Научная статья на тему '“ДОНИШҚИШЛОҚ ЛАТИФАЛАРИ”ДАГИ ҲАҚИҚАТЛАР'

“ДОНИШҚИШЛОҚ ЛАТИФАЛАРИ”ДАГИ ҲАҚИҚАТЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
218
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Юмор / Қизиқувчан Матмуса / Матмусанинг тандири / Матмусанинг қалпоғи / Матмусанинг чархпалаги / Матмусанинг дутори / Humor / Curious Matmusa / Matmusa's tandoor / Matmusa's hat / Matmusa's wheel / Matmusa's dutar

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Давлатов Жавлонбек

Эркин Воҳидов “Донишқишлоқ латифалари”га ўзгача тарзда ёндашган. Унда инсоннинг ўз манфаати, қадр-қиммати, ҳатто жамиятда ўз ўрни ва вазифаси акс эттирилган. Донишқишлоқнинг “донишлиги” ҳам балки шунда бўлса керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TRUTH IN THE “JOKES OF DONISHQISHLOQ”

Erkin Vahidov has a unique approach to "Anecdotes of the Village". It reflects a person's own interests, dignity, and even his place and role in society. Probably, this is the "wisdom" of the village.

Текст научной работы на тему «“ДОНИШҚИШЛОҚ ЛАТИФАЛАРИ”ДАГИ ҲАҚИҚАТЛАР»

"ДОНИШКИШЛОК ЛАТИФАЛАРИ"ДАГИ ХАКЩАТЛАР

Давлатов Жавлонбек

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Эркин Вохидов "Донишкишлок латифалари"га узгача тарзда ёндашган. Унда инсоннинг уз манфаати, кадр-киммати, хатто жамиятда уз урни ва вазифаси акс эттирилган. Донишкишлокнинг "донишлиги" хам балки шунда булса керак.

Таянч сузлар: Юмор, ^изикувчан Матмуса, Матмусанинг тандири, Матмусанинг калпоги, Матмусанинг чархпалаги, Матмусанинг дутори.

THE TRUTH IN THE "JOKES OF DONISHQISHLOQ"

Davlatov Javlonbek

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: Erkin Vahidov has a unique approach to "Anecdotes of the Village". It reflects a person's own interests, dignity, and even his place and role in society. Probably, this is the "wisdom" of the village.

Keywords: Humor, Curious Matmusa, Matmusa's tandoor, Matmusa's hat, Matmusa's wheel, Matmusa's dutar.

Эркин Вохидов 1936 йил 28 декабрда Фаргона вилоятининг Олтиарик туманида укитувчи оиласида тугилди. 1960 йили Тошкент давлат университети (хозирги Узбекистон Миллий университети)нинг филология факултетини тамомлади.

У узининг ижодий ва мехнат фаолиятини ёшлар нашриётида кичик мухаррир сифатида бошлади. Кейинчалик мамлакатимизнинг нуфузли нашриётларида мухаррир, бош мухаррир, шунингдек, "Ёшлик" журналининг бош мухаррири, Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти директори каби вазифаларда самарали мехнат килди.

Эркин Вохидов узининг сермазмун, бадиий юксак шеър ва достонлари, драматик асарларида она юртимиз ва халкимизга, миллий кадриятларимизга мехр ва садокат туйгусини катта махорат билан тараннум этди. Унинг бетакрор ижоди миллий рухи ва халкчиллиги, хаётийлиги билан адабиётимиз хазинасидан муносиб урин эгаллади.

3pKHH BoxugoB 1990-1995 fiunnapga y^SeKucTOH Onufi KeHramu KyMuTacu paucu, 1995-2005 fiunnapga Y3ÖeKHCTOH PecnySnuKacu Onufi Ma^nucuHuHr XanKapo urnnap Ba napnaMeHraapapo ano^anap KyMuTacu paucu, 2005-2009 fiunnapga Onufi Ma^nuc CeHaTHHHHr OaH, TatnuM, MagaHuaT Ba cnopT Macananapu KyMHTacu paucu KaSu Mactyn naBo3uMnapga caMapanu ^aonuaT onuS Sopgu. y Ta^puSanu u^ogKop, ^oHKyap TammroTHu cu^arnga KynnaS em ucretgog эгaпapнгa ycTO3nuK Kungu. 3pKuH BoxugoBHuHr y3SeK agaSuera Ba caHtaruHu puBo^naHTupum Sopacugaru xroMaraapu gaBnaraMro TOMoHugaH MyHocuS TaKgupnaHgu. y y3SeKucToH xa^K moupu, y3SeKucTOH ^axpaMoHu ^axpufi yHBoHnapu, "^ycTnuK" Ba "ByroK xu3Maraapu ynyH" opgeHnapu SunaH MyKo^oraaHraH эgн.

"^oHumKumnoK пara$aпapн"gaгн MaTMyca oSpa3u opKanu mypo gaBpugaru xyKyMaT BaKunnapu, afipuM unMcro ogaMnap Ba ynap SunaH cogup SynraH BoKeanapHu Kynrunnu, xa3unoMy3 Tap3ga TacBupnaS Kaficugup MatHoga xanKHu myHgafi uHcoHnap xonura TymuS KonumgaH oroxnuK gatBaruHu Kypum MyMKuH.

"MamMycaHum Kumnosu " MamycaBofiHuHr Tatpu^namura KaparaHga SyHgafi goHo xa^K ®:axoHga fiyK экaн. Sy Tatpu^HuHr Heru3uga Sup onaM MatHo eTagu. fflyHuHrgeK yHgaru xap Surra oSpa3 uhcohhu y3ura ®:anS Kunagu.

MyxK mopmu6 moMU^a, W3 vpn гaнцнu 6up üyna

MaKKa эккaн ymanap. Сyeгa цоргaн y epnuK.

KaAUMUHU neppo^a SHKWU caрmaромгa

Enu6 кemгaн ymanap. Onu6 6opгaн y epnuK.

"Mamмycaнuнг naгaнu " nara^acuga MaTMyca maxapra SopuS nupofinu naraH xapug Kunagu, cyHr yfira TonuS oBoparapnunuKHuHr onguHu onum MaKcaguga cuhuS Konca KafiTuS SopMacnuK ynyH my epga xaMeH Ba BaKTuHu unrapu cypuS, naraHHu cuHgupuS, Supa Tyna neranarnS KafiTumu SunaH yKyBnuHu KyngupumHu ygganaraH.

Mamoüuxnap гanu 6op Mm Ky3mu 6rn, дeгaн. Xap WMymda эpmaнuнг Xuco6^u Kun, дeгaн.

By umu SunaH y uKKura umHu SupgaH Ku^aguraH, xa^KoHa Tun SunaH afiTraHga "Sup yK SunaH ukku KyeHHu SapaBap ypaguraH yggaSypo^'nuruHu xaM KypcarraH.

"Mamмycaнuнг Kßnnosu" narn^acuga MaTMyca aHru KannoK cotuS onagu. Kannoru Ky3ura myHnanap nupofinu KypuHaguKu, HaK cyBcap e onMaxoHgeK anTupafigu. y^^aTnapu SunaH Sy KannoKHu wbmokhu SynuS pecTapaHra Kupagu Xyn mdunap yünaMaü, Xuco6-Kumo6 KunMOK^u. Oxupuda nyn emMaü,

Топширдилар цалпоцни.

Бундай Матмусалар хозирги хаётимизда хам учраб туради. "курмаганнинг кургани курсин" кабилида иш килиб охирида хечнарсасиз колади. Ушбу шеърда хар нарсада меъёрни ушлаш кераклигига даъват бор.

"Матмусанинг тандири" латифасида Матмусанинг зикналиги, килолмайдиган ишига бош котириб ишни нотугри килиши, ва охир окибат узи тандир ичида колиб кетиши тасвирланган. "Чумчук суйса хам кассоб суйсин" деганларидек, хар бир ишни хам уз устаси килса максадга мувофик булади.2 Пишиц эди Матмуса, Дещончилик - сомон, жун,

Бошга цо'йиб цулини, Лой цоришни билади.

Уйлаб топди энг арзон Узи тайёр цолип-ку,

Тандир цурмоц йулини. Нега пул сарф цилади?

Х,азрат Навоийнинг "дурадгор ва маймун" хикоясида хам шундай нарса тасвирланган: Бир куни дурадгор дарахт кесиб, ундан чиройли нарса ясаб турганини кузатиб турган маймун дурадгор кетгач колиб кетган тешасини олиб дарахтдан бирор нарса ясамокчи булади. Бирок думи дарахтнинг ёриги орасига кисилиб, узилиб кетади. Шундай экан инсон хам билмаган ишига бехуда уриниб узига муаммо орттирмасдан аввал шу ишни яхши урганиши керак.

Шу билан бирга Матмусани бутунлай коралаш хам тугри эмас, чунки у аёлининг сузини ерда колдиришни узига эп курмайди.

Айтишади-ку "эр-хотин куш хукиз" деб оилада хамжихатлик, ахил-иноклик, мехр-окибат, тенглик булса барака булади. Эр-хотинни бир-бирига боглаб турувчи фарзандлардир. "Болалик уй бозор" деб бежиз айтишмаган, шунингдек, болалар улгайган сари ота-онага кушканот булишади. Шунингдек, у бирор ишни килолмаса кулимдан келмайди деб утирмайди, шундан булса керак у кулолчилик, савдогарлик, хаттоки рассомликка хам кул урган. Айтишадики "йигит кишига кирк хунар оз" деб. Демак унинг хунармандлигига эътибор каратадиган булсак, уй-рузгорга керак буладиган тандирни хам куриб битказишга ахд килади. Сунг енг шимариб, болаларини хам атрофига йигиб лой кориб тандирга узи колип булиб ишга киришади. Сунг офтобда куйиб, пишиб ва нихоят тайёр булган тандирдан чикишга акли етмай колади. Бунинг сабаби бир томонда унинг илмсизлиги булса иккинчи томондан тежамкорлиги булиши мумкин. Бу латифанинг маъноси ортикча тежамкорлик хам кандайдир кунгилсизликка олиб келиши мумкин.

"Матмусанинг дутори" латифасида узимизнинг Матмусавойнинг савдогарлик сохасида тажрибаси талайгина булгани сир эмас. Ёнгокнинг шикирлашига ишкибоз одамлардек унинг хам бирор нарсага ишкибоз булса арзон-кимматига караб утирмайди. Битта куйнинг пулига дутор сотиб олгани,килган ишларидан магрурланиб, олиб келган дуторини хар битта

элементигача эътибор бериб утади. Х,атто бастакорликни хам "койил" килади. Чалган куйини хам номлашда хеч иккиланмай "Муножот" деб номлаб куяди. Хотинини койил колдириш максадида килган ишларидан мактанишни хам жойига куяди.

Алцисса шу: Машшоцлар - Цидиришни ташласин. Керак пардани топган Матмусалар яшасин!

"Матмусанинг чархпалаги " латифасида кучи куп-у акли кам Матмусанинг кишлокдошлари олдида доно куринишини хохлаб, чархпалакни тескари урнатиб, кишлокка зиён келтиради.

От кутардим тиш билан, Кулди фацат одамлар. Арзимаган иш билан Топди уурмат одамлар.

Баъзи одамлар борки дунёга танилишнинг турли усулларини излашади, лекин беш бармогимиз тенг булмаганидек инсонларнинг хам уй-карашлари хар хил. Бунака одамларни "кош куяман деб куз чикаради"ганларга киёслаш мумкин.

"Цизицувчан Матмуса " уз номи билан кизикувчанлиги сабаб хеч нимани куздан кочирмайди, хаттоки симёгочнинг учидаги когозни хам эътиборсиз колдирмайди.Шу кизикувчанлиги ба"зан узига панд беради. ^изиги шуки, янги, оппок куйлагини буёк килиб булганида тарвузи култигидаб тушиб, шоирлиги тутиб кетади ва куйидаги турт йул шеърни битади. «Эй, одамлар, билишдан Узингизни тийманглар. Цизицувчан булсангиз Янги куйлак кийманглар!»

Бу шеърни ёзишидан максади одамларга кизикувчанлик сабаб ёмон ахволга тушиб колмасликларидан огохлантириш десак хато булмайди.

"Матмусанинг уйланиши "ни курадиган булсак, кишлок одамларини соддалигидан шахарликлар фойдаланган ва таннозхонимларнинг макрига учиб ул санамга уйланиб кайтиши аёлларнинг макри кирк туяга юк булганини хам курсатиб утган, шу билан бирга бу латифада биров пиширган ошга бошка биров эгалик килиши хам акс эттирилган. «Алвон-алвон шиорлар Пайдо булар уар жойда: «Янгиликка - катта йул!» «Туцциз ойни - уч ойда!»

Узбек адабиёти ва маданияти огир жудоликка учради. Узбекистон Кахрамони, атокли шоир ва адиб Эркин Вохидов 2016-йил 30 май куни 79 ёшида вафот этди. Мархум атокли узбек шоири Абдулла Орипов дустиниг хотирасига атаб куйидаги шеърни ёзган эди

Роса тортишдилар ер билан осмон, Шоир-чи, куйлади иккаласин уам, Шафацца айланди яноцлар чунон. Заминдан куч олди, самога уамдам. Шоирни меники дер эди само, Саксон йил чорлашди уртага олиб,

Меники дер эди она ер аммо. Охир тортишувда Ер чицди голиб.

Абдулла Орипов, 02-июн 2016-йил

Хулоса килиб айтишимиз мумкинки ёзувчи Эркин Вохидов ушбу юмористик асарнинг жанридаги таг негизида аччик хакикатларни хам акс эттирган. Адиб бир даврнинг узида тангани икки тарафига хам ифода бериб утган ва шу билан бирга Донишкишлок одамларининг феъл атвори, маданияти, турмуш тарзига хам тариф берган.

Ёзувчи Эркин Вохидовдан улмас, умрбокий асарлар колдики бу асарларни келажак авлодга етказиб беришимиз хар биримизнинг бурчимиз эканини англашимиз керак. Биз ушбу колдирадиган асарларимиз билан келажак авлоднинг дунёкараши шаклланишига туртки буламиз.

Фойдаланилган адабиётлар

1. "Вохидов, Эркин". Энциклопедик лугат. 1. Тошкент: Узбек совет энциклопедияси. 1988. п. 166. 5-89890-002-0.

2. Эркин Вахидов. Литературе.уз (русча). Асл нусхадан архивланди (14.02.2012). 11.02.2012.

3. Муминова, Муножат (23.10.2020). "„Инсон" касидасини 8 тилда кушик килиш гояси кандай пайдо булди?". Юз. Каралди: 24.10.2020.

4. (2016) Узбек адиблари. Тошкент: Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти.

5. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

6. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

7. Усмонов Ш. САХДАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

9. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №2. Conference. - С. 4-4.

10. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148-152.

13. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

14. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

15. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

16. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

17. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

18. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

19. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

20. Омоновна Х. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

21. Угли Х. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

22. Угли Х. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

23. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

24. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

34. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

35. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

37. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАДМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

38. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЯИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

39. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

40. Рузиева Г., Дабибжонов И. САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

41. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

42. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 1308-1313.

43. y^H X. H. T. mnmyHOCnHK^A COHHK-BO:®XOHA TEPMHHO.OTH£CHHHHr TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

44. y^H X. H. T. y3BEK CO.HK TEPMHHHAPHHHHr AOOHKCAЦH£ yCy^H BHHAH ^CAHHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

45. Mup3aeBa H. yPTA ACP mAPK MA£AHH£TH BA 3AXHPH£AHH MyXAMMA^ BOByP //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

46. W.mOH H^O^H^A MH^^HH yHFOHHm XAPAKATH

47. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

48. nynaroB P. «MHP30 y.yFBEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHHHfflH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

49. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

50. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

52. AK6apoB T. OO.BK.OP BA AHLAHABHH MyCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

53. Ac^apoBa M. y3BEK A^AEHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

54. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHr HyTKHHH TAKOMH^^AmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO.OrH£HAPHHHr AXAMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. TypcyHOB B. TO.HFy H^PO^RHHTH TAPHXHrA BHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

56. TypryH6aeB P. MeTaMatnyMOT: xycycH^raapu, Typnapu Ba CTaHgapraapu //Science and Education. - 2021. - T. 2. - №. 5. - C. 167-175.

57. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. -2021. - T. 25. - №. 6. - C. 2225-2232.

58. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

59. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

60. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

61. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

62. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

63. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

64. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.