўзбекистонда Ёввойи ҳолда ўсувчи доривор ва озиқабоп ўсимликларга эҳтиёж кундан кунга ортиб бормоқда. Ушбу мақолада мадор пиёзининг (Allium tschimganicum B. Fedtsch) биоэкологик хусусиятлари, тарқалиш ареали, кимёвий таркиби бўйича маълумотлар келтирилган. Тадқиқодларда мадор пиёзини нисбатан қурғоқчиликга чидамли унумсиз ерларда ўсиб кўпая олиши мумкунлиги аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Якубов Шамшод Муртозакулович, Султонов Комолитдин Садриддинович, Эргашева Ирода Толибжон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДОРИВОР MАДОР (АLLIUM TSCHIMGANICUM В. FEDTSCH) ЎСИМЛИГИНИ ЕТИШТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ»

ДОРИВОР МАДОР (ALLIUM TSCHIMGANICUM В. FEDTSCH) УСИМЛИГИНИ

ЕТИШТИРИШНИНГ АХДМИЯТИ 1Якубов Шамшод Муртозакулович 2Султонов Комолитдин Садриддинович

3Эргашева Ирода Толибжон кизи

1Тошкент давлат аграр университети Доривор усимликлар кафедраси таянч докторанти

2Тошкент давлат аграр университети Мева-сабзавотчилик ва узумчилик кафедраси профессори 3Тошкент давлат аграр университети Урмон хужалиги ва ландшафт дизайн

факултети ассистенти https://doi.org/10.5281/zenodo.10082004

Аннотация. Бугунги кунда Республикамизда Ёввойи уолда усувчи доривор усимликларни уимоя цилиш, маданий уолда етиштириш, озиц-овцат уавфсизлигини таъминлашга алоуида эътибор царатилмоцда. Шу билан бирга Узбекистонда Ёввойи уолда усувчи доривор ва озицабоп усимликларга эутиёж кундан кунга ортиб бормоцда. Ушбу мацолада мадор пиёзининг (Allium tschimganicum B. Fedtsch) биоэкологик хусусиятлари, тарцалиш ареали, кимёвий таркиби буйича маълумотлар келтирилган. Тадцицодларда мадор пиёзини нисбатан цургоцчиликга чидамли унумсиз ерларда усиб купая олиши мумкунлиги аницланган.

Калит сузлар: Allium tschimganicum B. Fedtsch., мадор пиёз, витамин, биоэкология, гулцургон, тупгул, вегетация, цургоцчилик.

Аннотация. Охрана дикорастущих лекарственных растений в нашей республике сегодня, особое внимание уделяется обеспечению безопасности пищевых продуктов. В то же время потребность в лекарственных и питательных растениях, произрастающих в Узбекистане в диком виде, возрастает с каждым днем. В статье представлены сведения о биоэкологических свойствах, ареале распространения и химическом составе лука мадара (Allium tschimganicum B. Fedtsch). В ходе исследований установлено, что лук мадор может расти на относительно засухоустойчивых бесплодных землях.

Ключевые слов: Allium tschimganicum B. Fedtsch., лук мадор, витамин, биоэкология, цветочник, цветочный куст, вегетация, засуха.

Abstract. The protection of wild medicinal plants in our republic today, special attention is paid to ensuring food safety. At the same time, the need for medicinal and nutritious plants growing wild in Uzbekistan is increasing every day. The article presents information about the bioecological properties, distribution area and chemical composition of the madara onion (Allium tschimganicum B. Fedtsch). Research has found that Madore onions can grow in relatively drought-resistant, barren lands.

Keywords: Allium tschimganicum B. Fedtsch., madora onion, vitamin, bioecology, florist, flower bush, vegetation, drought.

Кириш. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев томонидан доривор усимликларга доир бир канча карорлар кабул килинган булиб жумладан: П^-4668-сонли карор "Узбекистон Республикасида халк табобатини ривожлантиришга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида", П^-4670-сонли карор "Ёввойи х,олда усувчи доривор усимликларни мух,офаза килиш, маданий х,олда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида", П^-4901-сонли карор "Доривор усимликларни етиштириш ва кайта ишлаш, уларнинг уругчилигини йулга куйишни ривожлантириш буйича илмий тадкикотлар куламини кенгайтиришга оид чора-

тадбирлар тугрисида"ги карорлар кабул килинган [1,2,3]. Ушбу карорларни амалда бажариш учун Тошкент давлат аграр университети укув тажриба хужалик ерларида тажрибалар олиб борилмокда.

Анашундай усимликлардан бири Мадор (Allium tschimganicum B. Fedtsch) усимлиги пиёздошлар оиласига мансуб ут усимлик хисобланиб, махаллий ахоли томонидан озик овкат сифатида кенг фойдаланади. Усимлик табиий холда асосан гарбий Тян-Шань тизмасининг Писком, Чоткол тог этакларида усади. Утган асрнинг 80-йилларида биолог олим А.Левичев, профессор Р. Камелин тамонидан Чоткол биосфера курикхонасида олиб борилган флористик тадкикотлари асосида мадор пиёзи фанга (Allium tschimganicum B. Fedtsch) номи билан киритилган [4].

Тадкикод услуби. Изланишлар асосан Тошкент давлат аграр университетининг укув тажриба хужаликларида 2020-2023й, куз сентябр-октябр хамда бахор март-апрел ойларида олиб борилди ва усимликларни усиш ва ривожланиши атрофлича урганилди. Экиш учун ажратилган майдон деярли 1 ой олдин тайёр холатга келтирилди ва 70см. ли ариклар олинди. Тадкикот ишларини бажаришда дала тажрибаларини утказиш, фенологик кузатув, биометрик улчашлар, Б.А. Доспеховнинг "Методика полевого опыта" кулланмасидан, усимликларнинг мавсумий ривожланиш маромини урганишда И.Н. Бейдеман "Методика изучения фенологии растений" усулидан фойдаланилди.

Тадкикод натижаси. Табиатда мадор пиёзи (Allium tschimganicum B. Fedtsch) шарсимон, йугонлиги 1-2 см, кулранг когозсимон кобиклар билан копланган. Гул уки (стрела) силлик, 35-100 см баландликда. Барглари 1-3 та, узунчок ёки чузинчок-ланцетсимон, кенглиги 5-20 мм, чеккалари ва атрофлари дагал тукли булиб, укига (стрелага) нисбатан кискарок. Тупгул кобиги соябондан 2 баравар киска, киска уткир учли. Соябонлари яримшарсимон ёки баъзан шарсимон, куп гулли, калин. Гулбандлари деярли тенг, гулкургогига (околоцветника) нисбатан 1,5-2 баробар узунрок, асосида гулбаргсиз. Гулкургони юлдузчасимон, барг пластинкалари кизгиш булиб, яшил рангдаги томирлардан иборат, ланцетсимон, 4-5 мм узунликда, тумток. Чангчи иплари гулкургонга нисбатан бироз кискарок булиб, у асосида гулкургон билан бирлашган, деярли эркин, (ички кисмида 2-3 баравар кенгрок) кенг асосли учбурчак. Тугунчалари (завязь) киска бандда жойлашган, дагал тукли. Меваси кусакча деярли шарсимон ёки тухумсимон, кенглиги 4 мм. ни ташкил этади, Июн ойида гуллайди.[5]

Усимлик бошка пиёзли усимликлардан фаркли равишда уларни вегетация даври нисбатан киска муддат давом этиши билан ажралиб туради.

Алох,ида таъкидлаш жоизки, купчилик пиёзли усимликлар ёз даврида тиним даврини утайди. Куз фаслининг кириб келишии ва сентябр ойининг охирларида тупрок хдроратининг пасайиб бориши билан ер остки усиш нукталари ва мавсумий илдизчаларини шакллантира бошлайди [6].

Мадор пиёзи узининг турли хил витаминларга бойлиги билан алох,ида кадрланади. Унинг таркибида киши организми учун фойдали булган С, В, В2, РР, Е витаминлар ^амда А провитамини учрайди. Бундан ташкари усимликнинг таркибида канд ва оксил моддалари хдмда купгина макро ва миркоэлементлар мавжудлиги тугрисида адабиётларда маълумотларни учратиш мумкин. Усимлик узининг хужалик ахамиятлари буйича юкори уринларни эгаллаб, хозирги кунда доривор ва озик овкат усимлиги сифатида махаллий халк тамонидан кенг фойдаланиб келинмокда. Мадор пиёзини истеъмол килинса, организмга

кувват багишлайди, иммунитетни оширади ва овкат хазм килиш аъзоларига ижобий таъсир курсатади [7] .

Юкорида кайд килинганлардан келиб чикиб таъкидлаш жоизки, шифобахш усимлик хисобланган мадорни хар томонлама, биологик, кимёвий хусусиятларини чукур урганиш асосий вазифалардан хисобланади. Чунки, мазкур усимликни маданий холда купайтириш ва етиштириш буйича деярли илмий ишлар келтирилмаган.

Тажрибаларнинг курсатилишича, мазкур усимликни Тошкент вохасининг тогли ва тог олди шароитларида устириш мумкин.

Усимлик пиёзлари кул кучи ёрдамида экилди, аммо катта майдонларда экиш учун механизмлардан фойдаланиш хам мумкин. Уларни экиш даврида усимликларни биоэкологик хусусиятларини инобатга олинди.

Олиб борилган тажрибалардан бу усимлик табиатан экстримал шароитларда усиб ривожлана олади, нисбатан кургокчиликга чидамли унумсиз тупрокларда хам усаверадиган усимлик хисобланади. Хусусан, 2022-2023 йиллари киш фаслида булиб утган аномал совук натижасида усимликларда совукдан зарар куриши кузатилмади. Аммо уларнинг хосилдорлиги юкори булмайди, хосилдорликни ошириш учун аввалам бор усимликни маданийлаштриш зарур ва бошка доривор экинлари катори агротехник тадбирларни тугри йулга куйиш талаб этилади. Шу жумладан мадор пиёзларини экишга тайёрлаш, экиш муддатларини белгилаш, экиш учун жой тайёрлаш, экиш чукурлигини аниклаб олиш ва арганик угитлар бериш тадбирларини амалга ошириш максадга мувофикдир (расм 1).

1-расм. Мадор пиёзини ТошДАУнинг укув тажриба хужалигидаги усиши ва ривожланиши.

Хулоса: Мадор (Allium tschimganicum B. Fedtsch) усимлиги пиёздошлар оиласига мансуб ут усимлик хисобланиб, махаллий ахоли томонидан озик овкат сифатида кенг фойдаланади. Мадор пиёзи бошка пиёзли усимликлардан фаркли равишда уларни вегетация даври нисбатан киска муддат давом этиши билан ажралиб туради. Мадор пиёзини истеъмол килинса, организмга кувват багишлайди, иммунитетни оширади ва овкат хазм килиш аъзоларига ижобий таъсир курсатади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасида халк табобатини ривожлантиришга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида", П^-4668-сонли карори. 2020-йил 10-апрел.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг "Ёввойи х,олда усувчи доривор усимликларни мух,офаза килиш, маданий х,олда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида" П^-4670-сонли карори. 2020-йил 10-апрел.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг "Доривор усимликларни етиштириш ва кайта ишлаш, уларнинг уругчилигини йулга куйишни ривожлантириш буйича илмий тадкикотлар куламини кенгайтиришга оид чора-тадбирлар тугрисида" П^-4901-сонли карори. 2020-йил 26-ноябр.

4. Л.С.Красовская, И.Г.Левичев. Флора чаткальского заповедника. 1986.168-170с.

5. Khassanov, F.O. (2016) Amaryllidaceae. Flora of Uzbekistan. Navro'z Publications, Tashkent, 13-26. (In Russian)

6. Sh.M.Yakubov, E.T.Axmedov, I.T.Ergasheva O'zbekiston agrar fani xabarnomasi №6 (12/2) 2023-yil (maxsus son) 265 bet.

7. Sh.M.Yakubov, E.T.Axmedov, I.T.Ergasheva O'zbekiston agrar fani xabarnomasi №2 (8/2) 2023-yil (maxsus son) 143 bet.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.