Научная статья на тему 'ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ИНСТИТУТИНИНГ РЕТРОСПЕКТИВ ТАҲЛИЛИ'

ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ИНСТИТУТИНИНГ РЕТРОСПЕКТИВ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Дастлабки эшитув тарихи / қадимги (антик давр) / ривожланиш босқичлари / ўрта асрлар / замонавий ҳуқуқий тизимлар ривожланиши / суд ажрими / судья / низом. / History of preliminary hearings / ancient (classical) period / stages of development / Middle Ages / development of modern legal systems / judicial decision / judge / regulations.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — С Н. Эсаналиев

Мақолада жиноят ишларини дастлабки эшитув босқичи сифатида кўриб чиқишнинг тарихи, унинг ривожланиш босқичлари, шу жумладан қадимги (антик давр), ўрта асрлар ҳамда замонавий ҳуқуқий тизимлар ривожланишидадастлабки эшитув ўтказиш тартиб-таомиллари, унинг асосий элементлари, бу борада олимларнинг қарашлари илгари сурилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RETROSPECTIVE ANALYSIS OF A PRIMARY HEARING INSTITUTION

The article examines the history of preliminary hearings in criminal cases, the stages of their development, including the ancient (classical) period, the Middle Ages, and modern legal systems. It discusses the procedures and elements of conducting preliminary hearings at various stages of legal development, as well as the perspectives of scholars on this issue.

Текст научной работы на тему «ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ИНСТИТУТИНИНГ РЕТРОСПЕКТИВ ТАҲЛИЛИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

i V

Уг\гл

Я-,. ' I г [■■

I " Ï yj

ч i 'JmH

LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES

à^A «..l в®.!»»»»""

RETROSPECTIVE ANALYSIS OF A PRIMARY HEARING

INSTITUTION Esanaliyev S.N.

Law Enforcement Academy independent researcher https://doi.org/10.5281/zenodo.13833205

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 18th September 2024 Accepted: 23th September 2024 Online: 24th September 2024

KEYWORDS History of preliminary hearings, ancient (classical) period, stages of development, Middle Ages, development of modern legal systems, judicial decision, judge, regulations.

The article examines the history of preliminary hearings in criminal cases, the stages of their development, including the ancient (classical) period, the Middle Ages, and modern legal systems. It discusses the procedures and elements of conducting preliminary hearings at various stages of legal development, as well as the perspectives of scholars on this issue.

ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ИНСТИТУТИНИНГ РЕТРОСПЕКТИВ ТАХ,ЛИЛИ

С.Н.Эсаналиев

Ху;ук;ни мухрфаза ;илиш Академияси муста;ил изланувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.13833205

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 18th September 2024 Accepted: 23th September 2024 Online: 24th September 2024 KEYWORDS

Дастлабки цадимги

эшитув (антик

тарихи, давр),

ривожланиш урта асрлар, хуцуций ривожланиши, судья, низом.

босцичлари, замонавий тизимлар суд ажрими,

Мацолада жиноят ишларини дастлабки эшитув босцичи сифатида куриб чицишнинг тарихи, унинг ривожланиш босцичлари, шу жумладан цадимги (антик давр),урта асрлар хамда замонавий хукуций тизимлар ривожланишида дастлабки эшитув утказиш тартиб-таомиллари, унинг асосий элементлари, бу борада олимларнинг царашлари илгари сурилган.

Узбекистон Республикаси Президентининг 02.03.2020 йилдаги ПФ-5953-сонли1 Фармони билан тасди;ланган "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича х,аракатлар стратегиясини "Илм,

1 Узбекистон Республикаси Президентининг "2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича даракатлар стратегиясини "Илм, маърифат ва ра;амли и;тисодиётни ривожлантириш йили"да амалга оширишга оид давлат дастури тугрисида"ги ПФ-5953-сонли Фармони. [Электрон ресурс], ;аралган ва;ти 29.05.2024 йил.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

маърифат ва рацамли ицтисодиёт йили"да амалга оширишга доир давлат дастури"нинг 45-бандига кура, Жиноят ишини судда куриш учун тайинлаш босцичига "дастлабки эшитув" институтини жорий этиш назарда тутилди.

Узбекистон Республикасининг 18.02.2021 йилдаги "Жиноят х,амда Жиноят -процессуал кодексларига узгартиш ва цушимчалар киритиш тугрисида"ги УР^-675-сонли К^онунига асосан Жиноят-процессуал кодексига дастлабки эшитув босцичи киритилди2. Жиноят-процессуал кодексига дастлабки эшитув босцичи киритилгандан сунг ушбу босцичда жиноят ишини тухтатиш, тугатиш, бирлаштириш (ажратиш), прокурорга юбориш, номацбул далилларни ишдан чицариб ташлаш асослари белгиланди.

Муцаддам судья томонидан жиноят ишлари цабул цилиб олингач, тайёрлов босцичида тарафлар иштирокисиз тегишли ажримлардан бирини чицарилган булса, эндиликда етарли асослар мавжуд булган холларда жиноят ишлари дастлабки эшитув тарзида тарафлар иштирокида (айбланувчи, химоячи, прокурор, гувохлар) куриб чицилмоцда.

Жиноят-процессуал хуцуци назариясига кура, дастлабки эшитув институтининг пайдо булиш сабаблари бир цатор омилларга бориб тацалади. Бу борада илмий манбаларда турлича царашларни илгари сурилган.

Олимлар А.В. Смирнов3 х,амда Г.Ф. Поленов4 "дастлабки эшитув жиноий судловда айбланувчининг хукуцларини щмоя цилиш мацсадида жорий этилган" деб таъкидласа, В.Л.Грин "дастлабки эшитувнинг пайдо булиш сабабларидан яна бири процессуал камчиликларни аницлаш ва бартараф этиш"5, Г.Ф. Поленов "дастлабки эшитув жиноий процессуал цонунчиликни мукаммаллаштириш учун жорий этилган"6 деб таъкидлаган. Юцорида билдирилган фикрларни асослаш мацсадида ушбу босцичнинг тарихий босцичларига тухтатиб утишни жоиз деб биламиз. Бу борада хуцуцшунос олимлар мазкур босцични турли даврларга булиб тах,лил цилганлар.

Олимлар Р.Хардинг7, П.Розен8 х,амда Дж.Томас9 дастлабки эшитув тарихини турт асосий даврга яъни цадимги жамиятлар даври (ибтидоий босцичлар),урта асрлар даври (инквизиция жараёнлари), ренессанс ва янги давр (хуцуц ислохотлари), уозирги замон (мустахкам хуцуций тизимлар)га булиб урганган.

Олимлар А.Кэррол10 хамда М.Флинн11 дастлабки эшитувнинг тарихий ривожланишини уч асосий даврга яъни цадимги ва урта асрлар даври (инквизиция

2 Узбекистон Республикасининг 18.02.2021 йилдаги "Жиноят х,амда Жиноят-процессуал кодексларига узгартиш ва кушимчалар киритиш туррисида"ги УРК-675-сонли Конуни. [Электрон ресурс], каралган вак;ти 17.05.2024 йил.

3 А.В. Смирнов, "Теория и практика предварительного слушания", 2020, 89 ст.

4 Г.Ф. Поленов, "Уголовный процесс", 2018, 125 с.

5 В.Л. Грин, "Уголовный процесс и предварительное слушание", 2021, стр 178.

6 Г.Ф. Поленов, "Уголовный процесс", 2018, стр 125.

7 Harding, R., Medieval Justice: A History of Criminal Law and Procedure, 2015, p. 87.

8 Rosen, P., The Origins of Criminal Procedure: A Historical Analysis, 2010, p. 45.

9 Thomas, J., The Evolution of Criminal Justice in the Renaissance, 2018, p. 122.

10 Carroll, A., Modern Criminal Procedure: Principles and Practices, 2021, p. 203.

11 Flynn, M., International Standards in Criminal Justice, 2019, p. 167.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жараёнлари), янги давр (хукук ислохотлари ва янги конунлар), замонавий давр (мустахкам хукукий тизимлар ва халкаро стандартлар)га булиб урганган.

Олимлар С.Р.Миллер12 Дж.К.Стивенс13, Л.П.Хансен14 А.Т.Уотсон15, М.Э.Гудман16 узларининг тадкикот ишларида дастлабки эшитувнинг ривожланишини беш давр яъни, антик давр (кадимги рим ва юнон хукук тизимлари),урта асрлар (инквизиция ва канон хукуки), янги замон (ренессанс ва мустахкам хукукий тизимлар), модерн замон (индустриализация ва хукукий модернизация), уозирги замон (халкаро стандартлар ва инсон хукуклари)га булиб урганган.

Фикримизда, юкорида курсатилган илмий манбалардан келиб чиккан холда, дастлабки эшитувнинг тарихий ривожланиш боскичларини цадимги, урта ва замонавий даврларга булиб урганишни жоиз деб биламиз. Сабаби, юкорида курсатилган олимларнинг мазкур боскични даврлашлари уша вактдаги хукук тизимидаги узгаришлар, ислохотлар ва халкаро стандартлар асосида шаклланган дейиш мумкин. Тарихда дастлабки эшитув боскичининг элементлари турли даврларда хамда турли хукукий тизимларда хар хил номлар билан аталиб келинган булсада, унинг фундаментал асослари бир бирига ухшашлигини курамиз.

Масалан, "Diligentia" (Дифферент текширув) - Рим империясининг илк даврлари17, "Anakrisis" (Анакризис) - Кадимги Юнонистонда18, "Inquisitio" (Инквизиция) - урта асрларда19, "Qadi's Inquiry" (Козининг сурови) - ислом давлатларида IX-XIII асрларда20 "Sessio" (Сессия) - умумий Европада21, "Maleficia" (Жиноят сурови) - урта асрларда Итальян шахарларида22, "Officium" (Офис текшируви) - умумий Европада XII-XVI асрларда23, "Fama Clamosa" (Шов-шувли гап-суз) - урта асрлар Европасида24, "Monitory Process" (Огохлантириш жараёни) - Испанияда XVI асрда25, "Ad Probationes" (Далилларга асосланиш) - Рим ва Византияда26, "Instructio" (Инструктаж) - Италияда XV-XVI асрларда27, "Examen" (Сурок) - Испанияда XVII асрда28, "Ordinary Process" (Оддий

12 Miller, S. R., The Historical Development of Criminal Procedures, 2016, p. 89.

13 Stevens, J. K., A Comparative History of Criminal Justice, 2017, p. 146.

14 Hansen, L. P., The Development of Judicial Procedures: A Historical Perspective, 2019, p. 211.

15 Watson, A. T., Criminal Justice Evolution: From Ancient to Modern Times, 2020, p. 178.

16 Goodman, M. E., Judicial Reform and Criminal Procedure, 2021, p. 198.

17 Frier, Bruce W. (1985). "The Rise of the Roman Jurists: Studies in Cicero's Pro Caecina." Princeton University Press, pp. 45-50.

18 MacDowell, Douglas M. (1978). "The Law in Classical Athens." Cornell University Press, pp. 60-65.

19 Langbein, John H. (1974). "Prosecuting Crime in the Renaissance: England, Germany, France." Harvard University Press, pp. 39-45.

20 Powers, David S. (1989). "Studies in Qur'an and Hadith: The Formation of the Islamic Law of Inheritance." University of California Press, pp. 78-83.

21 Thomas, Joseph D. (2002). "European Legal History: A Cultural and Political Perspective." University of Chicago Press, pp. 223-228.

22 Hyde, J. K. (1973). "Society and Politics in Medieval Italy." St. Martin's Press, pp. 201-208.

23 Peters, Edward. (1985). "Torture." Basil Blackwell, pp. 65-71.

24 Bossy, John. (1985). "Christianity in the West, 1400-1700" Oxford University Press, pp. 134-139.

25 Lea, Henry Charles. (1906). "A History of the Inquisition of Spain" Macmillan, pp. 94-97.

26 Kaser, Max (1968). "Roman Private Law" University of Oxford Press, pp. 203-210.

27 Vianello, Mario (1968). "The Evolution of Italian Criminal Procedure." Comparative Studies in Society and History, Vol. 10, No. 1, pp. 78-86.

28 Kagan, Richard L. (1981). "Lawsuits and Litigants in Castile, 1500-1700". University of North Carolina Press, pp. 91-98.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жараён) - Шотландияда XV-XVIII асрларда29, "Interrogatoire Préliminaire" (Дастлабки сурок) - Францияда XVII-XVIII асрлар30, "Inquisitorial Hearing" (Инквизитор эшитув) -Германияда XVII-XVIII асрлар31, "Voruntersuchung" (Предварительное следствие) - Россия ва Германияда XIX асрларда32, "Indictment Hearing" (Айблов эшитуви) - Британия XIX асрда33, "Preliminary Inquiry" ёки "Preliminary Hearing" (Дастлабки эшитув) - Буюк Британия ва АКШда XIX асрдан буён34, "Pre-Trial" (Судгача жараён) - замонавий давр35, "Rogatory Inquiry" (Рогаторий текширув) - Францияда XVIII-XIX асрларда36 "Bail Hearing" (Камокка олиш эшитуви) - АКШда ва Буюк Британияда XIX асрдан буён37, "Enquête" (Текширув) - Францияда XIX аср38, "Instruction" (Инструктаж) - Германияда XIX аср39, "Preliminary Examination" (Дастлабки текширув) - АКШда XIX-XX асрлар40, Рим Империясида "Cognitio" (Текширув)41 каби номлар билан аталган.

Фикримизча, дастлабки эшитув боскичи ва унинг вазифалари вакт утиши билан узгариб келинган. Мазкур боскичнинг турли даврлардаги узига хос жихатлари ва ахамиятини илмий манбалар мисолида тах,лил киламиз.

КДдимги (антик) давр. Дастлабки эшитув боскичининг илк куринишлари кадимги Римда мавжуд булган. Яъни, ушбу боскичда судьялар томонидан далилларни туплаш ва текшириш ишлари амалга оширилган. Масалан, "Кадимги Римда дастлабки эшитув боскичининг илк намуналари "in iure" (юрисдикция боскичи) деб аталган"42. Бу боскичда даъвогар ва жавобгар судья (магистрат) олдига келиб, уз даъволари ва эътирозларини баён этган. Судья (магистрат) бу боскичда ишнинг хукукий асосларини текшириб, унинг судга ярокли ёки йуклигини аниклаган. Агар иш судга куришга ярокли деб топилса, унда магистрат ишни "apud iudicem" (хакикий суд жараёни) боскичига утказган. Айни ушбу боскичда ишлар мустакил судья (iudex) томонидан куриб чикилган. "In iure" (юрисдикция боскичи)43 боскичини утказиш судья (магистрат)нинг асосий

29 Walker, David M. (1976). "A Legal History of Scotland". Butterworths, pp. 321-327.

30 Salmon, Marylynn. (1986). "Women and the Law of Property in Early America" University of North Carolina Press, pp. 112-115.

31 Radding, Charles M., and Ciaran, L. Anderson. (2003). "Medieval Law in Context: The Growth of Legal Consciousness from Magna Carta to the Peasants' Revolt." Manchester University Press, pp. 102-109.

32 Зимин, Александр Алексеевич. (1972). "Право и суд в Московской Руси." Издательство МГУ, стр. 102-109.

33 Cornish, W.R., & Clark, G. de N. (1989). "Law and Society in England: 1750-1950." Oxford University Press, pp. 111-116.

34 Baker, John H. (1990). "An Introduction to English Legal History." Butterworths, pp. 584-589.

35 Hodgson, Jacqueline. (2005). "The Police, the Prosecutor and the Judge: The Creation and Transformation of the Pre-Trial Process in Britain and France" British Journal of Criminology, Vol. 45, No. 3, pp. 377-379.

36 Halpérin, Jean-Louis. (1996). "The Civil Code and the Code of Criminal Instruction." Cambridge University Press, pp. 85-91.

37 Feeley, Malcolm M. (1979). "The Process is the Punishment: Handling Cases in a Lower Criminal Court." Russell Sage Foundation, pp. 72-78.

38 Brissaud, Jean. (1912). "A History of French Public Law." Little, Brown and Company, pp. 335-342.

39 Merryman, John H. (1985). "The Civil Law Tradition: An Introduction to the Legal Systems of Western Europe and Latin America." Stanford University Press, pp. 143-148.

40 Alschuler, Albert W. (1975). "The Defense Attorney's Role in Plea Bargaining." Yale Law Journal, Vol. 84, No. 6, pp. 1175-1191.

41 Crook, John A. (1967). "Law and Life of Rome: 90 BC-AD 212." Cornell University Press, pp. 108-114.

42 Frier, Bruce W. (1985). "The Rise of the Roman Jurists: Studies in Cicero's Pro Caecina." Princeton University Press, pp. 45-50.

43 Honoré, Tony. (1977). "Emperors and Lawyers." Oxford University Press, pp. 87-93.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

вазифаси булиб, у ишни судга киритиш ёки киритмаслик масаласини х,ал ;илган. Бу бос;ичда судья (магистрат) тарафларнинг даъволарини ху;у;ий жих,атдан бах,олаган.

Бош;а манбаларда44 Кадимги Римда "In iure" бос;ичида судья (магистрат) ишнинг хукук;ий муаммоларини текшириб, жиноят ишини судда куриб чи;ишнинг ;анчалик мух,им ёки мух,им эмаслиги ани;ланган. Агар судья (магистрат) ишни судда куриб чи;ишга яро;ли деб топса, иш кейинги бос;ичга, яъни "apud iudicem" бос;ичига утказилган. Бу бос;ич уша ва;тларда ишнинг куриб чи;илиши учун тайёргарлик бос;ичи х,исобланган. "In iure" бос;ичида тарафларнинг даъволари тинглангани, ишнинг хукук;ий асослари текширганлиги, ишни судга киритиш ёки киритмаслик х,а;ида ;арорлар ;абул ;илганлиги баён ;илинган45. Яъни, дастлабки эшитув бос;ичи ;адимги Римда хукук;ий жараённинг мух,им ;исми булган ва ишнинг судда куриш даражасини ани;лашда филтр вазифасини утаган.

Яна бош;а манбаларда "In iure" бос;ичи суд жараёнининг дастлабки бос;ичи сифатида судья (магистрат) тарафларнинг даъволарини тинглаб, ишнинг ху;у;ий жих,атларини бах,олаганлиги баён ;илинган46. Дастлабки эшитув бос;ичининг илк наънумалари антик классик Рим даврига бориб та;алиши47, уша ва;тда жиноят процессининг биринчи бос;ичида суд тартибида айбланувчининг номини ;абул ;илиш билан якунланган булса (in jure in judicio), иккинчи бос;ичда судда иш юритишда айбланувчи судга топширилган деб х,исобланган (nominis receptio)48. Мазкур даврда судья ишни тули; мух,окамага утказишдан олдин айбловни асосли ёки асоссиз эканлигини текшириб курган.

Шу жумладан, Кадимги Юнонистон ху;у;ий тизимларида х,ам дастлабки эшитув бос;ичининг илк намуналари мавжуд булиб, бу бос;ичда далилларни туплаш ва тах,лил ;илиш жараёнлари амалга оширилган. Кадимги Юнонистонда ушбу бос;ич "anakrisis" деб аталган49. Яъни, бунда даъвогар ва жавобгар уз даъволари ва эътирозларини судга баён ;илгани, суд ишни кейинги бос;ичга утказиш ёки уни бекор ;илиш х,а;ида ;арор ;абул ;илганлиги х,а;ида ;арашлар мавжуд. Анакризис (дастлабки эшитув) жараёнида судья ишни тули; тах,лил ;илиб, ундаги барча хукук;ий муаммоларни бах,олаб, ишни судга киритиш ёки киритмаслик х,а;ида ;арор ;абул ;илган. Агар иш яро;ли деб топилса, суд жараёнининг кейинги бос;ичига утказилган50.

Айрим манбаларга кура51, "энг ;адимги жиноят ишларининг дастлабки эшитув тарзида куриб чи;илганлигини ;адимги Афинада милл.авв V асрда учратамиз". Яъни, Кадимги Афинада айбловни дастлабки куриб чи;иш (Eisangelia) 500 кишилик кенгаш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

44 Metzger, Ernest. (1997). "Litigation in Roman Law." Oxford University Press, pp. 18-24.

45 Frier, Bruce W. (1985). "The Rise of the Roman Jurists: Studies in Cicero's Pro Caecina." Princeton University Press, pp. 45-50.

46 Crook, John A. (1967). "Law and Life of Rome: 90 BC-AD 212." Cornell University Press, pp. 108-114.

47 Friedman, L. A History of American Law. 3rd ed., Simon & Schuster, 2005, p. 112.

48 CbipoBaTCKaa ^rogMH^a HHKO^aeBHa. npegBapHTe^bHoe cnymaHHe B POCCHHCKOM yr0^0BH0M cygonpoH3BogcTBe p^eKTpoHHbifi pecypc]: ^hc. KaHg. ropug. HayK: 12.00.09 .-H.: PrE, 2005 (H3 $0Hg0B POCCHHCKOH rocygapcTBeHHofl EHÖ^HOTeKH).

49 MacDowell, Douglas M. (1978). "The Law in Classical Athens." Cornell University Press, pp. 60-65.

50 Todd, Stephen C. (1993). "The Shape of Athenian Law." Clarendon Press, pp. 122-128.

51 TapacoBa W.H. "K HCTOPHH B03HHKH0BeHHH HHCTHTyTa npegBapHTe^bHoro onymaHHfl". npaBO H npaKTHKa, 2021, pp. 56-61.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

ёки халк йигини томонидан амалга оширилган. Ушбу боскичда 500 кишилик кенгаш ёки халк йигини томонидан айбловнинг асослари текширилиб, шахсга айблов куйиш ёки айблов мохияти буйича саволларга жавоб топиш куни белгиланганлиги, томонлар эшитилгач айбланувчига жазо тайинлаш масаласида уни тегишли судга юбориш чоралари хал этилганлиги хакида карашлар мавжуд. Дастлабки эшитув жиноят ишини судда куришга тайёргарлик боскичининг хукукий вориси сифатида кадимги Рим хамда Кадимги Юнонистонда айбланувчи судга тортилганда дастлабки эшитувнинг айрим элементлари намоён булган52.

Урта асрлар. Урта асрларда жиноят ишлари буйича дастлабки эшитув боскичи ("inquisitio" ёки "preliminary inquiry") турли юрисдикцияларда турлича тартибда утказилган53. Яъни мазкур боскич айбланувчини сурок килиш, гувохларнинг курсатмаларини олиш ва далилларни йигиш каби жараёнларни уз ичига олиб, уша вактда бу боскичнинг асосий вазифаси жиноят ишини судга куриб чикиш учун етарли асосларни аниклашдан иборат булган. Урта асрларда Европада жиноят ишлари буйича дастлабки далилларни туплаш ва текшириш жараёнлари такомиллашган. Масалан, Францияда дастлабки эшитув боскичида асосий эътибор ишни судга киритиш учун етарли далилларни йигишга каратилган. Мазкур боскичда гувохларнинг курсатмалари олинган, айбланувчи сурок килинган ва бошка зарур хужжатлар тайёрланган, ишнинг хукукий асослари текширилган. Уша вактларда жиноят ишлари юзасидан дастлабки эшитув боскичи жиноят ишини судга киритиш учун тайёргарлик вазифасини бажарган. Бу борада илмий манбаларда бир катор карашлар илгари сурилган.

Илмий манбаларда дастлабки терговда суд назорати 1679 йилда илк маротаба Англияда юзага келган54. Дастлабки эшитув боскичининг ривожланиши умумий инглиз хукукига бориб такалади55. Уша вактларда дастлабки эшитувлар айбловни конуний ва асосли тарзда тулик мухокамага утказиш ёки ишни тугатиш учун мухим восита сифатида утказилган. Буюк Британияда дастлабки эшитув боскичида судья ёки магистрат жиноят ишини судга киритиш учун етарли далиллар бор-йуклигини текширган, айбланувчи сурок килинган, гувохлардан курсатмалар олинган ва далиллар йигилган. Судья (магистрат) дастлабки эшитув боскичида жиноят ишини хукукий жихатдан бахолаган ва ишнинг судда курилиши учун етарли асос бор-йуклигини аниклаган. Агар ишда етарли далиллар мавжуд булса, иш судга киритилган, акси булган холларда эса иш ёпилган.

Бошка манбаларда Англо-саксон хукук тизимида намуна сифатида дастлабки эшитув (preliminary hearing)нинг классик шакли Буюк Британияда вужудга келган. Айблов акти асосида таъкиб этиладиган жиноятлар тугрисидаги ишлар юзасидан дастлабки эшитув магистрат судья томонидан олиб борилган. Бунда судья судланувчининг айбдорлиги масаласига тухталмасдан, айнан мазкур шахс томонидан

52 TapacoBa W.H. "K ucTopuH B03HHKH0BeHUH HHcrmyTa npegBapuTe^bHoro cnymaHua". npaBO h npaKTHKa, 2021, pp. 56-61.

53 Langbein, John H. (1974). "Prosecuting Crime in the Renaissance: England, Germany, France." Harvard University Press, pp. 39-45.

54 HH0F0M®0H0Ba 3yMpaTX0H OaTxy^aeBHa. "^HHOHT-npo^ccuga cyg Ha3opaTH Ba yHH aMa^ra omupum MyaMMo^apu". W.^.g h^mhh gapa^acuHH o^um ynyH ë3u^raH 1fl,нcœpтaцнfl. 2006 uh^, 51 6/319 6.

55 E^KcroyH, y. Commentaries on the Laws of England. 4th ed., Clarendon Press, 1769, p. 138.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жиноят содир этилганлигини тасдикловчи етарли далиллар тупланганлиги, далиллар макбуллиги, далилларнинг хуку; нормалари бузилиши натижасида олинган ёки олинмаганлиги тугрисида дастлабки хулосага келинган56. Дастлабки эшитув бос;ичининг элементлари Европанинг бош;а жойларига Караганда аввалро; Англияда ривожлана бошлаган. Инглиз жиноий процессида айблов хулосаси буйича дастлабки суд мажлисининг пайдо булиши, шаклланиши ва ривожланиши катта хакамлар хайъатининг пайдо булиш тарихи билан чамбарчас богли;57.

Урта асрларда Германияда жиноят ишлари юзасидан дастлабки эшитув боскичи ("Voruntersuchung" ёки "inquisitorial process") Европа китъасининг бош;а давлатларидаги каби мухим ва кенг таркалган амалиёт булган58. Германияда бу жараён купинча судьялар томонидан назорат килинган ва жиноят ишини судга киритиш учун зарур булган далилларни йигишга йуналтирилган.

Урта асрларда Мукаддас Рим Империясида жиноят ишлари юзасидан инквизиторлик жараёнининг бир кисми дастлабки эшитув шаклида айбланувчи сурок; Килинганлиги, гувохларнинг курсатмалари олинганлиги ва ишни судга киритиш учун зарур булган далиллар йигилганлиги баён килинган59. Мазкур бос;ичда шахсга нисбатан ;ийно;лар кулланганлиги хакидаги карашлар хам баён килинган. Бундан куринадики, Германияда жиноят ишлари юзасидан дастлабки эшитув боскичи инквизиторлик жараёнининг мухим кисми булган. Бу жараён жиноят ишларида адолатли карорлар чикаришда мухим ахамиятга эга булган.

Урта асрларда Россияда жиноят ишлари юзасидан дастлабки эшитув боскичининг илк куринишлари сифатида "розыскное дело" суд жараёнининг мухим кисми булган60. Бу жараёнда жиноят ишини судга киритиш учун зарур булган далиллар йигилган ва айбланувчи сурок килинган, гувохлардан курсатмалар олинган ва ишнинг хукукий жихатдан яроклилиги текширилган. Судьялар ёки махсус сурокчилар бу жараённи назорат килган ва ишни судга киритиш ёки киритмаслик хакида карор кабул килган. Россия конунчилигида дастлабки эшитув боскичининг илк наъмуналари XVIII ва XIX асрларда юзага келганлиги хакида карашлар хам мавжуд.

Илмий манбаларда "Россияда дастлабки эшитув боскичи Пётр I даврида юзага келиб, кейинги хукмдорлар давридаги ислохотлар натижасида ривожлана бошланган"61. Масалан, Пётр I томонидан 1723 йилнинг 5 ноябрида кабул килинган "Суд тизими тугрисида"ги Фармон суд жараёнларининг тартиб-таомилларини, шу жумладан, тарафлар томонидан бериладиган илтимосномаларнинг тартибини мустахкамлаган62.

56 С.Рах,монова. "Дастлабки эшитув института: Суд амалиётига татбик; этиладиган янги тартиб самараси нимада?". АДВОКАТ 3/2021

57 Сыроватская Людмила Николаевна. "Предварительное слушание в российском уголовном судопроизводстве" [Электронный ресурс]: Дис. канд. юрид. наук: 12.00.09 .-И.: РГБ, 2005 (Из фондов Российской Государственной Библиотеки).

58 Langbein, John H. (1974). "Prosecuting Crime in the Renaissance: England, Germany, France." Harvard University Press, pp. 39-45.

59 Schmidt, Klaus M. (2004). "Criminal Law in the Holy Roman Empire: The Role of the Inquisitorial Process." The German Historical Institute, pp. 57-63.

60 Кабанов, Николай Михайлович. (1967). "Судебная система Московского государства". наука, стр. 150157.

61 Томсинов, В. А., "История русского уголовного процесса", 1996., стр 164.

62 "Полное собрание законов Российской империи" (ПСЗРИ), собрание 1, том VII, №4958, 1723 год.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Фармон талабларига кура, тарафлар томонидан судга бериладиган илтимосномаларнинг тартиби ва уларнинг куриб чикилиши жараёнлари баён килинган. Масалан, Фармонга кура, Пётр I сим билан тикилган мустахкам иккита дафтар ясашни, котиб улардан бирига жавобгарнинг жавобини, бошкасига эса жабрланувчининг жавобини ёзишни буюрган. Бундан куринадики, уша вактларда хам дастлабки эшитув боскичининг куриниши сифатида тегишли баённома расмийлаштирилганлиги хакида тасаввурга эга буламиз.

Бундан ташкари, Франция 1808 йилда узининг биринчи Жиноят-процессуал кодексини кабул килиб, унда жиноят ишлари дастлабки тарзда тергов судьяси томонидан ёпик мажлисда куриб чикилганлиги, прокурорнинг маърузаси тинглангани ва иш буйича ёзма материаллар укиб эшиттирилганлиги баён килинган63. Мазкур жараёнда суд мажлисига гувохлар таклиф килинмаган, шахсни жиноятда айблаш учун далиллар етарли эканлигини эътироф этиб, ишни кейинги боскич судига юборишга карор килинган64. Агар суд мажлисида айбланувчининг харакатларида жиноят таркиби аникланмаган булса, айбланувчини озод килиш тугрисида карор чикарилган. 1808 йилдаги Франция Жиноят-процессуал кодексида назарда тутилган судга тортишнинг ушбу тартиби куплаб Европа давлатлари учун бутун XIX аср давомида хал килувчи ахамиятга эга булган. Вакт утиши билан Европа давлатлари хам узларининг жиноят-процессуал кодексларини жорий кила бошлаган. Масалан, Австрия - 1873 йилда, Норвегия - 1887, Венгрияда - 1896 йилда, Германияда - 1876 йилда ва бошкалар.

1842 йилдаги Россия империяси конунларига кура65, жиноят иши судга келиб тушгандан сунг суд дастлабки тергов тугри амалга оширилганлиги, бирор-бир холат утказиб юборилмаганлиги, далиллар макбуллиги, ноаник дастлабки тергов харакатлари утказилганида ишни якунлаш чораларини куриш белгиланган. Россияда судга тортиш институти (предания суду) 1864 йилдаги суд ислохотлари натижасида белгиланиб, 20.11.1864 йилдаги император фармони билан тасдикланган Низомга кура66, мамлакатнинг суд тизими йулида мухим кадам ташланган. Ушбу хукукий хужжат билан судларнинг жиноят-процессуал фаолияти билан боглик барча жабхаларда, шу жумладан, судга тортиш институти сохасида хам мухим ислохотлар амалга оширилган. Россияда судга тортиш институти (предания суду) жиноят ишларини судга тайёрлаш жараёнининг мухим кисми сифатида, жиноят иши буйича суд мажлисига кадар амалга оширилиши лозим булган процессуал харакатларни, яъни, жиноят иши буйича далилларни текшириш, ишни судга тайёрлаш ва ишни суд мажлисида куриб чикишга

63 Сыроватская Людмила Николаевна. Предварительное слушание в российском уголовном судопроизводстве [Электронный ресурс]: Дис. канд. юрид. наук: 12.00.09 .-И.: РГБ, 2005 (Из фондов Российской Государственной Библиотеки) 39 ст.

64 Кодекс уголовного расследования Франции 1808 года стал моделью для законодательства многих стран Западной Европы (Италии, Германии, Испании, Португалии, Швейцарии, Нидерландов ...) В Бельгии и Люксембурге он был официально принят как действующий законодательный акт и остается в силе до сих пор. См.; подробнее в книге: Головко Л.В. Дознание и предварительное следствие в уголовном процессе Франции. М., Фирма «СПАРК», 1995. - С. 7.

65 Свод законов Российской империи. СПб, 1842. Т. XV. Кн. II. "О судопроизводстве по преступлениям". Раздел 4. "О производстве дел уголовных в первой степени суда". Глава 1. "О рассмотрении и дополнении следствия"// https://civil.consultant.rU/reprint/books/229/2.html.

66 Долгих Татьяна Николаевна, "Институт предварительного слушания в уголовном судопроизводстве россии". Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. 2007 г, 16 ст/213

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

TonmHpHmHH y3 HAura o^raH. Cygra TopTHm öoc;hah ^hhoat umu öyfiHAa TeproB AKyH^aHraHgaH cyHr öom^aHraH. Ymöy öoc;HAga npoKypop TeproB MaTepua^apuHH TeKmupuö, HmHH cygra Tonmupum yAyH eTap^H ga^H^ap öop^uruHH aHHKflaraH. Arap ga^H^ap eTap^H ge6 Tonu^ca, npoKypop umHH cygra TopTHm x,a;Hga ;apop AH;apraH. By ;apop cygra umHH Tonmupum yAyH pacMHfi acoc öy^raH. Mm cygra Tonmupu^raHgaH cyHr, cygbA umHH gacT^aÖKu TeKmupum öoc;HAHga Kypuö ah;hö ^hhoat umuHH cygga Kypuö HM^u^umu yAyH eTap^H acoc 6op-Hy;^urHHH öax,o.flaraH. Arap cygbA umHH Kypuö HH;umHH Ma^Ky^aca, cyg ^apaëHH öom^aHraH.

Bom;a h^mhh MaHöa^apga67 ^hhoat пpoцeccнga cyg Ha3opaTHHHHr TamKH^ Tonumu Ba puBo^^aHumu PoccHAga 1864 fiu^ga aMa^ra omupu^raH ucfloxpTflapgaH öom^aHraH^uru, gacT^aÖKH эmнтyв öoc;HAHHHHr э^eмeнт^apннн MMnepaTopHHHr 1864 hh^ 20 HoAöpgaru ^apMoHH öu^aH TacgHKflaHraH "Poccha ^hhoat пpoцeccya.fl HH3oMH"ga ynpaTaMH3 Ba Ma3Kyp öoc;ha "cygra TopTHm" geö HoM^aHraH. ^ннoAT-пpoцeccya.fl HH3oMra Kypa, cygra öepum öoc;hah cyggaH o^gHH öy^uö, yHga Ma^yM öup afiö^aHyBAHra HHcöaTaH cyg ^apaëHHHH yTKa3um hmkohhath Maca^acu x,a.fl KH^HHraH. By gaBpga afiö^aHyBAHHH cygra Ke^umgaru ^ao^ Tamaööyc npoKypopra öepH^raH. ^yM^agaH, ^hhoat um^apu npoKypop ToMoHugaH öeBocHTa TyMaH cygura roöopu^raH. Ofhp ^HHoAT^ap Tou^agaru um^ap TyMaH cyg^apu ToMoHHgaH cygbA^ap umTHpoKuga Kypuö AHKRflraH.

3aMOHaBHH xynyKHH TH3HM^ap pHBOX^aHHmH 6OCK;HHH. 3aMoHaBHfi xyKyKHfi TH3HM^apga gacT^aÖKH эmнтyв HHcTHTyTH ro;opu gapa^aga pHBo^flaHraH Ba MycTax,KaM xyKyKHfi acoc^apra эгa öy^raH. By öoc;HAga gacT^aÖKH эmнтyв ^apaëHHHHHr caMapagop^uruHH omupum Ma;caguga AHrHAa ;ouga^ap Ky^aHH^Hö Ke^HHraH. By öoc;ha ^hhoat umuHH cyg Myx,oKaMacura Tafiëp^amga acocufi ax,aMHATra эгa öy^raH Ba ^hhoat umuHHHr cygga Kypuö AHKH^HmuHH TaiMHH^am yAyH 3apyp öy^raH öapAa ga^H^apHH fiHFHm, y^apHH öa^o^am Ba umHH cyg Myx,oKaMacura AHKumra Tafiëprap^HK KypumHH y3 HAura o^raH.

EBponaga ^hhoat um^apu öyfiHAa gacT^aÖKH эmнтyв öoc;hah cyg ^apaëHHra Tafiëprap^HK Kypum Ba umHH cyg Myx,oKaMacura Tafiëp^amHHHr acocufi öoc;hah cu^araga Kapa^raH. By öoc;HAga umHH cygga Kypuö AHKum yAyH eTap^u acoc öop-fiyK^HrHHH aHHK^am, ga^u^^apHH fiHFum Ba y^apHH TeKmupum, ryBo^^apHH cypo; KH^um Ba umra Terum^u öapAa xo^aT^apHH ypraHum um^apu aMa^ra omupu^raH. Maca^aH, OpaнцнAga (XIX acp^apga) ^hhoat um^apu öyfiHAa gacT^aÖKH эmнтyв öoc;hah cygbA-HHcTpyKTop ToMoHugaH aMa^ra omupu^raH. CygbA-HHcTpyKTop um öyfiHAa öapAa ga^H^^apHH fiHFHm, ryBo^^apHH cypo; ;H^um, afiö^aHyBAHHH ^hhoat cogup этгaн^нкga afiö^am yAyH eTap^H ga^u^^apHH aHHK^am Ba3H^acHHH öa^apraH. Ymöy öoc;HAga cygbA-HHcTpyKTop um öyfiHAa öapAa пpoцeccya^ xapaKaT^apHH aMa^ra omupraH Ba umHH cyg MyxpKaMacura o^uö AHKHm yAyH Tafiëprap^HK KypraH.

repMaHHAga ^hhoat um^apu öyfiHAa gacT^aöKH эmнтyв öoc;hah öup HeATa cygbA ToMoHHgaH aMa^ra omupu^raH. By öoc;HAga cygbA^ap um öyfiHAa ga^H^^apHH fiHFHm, ryBo^^apHH cypo; ;H^um, Ba HmHH cyg MyxpKaMacura Tafiëp^am yAyH 3apyp öy^raH öapAa

67 HHoFüM^oHoBa 3yMpaTxoH OaTxy^^aeBHa, "^ннoAT-пpoцeccнga cyg Ha3opaTH Ba yHH aMa^ra omupum MyaMMQ^apu". ^нccepтaцнA/ro.^.g h^mhh gapa^acuHH o^um yAyH e3H^raH. 2006 hh^, 19 ö.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жараёнларни амалга оширган. Бу жараёнда судьялар ишни суд мухокамасига олиб чи;иш учун етарли далиллар мавжудлигини ани;лаган. Айрим манбаларда тарихда биринчилар ;аторида тарафларнинг тортишуви тушунчаларидан Германия Олий суди фойдаланганлиги маълум68. Германия жиноят-процессуал ;онунчилигида 1975 йилга ;адар дастлабки суд мухокамаси деб номланган бобда суд назорати муста;ил йуналиш сифатида эътироф этилмасдан, суд назоратининг бу тури тергов судьяси томонидан дастлабки тергов шаклида олиб борилган. Яъни, Германияда 1975 йилдаги суд ислохотларига кура, тергов судьяси институтига бардам берилиб, судга беришнинг дастлабки суд мухокамасида суд назорати кучайтирилган. Германияда (XX аср бошларида) жиноят ишлари буйича дастлабки эшитув жараёнида прокурор етакчи ролни уйнаган. Прокурор иш буйича барча далилларни туплаган ва уларни текшириш, гувохларни суро; ;илиш ва ишни суд мухокамасига тайёрлаш учун зарур булган барча процессуал харакатларни амалга оширган. Судья эса дастлабки эшитув бос;ичида ишни суд мухокамасига олиб чи;иш учун етарли далиллар мавжудлигини ани;лаш ма;садида ишни куриб чи;;ан. Агар судья ишни куриб чи;иш учун етарли далиллар бор деб хисобласа, у ишни суд мухокамасига топширган. Агар далиллар етарли булмаса, ишни тугатиш тугрисида ;арор ;абул ;илинган. Уша ва;тларда айбланувчи дастлабки эшитув жараёнида узини химоя ;илиш ху;ук;ига эга булган. У адвокат ёрдамида иш буйича далилларни текшириш, гувохларни суро; ;илиш ва узини химоя ;илиш учун зарур булган барча процессуал харакатларни амалга ошириш имкониятига эга булган.

Буюк Британияда дастлабки эшитув бос;ичи магистрат судьялари томонидан амалга оширилган69. Магистратлар иш буйича далилларни йигиш, гувохларни суро; ;илиш, ва ишни ю;ори судга олиб чи;иш учун етарли далиллар бор-йу;лигини ани;лаш билан шугулланган. Мазкур бос;ичнинг асосий ма;сади ишни суд мухокамасига олиб чи;иш учун етарли далилларни ани;лаш булган. Буюк Британияда далилларни дастлабки текшириш умумий ;оидаларга кура, айблов хужжати судга та;дим этилгандагина амалга оширилган. Бундай текширув органи булиб мировой судлар (келиштирув), пойтахтда полиция магистрантлари, жойларда магистрлар хисобланган.

РСФСРнинг 1923 йилдаги Жиноят-процессуал кодексининг 236-моддасига кура, маъмурий суд мажлисида шахсга куйилган айблов айблов хулосасининг тавсиф ;исмида курсатилган маълумотлар билан етарли даражада бахоланганлиги, айблов хулосаси тугри тузилганлиги, айблов Жиноят кодексининг ;айси моддаси билан куйилганлиги, суд мажлисига ча;ирилиши лозим булган шахслар ха;идаги масалалар куриб чи;илган70. Маъмурий суд мажлислари жиноят ишларини куриб чи;ишнинг мухим бос;ичи сифатида белгиланиб, бу бос;ич ишни суд мухокамасига олиб чи;иш ёки маъмурий жараёнда хал этилиши лозим булган масалаларни хал ;илиш ма;садида утказилган71. Мазкур бос;ичда жиноят иши буйича далиллар йигилган, гувохлар суро; ;илинган ва ишга оид барча холатлар урганилган. Судья ёки суд хайъати ишни суд

68 Иногомжонова Зумратхон Фатхуллаевна, "Жиноят-процессида суд назорати ва уни амалга ошириш муаммолари". Ю.ф.д илмий даражасини олиш учун ёзилган Диссертация. 2006 йил, 28 б/319 б.

69 Павлов И. И., "Сравнительное уголовное право и процесс", 2009., стр 256.

70 Уголовно-процессуальный кодекс РСФСР 1923 г. http://museumreforms.ru/node/13986

71 Тарновский, И. С., "Советский уголовный процесс", 1923 йил, 167 б.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мухокамасига олиб чикиш учун етарли далиллар мавжудлигини аниклаш ма;садида ишни куриб чиккан. Маъмурий суд мажлисигача прокурор ва судья ишни тайёрлаш буйича бир катор чора-тадбирларни амалга оширган. Бу жараёнда барча хужжатлар, далиллар ва гувохлик курсатмалари йигилган ва иш суд мажлисига тайёрланган. Маъмурий суд мажлиси натижалари буйича судья ишни хал килиш ёки уни суд мухокамасига олиб чикиш тугрисида карор кабул килган. Маъмурий суд мажлисида жиноят ишлари икки нафар халк маслахатчиси хамда судьядан иборат таркибда куриб чикилган.

Илмий манбаларда 1922 йилдаги кейинчалик 1923 йилдаги процессуал конунларда суднинг жиноят иши материаллари билан танишиб чикиши такикланган, факат айблов хулосасини урганиб чикиб, айбланувчини судга бериш белгиланган72. Ушбу коида суд тизимида муайян маънода кийинчиликларни юзага келтирганлиги сабабли,

1924 йил 16 октябрда 11-чакирик Бутунроссия Марказий Ижроия Кумитасининг 2-сессияси карори билан РСФСР Жиноят-процессуал кодексининг 236-моддасида назарда тутилган ушбу коида чикариб ташланган. 1924 йилдаги конунчиликдаги узгаришлар совет хукук тизимини тез ва самарали килишга каратилган.

РСФСР Жиноят-процессуал кодексининг 236-моддани чикариб ташлаш оркали процессуал тусикларни олиб ташлаш ва жиноят ишларини куриб чикишдаги бюрократияни камайтириш максад килинган. Бу суд жараёнларини тез ва самарали килишга хизмат килган. Бунинг натижасида суд жиноят ишининг барча материалларини, шу жумладан, далилларнинг етарлилиги ёки етарли эмаслиги нуктаи назаридан текшириш ва бахолаш хукукини олган. Натижада, жиноят ишларини куриб чикиш сифатини текширишнинг кенг имкониятлари ва айбланувчига асоссиз айблов куйиш, судга жалб килиш масалалари кайта куриб чикилиб, шахс хукуклари кафолатланди.

Бундан ташкари, РСФСР Адлия Халк Комиссарлиги ташаббуси билан 1929 йилда жиноят процессининг мустакил боскичи сифатида судга тортиш боскичи бекор килиниб, прокурор томонидан тасдикланган айблов хулосаси судга тортиш актига айланди73. Яъни 1929 йилдаги узгаришлардан кейин жиноят иши буйича тергов якунлангач, иш тугридан-тугри суд мухокамасига олиб чикиладиган булган. Бу жараёнда прокурорнинг ваколатлари кенгайтирилган ва у ишни суд мухокамасига олиб чикиш учун етарли далилларни бахолаш ва ишни судга топшириш тугрисида карор кабул килиш хукукига эга булган74. Жумладан, вакт утиши билан жиноят ишлари етарли асосларсиз, тулик текширилмаган, нотугри жиноий-хукукий таснифланган холда судга такдим килинганлиги холатлари устидан суд назоратининг куринишлари намоён була бошлаган. Хусусан, 1934 йилдаги КПСС(б)нинг XVII съездида курултой делегатларининг фикрича, суд ва прокуратура органлари жиноят ишларини тергов

72 Иногомжонова Зумратхон Фатхуллаевна, "Жиноят-процессида суд назорати ва уни амалга ошириш муаммолари". Ю.ф.д илмий даражасини олиш учун ёзилган Диссертация. 2006 йил, 136 б.

73 Постановление ВЦИК и СНК РСФСР от 20 октября 1929 г. "О дополнениях и изменениях Уголовно-нроцессуального кодекса" // СУ РСФСР, 1929. - № 78. - Ст. 756.

74 Смирнов, А. В., "Советский уголовный процесс: Учебник для юридических вузов", 1932 йил, стр. 275.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

;илиш ва судда куриб чи;ишда иш сифатини кескин ошириш, одил судловни амалга ошириш, суд мухокамасига жиддий тайёргарлик куриш, тарафларнинг илтимосномаларига алохида муносабатда булиш, далилларни синчковлик билан ва хар томонлама текшириш масалаларига эътибор ;аратилган. СССР Олий суди Пленумининг 29.03.1936 йилдаги ;арорига кура, айбланувчини суд мухокамасининг тайёргарлик бос;ичига жалб ;илиш тугрисида ;оидалар белгиланди. Мазкур ;оидаларга кура, суд мухокамасининг тайёргарлик бос;ичига истисно холларда айбланувчининг шахси билан танишиш ёки айбланувчи томонидан берилган илтимосномаларни хал ;илиш билан богли; хар ;андай масалаларни ани;лаш зарурати билан рухсат этилган. Мазкур Пленум ;арорига кура, суд ишларини тез ва самарали куриб чи;иш учун зарур булган барча процессуал жараёнларни тезлаштириш, бюрократик туси;ларни камайтириш ва суд жараёнларидаги ;ийинчиликларни бартараф этиш буйича таклифлар берилган75. Бу масалаларни хал ;илиш учун суд жараёнларини ва суд хужжатларини соддалаштириш чоралари куриш тавсия ;илинган. Уша ва;тларда жиноят ишларини тайёргарлик бос;ичида куриб чи;ишда суд мажлисига гувохлар ва экспертларни ча;ириш та;и;ланган эди.

Лекин, СССР Олий судининг 54-пленуми ;арори билан умумий юрисдикция судларида судга тортишнинг мажбурий шакли сифатида жиноят ишларини тайёрлов бос;ичи тикланиб, айбланувчини ва химоячини тайёрлов бос;ичига ча;ириш имконияти яратилди. Шунингдек, 1938 йилда "СССР суд тизими тугрисида"ги Конуни ;абул ;илиниб, хал; суди жиноят ишини суд мажлисида куришдан олдин маъкуллаши керак эди76. Судья айблов хулосасига рози булмаган та;дирда, жиноят ишини ;ушимча терговга ;айтариш ёки тухтатишга ха;ли булган. Шу билан бирга мазкур бос;ичда химоячи хамда прокурор иштироки мажбурийлиги белгиланган. Мазкур ислохотлар натижасида "жиноят ишларини тайёрлов бос;ичига дастлабки тергов пайтида йул куйилган жиддий хато ва камчиликларни ани;лашда "филтр" роли берилди77.

Бундан таш;ари, 1960 йилдаги ислохотлар натижасида РСФСР Жиноят-процессуал кодексининг 222-моддасига кура, судга бир ;атор мажбуриятлар, хусусан, та;дим этилган жиноят иши буйича ;илмишда жиноят таркиби борлиги, ишни куриб чи;иш учун етарли далиллар тупланганлиги, жиноят ;онуни нормалари тугри кулланилганлиги, суриштирув ёки дастлабки тергов жараёнида жиноят-процессуал ;онун хужжатлари талабларига риоя этилганлиги, жиноят натижасида етказилган моддий зарар ;опланганлиги каби холатларни ани;лаш вазифалари белгиланди. Хусусан, 1959 йил 21 майда ;абул ;илиниб, 1960 йил 1 январдан кучга кирган Узбекистон СССР Жиноят-процессуал кодексига "Айбланувчини судга бериш ва суд

75 Горелов, М. П., "История советского уголовного процесса", 1940 йил, стр. 213.

76 Закон СССР от 25.12.1938 "Об утверждении Основ законодательства о судоустройстве Союза ССР, союзных и автономных реснублнк" // СЗ СССР. -1938. - № 23. - Ст. 203

77 Выдря М.М. Предание суду как гарантия законности привлечения к уголовной ответственности: Учеб. пособие. - Краснодар. -1981. - С. 18

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мажлисига тайёргарлик харакатлари" деб номланган ун туккизинчи боб киритилиб, мазкур боб жиноят процессининг муста;ил бос;ичи деб тан олинди78.

Бу борада олим В.З.Лукашевич "судьяга дастлабки терговнинг цонуний ва куйилган айбловнинг асослилигини билиш ва бауолаш имкониятининг берилиши, эришилган энг катта ютуц булди"79 деб фикр билдирган.

СССР Олий судининг 28.11.1980 йилдаги Пленум карорига кура80, суд мухокамасига тугри тайёргарлик куриш жиноят процессининг мухим бос;ичи эканлиги, бунда суд ишни судда куриб чи;иш учун асосларнинг етарлилигини текшириши шартлиги назарда тутилди. Шунингдек, суд-хукук; ислохотлари концепцияси коидаларидан келиб чик;к;ан холда, Россия Федерациясининг 1992 йил 29 майдаги конуни билан уша ва;тдаги РСФСР Жиноят-процессуал кодексидан судларда ишларни маъмурий суд мажлиси тарзида куриб чи;иш бос;ичи чи;ариб ташланди81.

Бизнингча, Россия Федерациясида мавжуд булган маъмурий суд жараёни дастлабки эшитув институтининг узига хос намунаси булган деган хулосага келишимиз мумкин. Россия Ферерациясидаги ислох,отлар натижасида РСФСР Жиноят-процессуал кодексининг 221-моддаси мазмуни тули; узгартирилиб, Кодекснинг 222, 223, 228-моддаларнинг мазмуни кисман узгартирилди, 227-моддаси эса "Судьянинг ишни судга ;адар куриб чи;иш ваколатлари ва суд мухокамасига тайёргарлик куриш" деб номлана бошлади. Дастлабки эшитув бос;ичи Россия Федерациясининг Жиноят-процессуал кодексига 16.07.1993 йилдаги 5451-1-сонли ;онун билан киритилган. Бунгача булган жараёнда дастлабки суд эшитуви булмаган82.

Яна бош;а манбаларда Россияда 1993 йил 16 июлдаги Федерал конуннинг кучга кириши билан суд мухокамасини тайинлаш бос;ичининг тартиби тулдирилиб, янги шакл - томонларнинг фаол иштирокида утказиладиган дастлабки эшитув бос;ичи жорий этилди83. Мазкур ;онун билан дастлабки эшитув бос;ичини киритишнинг асосий ма;сади суд жараёнининг адолатлилигини, шаффофлигини ва самарадорлигини таъминлаш, шунингдек, жиноят процессуал конунчилигини хал;аро стандартларга мувофи;лаштириш булган. Уша ва;тда дастлабки суд мажлиси (янги жорий этилган ва;тда) битта судья томонидан ёпи; суд мажлисида илтимоснома берган томонларнинг (прокурор, айбланувчининг) мажбурий иштирокида утказилган. Дастлабки суд мажлисида химоячи, жабрланувчи иштирок этиш хукукига эга эди, бирок; жабрланувчининг келмаслиги суд мажлисини куриб чи;ишга тус;инлик килмаган. Шу жумладан, Россия Федерациясининг 1992 йил 29 майдаги Конуни билан РСФСРнинг амалдаги Жиноят-процессуал кодексига кушимчалар киритилиб, айбланувчини судга олиб келиш бос;ичининг номи узгартирилган, маъмурий суд йигилиши института

78 Иногомжонова Зумратхон Фатхуллаевна, "Жиноят-процессида суд назорати ва уни амалга ошириш муаммолари". Ю.ф.д илмий даражасини олиш учун ёзилган Диссертация. 2006 йил, 138 б/319 б.

79 Лукашевич В.З. Гарантии прав обвиняемого в стадии предания суду. -СПб., 1996. -Б 148.

80 Тарновский, И. С., "Советское уголовное право и процесс", 1982 йил, стр 314.

81 Долгих Татьяна Николаевна, "Институт предварительного слушания в уголовном судопроизводстве россии". Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. 2007 г, 32 ст.

82 Тарасова Ю.И. "К истории возникновения института предварительного слушания"

83 П.Л.Ишимов. "Процессуальный порядок подготовки уголовного дела к судебному разбирательству" Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. ИЖЕВСК - 2005. Ст 39.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

тугатилган, айбланувчини судга тортишнинг коллегиал шаклидан воз кечилиб, ишни судда куриш учун тайинлаш боскичи томонларнинг иштирокисиз утказилган84.

Бошка манбаларда85 СССР ЖПКларида (1923-1959йиллар) хам дастлабки эшитув боскичи элементини куриш мумкин. Мазкур боскич суд эшитуви сифатида айрим даврларда прокурор ёки терговчи иштироки ихтиёрий булса, айрим даврларда мажбурий этиб белгиланган. XX асрнинг 80 йиллар охири 90 йиллар бошида Италия, Финляндия, шу билан бирга Россия судларида биринчи инстанциясида тайёрлов боскичи пайдо булди - дастлабки эшитув, яъни "arraignment - судга жалб килиш" инглиз судининг процедураси намуна булиб хизмат килган.

Россия Федерациясида 2001 йилдан аввал дастлабки эшитув жиноят ишини суд мухокамасига тайёрлаш боскичи континентал модел асосида курилган. Унга кура, ишни суд мухокамасига тайёрлаш боскичида суд мухокамаси эмас, балки холат буйича айблов дастлабки тарзда текширишган. Россияда дастлабки тергов ва суд мухокамаси боскичлари уртасидаги суд мухокамасига тайёргарлик куриш босцичининг номи бир неча бор узгартирилган. Масалан, 1992 йил май ойигача ишни судга бериш босцичи, 1992 йил май ойидан бошлаб Россия Федерациясининг амалдаги Жиноят-процессуал кодекси кабул килингунга кадар суд мажлисини тайинлаш босцичи деб номланган86.

Юкоридаги фикрларни умумлаштирган холда айтишимиз мумкинки, тарихан дастлабки эшитув боскичида одатда тарафлар суд мажлисига чакиртирилган, уларнинг жиноят иши буйича позицияси аввалдан аникланган, такдим этилган далилларни макбуллиги текширилган ва бу боскичда тарафларнинг фикрлари (илтимосномалари) тингланган.

Бошка манбаларда87, дастлабки эшитув института Англия-Америка моделида айбланувчини судга тортиш максадида тузилган булиб, дастлабки тинглаш факат айблов билан кузгатилган жиноятлар буйича утказилган.

АКШда дастлабки эшитув боскичи (preliminary hearing) XIX асрнинг охирлари ва XX асрнинг бошларида пайдо булган. Дастлабки эшитув боскичини жорий этишнинг асосий сабаблари жиноят процессида айбланувчининг хукукларини химоя килиш, суд жараёнининг адолатлилигини таъминлаш ва конунбузилиш холатларини олдини олиш булган. АКШда дастлабки эшитув боскичи эхтиёт чорасини танлаш, айбланувчининг кушимча гувохларни чакиртириш хакидаги илтимосларини хал этишни хам кузлаган88.

84 П.Л.Ишимов. "Процессуальный порядок подготовки уголовного дела к судебному разбирательству" Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. ИЖЕВСК - 2005. Ст 38.

85 Д.С.Довудова "PRELIMINARY HEARING OF CRIMINAL CASES: FEATURES, ISSUES AND NEED FOR IMPROVEMENT". International Journal Of Law And Criminology. (ISSN - 2771-2214) VOLUME 02 ISSUE 08 Pages: 19-24.

86 Н.В.Кулик "Осуществление прокурором доказьюания на предварительном слушании". Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. 2006 г, 194 ст.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

87 Охлопкова Анна Семеновна, "Институт предварительного слушания в уголовном судопроизводстве". Institute of preliminary hearing in criminal proceedings. Кандидат юридических наук, доцент юридического факультета Северо-Восточного федерального университета имени М. К. Аммосова. ПРАВО И ГОСУДАРСТВО: теория и практика. 2023. № 11(227) Статья поступила в редакцию: 03.10.2023.

88 Охлопкова Анна Семеновна, "Институт предварительного слушания в уголовном судопроизводстве". Institute of preliminary hearing in criminal proceedings. Кандидат юридических наук, доцент юридического факультета Северо-Восточного федерального университета имени М. К. Аммосова. ПРАВО И ГОСУДАРСТВО: теория и практика. 2023. № 11(227) Статья поступила в редакцию: 03.10.2023.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Bu3HHHrAa, gacT^aöKH эmнтyв HHcTHTyTHHHHr «opufi aTH^Hmura geMoKpaTHK gaB^aT acoc^apu, кoнcтнтyцнABнfi ;ouga^ap xaMga «HHoufi um ropuTHmHHHr TopTHmyB TaMofiu^H acocufi omh^ öy^raH.

Bom;a MaHöa^apga gacT^aöKH эmнтyв öoc;HAHga öapAa Maca^a^ap cyg MyxoKaMacu goupacuga xa-fl aTH^umu, cyg «apaëHH TopTHmyB maK^uga o^uö öopu^umu, umga afiö^aHyBAH Ba xhmoaah umTupoKH mapT^uru, cygbA KeHr BaKo^aT^apra эra aKaKAHru öu^aH ^apK^aHraH89.

Y3öeKcToHga (MoBopoyHHaxpga) cyg aMa^uëTH Ba Ta^puöacu y3o; Tapuxra эгa öy^uö, ypTa acp^apga, TeMypufi^ap Ba xoH^HK^ap gaBp^apuga «hhoat um^apu ;o3H Ba ;o3HKa^oH HXTHëpuga öy^raH. By gaBpga acocufi cyg ugopacu ;o3h^hk MaxKaMa^apu xucoö^aHHö, ;o3HKa^oH öyTyH MaM^aKaTHHHr öom ;o3hch (cygbAcu) эgн. ^o3H «hhoat umuHH AKKa y3H Kypuö AH;;aH xaMga mapuaT Kouga^apura acocaH xyKM AH;apraH90. ^o3H^ap ToMoHHgaH o^uö öopu^aguraH cyg «apaëHHga afiögopHH afiöHHH ucöoT^am yAyH mapuaT ;oHyH Kouga^apura puoA KH^aguraH, pocTryfi, xa^o^ Kumu^apHHHr ryBox^Hru eTap^H acocra эra эgн.

Mcaom xyKyKHfi TH3HMHga KHcMaH öy^caga gacT^aöKH эmнтyвнннr a.fleMeHT.flapHHH KypHmHMH3 MyMKHH. Muco^ yAyH, Ko3H^ap «hhoat um^apu öyfiHAa gacT^aöKH ga^H^apHH Tyn^am Ba TeKmupum um^apuHH aMa^ra omupraH^ap. XycycaH, "A^-OaKHX Ba a^-MyTa^aKKHx" KHToöuga Ko3HHHHr «hhoat um^apuHH Kypuö AHKum yAyH ga^H^ap Ba ryBox^apHH TeKmupumu xaKHga Ma^^yMoT^ap Kafig aTH^raH91. YHra Kypa, hcaom xyKyKHga «hhoat um^apu Kypuö AHKH^Hmu yAyH a^oxuga öup öocKHAra a^paTH^MaraH öy^caga, Ko3H (cygbA) umHH Kypuö AHKumgaH o^gHH Ma^yMoT^apHH fiHFHm, ryBox^apHH cypoK KH^um Ba ga^H^apHH TeKmupum Ba3H^a^apura a^oxuga ypFy öepu^raH.

M^MHfi MaHöa^apga uc^oMHHHr h^k gaBp^apuga, xycycaH, nafiFaMöap MyxaMMag (co^a^oxy a^afixu Ba ca^aM) gaBpuga ago^aTHH Ta^MHH^am MaKcaguga HH3o^ap nafiFaMöap ToMoHHgaH maxcaH aMa^ra omupu^raH. fflyHHHrgeK, xa^H^a^ap xaM um^apHH Kypuö AHKHmga ago^aT Ba mapuaT Kouga^apuHH Ta^MHH^amra xapaKaT KH^raH^ap. ^o3H^ap um öyfiHAa eTap^H ga^H^ap MaB^yg^uruHH TeKmupraH^ap. Y^ap umHH xa^ KH^umga hcaom xyKyKH MaHöa^apura TaAHraH. ^yM^agaH, Aööocufi^ap (750-1258) Ba YMaBHfi^ap (661-750) gaBpuga Mycy^MoH xyKyKHga cyg Ha3opaTHHHHr a^eMeHT^apu th3hmh AHaga MycTaxKaM^aHraH. CygraAa um ropuTHm öocKHAHga ga^H^^apHH fiHFHm, ryBox^apHH cypoK KH^um Ba umHH cyg MyxoKaMacura Tafiëp^am ^apaëHH pHBo^^aHraH. By gaBpga Typ^H xyKyKHfi MaKTaö^ap (Ma3xaö^ap) nafigo öy^raH Ba y^apHHHr xap öupu y3HHHHr xyKyKHfi Kapam^apu Ba ^HKp^apu acocuga um^apHH xa^ KH^um yAyH Typ^HAa ëHgamyB^ap Ky^^araH. ^o3H umHH xa^ KH^umga ago^aTHH Ta^MHH^am yAyH mapuaT Kouga^apura aMa^ KH^raH.

YpTa acp^apga hc^om xyKyKHfi MaKTaö^apu (Ma3xaö^ap) y3 xyKyKHfi пpннцнп^apннн pHBo^^aHTHpuö, ^aHa^ufi, Mo^HKufi, fflo^ufi Ba ^aHöa^ufi MaKTaö^apu cygraAa um ropHTHm Ba cyg Ha3opaTHHHHr Typ^H öocKHA^apu öyfiHAa y3 ëHgamyB^apHHH um^aö

89 C.Pa^MoHoBa. "^acT^aöKH amHTyB HHcTHTyTH: Cyg aMa^ueTura TaTöHK aTH^aguraH AHru TapTHö caMapacu HHMaga?". ARBORAT 3/2021

90 Cargy^^aeB A. Ba ö. Y3öeKHcToH Tapuxu: gaB^aT Ba «aMHAT TapaKKueTH. - TomKeHT: AKageMHA, 2000. -B.202

91 A^-XaTHö a^-Bargagu, "A^-$aKHx Ba a^-MyTa^aKKHx", 2-®H^g, 191 ö.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Hurç^aH^ap92. Y^ap am ropuTumga ago^arau TaiMHH^am, ga^H^^apHHHr TyFpu Ba Xa^H^HH^HrHHH TeKmupum, ryBox-flapHuHr KypcaTMa^apuHu öa^o^amra a^oxuga эгтн6op ^apaTraH^ap. X,ap öup MaKTaÖHuHr $hk;x,hh acoc^apu Ba MeTogo^orun^apu Typ^uHa 6y^u6, cyg Ha3opaTHHHHr aMa^ra omupu^umuga xaM Typ^u ëHgamyB^ap MaB^yg 6y^raH. By 6oc;HHga ryBox-flapHuHr cy3^apu, umoHH^u ga^u^^ap Ba umra Terum^u 6y^raH xap ;aHgaM Ma^^yMoT^apHu MuFum ^apaëHu K^uHuHr ago^aT^u ;apop ;a6yfl ;н^нmннн Ta^MuH^araH.

M6h Xa^gyHHuHr ^uKpura Kypa, ucaom xyKyrçuga cyg Ha3opaTuHuHr puBo^flaHumu acocaH TypT acocuM gaBp (naHFaMÖap^uK gaBpu (622-632), Xyna^ou pomugyH gaBpu (632661), YMaBuM^ap gaBpu (661-750), A66ocuM^ap gaBpu (750-1258)ra öy^uHagu93. X,ap 6up gaBpga ucaom xy^y^u Ba cyg T^uMugaru y3rapum^ap Ba uc^ox,oT^ap a^oxuga Ta^Kug^aHraH. Xyna^ou pomugyH gaBpuga ago^aT^u^uK Ba ;oHyH ycTyBop^urura эгтн6op ;apaTRflraH, A66ocuM^ap gaBpuga эca k^rauk t^umu puBo^flaHraH.

Aöy 3axpa94, Xa^ug MyxaMMag Xa^ug95, AögyflKapuM 3aMgaH96 cygraHa um ropuTumgaru cyg Ha3opaTu puBo^^aHumuHu TypT gaBp naMFaMÖap Ba caxoöa^ap gaBpu (622-661), Xa^u^a^uK gaBpu (661-1258), Mcaom peHeccaHcu Ba ucaom puBo^aHumu gaBpu (1258-1453), YcMoHuM^ap gaBpu Ba Typ^u uc^omuh gaB^aT^ap (1453-1924)ra öy^uö ypraHraH. Y^apHuHr ^uKpura Kypa, xap 6up gaBpga cyg T^uM^apu Ba ^u^xuM MaKTaö^ap opacugaru xy;y;uM ;apam^ap xaMga mapuaT ;oHyH^apu aMa^uëraga Typ^u xu^ y3rapum^ap cogup 6y^raH. YcMoHuM^ap gaBpuga эca k^u^uk uHcraTyra AHaga puBo^aHraH.

O^um F.M.fflogueB, cygraHa um ropuTum 6oc;uHuga cyg Ha3opaTuHuHr TapuxuM puBo^^aHumuHu yH 6oc;unra aihu, coBeT^ap Ty3yMuraHa 6y^raH, coöu; uttu^ok; Ba MycTa;u^^uK gaBp^apuHu Tag;u; этгaн97.

MaM^aKaTuMu3 ^ннoнт-пpoцeccya^ xyKyrçu тнзнмнga gacT^aÖKu эmнтyв uHcraTyra HHru 6oc;uH cu^araga HaMoëH öy^caga, yHuHr rak HaMyHa^apu aHTuK Pum, ;aguMru Mhohuctoh, ByroK BpuTaHun Ba öup ;aTop gaB^aT^apHuHr xyKyrçuM тнзнмнгa öopuö Ta;a^agu. TapuxuM ^axaTgaH aMTraHga ^mhoat пpoцeccнga gacT^aÖKu эmнтyв 6oc;uhu npo^ccya.« ogu^ cyg^oBHuHr noMgeBopu xucoö^aHagu. XyKyrçuM T^uM^ap puBo^flaHumu 6u^aH gacT^aÖKu эmнтyв uHcraTyraHuHr Ha3apuM Ba xy^y^uM acoc^apu axaMu^Tu maK^^aHuö öopagu.

92 h6h KygoMa, "A^-MyrHuM", 3-^u^g, 274-6

93 M6H Xa^gyH, "An-MyK.aflflMiwa", 1377 MM^, 356 6.

94 A6y 3axpa, M., "A^-Tapwx a^-0MKXu a^-Mc^aMM", 1957 mm^, 214 6.

95 Xa^Mfl MyxaMMag Xa^Mfl, "TapMX a^-^a30 a^-Mc^aM", 1980 MM^, 147 6.

96 A6gy^KapMM 3aMgaH, "A^-Magxa^ ^M-flwpacaT a^-^apw'a a^-Mc^aMMn", 1998 MM^, 314 6.

97 MogueB Fy^oM MaxaMMaToBuH. "$y;apo^apHuHr xy;y; Ba эpкнн^нк^apннн HeK^oBHu TeproB xapaKaT^apu ycTugaH cyg Ha3opaTu". WpuguK ^aH^ap HoM3ogu u^mum gapa^acuHu o^um yHyH e3u^raH guccepTauu«, 2010 Mu^,56 6/145 6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.