Научная статья на тему 'ДАВЛАТ БОШҚАРУВИДА ПАРЛАМЕНТ ИНСТИТУТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИДА ПАРЛАМЕНТ ИНСТИТУТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
парламент / давлат бошқаруви / давлат бошқаруви функциялари / парламент назорати / суверенитет. / parliament / public administration / functions of public administration / parliamentary control / sovereignty.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Эшбеков, Дурбек Шерали Ўғли

Мақолада давлат бошқарувининг алоҳида тизими бўлган парламентаризм масалалари тузилмавий ва функционал жиҳатдан ҳокимиятлар бўлиниши, қонун устуворлиги ҳамда парламентнинг етакчи роли билан халқ тўлиқ ҳокимлигини конституциявий мустаҳкамлашни амалга ошириш тамойилларига асосланади. Таъкидлаш жоизки, аксарият замонавий давлатларнинг халқ суверенитети назариясига асосланган давлат ҳокимиятини амалга оширишнинг конституциявий механизмида парламентнинг ўрни ва аҳамияти мазкур олий вакиллик коллегиал органлари фаолиятининг қонунчилик асосларида ўз ифодасини топган. Қонунчилик базасининг ривожланиши парламент ҳуқуқининг шаклланишига олиб келади. Шундай қилиб, парламентаризм бугунги кунда қонун чиқарувчи ҳокимиятнинг мураккаб тузилмаси, кўп функцияли қуйи тизими ва тармоқланган сиёсий тизимнинг таркибий қисми ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INSTITUTE OF PARLIAMENT IN STATE ADMINISTRATION PLACE AND SIGNIFICANCE

In the article, the issues of parliamentarism, a separate system of state administration, are based on the principles of structural and functional separation of powers, the rule of law, and the constitutional strengthening of the people's full power with the leading role of the parliament. It should be noted that the role and importance of parliament in the constitutional mechanism of state power implementation based on the theory of people's sovereignty of most modern states is expressed in the legal basis of the activities of these higher representative collegial bodies. The development of the legislative framework leads to the formation of parliamentary law. Thus, parliamentarianism today is a complex structure of legislative power, a multifunctional subsystem and a component of a branched political system.

Текст научной работы на тему «ДАВЛАТ БОШҚАРУВИДА ПАРЛАМЕНТ ИНСТИТУТИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

ДАВЛАТ БОШ^АРУВИДА ПАРЛАМЕНТ ИНСТИТУТИНИНГ

УРНИ ВА АХДМИЯТИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11643078

Эшбеков Дурбек Шерали ртли УзДЖТУ таянч докторанти (PhD) E-mail: d.eshbekov@mail.ru Тел: 946733204

АННОТАЦИЯ

Мацолада давлат бошцарувининг алоуида тизими булган парламентаризм масалалари тузилмавий ва функционал жщатдан уокимиятлар булиниши, цонун устуворлиги уамда парламентнинг етакчи роли билан халц тулиц уокимлигини конституциявий мустаукамлашни амалга ошириш тамойилларига асосланади. Таъкидлаш жоизки, аксарият замонавий давлатларнинг халц суверенитети назариясига асосланган давлат уокимиятини амалга оширишнинг конституциявий механизмида парламентнинг урни ва ауамияти мазкур олий вакиллик коллегиал органлари фаолиятининг цонунчилик асосларида уз ифодасини топган. Цонунчилик базасининг ривожланиши парламент ууцуцининг шаклланишига олиб келади. Шундай цилиб, парламентаризм бугунги кунда цонун чицарувчи уокимиятнинг мураккаб тузилмаси, куп функцияли цуйи тизими ва тармоцланган сиёсий тизимнинг таркибий цисми уисобланади.

Калит сузлар: парламент, давлат бошцаруви, давлат бошцаруви функциялари, парламент назорати, суверенитет.

ИНСТИТУТ ПАРЛАМЕНТА В ГОСУДАРСТВЕННОМ УПРАВЛЕНИИ МЕСТО И ЗНАЧЕНИЕ

АННОТАЦИЯ

В статье вопросы парламентаризма - отдельной системы государственного управления - основаны на принципах структурного и функционального разделения властей, верховенства закона, конституционного закрепления полноты народной власти при ведущей роли парламента. Следует отметить, что роль и значение парламента в конституционном механизме реализации государственной власти, основанном на теории народного суверенитета большинства современных государств, выражается в правовой основе деятельности этих высших представительных коллегиальных органов. Развитие законодательной базы приводит к формированию парламентского

права. Таким образом, парламентаризм сегодня представляет собой сложную структуру законодательной власти, многофункциональную подсистему и компонент разветвленной политической системы.

Ключевые слова: парламент, государственное управление, функции государственного управления, парламентский контроль, суверенитет.

INSTITUTE OF PARLIAMENT IN STATE ADMINISTRATION PLACE AND SIGNIFICANCE

ABSTRACT

In the article, the issues of parliamentarism, a separate system of state administration, are based on the principles of structural and functional separation of powers, the rule of law, and the constitutional strengthening of the people's full power with the leading role of the parliament. It should be noted that the role and importance of parliament in the constitutional mechanism of state power implementation based on the theory ofpeople's sovereignty of most modern states is expressed in the legal basis of the activities of these higher representative collegial bodies. The development of the legislative framework leads to the formation of parliamentary law. Thus, parliamentarianism today is a complex structure of legislative power, a multifunctional subsystem and a component of a branched political system.

Key words: parliament, public administration, functions of public administration, parliamentary control, sovereignty.

КИРИШ

Давлат хокимияти тизимида конун чикарувчи орган сиёсий манфаатларни амалга ошириш воситасига айланмокда. Парламентаризм конституциявий амалиётининг ривожланиши натижасида жахон мамлакатлари амалиётида хукуматни шакллантириш, унда парламентнинг иштирокини кучайтириш, парламент назоратининг янги шакл ва услубларини ишлаб чикиш оркали хукумат фаолияти устидан самарали назорат урнатиш, парламент олдида хукуматнинг жавобгарлиги кучайиб бориши хамда парламент ва хукумат муносабатларининг хукукий табиати узгариши билан боглик жараёнларга мухим илмий-амалий ахамият тадкикот йуналиши сифатида алохида эътибор каратилмокда.

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТА^ЛИЛИ

Президентмиз Шавкат Мирзиёевнинг парламентимиз хакидаги "Парламетимиз жамиятда хукукий маданиятни юксалтириш буйича янги Миллий дастурни яратишда бош-кош булиши максадга мувофик, деб

хисоблайман" [1] деб айтган фикирлари парламентнинг нафакат конун ижодкорлигида балки давлатимизда олиб борилаётган кенг куламли ислохотларнинг ташаббускори хам эканлигини билдиради.

Маълумки, "парламент" сузи кадимги французча "parlement" сузидан келиб чиккан булиб, сузма-суз таржимаси "сузлаш жойи" демакдир. Парламент "фикрни ифодалаш ва шу оркали давлат сиёсатига таъсир утказиш жойи булиб келган" [2].

Давлат хокимияти (давлат бошкаруви) - давлат органлари фаолиятининг конун хужжатларида белгиланган шакл ва усуллар оркали амалга ошириладиган хамда жамиятда демократик режим яратишга, инсон хукук ва эркинликларини химоя килишга, алохида ижтимоий муносабатлар тизими фукаро ва самарали давлат бошкаруви ва назоратини таъминлашга каратилган. Бу ижтимоий муносабатларга таъсир килишнинг узига хос максадлари, функциялари ва хукукий воситаларига эга булган давлатнинг кучи. Давлатнинг хилма-хил ва куп сонли функциялари хам махсус давлат органларининг мавжудлиги, хам улар жамиятга, давлатнинг узига, фаровонлиги ва хавфсизлиги давлат фаолиятининг асосий максади булган фукароларга таъсир курсатишнинг махсус шакллари ва усуллари билан белгиланади.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Давлат бошкарув шаклини аниклаш мезонларидан бири сифатида парламентнинг конунчилик ваколатлари хорижий мамлакатлар конституциявий хукукида конунчилик компетенцияси буйича куйидаги уч турга булинади:

1) мутлак аник - конун кабул килиниши мумкин булган масалалар доираси чегараланмаган давлатлар (Буюк Британия, Греция, Польша); 2) нисбатан чекланган - коида тарикасида, федерация субъектлари ёки автоном бирликларнинг конунчилик ваколати мавжудлиги (А^Ш, Х,индистон, Испания);

мутлак чекланган - конституцияда конунчилик ваколати масалалари доираси катьий белгиланган (Франция, Португалия) [3].

Маълумки, замонавий парламент бир вактнинг узида шаклланмаган, у долзарб ижтимоий муносабатлардан келиб чикади ва узига хос мослашувчанлиги билан ажралиб туради, узига хос ривожланиш боскичлари ва миллий тусларига эга. Парламент сиёсатшуносликка давлат хокимиятининг бир жихатини, яъни конун чикарувчи функциясини акс эттирувчи ва шу оркали жамиятда хокимиятлар булинишини урнатувчи тушунча сифатида кириб келди. Бинобарин, давлат хокимияти сирининг очилиши давлат конунлари кабул килинишидан олдин эркин сузлаш, далилларни ва карши далилларни омма

олдидa Myx^aMa кидиш хукукини TaH одиш оркaли дaвдaт бошкaрyвидa 6утун бир инкидобни aнгдaтaрди.

Шyндaй кидиб, пaрдaментaризмни шaхсий xaётдaн жaмоaт хдётига утишнинг тaрихий шaкди сифaтидa куриб чикиш мумкин, яъни, сиёсий субъект Ba кучсиз шaхсни сиёсий хукукгарга, биринчи нaвбaтдa жaмиятдa хокимиятни тaнлaш хукукига эгa инсон фyкaросигa aйлaнтириш жaрaёни сифaтидa кaрaлaди.

ТАХДИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Нaзaрий нyктaи нaзaрдaн пaрлaментaризмни уч жиxaтдa куриб чикиш мумкин:

1) пaрлaментнинг институт сифaтидaги зaрyриятини Ba унинг ижтимоий вaзифaлaрини идмий aсослaш вaзифaсини бaжaрaдигaн FOявий-нaзaрий концепсия;

2) хокимияттар будиниши мaвжyд жaмиятдa вaкиллик Ba конун чикaрyвчи хокимиятнинг бирдигини yзидa мyжaссaм этгaн xaкикий сиёсий-хукукий институт;

3) пaрдaмент вaколaтини кенгaйтириш Ba пaрдaмент xyкyмaтини шaкллaнтиришнинг aлоxидa xодaти, яъни, aсдидa бу тyшyнчa ижро хокимиятининг мaъдyм бир турига нисбaтaн кyддaнидaди. (бу xолaт пaрдaментди респyбдикaгa хосдир).

Шу нукгаи нaзaргa кyрa, пaрдaментaризмнинг дaвдaт тузумининг бошкa тyрдaридaн aжрaлиб тyрaдигaн aсосий мезони пaрдaментнинг устундигидир. Фaкaт пaрлaмент устундиги шaроитидa пaрдaментaризм мaвжyд будиши мумкин Ba бу xоддa хокимиятнинг конун чи^рувчи Ba ижро этувчи тaрмокдaри yртaсидaги рaкобaт истисно килинaди. Ba фaкaт бу xодaтдa миддий дaрaжaдaги хaлк вaкиддaрининг бирдигини тaъминлaш мумкин.

Шyндaй кидиб, вaкиддик хокимиятни aмaлгa ошириш жaрaёнидa вaкиддик субъекттарининг мyносaбaтдaри оркaли куриб чикидaди. Мyaллифнинг фикричa, бу хyдосa нaфaкaт Bamrnrn хyсyсиятдaрини aникдaб берaди, бaлки, вaкиллик мехaнизми фaодиятининг мухим томонини ифодaлaйди, гaрчи уни тyгaтмaсa xaм.

Мaълyмки, пaрдaментaризмнинг тaрихий мухим вaзифaси хукмдор хокимиятини чекдaш Ba уни чекловчи мехaнизмдaрни ярaтиш эди. Хукмдорнинг aйрим кaрор Ba фaрмондaрини (янги соликтар, aрмиягa одиш Ba XOкaзо) пaрлaмент томонидaн мaжбyрий тaсдикдaниши шaрти, бyндaн кейин пaрдaмент томонидaн кaбyд кидинган конyндaрнинг хукмдор томонидaн мaжбyрий бaжaрилиши бунинг воситaси эди. Пaрдaментнинг чекловчи роди бидaн бир кaтордa унинг вaкиллик функцияси xaм aстa-секин ривожлaниб борди, мaнфaaтдaрни сиёсий ифодaлaш имконияти, кейин эсa умумий сaйдов

хукукини изчил урнатиш оркали вакиллик манфаатларининг ижтимоий базаси кенгайди.

Буржуа инкилобларидан кейин вужудга келган республика парламент тизимлари парламент суверенитети гоясини ва кисман амалиётини вужудга келтирди. Парламент суверенитети хакидаги таълимот классик парламентаризм мамлакати - Англияда ривожланган.

Англияда конституциявий монархия учта хокимиятнинг (кирол, Лордлар палатаси ва Жамоатлар палатаси) мавжудлигини назарда тутганлиги сабабли, уларнинг хар бири мухим ваколатларга эга эди, шунинг учун парламент суверенитети концепцияси бир-биридан фарк киладиган ваколатларни ягона хокимиятга бирлаштиришга каратилган олий куч эди. Уша даврдаги барча олдинги ва мавжуд суверенитет назариялари каби парламент назарияси хам суверенитетни давлатнинг хакикий кучи деб хисоблади. Хрзирги вактда Буюк Британия ва Шимолий Ирландия Бирлашган ^ироллиги парламенти Буюк Британия ва кироллик денгизи худудларида олий конун чикарувчи орган хисобланади. У Британия монархи томонидан бошкарилади, лекин унинг бир кисмидир. Парламент икки палатали булиб, Лордлар палатаси деб аталадиган юкори палатадан ва Жамоатлар палатаси деб аталадиган куйи палатадан иборат. Лордлар палатаси сайланмайди, лекин рухоний лордлар, вактинчалик лордлар (тенгдошлар) ва мурожаат лордларини уз ичига олади, уларнинг купчилиги уз хокимиятини парламентдан мерос килиб олади.

Парламент кадимги кироллик кенгашидан ривожланган. Назарий жихатдан, хокимият парламентдан эмас, балки парламентдаги кироличадан келади. Купинча факат парламентдаги киролича олий хокимият эканлиги айтилади, гарчи бу жуда зиддиятли баёнотдир. Хрзирда хокимият хам демократик йул билан сайланган Жамоатлар палатасидан келади; Жамиятда монарх вакиллик килувчи шахс сифатида каралади ва Лордлар палатасининг ваколатлари сезиларли даражада чекланган.

Британия парламенти купинча "барча парламентларнинг онаси" деб номланади, чунки куплаб мамлакатларнинг конун чикарувчи органлари, айникса, Британия Хдмдустлигига аъзо мамлакатлар унинг моделида яратилган. Аммо Британия парламенти энг кадимги эмас, хеч булмаганда Исландия парламентидан кейин иккинчи уринда туради [3].

Уз назариясида Ж.Ж. Руссо конун чикарувчи хокимият билан бир каторда ижро этувчи хокимиятни хам ажратиб туради, унинг фикрича, конун чикарувчи ёки суверен сифатида бутун жамиятга тегишли булиши мумкин эмас. ^онун чикарувчи суверен булиб, унинг барча харакатлари факат конунлар булиши мумкин булганлиги сабабли, ижро этувчи хокимият хукуматга тегишли булиб,

у факат конун булмаган хусусий актларда ифодаланади. "Ижтимоий шартнома" муаллифи сифатида у хукуматни хеч кандай тарзда суверен билан аралаштириб юбормаслик кераклигини алохида таъкидлади: бу факат унинг иродасини бажарувчидир. Шундай килиб, у суверен ва хукумат уртасида кескин чегара чизади [4].

Хукуматни ташкил этиш усулини аниклаш учун Ж.Ж. Руссо бошкарувнинг учта шакли хакидаги таълимотни ишлаб чикди, уни демократия, аристократия ва монархия деб атайди. Ижтимоий шартнома муаллифининг фикрича, демократик хукумат барча фукаролардан, аристократик хукумат оз сонли фукаролардан, монархия хукумати эса бир кишидан иборат. Айнан шу тор маънода Руссо "демократия" тушунчасидан фойдаланади. Ва бундай хукуматга эга булган давлатда суверен ва хукумат бир-биридан ажралмас ва аслида давлатда бундай хукумат мавжуд эмаслиги сабабли, у демократик хукуматга кескин карши чикади ва демократия: "Агар биз бу атамани аник маъносида олсак, хакикий демократия хеч качон мавжуд булмаган ва булмайди" (уша эрда) хакикатни амалга ошириш имкониятига шубха килади.

Бошка бошкарув шаклларига келсак - аристократик ва монархия, демак, унинг фикрича, бу куплаб омилларга боглик булиши мумкин. Факат бир нарса мухим - хукумат уз манфаатларидан эмас, купчиликнинг манфаатларидан келиб чикиб иш тутиши керак. Аслида, бу аристократияда яхширок эришилади. Монархияда хусусий ирода бошка барча иродаларни осонгина хукмронлик килади ва шунинг учун республикани деспотизмга айлантириш имконияти жуда катта. Мутафаккир хокимиятнинг бир шахсга ёки бир гурух шахсларга утиши мумкинлигини алохида таъкидлади, лекин умумий ирода эмас.

Колаверса, халк йигилиб, бир пайтлар давлат тузумини урнатиши, конунлар тупламини санкциялаши ёки доимий хукумат урнатиши етарли эмас. Учрашувларнинг маълум бир даврийлиги зарур: маълум бир кунда одамлар конунга мувофик чакирилиши ва бунинг учун хеч кандай расмиятчилик булмаслиги керак. Халк суверен орган сифатида йигилгач, хукуматнинг барча юрисдикцияси тухтайди. Суверен хокимиятни тортиб олишнинг олдини олиш учун Хукумат ваколатига эга булса, бундай йигилиш икки масала буйича овоз бериш билан бошланади: биринчиси - "Мавжуд бошкарув шаклини саклаб колиш суверен учун маъкулми?", иккинчиси - "Халк хукуматни хозир ишониб топширилганлар кулига топшириши маъкулми?"

Унинг ижтимоий шартнома ва халк суверенитети хакидаги таълимотига кура, олий хокимият халкка тегишли. Халкнинг устунлиги ижтимоий шартнома оркали табиий конунга асосланади. Бинобарин, ташкил этилиши конунлар билан тартибга солинадиган ижро этувчи хокимиятдан фаркли уларок, олий

хокимият фаолиятини позитив хукук билан чеклаб булмайди. Амалда

халк суверенитети тамойили узининг асосий конунларида (расмий хукукий нуктаи назардан) эркинлик, адолат ва демократия тамойилларини эълон киладиган ва мустахкамловчи хар кандай давлатнинг узига хос хусусиятига айланади. Шаклланиш, малака, парламентлар фаолияти ва уларнинг иккинчи палаталари, бошка нарсалар катори, халк суверенитети назариясига асосланади. ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР.

Хулоса килиш мумкинки, замонавий парламент - узининг мустакил позициясига эга булган, факат парламент фаолияти билан шугулланувчи аъзолари (депутат ва сенаторлар) парламент фракциялари мавжуд булган хамда олий юридик кучга эга булган энг мухим ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи конунларни кабул килишда монопол хукукга эга органдир.

Кейинчалик парламентаризмнинг мохияти мансубликда намоён булди. Олий хокимият парламенти, парламент суверенитети гоясида Парламентаризмнинг мазмун-мохияти хукумат тизимининг парламент олдидаги хисобдорлиги ва хукуматларнинг парламент олдидаги масъулиятида хам намоён булади. Хркимият таксимоти тизимида парламентаризмнинг мохияти парламентга конституция билан кафолатланган хокимият ваколатларини амалга ошириш сифатида намоён булади, парламент эса хокимиятнинг бошка институтларининг худди шундай конституциявий кафолатлари билан хисоблашишга мажбур. Хркимият таксимоти тизимида парламент хокимияти хам бутун бир мувозанат тизими ва чеклаш механизмлари билан чегараланади. Парламентнинг конун чикарувчи ваколатлари конституциявий суд назорати остида булиб, у конституциявий нормаларнинг мувофиклик назоратини таъминлайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Шавкат Мирзиёев. Конун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш - юрт тарккиёти ва халк фаровонлигининг гарови. Тошкент -«Узбекистон»-2017.-10 б.

2. Кудратхужаев Ш.Т. Узбекистонда профессионал парламент тизимининг сиёсий институт сифатида шаклланиши ва ривожланиши истикболлари. -Tashkent: 2005. - Б. 16.

3. Х.С.Хайитов, Э.ОДодиров. Парламент ва хукуматнинг узаро муносабатлари: киёсий-хукукий тахлил. - Tashkent: 2015. - Б. 16.

4. Парламент Великобритании. https://ru.wikipedia.org/wiki/ Парламент_Великобритании 2020.

5. Жан-Жак Руссо Трактаты. - Москва:1969.

6. Шж^т Mирзиёев. Эркин Ba фaровон, демокрaтик Узбекистон дaвдaтини биргaликдa бaрпо этaмиз Тошкент - «Узбекистон» - 2016

7. «Сиёсий пaртиялaр тyFрисидa» Узбекистон Респyбдикaсининг 1996 йид 26 детабрь конуни // Узбекистон Респубдитаси Одий Maждисининг axборотномaси. - 1997

8. Mирaкyлов М. Пaрлaмент Ba жaмоaтчидик нaзорaти: унинг мохияти Ba axaмияти // Huquq va burch. - 2006.- №2. - Б.28.

9. ^онун xyжжaтлaри мaълyмотлaри миддий бaзaси - www.lex.uz, 03.03.2020 й., 06/20/5953/0246-сон.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.