Научная статья на тему 'COLCHICUM AUTUMNALE (COLCHICACEAE) – КУЗ САВРИНЖОНИНИНГ ЎСИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ХОМАШЁ МИҚДОРИГА ТУГАНАК ПИЁЗЛАРИ ҲАЖМИНИНГ ТАЪСИРИ'

COLCHICUM AUTUMNALE (COLCHICACEAE) – КУЗ САВРИНЖОНИНИНГ ЎСИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ХОМАШЁ МИҚДОРИГА ТУГАНАК ПИЁЗЛАРИ ҲАЖМИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
19
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
Colchicum autumnale / морфогенези / мавсумий ривожланиш мароми / туганак пиёзнинг диаметри / ўсиши / барглар сони / хомашё миқдори.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Бобоев С.Б., Махкамов Т.Х., Жумабоев Ғ.Ш.

Ушбу мақолада Colchicum autumnale (Colchicaceae) – куз савринжонининг ўсиши, ривожланиши ва хомашё миқдорига туганак пиёзларининг хажмини таъсири ўрганилди. Тажрибаларда уч хил хажмдаги туганак пиёзлардан фойдаланилди. Тугунак пиёзларнинг диаметри 6.2 см ни ташкил этган ўсимликларда 2 та туганак пиёзча ҳосил бўлиб, уларнинг вазни мос равишда 86.0 ва 49.3 гр ни ташкил этди. Ушбу кўрсаткич туганак пиёзларининг диаметри 4,8 (1-поя 88.7, 2-поя 7.8) ва 3,9 (1-поя 26.0, 2-поя 12.8) см бўлган ўсимликларга нисбатан юқори бўлди. Туганак пиёзларининг хажмини ўсимликларнинг ўсиши ва ривожланишига таъсири сезиларли бўлиб, туганак пиёзининг хажми 6,2 см диаметрли ўсимликларнинг баргининг сони 1-тартибли пояларда 8,6 донани, 2-тартибли пояларда 7,0 донани ташкил этди. Бу кўрсаткич 4,8 диаметрли ўсимликларда мос равишда 1-пояда 6.7, 2-пояда 3.0 ни ташкил этган бўлса, 3,9 диаметрли ўсимликларда мос равишда 1-пояда 5.0, 2-пояда 2.7 ни ташкил этган. Демак, ташкил этиладиган плантацияларда куз савринжонининг 4,5-6 см диаметрдаги туганак пиёзларидан фойдаланиш мақсадга мувофиқ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «COLCHICUM AUTUMNALE (COLCHICACEAE) – КУЗ САВРИНЖОНИНИНГ ЎСИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ХОМАШЁ МИҚДОРИГА ТУГАНАК ПИЁЗЛАРИ ҲАЖМИНИНГ ТАЪСИРИ»

Received: 30 November 2022 Accepted: 5 December 2022 Published: 15 December 2022

УДК: 582.669.2: 631.54

Агротехнология

COLCHICUM AUTUMNALE (COLCHICACEAE) - КУЗ САВРИНЖОНИНИНГ УСИШИ, РИВОЖЛАНИШИ BA ХОМАШЁ МИВДОРИГА ТУГАНАК ПИЁЗЛАРИ ХДЖМИНИНГ ТАЪСИРИ

Бобоев С.Б., Махкамов Т.Х., Жумабоев Г.Ш.,

Тошкент давлат аграр университети,

Аннотация. Ушбу ма^олада Colchicum autumnale (Colchicaceae) - куз савринжонининг усиши, ривожланиши ва хомашё мивдорига туганак пиёзларининг хажмини таъсири урганилди. Тажрибаларда уч хил хажмдаги туганак пиёзлардан фойдаланилди. Тугунак пиёзларнинг диаметри 6.2 см ни ташкил этган усимликларда 2 та туганак пиёзча х,осил булиб, уларнинг вазни мое равишда 86.0 ва 49.3 гр ни ташкил этди. Ушбу курсаткич туганак пиёзларининг диаметри 4,8 (1-поя 88.7, 2-поя 7.8) ва 3,9 (1-поя 26.0,2-поя 12.8) см булган усимликларга нисбатан юцори булди. Туганак пиёзларининг хажмини усимликларнинг усиши ва ривожланишига таъсири сезиларли булиб, туганак пиёзининг хажми 6,2 см диаметрли усимликларнинг баргининг сони 1-тартибли пояларда 8,6 донани, 2-тартибли пояларда 7,0 донани ташкил этди. Бу курсаткич 4,8 диаметрли усимликларда мое равишда 1-пояда 6.7, 2-пояда 3.0 ни ташкил этган булса, 3,9 диаметрли усимликларда мое равишда 1-пояда 5.0, 2-пояда 2.7 ни ташкил этган. Демак, ташкил этиладиган плантацияларда куз савринжонининг 4,5-6 см диаметрдаги туганак пиёзларидан фойдаланиш мак;садга мувофик;.

Таянч сузлар: Colchicum autumnale, морфогенези, мавсумий ривожланиш мароми, туганак пиёзнинг диаметри, усиши, барглар сони, хомашё мивдори.

Кириш. Юнон мифологиясига кура Кавказ тогларинингнинг Колхида водийсига бостириб кирган юнонлар далаларда гуллаб турган ажойиб бир усимликка эътибор беришди. А^амиятли жирата шунда эдики ер сат^ида фак;ат гуллар булиб, барглар йук; эди. Бу усимликни утхур хайвонлар емас эди. Усимликнинг узига хос жи^ати уруглар барглар билан бирга бахррда пайдо булади, гуллаш эса кузда аксарият усимликларнинг вегетацияси тугаган вак;тда содир булади. Юнонлар мазкур усимликни гарбий Грузиянинг юнонча номи шарафига Colchicon деб номлашди [13]. Усимликнинг русча номи - безвременник -унинг кузда гуллаши, барглари ва уруглари эса, келаси йил ба^орда ривожланиши билан боглиц [12].

Усимлик турли халкдарда турли номлар билан номланади. Autumn crocus, alias, naked lady, meadow saffron, wonder bulb, naked boy,

mysteria [3], herbst-zeitlose, zeit-lose [8].

Куз колхикуми усимлиги 3000 йилдан буён доривор усимлик сифатида ишлатилиб келинади. Доривор усимлик сифатида 1618-1639 йилларда Лондон фармакопеясига киритилган [2, 7]. Утган аерда усимликнинг пиёзи ва уруглари астма, ревматизм, дизентерия ва уткир подаграни даволашда ишлатилган [3]. Кичик дозаларда (0,0001 г) подагра касаллигини даволашда ишлатилади, шунингдек, унинг саратонга карши даволовчи таъсири исботланган [1].

Ушбу ма^олада Colchicum autumnale (Colchicaceae) - куз савринжонининг усиши, ривожланиши ва хомашё микдорига туганак пиёзларининг хажмини таъсири буйича олинган натижалар келтирилган.

Тадк;ик;от объекти ва услублари. Тадк;ик;от объекти Colchicaceae DC. оиласига мансуб, тугунак пиёзли, куп йиллик ут усимлик

Agro Inform N4 [6] 2022

Colchicum autumnale L. - куз савринжони ^исобланади.

Тажрибалар Тошкент ботаника богининг Доривор усимликлар интродукцияси лабораторияси ва Тошкент давлат аграр университети ^узуридаги ахборот масла^ат маркази "EXTENSION CENTER" тажриба майдонларида 2005-2021 йиллар давомида олиб борилди.

С. autumnale нинг биоморфологик хусусиятлари И.Г. Серебряков (14, 15], усимликнинг морфологик белгиларини ани^лашда "Атлас по описательной морфологии высших растений" (9) асаридан фойдаланилди.

1-расм. Тад^ик;отнинг объекта - Colchicum autumnale L.

Усимликларнинг морфобиологик

хусусиятлари морфогенезда 30 та усимлик тупида урганилди.

Усимликнинг мавсумий ривожланиш

маромини урганишда И.Н. Бейдеман (10] ва Г.Н. Зайцев (11) усулларидан фойдаланилди. Бунда вегетатив ва генератив (гуллаш) даврлар к;айд этилди. Вегетатив даврида усишнинг бошланиши, фаол усиши, баргларнинг пайдо булиши, улчами ва саргайиши, илдизларнинг пайдо булиши, туганак пиёзларнинг пайдо булиши, улчами ва сони кузатилиб борилди. Генератив даврида гунчаларининг х,осил булиши, гулларининг очилиши, гулларнинг сони, кунлик гуллаш мароми ва битта гул умрининг давомийлиги каби курсаткичлар кузатиб борилди.

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили. Ф.Н. Русанов номидаги Тошкент ботаника боги доривор усимликлар коллекцияси ва Тошкент давлат аграр университети хузуридаги ахборот масла^ат маркази "EXTENSION CENTER" тажриба майдонидаустириб келинаётган куз колхикуми усимлигининг туганак пиёзлари диаметри 1,5 -7.0 см гача булиб, ушбу ма^олада усимликнинг усиши ва ривожланишини туганак пиёзнинг хажмига боглик^шги кузатилди.

Кузатувларимизни туганакпиёз диаметри асосида экилган вариантларда олиб бордик. Агротехник усуллар кичикулчамдаги майдонда тажрибалар куйиш йули билан аник^анди. Усимликни вегетатив купайтириш учун экиладиган туганак пиёз оптимал хажмини аниклаш ма^садида диаметри турлича булган 3 хил вариантда, яъни уртача диаметри 6.2 (А), 4.8 (В) ва 3.9 (С] см булган туганак пиёзларда

тажрибалар куйилди (2-расм) ва кузатувлар олиб борилди.

с Ь 6

А В \) С

2-расм. Colchicum autumnale нинг туганак пиёзлари: диаметри 6.2 (А), 4.8 (В) ва 3.9 (С) см.

"Л £D tí¡

наап g аз

S ja

J4 M

5 л

X о

s s y

S ч;

S

0\

За S

О P Ъ 5 % *

£ s

E я

S &

5! я ■©-

g 'S en s

Sc Su 0\ £

2 « o\ aj

ш X "< ч:

0\ 0\ a G\

S W S Л J*

Ь за

Sí За S

s fe ä

00 КЗ ВАРИАНТЛАР

00 "чО 00 КЗ Туганак пиёзнинг экилган ва^тдаги диаметри, см

00 41 00 оо 41 Униб чик;к;ан гуллар сони, дона

КЗ о оо ^ 0П Гуллаш даврининг давомийлиги, кун

КЗ КЗ КЗ Поялар сони, дона

0П о о» 41 оо с\ 1 поя Поядаги барглар сони, дона

КЗ 00 о о 2-поя

6'8£ О! 00 1 48,9 1-поя Усимлик буйи, см

00 КЗ 00 о: Хо 40,6 К) а о а

о'эг 88,7 86,0 1-поя Туганак пиёз вазни, гр

КЗ 00 43 00 00 КЗ а о а

00 00 0П 00 0П 1л 1-поя Туганак пиёзларнинг ковланган ва^тдаги диаметри, см

К) КЗ МО оп КЗ а о а

д Ь ^

й 5 в

3 I

2 2

ИЗ

Л 1:1

1 к

сл ^ ^ §

^ -о

н Я

5с аз

2 л

Еш

■о

я I ^

1 2 н ё

£ >< »

5 1а т »

а йз 03 ^а

йз за 2 "О ы

чз аз 5 к я

■о а I 1 я

5 5 я а к

£ *

Кузатувларимизда аникланишича,

диаметри 6.2 см булган туганак пиёзлардан (А) уртача 18,7 дона гул шаклланади ва гуллаш даврининг давомийлиги 45 кунни ташкил этади. Диаметри 4.8 см булган туганак пиёзларда (В) уРта х,исобда 7,3 дона гул шаклланади ва гуллаш даври 36 кунни ташкил этди. Диаметри 3.9 см булган туганак пиёзларда урта х,исобда 3,7 (С) дона гул шаклланади ва гуллаш даври 20 кунни ташкил этди. Туганак пиёзининг диаметри 2,0 см дан кичик булган

тупларда гуллаш кузатилмади.

Гуллаш даври билан бир ва^тда ер остида, иккинчи ^инсимон барг ичида пластинкасимон барглар хам шаклланиб боради. Октябрь ойидан январь ойига кадар усимлик ер устида х;еч цандай узгариш кузатилмайди, аммо пластинкасимон барглар ер остида к;инсимон барг ичида аста шакллана боради. Попук илдизлар эса жадаллик билан усиб, декабрь ойининг охирига к;адар уларнинг узунлиги 7-13 см гача ва сони 150-350 тагача етади (5-расм].

5-расм. Туганак пиёз турлича катталикдаги усимликларда ер устки тиним даврида илдиз тизимининг жадал ривожланиши

Август ойининг иккинчи ярмидан декабрь ойигача усимликда кечаётган барча жараёнлар туганак пиёздаги захира озук;а моддаларининг х,исобига содир булганлиги сабабли эски (она) туганак пиёз кичрайиб, буришиб боради.

Декабрь ойининг охири январь ойининг бошларида ер сатхида усимликнинг барглари бир оз чиркан х,олатда булади ва об-хаво шароитига богли^ холда бундан кейинги усиш жараёнлари содир булади. Февраль ойининг иккинчи ярмидан бошлаб усимлик ер устки к;исми аста секинлик билан уса бошлайди (6-расм).

6-расм. СокЫсит аиШтпа1е нинг ерустки ^исмининг декабрдан то февраль охиригача булган х,олати

Кузатувларимиз давомида диаметри 3,9 см дан катта булган барча туганак пиёзларда иккита куртак хдм уйгониши ва ундан иккита ёш туганак пиёзлар х,осил булиши ани^ланди. Хар бир х;осил булувчи ёш туганак пиёзнинг хажми она туганак пиёзнинг хажмига боглик;, чунки илдизлар шаклланиши ва ер остида баргларнинг шаклланиши захира озук;а моддалар х,исобига содир булади. Баргларнинг сони эса янги х,осил булувчи туганак пиёз хажмини белгилайди. Бу ерда яна бир >^олат,

яъни тупро^ структураси ва унинг унумлилик мивдори янги шаклланувчи туганак пиёз хажмини белгилайди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Март ойидан бошлаб ер устки к;исми, яъни барглари жадал уса бошлайди. Туганак пиёзларинг диаметрига боглик; холда барглар сони турлича булади. Кузатувларимизда, А усимликда барглар энг куп ва энг узун булиб 1 ва 2 пояларда уларнинг сони мое равишда урта х,исобда 8,6 ва 7 та, узунлиги 48,9 ва 40,6 см ни ташкил этган. В усимликда 1 ва 2 пояларда мое равишда сони 6,7 ва 3 та, узунлиги 53,1 ва 31,9 см; С усимликларда бу курсаткичлар 5 ва 2,7 та, узунлиги 38,9 ва 32,8 см ни ташкил этган (1-жадвал).

Усимликнинг ер устки к;исми усиб, фотосинтезланиш жараёни бошланиши билан, ер остида янги туганак пиёзлар шакллана бошлайди. Юк;орида таъкидланганидек, янги х,осил булувчи туганак пиёз хажми ва улчамлари фотосинтезловчи барглар сонига боглик. Кузатувларимизда бу курсаткичлар куйидагини ташкил этди. А усимликларда 1 поядан вазни 86 гр ва диаметри 5,5 см ва 2 поядан вазни 49,3 гр ва диаметри 4,5 см булган туганак пиёзлар шаклланган. В усимликларда мое равишда 1 пояда 88,7 гр ва 5,3 см; 2 пояда 7,8 гр ва 1,9 см; С усимликда 1 пояда 26 гр ва 3,3 см; 2 пояда 12,8 гр ва 2,2 см ни ташкил этган.

Май ойининг бошидан бошлаб, усимликнинг ер устки кисми курий бошлайди ва янги туганак пиёз пусти тук; жигарранг тусга кира боради. Май ойининг урталарига келиб, янги туганак пиёз тулиц етилади, унинг танасида эса иккита куртак шаклланади. Бу вак;тга келиб усимлик ёзги тиним даврини бошлайди.

Усимлик баландлиги май ойининг охирига келиб 32-53 см, илдизларининг узунлиги 15-16 см га етади. Уларнинг сони эса, туганак пиёз улчамига богли^ булади.

Куз колхикуми усимлигининг тули^

Agro 1п1'(]ГШ N4 [6] 2022

тиним даври июнь ойининг бошидан август ойининг иккинчи ярмигача давом этади.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Тошкент шароитида куз савринжонининг плантацияларини ташкил этишда

фойдаланиладиган туганак пиёзларнинг хажми

уларнинг усиши, ривожланиши ва хомашё мивдорига таъсир ^илади. Ташкил этиладиган плантацияларда куз савринжонининг 4,5-6 см диаметрдаги туганак пиёзларидан фойдаланиш мак;садга мувофиц.

Фойдалинилган адабиётлар руйхати

1. Asenov I., СН. Gusev, G. Kitanov, ST. Nikolov.T. Petkov. 1998. [Herb-gathering]. Sofia. Biler. (In Bulgarian).

2. Evans W. C. Trease and Evans Pharmacognosy. 16th edition, Saunders Elsevier Edinburgh,

2009.

3. Frankova L. Colchicum autumnale L. - An ancient medicinal plant and its hysteranthous geopfytic life strategy, 2006

4. Heimann-Winawer, P., Beiträge zur Embryologie von Colchicum autumnale L. Ph.D. Thesis. Universität Zürich, 1919.

5. Irmisch,T., Zur Morphologie der monokotylischen Knollen- und Zwiebel-gewächse. Reimer G, Berlin. 1850.

6. Jaehn, F., Pfirsch, E., Roux, J., Zur Architektur des Jahressprosses der Herbstzeit-lose (Colchicum autumnale L.). Beiträge zur Biologie der Pflanzen 60, 1985.

7. Kefi S. A Novel Approach for Production of Colchicine as a Plant Secondary Metabolite by in Vitro Plant Cell and Tissue Cultures. Journal of Agricultural Science and Kastamonu, Turkey, 2018

8. Linda S. Jung a, Winter S. at. al. Biological Flora of Central Europe Colchicum autumnale L. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics 13, 2011.

9. Артюшенко 3.T., Федоров A.A. Атлас по описательной морфологии высших растений: Плод. - Л.: Наука, 1986. - 392 с.

10. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: Наука, 1974. - 154 с.

11. Зайцев Г. Н. Методика биометрических расчетов. -М.: Наука, 1973. 256 с.

12. Катомина А.П., Новикова Л.А. Безвременник в полярно-альпийском ботаническом саду. Бюллетень Главного ботанического сада. Вып. 182. - М.: Наука, 2001.

13. Сало В.М. Зелёные друзья человека., Москва, 1975

14. Серебряков И.Г. Типы развития побегов у травянистых многолетников и факторы их формирования // Вопросы биологии растений: уч. записки МГПИ им. В.П. Потемкина. - М., 1959. -С. 3-37.

15. Серебрякова Т.Н. О вариантах моделей побегообразования у многолетних трав // Морфогенез и ритм развития высших растений. - М., 1987. - С.3-19.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.