Научная статья на тему 'ЧУҚУР КАРЬЕРЛАРНИНГ ПАСТКИ ГОРИЗОНТЛАРИДАГИ ҲАВОНИ СУНЪИЙ ШАМОЛЛАТИШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ЧУҚУР КАРЬЕРЛАРНИНГ ПАСТКИ ГОРИЗОНТЛАРИДАГИ ҲАВОНИ СУНЪИЙ ШАМОЛЛАТИШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
115
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Карьер / карьер ҳавоси / сунъий шамоллатиш / атмосфера / қувир / шахта. / Quarry / air of quarry / artificial ventilation / atmosphere / tube / mine

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Наимова, Рано Шукуровна, Кадиров, Воҳид Раҳимович, Алимкулов, Ҳусниддин Фахриддин Ўғли, Кушназоров, Ибраҳим Саидқул Ўғли

Ер қобиғининг чуқур қисмларидаги фойдали қазилмаларни қазиб олишда карьер ва шахталарда мураккаб кон муҳандислик ишлари олиб борилмоқда. Бунинг натижаси ўлароқ ҳосил бўлған чуқур карьер ва шахталарда табиий шамоллатиш муаммолари юзага келмоқда. Кон жойлашган ҳудуднинг геологик, географик, кон-техник ва шу каби қатор омилларини ўрганилиб, конни шамоллатишнинг энг самарали ва истиқболли усули танланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Наимова, Рано Шукуровна, Кадиров, Воҳид Раҳимович, Алимкулов, Ҳусниддин Фахриддин Ўғли, Кушназоров, Ибраҳим Саидқул Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE METHODS OF ARTIFICIAL VENTILATION OF AIR IN THE LOWER HORIZONS OF DEEP QUARRIES

Complex mining engineering works are carried out in quarries and mines for the extraction of minerals in the deeper parts of the earth's crust. As a result, deep quarries and mines have problems with natural ventilation. The most effective and promising method of aeration of the deposit is selected by studying the geological, geographical, mining-technical and other factors of the deposit area.

Текст научной работы на тему «ЧУҚУР КАРЬЕРЛАРНИНГ ПАСТКИ ГОРИЗОНТЛАРИДАГИ ҲАВОНИ СУНЪИЙ ШАМОЛЛАТИШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

Scientific Journal Impact Factor

ЧУКУР КАРЬЕРЛАРНИНГ ПАСТКИ ГОРИЗОНТЛАРИДАГИ ХДВОНИ СУНЪИЙ ШАМОЛЛАТИШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Рано Шукуровна Наимова Вохцд Ра^имович Кадиров Хусниддин Фахриддин угли Алимкулов Ибрагим Саидкул угли Кушназоров

Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат

Аннотация: Ер цобизининг чукур цисмларидаги фойдали цазилмаларни цазиб олишда карьер ва шахталарда мураккаб кон мууандислик ишлари олиб борилмоцда. Бунинг натижаси улароц уосил булган чуцур карьер ва шахталарда табиий шамоллатиш муаммолари юзага келмоцда. Кон жойлашган худуднинг геологик, географик, кон-техник ва шу каби цатор омилларини урганилиб, конни шамоллатишнинг энг самарали ва истицболли усули танланади.

Калит сузлар: Карьер, карьер уавоси, сунъий шамоллатиш, атмосфера, цувир, шахта.

IMPROVING THE METHODS OF ARTIFICIAL VENTILATION OF AIR IN THE LOWER HORIZONS OF DEEP QUARRIES

Abstract: Complex mining engineering works are carried out in quarries and mines for the extraction of minerals in the deeper parts of the earth's crust. As a result, deep quarries and mines have problems with natural ventilation. The most effective and promising method of aeration of the deposit is selected by studying the geological, geographical, mining-technical and other factors of the deposit area.

Keywords: Quarry, air of quarry, artificial ventilation, atmosphere, tube, mine

Карьер хавоси таркибининг меёрий тузилиши. Карьер хавоси бу кон лахмлари буйлаб харакатланувчи ва доимо атмосфера хавосига нисбатан таркибини узгартирувчи газ ва буг аралашмасидир.

Намлик, харорат, босим ва хавонинг хажмий массаси каби корсаткичлар карьер атмосферасининг доимо озгариб турадиган корсаткичларини ташкил килади [1-4].

Карьер ички кисмига атмосфера хавосидан кириб келадиган хаво микдори куйидаги тартибда болади: N2 □ 78,08%, О2 □ 20,95%, СО2 □ 0,03%, А □ 0,93% ва бошка газлар гелий, неон, криптон, сув буглари, унинг таркибидаги

техника университети

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences (~) ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

компонентлари (O2, N2 va CO2) хамма вакт куйидаги нисбатда болади: 1:3,37:0,001. Карьер атмосфераси конларнинг газдорлиги, кон жинсларининг оксидланишида кислород (O2) ни ютиши ва ишлаб чикариш жараёнларининг узок вакт давом этиши ва бошка шу каби омиллар тасирида узгариши кузатилади.

Карьер хавосида атмосферага нисбатан O2 камайиши билан бир каторда CO2 купайиб боради ва захарли газлар, шунингдек, чанг ва кумлар пайдо булади [5-9].

Карьер хавоси таркибидаги O2, N2 va CO2 газларининг юкорида келтирилган узгариши бойича уч коринишга эга: атмосфера хавоси, фаол газлар (ПМ газлари, захарли ва портловчан газлар) хамда улик хаво.

«Улик хаво» бу таркибида N2, CO2 газлари атмосферадаги ушбу газлар микдорига нисбатан ортикча куп булган ёки таркибида кислород булмаган кон хавоси [10].

«Улик хаво»даги CO2:N2 нисбатан муайян шароит учун доимий булиб, карьердаги газ алмашинувини кузатишга имкон беради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тадкикотлар натижасида карьер хавоси одатдаги атмосфера хавоси сифатига (таркибига) эга хаво эканлиги, шунингдек, унинг таркибида юкорида келтирилган газлардан ташкари азот оксиди, углерод оксиди, олтингугурт-водород, олтингугурт гази ва алдегидлар каби захарли газлар ва буглар мавжудлиги хам аникланган.

Кислород (O2) □ хидсиз, рангсиз, тамсиз газ болиб, зичлиги 1,11 га тенг. Кислороднинг сувда эриши хавонинг сувда эришига нисбатан, тахминан 5 марта коп. Ишлаб чикариш (мехнат килиш) жойларида хаво таркибидаги кислород микдори хавфсизлик коидалари бойича 20% гача камайганда одамларнинг хушдан кетиши содир болади, 9% гача камайганда эса «Кислород етишмаслиги» (аноксимия) натижасида одамлар олиши мумкин [11-14].

Азот (N2) □ рангсиз, хидсиз, мазасиз, зичлиги 0,97 га тенг болган газ. Одатий шароитларда азот гази зарарсиз болиб, юкори хароратларда у кислород ва водород газлари билан кошилиши мумкин.

Карбонат ангидрид гази (CO2) □ зичлиги 1,52, хидсиз, бирок нордон мазали газ болиб, сувда осон эрийди. Х,аво таркибида C02 газининг микдори 5% болса, одамларнинг нафас олиши тезлашади, 6% болганда кучли харсиллаш ва холсизланиш, 10% ва ундан ортик болганда хушсизланиш ва 2025% га етганда эса олим билан якунланадиган кучли захарланиш содир болади. Карьер

Scientific Journal Impact Factor

хавоси таркибида СО2 гази микдори 0,5% гача болса, у одамлар хаёти учун зарарсиз хисобланади.

Ерости сувлари, ёнгинлар, портлатиш ишлари, оловли бургилаш ва ички ёнув двигателларининг ишлаши карьер атмосферасига СО2 гази кошилишининг асосий манбалари хисобланади.

Углерод оксиди Uglerod oksidi (CO2) □ рангсиз, хидсиз, мазасиз ва зичлиги 0,97 га тенг болган газ. Бу газ сувда кийин эрийди. Углерод оксидининг инсон организмига зарарли тасири кондаги гемоглобин билан осон бирикиб (кислородга нисбатан 250^300 марта фаолрок), кондаги кислородни сикиб чикариши туфайли содир булади, яни кислород етишмаслигига олиб келади.

Х,аво таркибида углерод оксиди микдори 1% ни ташкил килса, одамлар ушбу хаводан бир неча марта нафас олганда хушидан кетади. Углерод оксиди концентрацияси 0,05% атрофида болганда 1 соатдан сонг суст захарланиш, бош огриги, кулокларда шовкин пайдо булади. Агар одамлар углерод оксиди концентрацияси 0,01% ни ташкил килган атмосферадан узок вакт нафас олса, сурункали захарланиш касаллигига дучор буладилар [15-18].

Портлатиш ишлари, ички ёнув двигателларининг ишлаши, ёнгинлар, оловли бургилаш ва шу кабилар карьер атмосферасига углерод оксидини чикарувчи манбалар хисобланади.

Бази холларда, айникса, портлашнинг газсимон хосилини бахолашда «шартли углерод окиси», яни ПМ портлашида хосил болган СО ва азот икки оксидидан фойдаланилади. Бунда 1 литр N02 6,5 литр СО га тенг деб кабул килинади.

Водород сулфид (^Б) бу рангсиз, чучмал тамли палагда булган тухум хидига ухшаш хидли, зичлиги 1,19 булган газ. Бу газ инсонларнинг асаб тизимига таъсир этиб, нафас йуллари ва кузнинг шиллик кобигини яллиглантиради [19-21].

Х,аво таркибида 0,01% (^Б) гази мавжуд булса, бир неча соатдан сунг одамларда енгил захарланиш содир булади, газ микдори 0,05% булса 0,5 □ 1 соатда одамлар хавфли захарланишлари мумкин, агар газнинг хаво таркибидаги концентрацияси 0,1% ни ташкил килса, у холда улим содир болади. Карьерларда олтингугурт-водород гази кон жинслари ва сувдан сизиб чикиб, атмосферага кушилади.

Олтингугурт гази (Б02) □ рангсиз, откир хидли, олтингугурт тамига эга ва зичлиги 2,2 га тенг газ болиб, сувда яхши эрийди. Юкори нафас йули ва

Scientific Journal Impact Factor

кузнинг шиллик кобигига тасир этади. Бу газнинг хаво таркибидаги концентрацияси юкори булган холларда упкага таъсир этиб, йуталиш, кукрак кисилиши ва хириллаш каби касалликларни келтириб чикаради. Олтингугурт газининг хаво таркибидаги концентрацияси 0,05% ни ташкил килганда одамлар унинг тасирида киска вакт ичида булсада, бу уларнинг хаёти учун хавфли хисобланади. Ёнгинлар ва таркибида олтингугурт микдори юкори булган кон жинсларини портлатишлар карьер атмосферасига олтингугурт гази ажралиб чикишининг асосий манбалари хисобланади.

Алдегидлардан карьер атмосфераси учун хавфли болган газлар акролеин ва формалдегидлардир.

Акролеин (СИ2СИСОИ) □ хаво таркибида буг коринишида мавжуд булиб, куйган ёгнинг ёкимсиз уткир хиди каби хидга эга. Акролеин буги хаводан 1,9 баробар огир болиб, бурун бушлиги ва кузнинг шиллик кобигига тасир этади, бош айланиши, кунгил айниши, кусиш ва кориндаги огрикларни келтириб чикаради.

Акролеиннинг хаво таркибидаги концентрацияси 0,0005% булишига чидаш кийинчилик билан кечади, 0,002% булганда эса унга умуман чидаб булмайди. Концентрацияси 0,014% булган хавода одамларнинг 10 дакика мобайнида булиши улар хаёти учун хавфли хисобланади.

Формалдегид (СИ2О) рангсиз, уткир бугувчи хидли газ, зичлиги 1,04. Формалдегид бурун бушлиги шиллик кавати ва марказий асаб тизимига таъсир этади.

Шунингдек, терининг нерв касаллигига сабаб булади. Формалдегиднинг хаво таркибидаги концентрацияси 0,002% булганда формалдегид билан сурункали захарланиш натижасида одамлар овкат хазм килишининг бузилиши, юрак уришининг тезлашиши, доимий бош огриши, уйкусизлик, иштахасизлик, бурун бошлиги ва куз шиллик кобигининг касалланиши каби иллатларга дучор болади.

Карьерларнинг чукурлашиши натижасида карьердаги хаво алмашиши иш жойларидаги атмосферанинг санитар-гигиеник холатини таъминлашга етарли булмаганда хавфсиз мехнат шароитини яратиш учун карьерни сунъий шамоллатишга эхтиёж тугилади.

Карьердаги зарарли моддалар куйидаги шароитларда йигилади:

> ер юзидаги шамол энергиясининг камайши;

> адиабатик градиентдан кам болган вертикал харорат градиенти хосил

МУХОКАМА

Scientific Journal Impact Factor

Sogumu;

> Kaptep amoc^epacura 3apapgu Moggagap a^paguS HuKumu HHTeHCHBnnrHHHHr omnmH.

> Ep ro3ugaru maMog okumu энeprнflcнннr KaMafiumu Kaptepga 3apapgu Moggagap fi^ugumura mapoHT aparyBHu acocufi oMuggapgaH Supu xucoSgaHagu.

Ep ro3ugaru xaBo okumu Te3guru 2 m/c gaH KaM SograHga ep ro3ugaru xaBo SugaH Kaptepgaru KoHBeKTuB xaBo agMamyBu uHTeHcuBguruHu BepTuKag xapopar rpaguernu Segrugafigu.

Kaptep HyKypguru Sofiuna BepTuKag aguaSaruK rpagueHT 100 m ga 1°C ra TeHr Sogca, Kaptep amoc^epacuga xaBo anMamumu cogup SogMafigu. ^yHKu SyHgafi mapouTga WKopura KoTapugaguraH KoHBeKTuB xaBo xapaKaru Ko3ragMac xogarra TymuS Kogagu.

KoHHuguK aMaguëTuga Kaptep amoc^epacuHuHr TypryH xogaru BepTuKag xapopar rpagueHTu 100 m ga G<1°C SograHga, ahu amoc^epaHuHr ннвepцнoн xogaruga xocug Sogagu. Kaptepgapga KoggaHaguraH Sapna cyHufi maMoggarum ycyggapuHu ukku cuH^ra a^paragagu TaSuufi xaBo agMamyBu uHTeHcuBguruHu omupum (^agaggamrapum) Ba SeBocura cyHufi maMoggarum ycyggapu.Kaptepgap Hy^yp roprooffraapuHu Ka3uS ogumga TaSuufi xaBo agMamyBuHu uHTeHcuBgam 3apyparu Tyrugagu. MaB^yg xaBo agMamyBuHu uHTeHcuBgam ycyggapuHuHr caMapagopguru kuhuk SoguS, KoggaHum mapourgapu xaM HerapagaHraH Sogagu.

Kaptep xaBocu TaSuufi agMamyBuHu uHTeHcuBgam caMapagopgurura yHuHr ^ofigamraH xygygu uKguMu, pegte^u, ocuMguKgapu, maMog ëHagumu Ba Te3guru, cokuh KyHgap gaBpu Ba ëruHgap MuKgopu, Kyëm pagнaцнacн MuKgopu KaSu oMuggap Tacup Kypcaragu. MagyMKu, Kyëm pagнaцнacн MuKgopu koh ^uHcgapu Ba xaBo xapopaTuHu Segrugafigu. By эca Kaptep amoc^epacu Ba yHgaru xaBo anMamyBuHuHr TypryHguruHu TaMuHgafigu. Kyëm pagнaцнacннннr Konafiumu xaBo agMamyBuHu axmugafigu, KaMafiumu эca, aKcuHHa, xaBo agMamyBuHu KufiuHgamTupagu.

Kaptep ^ofigamraH xygyg pegte^u ep w3uHuHr maKguHu TaBcu^gaS, SupuHHu HaBSaTga, roprooffrnuHr TamKu SagaHg-nacTguKgap SugaH TycugraHguK gapa^acuHu Segrugafigu. roprooHTHuHr TycugraHguK gapa^acu Kyfiugaru u^oga opKagu aHuKgaHagu:

SyHga X - KaptepHuHr SomgaHum (ep w3u) SagaHgguK SegrucugaH WKopuga

a=H:L

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences (~) ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

жойлашган тусикнинг юкори нуктаси билан карьер борти юкори кирраси уртасидаги вертикал масофа, мо тусикнинг юкори нуктаси билан борт кирраси уртасида утказилган чизик хосил килган ¥ бурчак тусикнинг максимал баландлигини тавсифлайди. Шамол кучининг камайиши куйидаги ифода билан аникланади:

г = 1 - (Vk:V0)

бунда Vk ва V0 - мос равишда карьер ичида ва муайян географик худуддаги шамол тезлиги, м/с. Ифодадан кориниб турибдики, шамол кучининг камайиши 1 дан кичик болар экан. Тосик тасирида камайган шамолнинг карьердаги харакатланиш тезлиги куйидаги ифода оркали аникланади:

Vk = V0(1 - r), м/с.

Юкоридаги ифодалар оркали ¥ бурчагининг турли кийматлари буйича аникланган тусик ва шамол кучининг камайиш курсаткичлари 1-жадвалда

келтирилган.

1-jadval

Х,аво алмашиш Курсаткичлар ¥ бурчагининг турли

курсаткичлари кийматларидаги микдори, градус

5 10 15 15<

Тусикланиш 0,09 0,18 0,27 0,27

даражаси

Шамол кучининг 0,1 0,2 0,3 Тескари

камайиш даражаси оким хосил булади

Карьер ер юзи рельефи канча мураккаб болса (баланд-пастликлар коп болиб, уларнинг баланлиги катта болса), карьерда хаво алмашиши даражасига салбий таъсири хам шунча катта булади.

Бундай шароитда хаво окими тозаланмасдан карьер ичида айланиб колади. Бу холат ¥ бурчаги киймати 20-25° га тенг булганда содир булиши мумкин.

Карьерга кириб келадиган хавонинг яхши тозаланишига карьер худудида куюк жойлашган осимликлар кулай шароит яратиб беради.

Карьерларни ресиркулацион схемада шамоллатиш усули колланишини

Scientific Journal Impact Factor

шамол тасири самарадорлиги ва махаллий шамоллатиш вентилаторлари (МШВ) белгилаб беради.

Карьерни кувур ва кон лахмлари оркали шамоллатиш. Карьерни кувур ва кон лахмлари билан сунъий шамоллатишда ер юзидан карьер бортлари буйлаб керакли горизонтгача ёки карьер тубигача кувурлар ёткизилади ёки ер ости кон лахмларидан фойдаланилади.

Карьерни хавони хайдаш усулида («пуфлама» усулда) сунъий шамоллатишда ер юзидаги ёки юкори горизонтдаги тоза хаво вентилатор курилмалари ёрдамида кувурлар ёки кон лахмлари оркали карьерга киритилади (1-расм) ва бу хаво эркин струя куринишида таркалади. Бунда вентилатор ускуналари ер юзида ёки кувурнинг (лахмнинг) исталган жойига урнатилган булиши мумкин. Вентилатор курилмаси хавони суриш усулида ишлаганда карьердаги ифлосланган хавони суриб олиб юкорига (ер юзига) чикариб ташлайди. Бундай сунъий шамоллатиш усулини «сурма» усул деб юритилади. Шамоллатишнинг пуфлама усулида тоза хаво бевосита хавонинг ифлосланган зонасига юборилади, натижада зонани шамоллатиш тезлиги нисбатан юкори булади. Сурма шамоллатиш усулида таркибида зарарли моддалар куп булган зонадаги хаво сориб олинади ва унинг урнини ён-атроф участкаларидаги тоза хаво кириб келиб тулдиради. Ифлосланган зона марказига (одатда, бу зонада хавони ифлослантирувчи манба машиналар ишлайди) тоза хаво зонадаги барча зарарли моддалар чикариб ташлангандан сунг кириб келади. Шу сабабли сурма усулда шамоллатиш давомийлиги (вакти) пуфлама усулдагига караганда анча куп болади.

1-расм. Пуфлаш усулида карьерни шамоллатиш схемаси: а ва б мос равишда кувурлар ва кон лахмлари оркали.

Суриб олинган ифлосланган хавони карьердан ташкарига чикариб

НАТИЖА

\ /

а

Ь

Scientific Journal Impact Factor

ташланиши ушбу усулнинг афзаллиги хисобланади. Умуман олганда, кувур ёки кон лахмлари оркали карьерни сунъий шамоллатиш усулларининг самарадорлиги юкори булмайди.

Чунки мавжуд шамоллатиш воситаларининг кувурлар ер ости кон лахмлари оркали хавони шамоллатиш зоналарига етказиб бериш имконияти чекланган булиб, унга кетадиган харажатлар катта болади. Ушбу сунъий шамоллатиш усули кичик ифлосланган зоналарни шамоллатишда самарадор булиши мумкин, агар кувур ёки кон лахми бевосита шамоллатиладиган зоналарга (иш жойларига) якин жойлашган булса, бирок карьерларда иш жойлари, улар билан бирга шамоллатиш зоналари хам тез-тез сурилиб туради. Бу эса, уз навбатида, сунъий шамоллатиш самарадорлигига салбий таъсир курсатади.

Кувур ёки кон лахими ёрдамида шамоллатиш усулининг юкорида келтирилган камчиликлари туфайли улар карьерларни шамоллатишда кенг кулланилмайди. Шу сабабли бу шамоллатиш усулидан малум шароитларда, масалан, ер ости лахмларидан бошка максадларда (конни сувсизлантириш, кон массасини ташиш ва б.) фойдаланганда ёрдамчи шамоллатиш усули сифатида фойдаланилади.

Маколада куриб чикилган карьерларни сунъий шамоллатишнинг кон лахмлари ёки кувурлар ёрдамида бир нечта куринишда амалга ошириш мумкин: пуфлама, сурма ва иккаласини биргаликда куллаш. Кон лахим ёки кувурларни кулай (боши, уртаси, охири) кисмига урнатилган вентиляторлар хавони суриш ёки пуфлаш оркали карьернинг шамоллатиладиган зоналаридаги хавони тозалайди. Бу усулларда катта зонадаги хавони тозалаш мураккаблиги сабабли, ишчи майдон сурилиши билан кувур ва кон лахими хам сурилади, сарф харажатлар хам ортиб бораверади. Карьер бортида кон лахимини хосил килиш кимматлиги сабабли ундан факат шамоллатишда эмас, балки турли хилдаги курилмалар ва кон массасини ташишда хам фойдаланиш максадга мувофикдир

Пуфлама ва сурма усулда шамоллатиш биргаликда кулланилганда карьер хавосини шамоллатиш унумдорлиги ошади. Бунда иш олиб борилмайдиган бортда хосил килинган кувур ёки кон лахимига сурувчи вентилятор, иш олиб бориладиган бортдагига эса пуфловчи вентиляторлар урнатилади. Сабаби пуфловчи вентилятордан чиккан тоза хаво ишчи борт буйлаб ишламайдиган борт томон харакатланади ва ифлосланган хавони ишламайдиган борт томон

ХУЛОСА

[22].

Scientific Journal Impact Factor

суради. Сурувчи вентилятор эса иш олиб борилмайдиган борт томон харакатланаётган ифлосланган хавони суриб олиб карьер ташкарисига чикариб юборилади. Эътибор килиш керак карьер ташкарисига чикарилган ифлосланган хаво окими шамол йуналиши буйлаб харакатланиб карьер ичига ва пуфловчи (тоза хавони карьер ичига хайдовчи) вентилятор томонга харакатланмаслигини таъмилаш керак.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[1] Mahmudov, D. R., Kadirov, V. R., Karimov, S. H., & Hamraev, Y. R. (2020). RESEARCH OF THE INFLUENCE OF TECHNOLOGICAL FACTORS ON THE STATE OF THE SIDES OF DEEP QUARRIES. Technical science and innovation, 2020(3), 121-129.

[2] Rahmatjonovich, M. D., & Rakhimovich, K. V. (2020). Assessment of the stability of quarry boards using the "USTOI" program. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(6), 919-926.

[3] Кадиров, В. Р., Махмудов, Д. Р., Очилов, Ш. А., & Кушшаев, У. К. (2020). ОБОСНОВАНИЕ И ВЫБОР РАСЧЕТНЫХ ГЕОМЕХАНИЧЕСКИХ МОДЕЛЕЙ. In European Scientific Conference (pp. 39-43).

[4] Хайитов, О. Г., Очилов, Ш. А., Кадиров, В. Р., & Бабаев, З. Н. (2020). Механизация горно-транспортных работ, персонал и потребляемые материальные ресурсы. In Advanced Science (pp. 46-49).

[5] Сытенков С. С., Наимова, Р. Ш. (2017). Организация комплексной системымониторинга устойчивости бортов и уступов глубоких карьеров с использованием современного геодезического оборудования. Рациональное освоение недр, (2), 56-67.

[6] Сытенков, В. Н., Руднев, С. В., & Наимова, Р. Ш. (2009). Оценка перспектив вовлечения в переработку пород с низким содержанием полезного компонента на месторождении Мурунтау. Цветные металлы, (6), 49-53.

[7] Сытенков, В. Н., & Наимова, Р. Ш. (2008). Научно-технические основы использования пространственных техногенных ресурсов при открытой разработке месторождений. Цветные металлы, (8), 31 -36.

[8] Сытенков, В. Н., & Наимова, Р. Ш. (2017). Обоснование принципов, приемов и критериев оценки рационального использования техногенных ресурсовпри открытой разработке месторождений. Рациональное освоение недр, (1), 62-65.

REFERENCES

Scientific Journal Impact Factor

[9] Снитка, Н. П., & Наимова, Р. Ш. (2018). Направления комплексного использования техногенных ресурсов при открытой разработке месторождения Мурунтау. Горный журнал, (9), 57-61.

[10] Раимжанов, Б. Р., & Наимова, Р. Ш. (2016). Использование некондиционных отходов добычи для восполнения минерально-сырьевой базыгорно-перерабатывающего предприятия. Рациональное освоение недр, (56), 74-79.

[11] Сытенков, В. Н., & Наимова, Р. Ш. (2015). Исследование взаимосвязи параметров деформаций с параметрами отвалов. Рациональное освоение недр,

[12] Snitka, N. P., Raimjanov, B. R., & Naimova, R. S. (2018). SUBSTANTIATION OF WAYS FOR RATIONAL USE OF DEEP PIT TECHNOGENIC RESOURCES. Gornye nauki i tekhnologii= Mining Science and Technology (Russia), (1), 59-68.

[13] Снитка, Н. П., & Наимова, Р. Ш. (2018). Направления комплексного использования техногенных ресурсов при открытой разработке месторождения Мурунтау. Горный журнал, (9), 57-61.

[14] Наимова, Р. Ш., Улмасова, М. И., Кудратов, И. А., Хамраев, Н. Т., Хамитов, Н. А., Корабоев, Х. А., ... & Тошев, О. О. (2017). ОБОСНОВАНИЕ ГЕОТЕХНОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЕ ФОРМИРОВАНИЯ РАЗРАБОТКИ ТЕХНОГЕННЫХ МЕСТОРОЖДЕНИЙ НА ПРИМЕРЕ МЕСТОРОЖДЕНИЯ ТАШКУРА. In International Scientific and Practical Conference World science (Vol. 2, No. 4, pp. 67-69). ROST.

[15] Саййидкосимов, С. С., & Наимова, Р. Ш. (2015). Геомеханическое обеспечение горных работ при комбинированной разработке месторождения Мурунтау. In Reproduce of the resources, low-waste and environmental technology exploitation of mineral resources (pp. 113-115).

[16] Наимова, Р. Ш. (2011). Перспективы использования вскрышных пород карьера Мурунтау в качестве резервного сырьевого источника. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (3).

[17] Сытенков, В. Н., & Наимова, Р. Ш. (2004). Прогноз параметров деформаций отвалов с прямолинейным фронтом перемещения работ. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (9).

[18] Наимова, Р. Ш., & Раимжанов, Б. Р. РАЗРАБОТКА ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЙ СХЕМЫ ФОРМИРОВАНИЯ ВЫСОКИХ КОНВЕЙЕРНЫХ ОТВАЛОВ НА НЕОДНОРОДНОМ ОСНОВАНИИ.

(4), 68-71.

Scientific Journal Impact Factor

[19] Бабаев, З. Н., Умирзоков, А. А., & Петросов, Ю. Э. (2020). Технико-экономическое обоснование кондиций для подсчета запасов горючих сланцев месторождения сангрунтау. Студенческий вестник,(10-2), 18-20.

[20] Nasirov, U. F. Ochilov Sh. A., Umirzoqov AA Theoretical Calculation of the Optimal Distance between Parallel-close Charges in the Explosion of High Ledges. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems-JARDCS, 12, 2251-2257.

[21] Djurayevich, K. K., Kxudoynazar O'g'li, E. U., Sirozhevich, A. T., & Abdurashidovich, U. A. (2020). Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 102-108.

[22] Наимова, Р. Ш., & Норова, Х. Ю. (2020). УПРАВЛЕНИЕ ПАРАМЕТРАМИ ГРУЗОПОТОКОВ НА ГЛУБОКИХ КАРЬЕРАХ. In СОВРЕМЕННЫЕ НАУЧНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 344-346).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.