Научная статья на тему 'DETERMINATION OF THE GEOMETRICAL PARAMETERS OF THE MEMBRANE (SHTORALI) HELIOISSIQHANE DEVICE AND ITS CONSTRUCTIVE ELEMENTS'

DETERMINATION OF THE GEOMETRICAL PARAMETERS OF THE MEMBRANE (SHTORALI) HELIOISSIQHANE DEVICE AND ITS CONSTRUCTIVE ELEMENTS Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

CC BY
10
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
SOLAR HEAT / GEOTHERMAL WATER / SOLAR ENERGY / TENT GREENHOUSE / HEAT ACCUMULATORS / ECONOMIC EFFICIENCY / CONVENTIONAL FUEL / FILM GENERATORS

Аннотация научной статьи по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям, автор научной работы — Nematov L.A., Dustova S.H.

The article foresees the creation of helioteplits with new curtains depending on the study and analysis of technical and economic indicators of Helio greenhouses. The project of a solar heat Chamber with curtains is drawn and methods of calculation of structural elements are shown. It has been proved that the structure of solar greenhouses with curtains on corporate, collective farms,and school land plots provides sufficient economic and environmental efficiency.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям , автор научной работы — Nematov L.A., Dustova S.H.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «DETERMINATION OF THE GEOMETRICAL PARAMETERS OF THE MEMBRANE (SHTORALI) HELIOISSIQHANE DEVICE AND ITS CONSTRUCTIVE ELEMENTS»

УДК 004.02:004.5:004.9

Нематов Л.А.

Бухоро му^андислик - технология институты

Дустова С.Х.

ТИКХММИ Бухоро филиали

ПАРДАЛИ (ШТОРАЛИ) ГЕЛИОИССЩХОНА ЦУРИЛМАСИ ВА УНИНГ КОНСТРУКТИВ ЭЛЕМЕНТЛАРИНИНГ ГЕОМЕТРИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ АНЩЛАШ

Аннотация: Ушбу мацолада гелиоиссицхоналарнинг техник ицтисодий курсатгичларини урганиш ва таулил цилиш натижасида, янги пардали гелиоиссицхона яратиш гояси илгари сурилган. Пардали гелиоиссицхона лойиуасининг чизмаси чизилиб, унинг конструктив элементларини назарий жщатдан уисоблаш йуллари курсатилган. Пардали гелиоиссицхоналарни фермер, деуцон хужаликларда, мактаб ер участкаларида цуриб, етарли ицтисодий ва экологик самара олиш мумкинлиги баён цилинган.

Таянч иборалар: гелиоиссицхона, геотермал сув, цуёш энергияси, пардали иссицхона, иссицлик аккумуляторлари, ицтисодий самарадорлик, шартли ёцилги, плёнкали парда

Nematov L.A.

Buxoro engineering and Technology Institute

Dustova S.H.

TIQXMMI Bukhara branch

DETERMINATION OF THE GEOMETRICAL PARAMETERS OF THE MEMBRANE (SHTORALI) HELIOISSIQHANE DEVICE AND ITS CONSTRUCTIVE ELEMENTS

Annotation: The article foresees the creation of helioteplits with new curtains depending on the study and analysis of technical and economic indicators of Helio greenhouses. The project of a solar heat Chamber with curtains is drawn and methods of calculation of structural elements are shown. It has been proved that the structure of solar greenhouses with curtains on corporate, collective farms,and school land plots provides sufficient economic and environmental efficiency.

Keywords: solar heat, geothermal water, solar energy, tent greenhouse, heat accumulators, economic efficiency, conventional fuel, film generators

Кейинги йилларда мамлакатимизда ахрлини тоза сабзавот ва цитрус мевалар билан таъминлаш давлат дастурлари асосида амалга

оширилмокда. Хусусан, Давлатимиз рахбари Шавкат Мирзиёевнинг 2020 йил 24 январдаги Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасида айтганидек: «Бу йил 2 миллиард долларлик, кейинги 5-7 йилда эса 3-4 баробар куп мева-сабзавот махсулотларини экспорт килиш учун махсулот етиштиришни кескин купайтириш чораларини куриш зарур».

Узбекистон шароитида иссикхоналарни иситишда куёш энергиясидан самарали фойдаланиш 40-50 % иктисодий самара беради.

Гелиоиссикхоналар яратиш сохасидаги илмий тадкикот ишлари утган асрнинг уттизинчи йилларида бошланган.

А.Д. Александров, В.Б. Вейнберг, Н.И. Бойев, В.В. Адоратский, Б.В. Петухов, Х.А.Кисторян каби олимлар куёш энергияси максимал фойдаланиладиган ва жамгариладиган иссикхоналар яратиш сохасида назарий ва амалий ишлар олиб борилган ва гелиоиссикхоналарни лойихалашга доир меъёрий хужжатлар тузилган. [1,2]

Утган асрнинг 60-80 йилларида Т.А. Содиков, Б.Н. Хайридинов, Ю.Н.Якубов ва уларнинг шогирдлари томонидан яратилган гелиоиссикхона курилмалари Бухоро, Кашкадарё ва Навоий вилоятларининг бир нечта хужаликларида курилиб ишга туширилган. [3,4]

Гелиоиссикхоналар мамлакатимизнинг жанубий районларида фойдаланиш кулай булган курилмалардир. Улар бир нишабли, икки нишабли, блокли - бир, икки, уч ва ундан ортик бугимлари булади, яъни блокда бир, икки ёки куп гелиоиссикхоналар бирлаштирилиши мумкин. Куп бугинли гелиоиссикхоналарда хар бир звенонинг кенглиги, анъанавий иссикхоналарга ухшаш эни 3,2 метр ёки 6,4 метр килиб олинади. Бир ёки икки нишабли гелиоиссикхоналарда эса бу масофа кенгайтирилади. Гелиоиссикхоналарнинг одатдаги иситиладиган иссикхоналардан фарклари, уларда у ёки бу турдаги иссиклик аккумуляторларининг булишидир. Иссиклик аккумуляторлари эса кундузи хона ичига куёш энергиясининг бир кисмини узига туплайди, кечаси куёш ботгандан сунг кайтариб беради.

Юкорида куриб утилган, амалда кулланилаётган оддий ва гелиоиссикхоналарнинг теплофизик ва техника иктисодий таснифларини тахлил килиш натижасида куёш энергияси тежамли фойдаланиладиган, кушимча равишда геотермал сув энергеияси ёки кушимча иситиш тизими ёрдамида иситиладиган пардали гелиоиссикхона (кискача ПГИ) лойихасини яратдик.

ПГИнинг кундаланг кесими ва плани 1 ва 2-расмларда курсатилган.

1-расмда курсатилганидек ПГИ куйидаги кисмлардан ташкил топган: 1 ва

2-куёш нурини кабул килувчи шаффоф юзалар (асосан калинлиги 3 мм булган дераза ойнасидан иборат); 3-шаффоф плёнкадан тайёрланган ва 10-мосламалар ёрдамида очиб ва ёпиб туриладиган парда; 4-оддий камиш ёки теплоизоляцион материаллардан тайёрланган иссиклик изолятори; 5-куёш энергиясининг жамгариш учун мулжалланган сув солинган идишлар

(идишлaр пyлaт ёки aлюминийдaн тaйёрлaнгaн); б-исси^отанинг шимолий девори (пишгaн Fиштдaн килинaди); 7-иccикxoнaнинг yсимликлaр yстирилaдигaн фойдaли TynpoK юзaси; 8-reoTepMan cyB xдpaкaшaнaдиraн оддий пyлaт кyвypлapдaн ибopaт иситиш тизими; 9 -иccикxoнaнинг олдинги BepraKan девори (метaлл ёки ëF04 KapKacra урнатилган дераза ойналаридан кил и над и).

1-расм. ПГИнинг кундаланг кесими.

ПГИнинг плaнидa (2-pacM): 1 - гeoтepмaл cyB кувури; 2 - нacoc; 3 -винтeллap; 4 - тeплoизoлятopлap; 5 - пишгaн Fиштдaн ибopaт девор; 6 -сув солинган идишлap (иссиклик aккyмyлятopлapи); 7 - иситиш кyвypлapи. Ушбу кypилмaнинг ишлaш тapтиби кyйидaгичa: ПГИнинг жaнyбгa кapaгaн acocий шaффoф юзacи 1 горизонтга ниcбaтaн 520 ra кия килиб Уpнaтилгaнлиги учун кеч куз, киш вa эpтa бax1op oйлapидa ^си^отата купрок куёш энергияси тyшишигa имкон бepaди.

Куёш чиккaч ПГИнинг пapдacи 3 мaxcyc мocлaмaлap 10 ёpдaмидa очиб кУйилaди. Нaтижaдa, ^си^отата тушган куёш нypлapининг бир кисми 7 тупрокда вa кoлгaн кисми aккyмyлятopлap ypнaтилгaн исси^ом дeвopлapигa ютилaди. ACTa-секин ПГИ ичидaги xдpopaг ошиб бopaди. X,apopaг ошиши нaтижacидa исси^ою ичидa хдвонинг конвектив xдpaкaги вyжyдгa кeлaди вa opтикчa xдpopaгини дeвopдa ypнaтилгaн aккyмyлятopлapгa бepaди. Кун ypтaлapидa келиб бу жapaён жaдaллaшиб opтикчa иссиклик хдво вa бyF apaлaшмacидaн aккyмyлятopлapгa бepилaди. Бу жapaён куёш ботгунга кaдap дaвoм этaди.

Куёш ботгач ПГИнинг 1 вa 2 шaффoф юзaлapи opкaли тaшки хдвога yзaтилиши мумкин бyлгaн иссиклик йyкoтишлapни кaмaйтиpиш мaкcaдидa 10 мaxcyc мocлaмaлap ёpдaмидa 3 пapдa ёпиб кУйилaди. Бунинг нaтижacидa шaффoф юзaлapдaн исси^ом ичидaги вa тaшкapиcидaги xдpopaшap фapки тyфaйли йукотилиши мумкин бyлгaн иссиклик

энергияси 1,6 - 2,0 мapтaгaчa кaмaяди.

Ke4R;ypyMapH ^ёш энергияси бyлмaгaнлиги сaбaбли иссикхота ичидaги мyътaдил x,apopaT сувли aккyмyляторлaрдa жaмFaрилгaн иссикдик энергияси x1исобидaн сaклaб тyрилaди. Иссикдик йyк;олишлaрини янaдa кaмaйтириш учун иссикxонaнинг жaнyбий деворигa хдм пaрдa (шторa) Урнaтиш мумкин.

400 aтрофидaги геогрaфик кенгликдaрдa жойлaшгaн xyдyдлaрдa хдр кaндaй x1олaтлaрдa хдм фaк;aтгинa куёш энергияси ëрдaмидa иссик;xонaдa мyътaдил xдрорaт режимини хосил килиб бyлмaйди. Чунки кеч куз, киш Ba эртa бax1ор ойлaридa булутли кyнлaр куп бyлaди. Шунинг учун ушбу ПГИни кyшимчa иситиш учун геотермaл сув энергиясидaн ëки к;yшимчa иситиш тизимидaн фойдaдaниш кyздa тyтилгaн.

Бунинг учун 1 геотермaл сув кyдyFидaн нaсос оркдли 7 иситиш к;yвyрлaригa иссик сув yзaтилaди. Иссик сув к;yвyрлaр орщли xдрaкaт килиб, иссикxонaлaрдaги иситиш тизимлaридaн уз иссиклигини иссикхота ичидaги хдвога узлуксиз yзaтиб тyрaди вa xдрорaти 25 - зо0 C лaргaчa тyшгaч у тaшлaб юборилaди. Анъaнaвий иситиш тизимлaридa эсa иситиш тизимидa xдрaкaтлaтаëтгaн иссик сув ^ama сув иситиш к;озонлaригa юборилaди. Шунинг учун геотермaд сув иситиш тизимлaридa сувнинг энергиясидaн мaксимaд фойдaлaниш мaсaдaси aдоx1идa yргaнилиши лозим. Бунинг учун Япония, Ислaндия кaби мaмлaкaтлaрдa иссикxонa иситиш тизимидaн чиккдн сувнинг колдик энергиясидaн фойдaдaниш мaк;сaдидa, иссикхота олдидa ер остидaн иситилaдигaн оддий пaрниклaр кyрилгaн.

ПГИдa янa шу нaрсa эътиборгa олингaнки, aгaр булутли кyнлaр узлуксиз бир нечa кун дaвом этaдигaн бyлсa, кyëш энергиясини жaмFaриш учун мyлжaдлaнгaн сув солинaдигaн идишлaр, иссиклик aдмaшиниш aсбоби вaзифaсини бaжaриши мумкин. Бунинг учун 3, 8 винтеллaр очилиб 6 идишлaр орк^и геотермaд сув xдрaкaт килaди.

Шyндaй килиб ПГИдa бемaлол кеч куз, киш вa эртa бaxор ойлaридa турли хил сaбзaвотлaрни, цитрус мевaдaрни етиштириш имконияти туликк ярaтилaди. Бyндa yсимликдaрнинг усиши учун 20- 250 с ^рур хдрораг керак булади.

Ч i ® .6

2-расм. ПГИнинг плани.

Маълумки, иссикхоналар конструкциясига кура апгор типдаги, куп блокли турларга булинади. Ишлатилишига кура катта давлат ва фермер хужаликларида, ёрдамчи ва томорка хужаликларида куриладиган турларга булинади. ПГИ бир блокли иссикхона булиб уни асосан фермер, ёрдамчи ва томорка хужаликларда мактаб ер участкаларида куриш мумкин. Бу курилмаларни куришда унинг асосий элементи иссикхона энининг улчамини олдиндан белгилаб олиш зарур. Амалда кулланилаётган иссикхоналарнинг эни 3, 4, 5 ва 6 м килиб олинган. Биз иссикхона энини A деб белгилаб олиб, колган элементларининг геометрик улчамларини аниклаймиз. 3-чизмада ПГИ кундаланг кесимини оддий геометрик схемаси курсатилган.

Чизмада курсатилгандек B -иссикхона жанубий вертикал деворининг баландлиги C -горизонтга нисбатан a бурчак остида урнатилган жанубий нишаб (шаффоф юза) улчами, D -горизонтга

нисбатан Р бурчак остида урнатилган шимолий нишаб улчами,

E — E + E2 курилма шимолий деворининг баландлиги. H -курилманинг максимал баландлиги. ПГИнинг жанубий шаффоф деворининг баландлиги B , иссикхонада устириладиган усимликларнинг тури ва баландлигига кура ихтиёрий танланади. Сабзавотлар етиштириладиган иссикхоналар

учун B — 1,0 ^ 1,2 метр гача булади, цитрус мевалари етиштириладиган

иссикхоналар учун 1,5 метр дан баланд килиб олинади. Чизмадан куринадики

г - А

С —--(1)

cosa v 7

D —

cosp (2)

A1 + A2 - A (3)

Тадкикотлар натижасида Бухоро вилояти худуди учун аникланган

( нинг тежамли (оптимал) киймати 520 эканлигини эътиборга олиб, Р — 200, A - 4,5 м деб олсак колган улчамлар куйидагиларга тенг булади: яна шуни назарга тутиш лозимки, иссикхона иншоотининг максимал баландлиги 3 м дан ошиб кетса иншоотнинг аэродинамик каршилиги купаяди, шамол таъсирида шаффоф юзаларнинг мустахкамлигига путур етади.

Юкоридагиларга асосан куйидагиларни аниклаймиз:

A1 — (h1 + h2) • ctga (4)

ёки

A1 — (H - B) • ctga (5)

чунки чизмада

h - b = h + h (6)

A = A - A = A - (H - B) • ctga (7)

h = A sin P (8)

h = h - b - h2 (9)

e = b + h (10)

Юкоридаги формулаларга асосан A = 4,5 ж , H = 3 ж , B = 1,0 м ,

a = 520 , p = 200 булган хол учун колган геометрик улчамлар куйидагиларга тенг булади.

с = ^= (H - B) • ctga _ (H - B)_(3 -1,0)

cosa cosa sina sin520

A = C • cosa = 2,6 • 0,61 = 1,6 A = 4,5 -1,6 = 2,9 м

d = -A_ = = 3,1 м cos p 0,93

h = D • sin P = 3,1 • 0,34 «1 м

h = h - b - h = 3 -1,0 -1,0 = 1 м

Демак, ПГИнинг шимолий деворининг баландлиги куйидагига тенг булади

E = B + h = 1,0 +1,0 = 2 м Юкоридаги тартибда A нинг бошка улчамлари учун хам ПГИнинг колган элементларининг геометрик улчамларини аниклаш мумкин. Бу хисоблашлар ПГИнинг аник лойихасини тузиш учун лойихалаш ишларида асос була олади.

Яна шуни таъкидлаш лозимки ПГИдан 1 июндан 1 октябргача, яъни хавонинг иссик кунларида сув иситгич сифатида хам фойдаланиш мумкин.

Чунки хаво иссик кунларда ПГИ ичидаги харорат 50 - 60° C гача кутарилиб кетади. Агар иссиклик аккумуляторлари сифатида фойдаланилган. Металл идишлар оркали совук сув узатилиб турилса бу

сув 40 - 450 C гача исиб чикади. Ундан душларда, иссик сув таъминотида фойдаланиш мумкин.

ъ/ __

X Н А*. ь,

е,

я м

я

3-расм. ПГИнинг оддий геометрик схемаси.

Агар Узбекистондаги фермер хужаликларида, томорка хужаликларида ПГИлар купрок фойдаланилса катта иктисодий самарадорликка эришилади. Атроф мухитга иссикхоналарнинг курсатаётган салбий таъсири камаяди. Уларда етиштирилаётган махсулотларнинг таннархи пасаяди.

Адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Миромонович Мирзиёевнинг 2020 йил 24 январдаги Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномаси.

2. А.Д. Александров, Гелиопарники и гелиотеплицы, Ташкент 1933 г.

3. В.В. Адоратский. Основы теории тепличных сооружений. Москва 1939 г.

4. Т.А. Садыков. О температурном режиме солнечной теплицы-сушилки. Гелиотехника, 1966 г., 64-68 стр.

5. Ю.Н. Якубов. Акумулирование энергии солнечного излучения. Ташкент, 1981 г. 126 стр.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.