Научная статья на тему 'ДАВЛАТ ХИЗМАТЛАРИ ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАР ЭВОЛЮЦИЯСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

ДАВЛАТ ХИЗМАТЛАРИ ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАР ЭВОЛЮЦИЯСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
90
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
давлат хизматлари / давлатнинг вазифалари / Давлатнинг фаолият кўрсатиши / давлат хизматчилари корпуси / бошқаруви органлари / public services / functions of the state / functioning of the state / corps of civil servants / governing bodies.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Маликов Беҳзоджон Қуролович

Мазкур мақолада давлат хизматлари тўғрисидаги қарашлар эволюциясининг назарий асослари ёртилган. Шу билан бирга, давлат хизматларидан фойдаланиш ҳолатлари ва қонунлар таҳлил қилинган. Шунингдек давлат хизматлари тўғрисидаги олимларнинг илмий назарий қарашлари ёртилган. Давлатнинг фаолият кўрсатиши, давлат аппарати ва давлат хизматининг ҳолати. Бундан ташқари, давлат хизматлари тўғрисидаги қарашлар эволюциясининг назарий асослари бўйича таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL BASIS OF THE EVOLUTION OF CIVIL SERVICE OPINIONS

This article explores the theoretical foundations of the evolution of views on public services. However, cases of use of public services and laws were analyzed. The scientific theoretical views of scientists on public services are also eroded. The functioning of the state, the state of the state apparatus and the state service. In addition, suggestions are made on the theoretical foundations of the evolution of views on public services.

Текст научной работы на тему «ДАВЛАТ ХИЗМАТЛАРИ ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАР ЭВОЛЮЦИЯСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

Scientific Journal Impact Factor

ДАВЛАТ ХИЗМАТЛАРИ ТУГРИСИДАГИ КАРАШЛАР ЭВОЛЮЦИЯСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

Маликов Бехзоджон Куролович

Тошкент давлат транспорт университеты "Ижтимоий фанлар " кафедраси ассистенты bexzod.malikov.1983@mail. ru

а

Аннотация. Мазкур мацолада давлат хизматлари тузрисидаги царашлар эволюциясининг назарий асослари ёртилган. Шу билан бирга, давлат хизматларидан фойдаланиш уолатлари ва цонунлар таулил цилинган. Шунингдек давлат хизматлари тузрисидаги олимларнинг илмий назарий царашлари ёртилган. Давлатнинг фаолият курсатиши, давлат аппарати ва давлат хизматининг уолати. Бундан ташцари, давлат хизматлари тугрисидаги царашлар эволюциясининг назарий асослари буйича таклифлар берилган.

Калит сузлар: давлат хизматлари, давлатнинг вазифалари, Давлатнинг фаолият курсатиши, давлат хизматчилари корпуси, бошцаруви органлари.

Аннотация. В этой статье исследуются теоретические основы эволюции взглядов на государственные услуги. Однако анализируются случаи использования госуслуг и законов. Подрываются и научно-теоретические взгляды ученых на общественные услуги. Функционирование государства, состояние государственного аппарата и государственной службы. Кроме того, делаются предложения относительно теоретических основ эволюции взглядов на общественные услуги.

Ключевые слова: государственные услуги, функции государства, функционирование государства, корпус государственных служащих, органы управления.

Annotation. This article explores the theoretical foundations of the evolution of views on public services. However, cases of use of public services and laws were analyzed. The scientific theoretical views of scientists on public services are also eroded. The functioning of the state, the state of the state apparatus and the state service. In addition, suggestions are made on the theoretical foundations of the evolution of views on public services.

Keywords: public services, functions of the state, functioning of the state, corps of civil servants, governing bodies.

КИРИШ

Узбекистан Республикасининг Давлат мустакиллигига эришиши билан суверен хукукий демократик давлатни шакллантириш ва ривожлантиришга каратилган давлат хизматини ташкил этиш эхтиёжи юзага келди. Бундай шароитда биринчи галдаги вазифа, албатта, юкори малакали кадрларни тайёрлаш, давлат хизматини замонавий билим ва малакаларга эга булган кадрлар билан таъминлаш хисобланади. Мамлакатимизда сунгги йилларда ахолига давлат хизматлари курсатиш тизими изчил ва тизимли ислох килинмокда хамда такомиллаштирилмокда. Х,ар бир туманда (шахарда) Давлат хизматлари марказлари ташкил этилди ва 2019 йил давомида улар томонидан 13 млн.га якин хизматлар курсатилди [1].

Республикамизда иктисодиётни ривожлантириш ва либераллаштириш шароитида иктисодий усиш, макроиктисодий ва Давлат хизматларини баркарорликка эришиш асосий вазифалардан бири хисобланади. Зеро, Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев: «Хдммамиз яхши тушунамиз, хар кандай ислохот ва узгаришни баркарор иктисодиётсиз амалга ошириб булмайди. Биз утган йил давомида бу борада кенг куламли ишларни бошладик. Лекин миллий иктисодиётимизни мустахкамлаш, юртимизни ривожланган давлатлар каторига олиб чикиш учун олдимизда хали куплаб вазифалар турибди» [2] деб таъкидладилар. Бу эса, уз навбатида Давлат хизмат субъектлари фаолиятини ривожлантириш, самарадорлигини оширишни такозо этади.

Бугунги кунда айрим худудларда курсатилаётган давлат хизматлари сони 130 тага етди, мижозлар сони эса кунига 300 дан 1,5 минггача одамни ташкил этмокда.

Шу билан бирга, давлат хизматларидан фойдаланиш учун мурожаат этувчи ахоли ва тадбиркорлик субъектларининг сони доимий равишда усиб бориши мазкур сохани такомиллаштириш буйича кушимча чоралар курилишини талаб этмокда.

Ахолига кулай шарт-шароитлар яратиш хамда давлат хизматлари курсатиш тизимига замонавий ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш давом эттирилишини таъминлаш максадида:

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 12 декабрдаги «Ахолига давлат хизматлари курсатишнинг миллий тизимини тубдан ислох килиш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ-5278-сон Фармонига мувофик жисмоний ва юридик шахсларга давлат хизматлари курсатиш сохасида ягона

давлат сиёсатини амалга ошириш фармони кабул килинди. Бу еса мамлакатимизда Давлат хизматларини урнини янада оширди [3].

Узбекистон Республикасида давлат хизматини ислох этиш конунларга катъий риоя этадиган, инсон ва фукароларнинг хукуклари ва эркинликлари устунлигини тан олган холда оммавий (жамият, фукаро) манфаатларни кузлаб давлатнинг вазифалари ва функцияларини амалга оширадиган, юкори малакали профессионал давлат хизматчилари корпусини шакллантиришни назарда тутади. Давлат махсус ташкил этилган аппаратсиз мавжуд булиши мумкин эмас. Давлат аппарати эса, давлат хизмати тизимига мухтож булади. Шу сабабли давлат аппаратида олиб бориладиган ислохотлар, биринчи навбатда, давлат хизматининг тугри ташкил этилиши ва самарали амалга оширилишини назарда тутади. Давлатнинг фаолият курсатиши, давлат аппарати ва давлат хизматининг холати мамлакат ахолисида унга нисбатан тасаввурларни пайдо килади. Давлат номидан харакат килаётган хизматчига караб давлатга ёки давлат аппаратига бахо берилади. Шу сабабли, хар бир давлатда давлат хизматининг кандай шакллангани жуда мухим ахамиятга эгадир [4].

Давлат хокимияти ва бошкаруви органларини юкори малакали кадрлар билан таъминлаш, улар билан доимий ишлаш, малакасини ошириб бориш, самарали давлат хизматчилари захирасини шакллантириш масалалари хар кандай давлат олдида турган биринчи галдаги вазифалардан хисобланади. Давлат хизматининг тугри ташкил этилиши давлатда кабул килинадиган конун хужжатларига хам богликдир. Давлат-хизмат муносабатларининг канчалик хукукий тартибгасолинганлик даражаси унинг ривожланиш тенденцияларини белгилаб беради. Давлатда мавжуд конунчилик давлат хизматининг мазмуни хамда амалдаги холатини курсатади. Давлат хизмати тизимида конун хужжатлари канчалик мукаммал ишлаб чикилганлиги ва уни амалга ошириш механизмининг тугри йулга куйилганлиги мухим ахамият касб этади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ Хукукшунос олим Д.Н.Бахрахнинг фикрича: «Инсонларнинг, шунингдек, давлат ва жамиятнинг максадга мувофик фаолият йуналишларидан бири - бу хизматдир. Бу тушунча турли маъноларда: инсоннинг фаолият тури, ижтимоий-хукукий институт, давлат органларининг махсус тизими маъносида ишлатилиши мумкин. Хизмат - бошкарувдан, давлат фаолиятини амалга оширишдан, бошкарувни таъминлашдан, ахолига ижтимоий-маданий хизмат курсатишдан иборат» [5]. Хизматчи уз фаолиятини амалга ошириш жараёнида узига хос муносабатларга киришади. Бу муносабатларнинг мазмунини хизмат тури хамда хизмат олиб борилаётган ташкилотнинг хусусиятлари белгилаб

Scientific Journal Impact Factor

Sepagu. Xu3MaT MyHocaSaraapu gaBnaT-xu3MaT MyHocaSaraapura ëKu ^aMoaT SupnamManapuga Ba SomKa HogaBnaT, xycycufi, Tu^opaT TamKunoraapuga aManra omupunaguraH xH3MaT MyHocaSaraapura SynuHumu MyMKHH. XroMaTnunapHuHr KaHgafi naBo3uM эraмamн Ba Kaficu TamKunoTga y3 Ma^SypuaT Ba Ba3H^anapHHH Sa^apumura KapaS, ynapHu Kyfiugarunapra Synum MyMKHH.

XyKyKmyHoc onuM ro.M.Ko3noB, Sapna xu3Maraap unuga gaBnaT xH3MaTHHHHr TyTraH ypHura TyxTanuö, yHu gaBnaT opramapuga aManra omupunaguraH x,aMga umnunapuHuHr MexparagaH Ma3MyHu Ba maKnu ^u^aragaH $apK KunaguraH x,ap KaHgafi ^aonuaT cu^arnga Tatpu^nafigu [6]. ^aBnar xu3Marara SyHgafi ëHgamum MexpaT ^aonutfraHuHr ukku maKnura acocnaHagu:

SupuHHugaH, SeBocuTa Moggufi SofinuKnapHu, TOBapnapHu aparam (umnapHu Sa^apum);

uKKuHHugaH, SomKapyBHu, paxSapnuKHu, Kornpon Ba Ha3opaTHu aManra omupum .

«^aBnaT Ba Maxarnufi opraHnapuga aManra omupunaguraH xu3MaT, -ro.H.CTapunoBHuHr ^uKpuna, - Sy oMMaBufi xu3MaT 6ynu6, oMMaBufi ^okumuat opraHnapuga aManra omupunagu. ^aBnaT xu3Mara - gaBnaT KopxoHanapu, Myaccacanapu, TamKunoraapu Ba SupnamManapuga aManra omupunaguraH xu3MaTgup [7]. Xycycufi TamKunoraapHuHr, KopxoHanapHuHr, SaHKnap Ba SomKa KopxoHa Ba TamKunoraapHuHr xroMaTHunapuHu, ^aKaTruHa u^TuMoufi HyKTau Ha3apgaH, xu3MaT MyHocaSaraapu TrouMura KupuTum MyMKuH. Oxupru BaKTnapga KynruHa puBo^naHraH gaBnaraapga xa^K genyTaraapu ToMoHugaH onu6 SopunaëTraH xu3MaT npo^eccuoHan um cu^arnga HaMoëH SynMoKga. ^eKMH genyTaraap gaBnaT xroMaTnunapu xucoSnaHMafigunap. ^aBnaTga onufi MaHcaSnapHu эraмa6 TypraH maxcnap x,aM (npe3ugeHT, BammuK Ba u^po ^kumu^m opraraapuHuHr pax,6apnapu, Ba3upnap Ba x,.K.nap) gaBnaT xroMarnga эмac. Ynap oMMaBufi-xyKyKKfi xu3MaT MaKoMura эгa x,aMga y3 Basu^anapuHM MatnyM Sup gaBpga aManra omupumnapu MyMKuH.» B.M.MaHoxuH ToMoHugaH gaBnaT xu3Marara SepunraH TymyHnaHu KynruHa ropuguK agaôuëTnapga ynparam MyMKuH. ^yMnagaH, yHuHr ^uKpuna, gaBnaT xu3Mara - Sy gaBnaT opraHnapuHu Ba SomKa TamKunoTnapuHu Tammn этнm Ba xyKyKKfi TapTuSra conum Syfiuna gaBnaT ^aonuaTuHuHr Sup Synaru xucoônaHagu, ganaT opraHnapu Ba TamKunoTnapuHuHr ^aonuaTu эca gaBnaT onguga TypraH Ba3u^a Ba $yнкцнaпapнн aManra omupumra KapaTunagu [8].

E.M.^a3apeB эca, WKopugaru Tatpu^ra HucSaTaH y3uHuHr Kyfiugaru ^uKpnapuHu 6нпgнpagн: SupuHnugaH, Ma3Kyp Tatpu^ga gaBnaT xu3MaTu gaBnaT xнзмaтннcн araMacu SunaH SenrunaHraH; uKKuHnugaH, gaBnaT xroMaTnunapM

Scientific Journal Impact Factor

нафакат давлат функцияларини, балки бошка фаолият турини хам амалга оширадилар; учинчидан, давлат хизмати хамда уни ташкил этиш ва тартибга солишга каратилган фаолият умумлаштирилган [9]. Давлат хизмати - бу давлатга хизмат килиш, яъни унинг талаби билан маълум бир пул мукофоти эвазига давлат органида давлат олдида турган вазифа ва функцияларни амалга ошириш буйича буладиган фаолиятидир.

Юридик адабиётларда давлат хизмати тушунчасининг кенг ва тор доирада куриб чикилганлигини хам куриш мумкин. Масалан, А.П.Алехин ва Ю.М.Козлов давлат хизмати тушунчасига тухталиб, кенг маънода давлат хизматининг давлат хизматчилари томонидан давлат органлари, муассасалари ва корхоналарида, тор маънода эса, факатгина давлат органларида амалга оширилишини курсатиб утадилар [10].

Тадкикот ишида гурухлаш, таккослаш, анализ, синтез, индукция, дедукция, горизонтал, вертикал ва омилли тахлил усуллари кулланилган. Хусусан, таккослаш усули давлат хизматларини тахлил килишнинг энг асосий усули булиб, ундан молиявий натижалар тахлилида хам фойдаланилади. Бундан ташкари, давлат хизматлари холати тахлили олимларнинг илмий юндошувлари оркали тахлил килинган.

Хукукшунос олим Д.Н.Бахрахнинг фикрича Хизматчиларнинг кандай лавозим эгаллаши ва кайси ташкилотда уз мажбурият ва вазифаларини бажаришига караб, уларни куйидагиларга булиш мумкин [11]:

> давлат органларининг хизматчилари; u махаллий органларининг хизматчилари;

> давлат корхоналари, муассасалари, ташкилотлари ва бирлашмаларининг хизматчилари; u нодавлат ташкилотларнинг хизматчилари;

> жамоат бирлашмаларининг хизматчилари ва х.к.лар.

Юридик адабиётларнинг тахлили, давлат хизмати тушунчасига бир неча маъноларда ёндашишни таказо этади:

биринчидан, ижтимоий маънода. Давлат хизмати ижтимоий категория булиб, давлат ташкилотида маълум бир лавозимни эгаллаб турган шахс томонидан давлатнинг курсатмасига кура ижтимоий фойдали фаолиятни амалга ошириш; иккинчидан, сиёсий маънода. Давлат хизмати давлат сиёсатини амалга оширишга каратилган фаолият булиб, давлатнинг максад ва вазифаларига барча мавжуд сиёсий куч оркали эришади, жамиятдаги мувозанатни таъминлайди; учинчидан, хукукий маънода - давлат-хизмат муносабатларини хукукий урнатиш булиб, бу орали мансаб мажбуриятлари,

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Scientific Journal Impact Factor

xroMaTHunapHuHr BaKogargapu, gaBgar opraHgapuHuHr кoмneтeнцнacн Sa^apugumu TatMuHgaHagu.

gaBgar xu3MaTu MypaKKaS н^тнмoнfi-xyкyкнfi uHcTuTyTgapgaH Supu SyguS, yHu ypraHum gaBgar xroMaruHuHr umuMoufi Ba xyKyKufi acocgapuHu Taxgug KunumHu TagaS Kugagu. By uHcTuryT gaBgar-xroMar MyHocaSargapuHM TapTuSra cogyBHu HopMagap fiнFннgнcнgaн uSopar SyguS, y opKagu xroMaTHugapHuHr xyKyKgapu, Ma^SypuaTgapu, ygapra SegrugaHaguraH HeKgoBgap, ^aBoSrapguK xaMga gaBgar xroMaraHu yTam, xu3Mar MyHocaSargapuHuHr W3ara Kegumu Ba SeKop Sygumu TapTuSra coguHagu; TypTuHHugaH, TamKugufi MatHoga. gaBgar xroMara gaBgar annaparuHuHr TamKugufi-^yH^uoHag эgeмeнтgapн SugaH agorçaga Sagagu. Y Kyfiugaru эgeмeнтgapgaн TamKug TonraH tu3um cu^aruga HaMoëH Sygagu:

> gaBgar annaparu ^aoguaraHuHr TamKugufi Ba npo^ccyag acocgapuHu TamKug этнm;

> naBo3uMnapHuHr тyзнgнmн Ba xyKyKufi KypuHumu; xoguMgapHu aHuKgam, Saxogam.

gaBgar xu3MaTu gaBgarHu, gaBgar xoKuMuaTuHu MycTaxKaMgafigu Ba ^yKaponuK ^aMuaraHuHr Sup Metëpga ^aoguaT wpuTumuHu TatMuHgafigu.

Poccua Oegepaцнacннннr 1995 fiug 5 urogga Kaôyg KuguHraH «Poccua Oegepaцнacнga gaBgar xнзмaтннннr acocgapu тyFpнcнga»rн KoHyHuHuHr 2-Moggacuga gaBgaT xu3MaTu - gaBgaT opraHgapu BaKogaTgapuHu TatMuHgam Syfiuna oguS SopugaguraH npo^eccuoHag ^aoguaT cu^aruga Tatpu^gaHraH. YmSy Tatpu^gaH KeguS HuKKaH xogga, gaBgaT xнзмaтннннr Kyfiugaru xycycuaTgapuHu KypcaraS yTum MyMKuH [12]:

> gaBgaT xu3Mara npo^eccuoHag ^aoguaT, atHu gaBgaT xroMaTHucuHuHr gaBgaT ogguga TypraH Ba3u$a Ba ^yH^uagapHu aMagra omupumra KaparugraH ^aoguaTugup;

> Ma3Kyp ^aoguaTHu oguS Sopum ^apaëHuga gaBgaT opraHgapuHuHr BaKogaTgapu aMagra omupugagu;

> Sy ^aoguaT gaBgaT opraHgapuHuHr ^aoguaT wpuTumuHM TatMuHgamra KapaTugraH;

> SyHgafi ^aoguaT MaHcaS Ma^SypuaTgapuHuHr u^po этнgнmннн TatMuHgafigu.

ffly ypuHga afiTuS yTum go3uMKu, MaHcaS Ma^SypuaTgapu gaBgaT xu3MaTura эмac, SagKu gaBgaT xroMaTHucura Terumgu Sygagu. By epga gaBgaT xu3Mara TymyHHacuHuHr y3ura xoc ^uxaraHu Kypum MyMKuH. Poccua Oegepaцнacннннr 1995 fiug 5 urogga Kaôyg KuguHraH «Poccua Oegepaцнacнga

давлат хизматининг асослари тугрисида»ги ^онуни Давлат хизмати тизимини давлат фукаролик хизмати, харбий хизмат ва хукукни мухофаза килиш органларида амалга ошириладиган хизмат ташкил этади. Беларусь Республикасининг 2003 йил 14 июнда кабул килинган «Беларусь Республикасида давлат хизмати тугрисида»ги ^онуннинг 2-моддасига биноан, давлат хизмати деганда давлат мансабини эгаллаб турган холда давлат-хокимият ваколатларини бевосита амалга оширишга ва (ёки) давлат органлари функциялари бажарилишини таъминлашга каратилган профессионал фаолият тушунилади [13].

^озогистон Республикасининг 1999 йил 23 июлда кабул килинган «Давлат хизмати тугрисида»ги ^онунининг 1-моддасида давлат хизмати -давлат хокимиятининг вазифалари ва функцияларини амалга оширишга каратилган мансаб ваколатларини бажариш буйича давлат органларидаги давлат хизматчиларининг фаолиятидир. ^иргизистон Республикасининг 2004 йил 11 августда кабул килинган "Давлат хизмати тугрисида"ги ^онунига биноан, давлат хизмати - давлат хизматчиларининг давлат органларида профессионал асосда амалга ошириладиган хамда Конституция ва бошка норматив хужжатлар билан белгилаб берилган хокимият вазифалари, функциялари ва ваколатларини бажаришга каратилган фаолиятдир [14]. Юкоридаги конун хужжатлари мазмунидан келиб чикадиган булсак, айрим давлатларнинг конунчилиги давлат хизматини айнан давлат органида маълум бир мансабни эгаллаб турган шахс томонидан давлат (давлат органлари) вазифа ва функияларини амалга оширишга каратилган профессионал фаолият сифатида белгилаб беради. Юридик адабиётларда давлат хизмати мазмун-мохиятини очиб беришга каратилган бир неча узига хос хусусиятлар хам назарда тутилган. Жумладан, Ю.А.Дмитриев фикрича, давлат хизмати куйидаги узига хос хусусиятларга караб бошка мехнат фаолиятидан ажралиб туради [15]:

1) давлат хизматининг профессионал фаолият эканлиги. Давлат хизмати давлат хизматчисининг асосий фаолият йуналиши хисобланади. Давлат хизматини уриндошлик асосида амалга оширишга йул куйилмайди. Давлат хизматчилари конун хужжатлари билан назарда тутилган тартибда бошка хак туланадиган мехнат фаолияти билан шугулланишлари мумкин. Давлат хизматчилари томонидан амалга ошириладиган бошка мехнат фаолиятининг чекланиши давлат хизмат мажбуриятларини юкори даражада амалга оширилишини таъминлайди;

Scientific Journal Impact Factor

2) KOMneTeffraHK. ^aBnar xroMaTHunapu эraмa6 TypraH naBO3uMu (MaHcaSura), gaBnar xu3Mar Ma^ôypnaTnapHHH aManra omupumga ôhhhmh, um Ta^pnôacH Ba caBuacu HyKTau Ha3apugaH moc Synumu KepaK;

3) gaBnar xroMarnHuHr onguHgaH aHuK SenrunaHraH gaBnar xroMaru naB03HM (MaHcaô) napu goupacuga aManra omupunumu. ^aBnar xH3MaTHHCH geraH MaK£M afiHaH maxcHHHr gaBnar xroMaragaru aHuK 6up naB03HM (MaHcaS)Hu эraмaraннgaн cyHr ro3ara Kenagu. ^aBnar xH3MaTH naB03HM (MaHca6)napu gaBnar TOMOHugaH HopMaruB xy^^araapga (gaBnar xu3Mam naB03HMnapu peecTpuga) aHHK KypcaTHÔ Kyfiunagu. AfiHaH MaH my naB03HM (MaHcaô)napHH эraмam Hara^acuga gaBnar-xroMar MyHOcaôaraapu ro3ara Kenagu. AfipuM xonnapga, gaBnar, aBBan gaBnar xH3MaTHucu MaKOMura эгa SynraH Ba xo3upru KyHga gaBnar xu3MaTH naBO3HMH (MaHcaÔHHu) эraмaмaraн maxcnapra gaBnar xH3MaTHucu Ma^OMHHH ca^naô Konumra hmkohh^t Sepumu MyMKHH (MacanaH, gaBnar xH3MaTHunapu 3axupacu). ^eKHH gaBnar xu3Marara Kupumga, anôarra, gaBnar xu3MaTH naBO3HMH (MaHcaôu)ra TafiHHnaHraH ôynumu KepaK;

4) gaBnar xH3MaTUHUHr gaBnar opraHnapuga aManra omupunumu. YMyMufi Kougara Kypa, gaBnar xu3Mara - 6y gaBnar naBO3uMu (MaHca6u)Hu эraмa6 TypraH xonga gaBnar opraHnapuHuHr Basu^anapu Ba ^yH^uanapuHu aManra omupumra KaparnnraH KacSufi ^aonuaTgup. ^aBnar naBO3uMu (MaHcaSu) gaBnar opraHnapuga ^opufi этнпagн. AfipuM xonnapga gaBnar xu3Mara MyHOcaôaraapu gaBnar opraHnapugaH Tam^apu ôynraH gaBnar TamKunoraapuga xaM (MacanaH, gaBnar yHuTap KopxoHacu, gaBnar Myaccacacuga) HaMOëH ôynumu MyMKuH. EyHgaH Tam^apu, gaBnar opraHnapuga ^aonuaT KypcaryBHu ôapna ^y^aponap xaM gaBnar xroMaTHucu xucoSnaHMafigu. XoguMnapHuHr afipuMnapu öunaH MexHar mapTHOMacu Ty3unagu Ba ynapra HucSaraH gaBnar xroMaTHucu MaKOMu TarSuK этнпмaнgн; 5) gaBnar xu3Marara xaK Tynam gaBnar Grognera xucoSugaH aManra omupunumu. ^aBnar annaparu xapa^araapuHu Konnam, gaBnar xroMaTHunapu MexHarura xaK Tynam gaBnaT Grognera Tyrpucugaru KOHyHnapga Ha3apga TyTunagu.

ropuguK agaôuëTnapga gaBnaT хнзмaтннннr u^tumouh ^ofiganu Me^HaT ^aonuaTu cu^aTugaru TymyHnacugaH TamKapu, xyKyKufi uHCTuTyT cu^aTugaru TymyHnanapu x,aM ëpuTuG ôepunraH. Bat3u agaôuëTnapga gaBnar хнзмaтннннr MycTaKun xyKyK coxacu cu^aragaru TymyHnacuHu xaM ynpaTum MyMKuH. MacanaH, M.H.CTapunoB, gaBnaT xu3MaTu coxacuga ro3ara KenaguraH MyHOcaôaTnapHu TapTuGra conyBnu xyKyKufi HopManap "Xu3MaT xyKyKu" goupacuga SupnamraHnuruHu KypcaTagu [15]. YHuHr ^uKpuna, xu3Mar xyKyKu MycTaKun coxa ôynuô, y3uHuHr npegMeTura (gaBnaT xu3MaTu ^apaëHugaru

Scientific Journal Impact Factor

umuMoufi MyHocaSaTgap goupacura) Ba TapTuSra cogum ycygura (gaBgar-xoKuMuaT KypcaTMacura) эra. ^aBgar xu3Mara xyKyKufi uHcTmyraHuHr Ma3MyHuHu gaBgaTga ypHarugraH KoHyH xy^^argapu SegrugaS Sepagu. Arapga, gaBgaT xroMarura TaaggyKgu Kougagap Typgu KoHyH xy^^argapuga ^ofigamraH Sygca, yHu KoMngeKc uHcTmyr cu^aruga; gaBgaT xroMaru coxacugaru aKcapuaT HopMagap MatMypufi KoHyHHuguKga y3 u^ogacuHu TonraH Sygca, MatMypufi-xyKyKufi uHcTuTyT cu^aruga; arapga, gaBgaT xu3Marara TaaggyKgu Kougagap aroHa KoHyH xy^^ara goupacuga тнзнмgamтнpнgraн Sygca, MycTaKug coxa cu^aruga KypcaraS yTum MyMKuH.

Xygoca ypHuga, gaBgaT xu3Maraga npo^eccuoHagguK Ha^aKar Sup ^aoguaT goupacuga xapaKaT KugumHu, SagKu Ma3Kyp coxaga Terumgu SuguM Ba MagaKagapHu xaM TagaS этagн. OgaTga, gaBgaT xu3Maraga Sygum ëKu gaBgaT xu3MaTuga MatgyM Sup MaHcaSHu эraggam yHyH ogufi ëKu ypTa Maxcyc TatguMra, MatgyM Sup ^aoguaT coxacuga Terumgu um Ta^puSacura (cTa^ra) эra Sygum TagaS этнgagн. ByHgaH TamKapu, npo^eccuoHagguK TymyHHacu gaBgaT xroMara MyHocaSaTgapuHuHr yзgyкcнзgнrннн, atHu gaBgar-xoKuMuaT BaKogargapuHuHr gouMufi paBumga TatMuHgaHumuHu xaM aHrgaragu.

gaBgaT xroMaru TymyHHacuHu ^yH^uoHag MatHoga xaM oguS Kapam MyMKuH. OyH^uoHag MatHoga gaBgaT xu3Mara gaBgaT ^aoguaraHuHr, gaBgaT opraHgapu annaparuHuHr, MatMypufi-SomKapyB Ty3ugMagapu ^aoguaraHuHr agoxuga Typu xucoSgaHagu. Bu3HuHr ^uKpuMroHa, gaBgaT xнзмaтннgapннннr ^aoguara Typgu KypuHumgapga HaMoëH Sygumu MyMKuH.

> ^apMofium Sepum, TapTuSra cogum xapaKTepugaru BaKogargapHM aMagra omupum;

> SomKapyB Tu3uMuga xyKyKHuHr Typgu cySteKTgapura HucSaraH xyKyKufi-xoKuMuaT KypcaTMagapuHu aMagra omupum;

> ropucgu^uaBufi xapaKargapHu aMagra omupagugap, atHu ropuguK Ba ^ucMoHufi maxcgap xaMga SomKa cySteKTgapura HucSaraH gaBgaT Ma^ßypgoB HopagapuHu Kyggam;

> TamKugufi xapaKargapHu Ba Moggufi-TexHuK oпepaцнagapнн aMagra omupum;

> ^yKapogapHuHr xyKyKgapu Ba эpкннgнкgapннн Myxo$a3a Kugumra KaparugraH xapaKargapHu aMagra omupum.

XY.TOCA BA TAK^HO^AP

Scientific Journal Impact Factor

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Маликов Б. К. Источники и система международного спортивного права. УДЖТИ. "Олимпизм ва Олимпия таълими - соглом болани тарбиялашнинг омили" Республика илмий-амалий конференция Т.2016 76-77 б

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга энг асосий ва долзарб сиёсий, ижтимоий-иктисодий масалалар ва жамиятни демократик ривожлантириш буйича Мурожаатномаси. Тошкент. 2017 йил 22 декабрь.

3. Маликов Б. К. Таракдиёт ва хозирги дунёнинг мафкуравий манзараси. ЖиззахДПИ. "И. Каримов асарларида мамлакатимиз ёшлари хаётий позициясини шакллантириш ва таълим - тарбия масалалари" Республика илмий-амалий конференция Жиззах 2017. 284-286 б

4. Алехин А.П., Козлов Ю.М., Кармолицкий А.А. Административное право Российской Федерации. Москва, Зерцало, 1996, с.236.

5. Административное право. Под.ред. Ю.М.Козлова. Москва, 1973, с.136-

6. Алехин А.П., Козлов Ю.М., Кармолицкий А.А. Административное право Российской Федерации. Москва, Зерцало, 1996.

7. Россия Федерацияси, Беларусь Республикаси, Киргизистон Республикаси ва Козогистон Республикаси конун хужжатлари www.consultant.ru сайтидан олинган.

8. Дмитриев Ю.А., Полянский И.А., Трофимов Е.В. Административное право Российской Федерации: Учебник для юридических вузов. - Система ГАРАНТ, 2008.

9. Алехин А.П., Козлов Ю.М., Кармолицкий А.А. Административное право Российской Федерации. Москва, Зерцало, 1996

10. Масалан, каранг: Бахрах Д.Н. Государственная служба в Российской Федерации. Екатеринбург, 1995.

11. Маликов Б. К. Фукаролик жамиятини шакллантиришнинг тарихий Методи. SCIENCE, RESEARCH, DEVELOPMENT #33 # 2 Paris 29.09.2020. page.97

12. Маликов Б. К. Ёшлар фаоллигининг ортиб бориши - ижтимоий тараккиёт омили сифатида. innovation in the modern education system part 4 issue 1 march 2021 colletions of scientific works Washington, USA 25th March 2021. Page 648

137

Scientific Journal Impact Factor

13. ManHKOB E. AaBnar xroMaraHu TamKHn этнmнннг ^aHy6uH Kopea Ba CuHranyp Ta^pu6acH. "ILM SARCHASHMALARI" ilmiy-metodik jurnal Urganch - 2020. E.118

14. ManHKOB E. PuBO^naHraH xopu^HH MaMnaKaraapHuHr gaBnar xroMaraapuga KaTeropuanamTHpurn Ta^pu6anapu. UzACADEMIA ILMIY-USLUBIY JURNALI ISSN (E) - 2181 - 1334 VOL 2, ISSUE 1 (12), MARCH 2021 PART - 1 6eT.97

15. ManuKOB E. Y36eKHCTOHga gaBnar xroMaraHu Tapra6ra conumgaru MyaMMonap. THE journal of academic research in educational sciences issn 21811385 volume 2, issue 2 february 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.