Научная статья на тему 'COLCHICUM AUTUMNALE L. (COLCHICACEAE) НИНГ ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА МОРФОГЕНЕЗИ'

COLCHICUM AUTUMNALE L. (COLCHICACEAE) НИНГ ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА МОРФОГЕНЕЗИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
42
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
куз савринжони / морфогенези / мавсумий ривожланиш мароми / фенологик фазалар.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Бобоев С.Б, Махкамов Т.Х., Жумабоев Ғ.Ш.

Ушбу мақолада Colchicum autumnale L. (Colchicaceae) – куз савринжонининг ўсиши ва ривожланиши мавсум давомида кузатилиб, ривожланиш даврининг чегаралари аниқланди. Ер остида ғунчалар, барглар, янгиланиш куртаги, илдизлар ва туганак пиёз шаклланиши, ер сатхида эса, гуллаш ва баргларнинг ривожланиши кузатилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «COLCHICUM AUTUMNALE L. (COLCHICACEAE) НИНГ ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА МОРФОГЕНЕЗИ»

Received: 30 November 2022 Accepted: 5 December 2022 Published: 15 December 2022

УДК: 582.669.2: 631.54

Агротехнология

COLCHICUM AUTUMNALE L. (COLCHICACEAE) НИНГ ИНТРОДУКЦИЯ ШАРОИТИДА МОРФОГЕНЕЗИ

Бобоев С.Б., Махкамов Т.Х., Жумабоев Г.Ш.,

Тошкент давлат аграр университети,

Аннотация. Ушбумак;оладаСо1сЫситаиШтпа1еЬ. (СокЫсасеае)-кузсавринжонинингусиши ва ривожланиши мавсум давомида кузатилиб, ривожланиш даврининг чегаралари ани^ланди. Ер остида гунчалар, барглар, янгиланиш куртаги, илдизлар ва туганак пиёз шаклланиши, ер сатхида эса, гуллаш ва баргларнинг ривожланиши кузатилди.

Таянч сузлар: куз савринжони, морфогенези, мавсумий ривожланиш мароми, фенологик фазалар.

Кириш. Усимликлар тургор босими билан яратилган жуда катта механик кучлар остида яшайди. Усимликлар ер усти органларини тортишиш кучига карши кутаради. Ушбу х,аракатда механик ёрдам хужайра деворлари ва тургор босими томонидан таъминланади, усиш эса хужайра деворларининг тургор 2, 3 таъсиридан келиб чикдан кучланишга мое келиши билан боглик; деб ^исобланади [14]. Усимликлардаги жуда катта механик кучлар уларнинг усиши ва ривожланишига к;андай ^исса кушади? Ушбу жараённи англаш учун усиш ва морфогенез механикасини тушуниш керак.

Усимликни бирор худудда етиштиришда унда кечувчи усиш ва ривожланишнинг барча жараёнларини батавсил урганиш жуда мух,им. Шу боисдан биз Colchicum automnale L. - куз савринжони усимлигини Тошкент шах,ри шароитидаги морфгенези - ер остида туганак пиёзида ва ер устида кечувчи барча жараёнларни содир булиш вак;ти, давомийлиги ва кетма-кетлигини ургандик.

Савринжон кадимий доривор усимлик булиб, у хакда Цадимий Миср, Х,индистон ва Юнонистон ёзма манбаларида маълумотлар келтирилган. Эрбес папирусларида

келтирилган маълумотларга кура, савринжон

^адимий Миср тиббиётида уз урнига эга булган [4].

ТуркумХ1ХасрдаВекег [12] вакейинчалик Стефанов [30] томонидан таърифланган. Перссон 2007 йилда туркумнинг синопсиси [26] ва 2011 биринчи филогенетик тах^илни чоп этган [27].

Куз савринжони х,ар йили янгиланиб турадиган, симподиал, туникат-туганак пиёзга эга [9] гистерант эфимероид, геофит булиб [10], СокЫсасеае оиласига мансуб. Куз савринжони ноодатий х,аётий циклга эга, яъни боища аксарият усимликлар куз фасли келиши билан вегетациясини тугатиб, циш келишига тайёргарлик курса, ушбу усимлик сентябрь-декабрь ойларида гуллаш ва ер остки аъзоларини шакллантирувчи биринчи; фотосинтез содир булувчи ва уруглар пишиб етилувчи (март-май) иккинчи даврлардир [16].

О.В.Смирнов [8] таснифи буйича куз колхикуми катта х,аёт циклининг давомийлиги буйича - онтогенези узок; давом этувчи (25 йилдан кам эмас), ривожланиш жадаллиги буйича - генеративгача булган давр секин утувчи (15 йилдан кам эмас) усимлик турига киради. Вегетатив купайиш турида онтогенез схемаси куйидагича: ее - р - ] - ¡т - V; генератив купайишда - g - в куринишида булади [10].

Agro Inform N4 [6] 2022

Тадк;ик;от объекти ва методлари.

Тадки^от объекти Colchicaceae DC. оиласига мансуб, ^ар йили янгиланиб турадиган, симподиал, туникат-туганак пиёзга эга гистерант эфимероид, геофит, ут усимлик Colchicum autumnale L. - куз савринжони ^исобланади.

Тажрибалар Тошкент ботаника богининг Доривор усимликлар интродукцияси лабораторияси ва Тошкент давлат аграр университета хузуридаги ахборот маслах,ат маркази "EXTENSION CENTER" тажриба майдонларида 2005-2022 йиллар давомида олиб борилди.

С. autumnale нинг биоморфологик хусусиятлари И.Г. Серебряков [6], усимликнинг морфологик белгиларини аник^ашда "Атлас по описательной морфологии высших растений" [1] асаридан фойдаланилди.

Усимликларнинг морфобиологик

хусусиятлари морфогенезда 30 та усимлик тупида уРгакилДи- Усимликнинг мавсумий ривожланиш маромини урганишда И.Н. Бейдеман [2] ва Г.Н. Зайцев [3] усулларидан фойдаланилди. Бунда вегетатив ва генератив (гуллаш) даврлар кайд этилди. Вегетатив даврида усишнинг бошланиши, фаол усиши, баргларнинг пайдо булиши, улчами ва саргайиши, илдизларнинг пайдо булиши, туганак пиёзларнинг пайдо булиши, улчами ва сони кузатилиб борилди. Генератив даврида гунчаларининг хосил булиши, гулларининг очилиши, гулларнинг сони, кунлик гуллаш мароми ва битта гул умрининг давомийлиги каби курсаткичлар кузатиб борилди.

Олинган натижалар вауларнинг тах^шли.

Цинсимон баргларнинг шаклланиши. Ирмиш биринчи булиб куз колхикуми янгиланиш новдаси асос цисмидан икки барг ривожланишини таърифлаган. Биринчи цинсимон этдор, узунлиги 1 см булган эфимерал барг [18], бопща манбаларда мазкур барг

профил [20] деб келтирилган. Иккинчи барг о^иш, кинсимон, уч к;исми бироз яшил булиб, биринчи баргдан тахминан 10 марта узунрок булади [18].

Кузатувларимизда август ойининг биринчи ун кунлигидан бошлаб ер остида цинсимон баргнинг шакллана бошлаши ани^ланди. Бу давр 14-17 кун давом этиб, августнинг охири сентябрь ойининг бошигича давом этади. Кинсимон барг усимлик гуллари ва барглариниг ер сатхига безарар чи^иб олиши учун х,имоя вазифасини бажаради. У ер сатхидан бироз чи^иб туради, ёки ер остида к;олади. Бизнинг кузатувларимизда иккинчи кинсимон барг узунлиги 8-12 см гача эканлиги ва март ойининг бошларида усимлик пластинкасимон яшил барглари усиб ривожланган сари йиртилиб, кейинчалик куриб к;олиши аник^анди.

]аеИп уа Ьоз1^а1аг [20] биринчи ^инсмон барг, профил, фак;ат ривожланишнинг дастлабки бос^ичларида мавжуд булишини келтириб утишди.

Гуллаш динамикаси. Гуллари янгиланиш новдасининг учки ^исмида йугон шодада [25] соябонсимон шаклда жойлашган [29, 31]. Энг биринчи гул одатда учинчи барг цултитадан шаклланади, к;олган гуллар эса к;олган барг цулти^ларидан усади [31]. Бир туганак пиёздан 4 та [18] дан 7 тагача ва хатто 9 тагача, камдан-кам холларда 11 та [31] гача гул шаклланиши мумкин.

Бизнинг кузатувларимизда гуллаш даври август ойининг охиридан бошланади. Туганак пиёзларнинг хажмига боглик; холда, улардан турли миедорда гуллар шаклланади. Биз кузатган усимликлар туганак пиёзлари 1,5 - 7,0 см ни ташкил этиб, гуллаш диаметри 3,0 см дан катта булган тупларда кузатилди ва гулларнинг максимал кусаткич уртача 18,7 тани ташкил этди ва 45 кун давом этди. Ёппасига гуллаш 16-22 сентябрь саналарига тугри келди.

Соя ва офтоб экспозицияларида экилган усимликларни гуллаш даврида кузатиб улардан шаклланган гулларининг биометрик курсаткичлари, яъни, баландлиги, гул бандининг узунлиги, бир дона гул умрининг давомийлиги ва гул косасининг диаметри бир биридан фарк; ^илиши аник;ланди (1-расм, а ва Ь). Масалан, соя экспозициясида усимликнинг бир дона гулининг умри 10 кун булса, офтоб экспозициясида бу давр 7 кунни ташкил этди. Соя ва офтоб экспозицияларида гулларнинг гунча даври )^ам бир-биридан фарк; к;илиб, сояда бу давр 2,5 кун ва офтобда 1,5 кун давом этади. Гунча даврида гуллар асосан буйига усади, гул кургонининг учи ёпик; ^олатда булади. Гунча даврининг охирига келиб, соя ва офтоб экспозицияларида гулларнинг буйи мое равишда 10,1 ва 4,5 см ни ташкил этеа, гуллаш даврининг охирида бу курсаткилар 12,7 ва 7.4 см ни ташкил этади. Гул косасининг диаметри офтоб экспозициясида каттароц булиб 5,8 см ни

ташкил этеа, сояда 5,4 см эканлиги аник/тнди. Куз колхикуми усимлигининг гуллари кундузи очилиб, кечга бориб ёпилувчи хусусиятга эга. Кун давомида гул косаси диаметрининг энг кенг очилган ващти соат 1400 га тугри келиши кузатилди. Офтоб экспозициясида колхикум гуллари ердан унча кутарилмайди, яъни гул бандининг узунлиги уртача 2,0 см ни ташкил этеа, бу курсаткич соя экспозициясида уртача 7,0 см ни ташкил этди.

Гуллаш даври турли туганак пиёзларда турлича вак;тларда, яъни 1-2 кун кетма-кетликда содир була бошлайди. Туганак пиёзининг диаметрига богли^ холда, ундан шаклланувчи гуллар сони турлича булади. Кузатувларимизда бир дона гул умрининг давомийлиги 7-10 кун эканли аник^анди. Гуллаш аста секин бошланиб, бир ва^тнинг узида бир тупдаги гуллар сони 1-7 тагача булиши мумкин (1-расм).

А Б С

1-расм. Куз савринжони гуллари. А-офтобда, Б-сояда, С-чангчи ва устунчалари

Илдизларнинг шаклланиши. Куз колхикумининг шохланмаган илдиз тизимига икки турдаги илдизлар хос. Катта ёшли усимликларда сентябрь ойида ривожланувчи, г^алинлиги 0,5-1 мм ва узунлиги 30 см гача булган 250 тагача попук илдиз. Бундан таш^ари, апрель-май ойиларида ривожланувчи пастки

^исми йугон, шарсимон 1-2 та контрактил илдиз [28]. Бу икки турдаги илдизлар барча ёшдаги усимликларда булиши мумкин. Бах,орда ривожланувчи илдизлар, фа^атгина, тупрокда етарли, яъни 15-20 см чукурликда жойлашган усимликларда шаклланмайди [28,16].

Попук илдизлар сентябрь ойининг

Agro 1п1'(]ГШ N4 [6] 2022

охирида илдиз дискидан пайдо булиши ва майгача мавжуд булиши кайд этилган [16].

Гуллаш даври якунланиши билан, попук илдизлар жадаллик билан уса бошлайди. Жадал

усиш жараёни декабрь ойининг охирига к;адар давом этади. Бу вак;тда уларнинг узунлиги 7-13 см гача ва сони 150-350 тагача етади (2-расм).

АБС 2-расм. С. autumnale L. нинг попук илдизларини шаклланиш жараёни

Баргларнингшаклланиши.Августойининг охиридан сентябрь ойининг урталаригача пастки куртакдан, ёки иккала куртакдан х,ам к;инсимон барглар уса бошлайди. Бу вак;тга келиб к;инсимон барг ичида фотосинтезловчи барглар х,ам шакллана бошлайди ва улар ер остида бах,оргача к;олади [10].

Битта туганак пиёздан 6 тагача барглар шаклланиши мумкин [13, 20]. Фа^ат биринчи яшил барг туганак пиёзнинг пастки тубидан бошланиб, уни тулик к;оплаб олувчи узун найсимон ^исмга эга. Кейинги барглар туганак пиёзнинг тепа кисмидаги бугимлардан шаклланади [18, 23].

Биринчи ва иккинчи яшил барг орасидаги бугин анча узунро^ булиб, ундан келаси йилги

туганак пиёз шаклланади [21]. Цолган барча барглар орасидаги бугимлар 1^иск;а булиб, улар бир розеткагажойлашган [15].

Кузатувларимизда, гуллаш даври билан бир вак;тда ер остида, иккинчи кинсимон барг ичида пластинкасимон барглар хам шаклланиб бориши ва декабрь ойининг охирига к;адар к;инсимон барг ичида аста шаклланиши кайд этилди. Об-^аво шароитининг кулай келишига боглик; холда декабрь ойининг охирларида пластинкасимон барглар ер сатх,ига бироз кутарилади. Баргларнинг ер устида усиши жуда секинлик билан кузатилади. Февраль ойининг охирига келиб, ер устига чивдан барглар узунлиги бироз ортади ва 2 см га етиши мумкин (3-расм).

Тошкент шах,ри шароитида февраль ойининг охири ва март ойининг бошларидан ^аво х;арорати бирмунча ортади. Куз савринжонининг баргларини усиш жараёни бирмунча жадаллашади.

Март ойининг урталаридан то апрель

ойининг урталаригача куз савринжонининг баргларини узунлиги максимал даражагача усиб булади.

Пластинкасимон барглар узунлиги 35-65^-100) см ва эни 1-6.5 см [24] га етиши кузатилган (4-расм).

4-расм. С. аиШтпа1е Ь. нинг ассимиляцион баргларини жадал усиш жараёни Agro 1пГ(]П11 N4 [6] 2022

Янги туганак пиёзларнинг шаклланиши. Куз колхикуми х,ар йили янгиланиб турадиган, симподиал, туникат туганак пиёзга эга [9]. Х,ар йилги янги новда мустакил индивид сифатида шаклланади [10].

Куз колхикуми - диаметри 3,5-7,0 см булган, носимметрик (бир тарафи бироз текис ва карама-к;арши тарафи каварик) туганак пиёзли геофитдир. Текис тафининг пастки к;исми тумшук;симон усимта билан якунланган булиб, Jaehn ва бош^алар [20] уни "пих" деб номлашган.

Ёш туганак пиёзларнинг пихи тупроеда вертикал тарзда усиши уларнинг тупрок тубига чукуррок тушишига имкон беради. Етук ёшга етган, 15-20 см чукурликка тушган туганак пиёзларнинг пихи горизонтал йуналишда усади. Ушбу х,олат пихнинг склеренхима тук;ималарининг механик хусусиятлари билан боглик; [17]. Туганак пиёз ер сатхига к;анча як,ин булса, унинг пихи шунча учун булади [18].

Усимликнинг ер устки к;исми усиб, фотосинтезланиш жараёни бошланиши билан, ер остида янги туганак пиёзлар шакллана бошлайди. Агар иккита куртак уйгонса усимликда вегетатив купайиш содир булади. Фацат битта куртак уйгонганда эса Н.И.Шорина [11] терминологияси буйича, ёшариш содир булади (5-расм).

Куз савринжони учун куйидаги вегетатив купайиш турлари хос: нормал партикуляция, ёш партикуляция ва сенил ёшдаги булиниш [7].

5-расм. С. autumnale L. нинг янги туганак пиёзини шаклланиш жараёни

Эски она туганак пиёз. L. Frankova [17] усимлик х,аёт цикли мобайнида туганак пиёзи таркибидаги азотнинг сарфланишини урганган ваазотнингасосий манбаи булган ок;силларнинг сарфланиши, кузги усиш жараёнларида кисман, асосий 1^исми барг ва уруглар етилувчи, фотосинтез жараёни билан борувчи бах,орги фазада сарфланишини анимаган. Узбекистон шароитида туганак пиёзларнинг захира озик моддаларининг сарфи к,исман кузда - гуллаш даврида ва асосан ба^орда - ассимиляцион баргларнинг шаклланиш даврида содир булиши кузатилди.

Ба>;орда она туганак пиёз кичрайиб, иккита ёш туганак пиёзни ажратиб турувчи Корамтир-кунгир пустга айланади [10].

Август ойининг иккинчи ярмидан декабрь ойигача усимликда кечаётган барча жараёнлар туганак пиёздаги захира озука моддаларининг х,исобига содир булганлиги сабабли эски (она) туганак пиёз кичрайиб, буришиб боради (6-расм).

Вегетация даврининг охири, яъни май

ойининг охири июнь ойининг бошларига келиб, она туганак пиёз таркибидаги захира озук;а моддаларни ёш туганак пиёзлар ривожланиши учун тулик; сарфлайди ва ундан кичик, буришган к;олдик к;олади (6-расм).

6-расм. С. аиШтпа1е Ь. нинг эски туганак пиёзини кичрайиб, буришиб бориш жараёни

Усимлик ер устки к;исмининг куриши. Май ойининг бошларидан бошлаб усимлик барглари учки кисмидан бошлаб аста саргая бошлайди. Майнинг охири июнь ойиниг бошларига келиб, усимлик ер устки ^исми куриб, асосий ёзги тиним даври бошланади.

Янгиланувчи куртакларнинг

шаклланиши. Ушбу турнинг туганак пиёзи иккита янгиланиш куртагига эга. Биринчи пасткиси биринчи барг култигида жойлашган. Иккинчи тепа ёнбошдаги куртак иккинчи барг култигида жойлашган [10].

Фелбаба-Клушина маълумотларида усимликнинг ер остида куртакларнинг шаклланиш даври июнь-июль ойларига, яъни усимлик ер устки к;исми куриган даврга тугри келиши [10] келтирилган, аммо

бизнинг кузатувларимизда гуллаш фазасида, янгиланувчи новданинг пастки к;исмида куртак мавжудлиги кузатилди (7-расм).

7-расм. С. аиШтпа1е I. да янгиланувчи куртакларнинг шаклланиш жараёни

Agro 1п1'(]ГШ N4 [6] 2022

С. autumnale L. ни интродукция шароитида усиш ва ривожланиш бос^ичларини кузатиш асосида мавсумий ривожланиш мароми урганилиб, фенологик спектри тузилди (1-жадвал).

1-жадвал

С. autumnale L. ниш фенологик спектри

ойлар

VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII

w

f /

/

/ /

СИ.

оаргларнинг усиш даври

- ер

i ривожланиш

оарг - кишги тиним оарг

- гуллаш даври - фотосинтез барг

■ туганак пиёзнннг шаклланиш даври - баргнинг саргайиш даври

она туганак пиёзда захира озука моддаларнинг сарфланиб бориш даври

СИ

даврида и - илдизнннг куриш

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, шароитига адаптация жараёнида эканлигидан

куз савринжони Тошкент шароитида далолат беради. Шундай булсада, усимликдан

вегетациясини тулик; босиб утмайди, яъни уруг фармацевтика мак;садларида фойдаланиш учун

х,осил булиш фазаси кузатилмайди. Бу }<олат тайёрланадиган хомашё сифатига асло таъсир

урганилаётган усимликни янги тупрок;-икушм курсатмайди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Артюшенко З.Т., Федоров A.A. Атлас по описательной морфологии высших растений: Плод. - Л.: Наука, 1986. - 392 с.

2. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: Наука, 1974. - 154 с.

3. Зайцев Г. Н. Методика биометрических расчетов. -М.: Наука, 1973. 256 с.

4. Сало В.М. Зелёные друзья человека., Москва, 1975.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Серебряков И.Г. Типы развития побегов у травянистых многолетников и факторы их формирования // Вопросы биологии растений: уч. записки МГПИ им. В.П. Потемкина. - М., 1959. -С. 3-37.

6. Серебрякова Т.Н. О вариантах моделей побегообразования у многолетних трав // Морфогенез и ритм развития высших растений. - М., 1987. - С.3-19.

7. Скрипчинский Вл.В. Вегетативное размножение эфимероидных геофитов и его значение для сохранения видов редких растений// Итоги интродукции растений/ Ростов, 1986.

8. Смирнова О.В., Загульнова Л.Б., Тропова H.A., Фаликов Л.Д. Критерии выделения возрастных состояний и особенности хода онтогенеза у растений различных биоморф // Ценопопуляция растений (Основные понятия и структура). М„ 1976.

9. Федоров А. А., Кирпичников М.Э., Артюшенко З.Т. Атлас по описательной морфологии высших растений. Стебель и корень. М, 1962.

10. Фелбаба-Клушина Л.М. Распространение и биоэкологическая характеристика Colchicum autumnale L. в Закарпатской области. Раст. рес. вып. 3, 1993

11. Шорина Н.И. Жизненный цикл безвременника великолепного (Colchicum spesiosum Stev.) в лесном и субальпийском поясах Западного Закавказья // Онтогенез возрастной состав популяций цветковых растений. М., 1967.

12. Baker, J. G. A synopsis of Colchicaceae and the aberrant tribes of Liliaceae. Journal of the Linnean Society of London. 1879.

13. Bornemann F. Die wichtigsten landwirtschaftlichen Unkräuter, ihre Lebens-geschichte und Methoden ihrer Bekämpfung. Verlagsbuchhandlung Paul Parey, Berlin, 1920.

14. Boudaoud, A. (2010). An introduction to the mechanics of morphogenesis for plant biologists. Trends in plant science, 15(6), 353-360.

15. Bowles E.A. A Handbook of Crocus and Colchicum for Gardeners, Revised edition. The Bodley Head, London, 1952.

16. Frankova L., Sibirova K. The role of the roots in the life strategy of Colchicum autumnale. Biology. Bratislava, 2004.

17. Frankova, L., Bôka, K., Gasparikovâ, 0., Psenâk, M. Biochemical and physiological aspects of developmental cycle of Colchicum autumnale L. Biol. Plantarum 47, 2003.

18. Irmisch, T. Zur Morphologie der monokotylischen Knollen- und Zwiebel-gewächse. Reimer G, Berlin, 1850.

19. Jaehn, F., 1984. Biologie et morphogénèse du colchique (Colchicum autumnale L.). Contribution à l'étude de ses possibilités de micropropagation in vitro. Ph.D. Thesis. Université Louis Pasteur Strasbourg

20. Jaehn, F., Pfirsch, E., Roux, J. Zur Architektur des Jahressprosses der Herbstzeit-lose (Colchicum autumnale L.). Beiträge zur Biologie der Pflanzen 60,1985.

21. Jung L. S., Winter S., R. Eckstein L., Kriechbaum M., Karrer G., Welk E., Elsässer M,, Donath T. W., Otte A. Biological Flora of Central Europe Colchicum autumnale L. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics 13, 2011

22. Lenka Frankova, Katarina Sibirova, Karoly Boka, Otilia Casparikova. Protein reutilization in corms of Colchicum autumnale, Biologia, Bratislava, 2006

23. Loew, E., Kirchner, 0. 4. Gattung. Colchicum L. Zeitlose. In: Kirchner, 0., Loew, E., Schröter, C. (Eds.), Lebensgeschichte der Blütenpflanzen Mitteleu-ropas. Spezielle Ökologie der Blütenpflanzen Deutschlands, Österreichs und der Schweiz. Band I, Abt. 3. Araceae, Lemnaceae, Juncaceae, Liliaceae, Dioscoreaceae, Amaryliidaceae, Iridaceae. Eugen Ulmer-Verlag, Stuttgart, 1934.

24. Muntean, L., Salontai, A., Botez, C., Tamas, M. Contribution to the biological study of Colchicum autumnale L. Not. Bot. Hort. Agrobot. Cluj. 10,1979.

Agro Inform N4 [6] 2022

25. Persson K., Reproductive strategies and evolution in Colchicum. In: 5th Optima Meeting, Istanbul, 1993.

26. Persson, K. Nomenclatural synopsis of the genus Colchicum (Colchicaceae), with some new species and combinations. Botanische Jahrbücher fur Systematik, Pflanzengeschichte und Pflanzengeographie 127, 2007.

27. Persson, K., Petersen G., del Hoyo, A., Seberg, 0., J0rgensen, T. A phylogenetic analysis of the genus Colchicum L. (Colchicaceae) based on sequences from six plastid regions. Taxon 60(5), 2011.

28. Rimbach A. Biologische Beobachtungen an Colchicum auctumnale. In: Berichte der deutschen Botanischen Gesellschaft, Band XV. Gebürder Borntraeger, Berlin, 1897.

29. Schumann K. Praktikum für Morphologische und Systematische Botanik. Gustav Fischer Verlag, Jena, 1904.

30. Stefanoff, B. Monographiya na roda Colchicum L. Sbornik Balg Akademii Nauk Sofiya Kniga 22(9), 1926.

31. Wehsarg 0. Die Verbreitung und Bekämpfung der Ackerunkräuter in Deutschland. Die Bekämpfung des Unkrautes Siebzehntes Stück, Band II: Einzelunkräuter, ihr Vorkommen und ihre Bekämpfung, Lieferung III: Herb-stzeitlose und Weißer Germer. Deutsche Landwirtschafts-Gesellschaft, Berlin, 1929.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.