Научная статья на тему 'ЧОРВОҚ ЗОНАСИДА ТАРҚАЛГАН ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШИ'

ЧОРВОҚ ЗОНАСИДА ТАРҚАЛГАН ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

957
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
доривор ўсимлик / баландлик минтақа / дарё ва сой воҳалари / тоғ ёнбағри / тўқай / текислик. / medicinal plant / altitude zone / river and river oases / mountain slopes / groves / plains.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Шаҳноза Ғайратовна Шомуродова

Мақолада Чорвоқ эркин туристик зонасида тарқалган доривор ўсимликлар ҳақида умумий тушунча берилган. Шунингдек, доривор ўсимликларнинг тарқалиш хусусиятлари ва уларнинг табиий географик ўрни ҳақида фикрлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDICINAL LIVESTOCK PLANTS AND THEIR NATURAL GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION IN THE ZONE OF CHARVAK

The article gives an overview of medicinal plants distributed in the Charvak free tourist zone. Opinions on the distribution characteristics of medicinal plants and their natural geographical location are also described.

Текст научной работы на тему «ЧОРВОҚ ЗОНАСИДА ТАРҚАЛГАН ДОРИВОР ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШИ»

ЧОРВОЦ ЗОНАСИДА ТАРЦАЛГАН ДОРИВОР УСИМЛИКЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ТАРЦАЛИШИ

Ша^ноза Гайратовна Шомуродова

Чирчик давлат педагогика институти География кафедраси г.ф.ф.д (PhD)

АННОТАЦИЯ

Маколада Чорвок эркин туристик зонасида таркалган доривор усимликлар хакида умумий тушунча берилган. Шунингдек, доривор усимликларнинг таркалиш хусусиятлари ва уларнинг табиий географик урни хакида фикрлар баён килинган.

Калит сузлар: доривор усимлик, баландлик минтака, дарё ва сой вохалари, тоF ёнбаFри, тукай, текислик.

MEDICINAL LIVESTOCK PLANTS AND THEIR NATURAL

GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION IN THE ZONE OF CHARVAK

Shahnoza Gayratovna Shomurodova

Chirchik State Pedagogical Institute Department of Geography (PhD)

ABSTRACT

The article gives an overview of medicinal plants distributed in the Charvak free tourist zone. Opinions on the distribution characteristics of medicinal plants and their natural geographical location are also described.

Keywords: medicinal plant, altitude zone, river and river oases, mountain slopes, groves, plains.

КИРИШ

Шифобахшлик хусусиятига эга булган усимликлар доривор усимликлар дейилади. Бугунги кунда хар бир худуднинг узига хос булган шифобахшлик хусусиятига эга булган усимлик дунёсидан табобатда кенг фойдаланиб келинади.

Халк табобатида турли хасталикларга карши табиат инъом этган доривор усимликлардан фойдаланиш бизга кадимдан маълум. Зеро, усимлик дунёсидан табобатда инсонлар томонидан куллаш куп асрлар давомида авлоддан-авлодга

утиб, такомиллашиб келган ва улар хозир олимлар томонидан амалиётда асослаб берилди.

Х,озирда ёввойи холда учрайдиган доривор усимликларнинг куплари маданийлаштирилиб, алохида далаларда, плантацияларда экиб, парвариш килиб купайтирилмокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистоннинг текислик кисмларида купрок бир йиллик ут усимликлари усса, tof ёнбаFирларида эса дориворлик хусусиятига эга булган гиёхлар, бута, яримбута ва дарахтлар усади. Биргина, Чорвок эркин туристик зонасида ёввойи усимликларнинг мингдан ортик турини учратиш мумкин. Айникса, зонанинг ер юзаси мураккаб тузилишга эга булиб, иклимий шароит хилма-хил булганлиги сабабли, усимликларнинг таркалишида географик конуниятлар мухим рол уйнайди.

Чорвок эркин туристик зонасининг усимликлари хам ер юзасининг хусусияти, иклим (хаво харорати ва ёFин микдори) ва тупрокларига боFлик холда тоFларнинг этагидан сувайирFичлар томон узгариб боради. Зона худудининг туртдан уч кисми тоFлардан иборат булиб, тоFларнинг баландлиги денгиз сатхидан 600 метрдан 3000 метргача, айрим чуккилари эса 4000 метр баландликкача боради. Бундай баландликдаги тоFларнинг урмонларида усимликларнинг хар хил турларини учратиш мумкин.

Чорвок эркин туристик зонаси ва бу ердаги Гарбий Тяншань тоFлари узининг хушманзара табиати ва доривор усимлик дунёсининг узига хослиги билан бошка худудлардан фарк килади.

Гарбий Тяншань тоF ва tof олди худудлари зонанинг энг манзарали гушаларидан хисобланади. Бу урмонзорлар Бурчмулла тоF-урмон хужалиги ва Угом-Чоткол Давлат миллий табиат боFи таркибига киради. Миллий боFнинг асосини Чоткол биосфера курикхонаси ташкил килади. Бу худудларда Чорвок эркин туристик зонаси флорасининг карийб ярми усади. Булар асосан дори-дармон гиёхларидир. Ушбу урмонлар уз таркибига кура ноёб хисобланади.

Урмонзорлар атроф-мухит иклимини яхшилаш билан бирга биосферани саклашда мухим рол уйнайди. Уларни соFломлаштириш, атмосферани кислород билан бойитиш ва фитоцидлар ажратишдаги урни хам узига хосдир.

Бу худуднинг табиий урмонзорларида 40 дан зиёд мевали, манзарали ва бошка дарахтзорлар, шу жумладан, шифобахш дулана, бодом, олма, нок, ёеток, урик, тоF олчасини учратиш мумкин. Мевали усимликлардан ташкари бундай шароитда усувчи усимликлардан кийик ути, дастарбош, буймодарон, киркбуFим,

эрмон, сарик андиз, даFал далачой, бурган, тешикчали далачой, контепар, жамбил, маврак, tof ялпизи, Писком tof пиёзи каби куплаб доривор гиёхлар хам кенг таркалган.

Зона худудида 1800 тага якин усимликларнинг тури (асалга бой Fалласимон, пиёзилдизлилар) булиб, улардан 82 хили (Урта Осиё ноки, Писком tof пиёзи, лолалар, Аболин астрагали, Бошкизилсой ёронгули, Минквиц тезиуми) Узбекистон "К,изил китоби"га киритилган [3].

НАТИЖАЛАР

Чорвок эркин туристик зонаси шимоли-шаркдан жануби^арбга караб пасайиб боради. Зона орографик жихатидан текислик ва тоFли худуд булганлиги сабабли, доривор усимликлар турлича таркалган булиб, 200 дан ортик доривор усимликлар ва ахоли яшайдиган жойларда бир катор маданийлаштирилган усимликларни учратиш мумкин. Куйида баъзи бир доривор усимликларнинг табиий географик урни билан танишамиз.

Дастарбош. Оила: кокиутдошлар. Гуллаш даври: июнь-сентябрь. Хосил бериш даври: август-сентябрь (6-расмга каранг).

Буйи 60-75 см га етадиган куп йиллик ут усимлик. Поялари туклар билан копланган булиб, тупгули мураккаб ва калконсимон. Саватчалари 4-10 мм узунликда. Усимликнинг уруFчалари корамтир 2 мм узунликда булиб, К,оржаш^, Угом, Писком ва Чоткол каби тоF тизмаларининг арчазор, урмонзор ва утлокларида куплаб усади. Шунингдек, дастарбош дарё ва сой вохалари, tof ёнбаFирлари, адирлардан тоFларнинг юкори кисмигача булган худудларда усади [1].

Буймодарон. Оила: кокиутдошлар. Гуллаш даври: июнь-август. Хосил бериш даври: июль-сентябрь (2-расмга каранг).

Буймодарон узига хос хиди буладиган куп йиллик ут усимлик булиб, буйи 60-70 см гача боради. Деярли шохланмайдиган ингичка илдизлари ва ер ости новдалари чикарадиган илдиз пояси бор. Барглари аксари наштарсимон ва тукли, пастки барглари бандли, поясининг юкоридагилари бир мунча майда, деярли бандсиз. Барглари уч карра патсимон киркилган, булакчалари калами. Тупгулли калконсимон. Саватчалари 3-5 мм узунликда ва диаметри 5-6 мм. Саватчанинг четидаги гуллари ок ёки оч пушти ранг, марказидаги гуллари сарик рангда.

Буймодарон асосан, Угом, Чимён, Писком, Чоткол tof тизмалари ва Белдерсой ёнбаFирларида, утлокларда, буталар орасида, йул ёкаларида, арик буйларида, дарё ва сой вохалари, tof ёнбаFирларида усади. Шунингдек, адирлардан тоFларнинг юкори кисмигача булган худудларда кенг таркалган.

Эрмон. Оила: кокиутдошлар. Гуллаш даври: май ойи (1-расмга каранг). Буйи 60-100 см га етадиган куп йиллик ут усимлик булиб, узига хос кучли хиди бор. Илдизпояси калта, шохланадиган укилдиз чикаради. Мевалари учи уткирлашиб келган ку^ир рангли чузинчок уруFли булиб, июль-сентябрда етилади. Барглари икки-уч карра патсимон булинган ва тупгули руваксимон. Савтчалари юмалок, 40-90 та гулли, эни 2-4 мм. Гуллари трубкасимон [3].

Чорвок эркин туристик зонасининг барча кисмларида яйловлар, утлоклар, тукайлар, tof ёнбаFирларида, ёнFOкзор ва арчазорларнинг чеккаларида, арик ва сойларнинг буйида усади. Шунингдек, дарё ва сой вохалари, тоF ёнбаFирлари, текисликдан тоFларнинг урта кисмигача булган жойларда кенг таркалган.

К,ирцбугим. Оила: киркбуFимдошлар. Гуллаш даври: март-май (4-расмга каранг).

Буйи 10-50 см га етадиган куп йиллик ут, илдизпояси узун, ербаFирлаб усади. Поялари FOвак ва споралари думалок шаклда булиб, апрель-май ойларида етилади. Бахорги поялари (март-май) кУнFир, шохланмаган, учида спорали бошокчаси жойлашган. Ёзги поялари мевасиз, ёркин яшил, шохчалари халка шаклида урнашган. Илдизпояси узун, ку^ир-кора тусда булиб, ингичка илдизлар чикаради ва туганаклар хосил килади. Поялари куп шохланмайди, кулранг пуштирок тусда булади [3].

Чорвок зонасининг сернам утлоклари, буталар орасида, сой, арик ва дарё буйларида, тоFларнинг ёнбаFирларидан бошлаб урта кисмигача булган жойларда усади. Дарё ва сой буйлари, текисликдан тоFнинг урта кисмларигача кенг таркалган.

Тешикчали далачой. Оила: далачойдошлар. Буйи 60 см гача етадиган куп йиллик ут. Барглари чузик 1-2 см узунликда, эни 2-10 мм (3-расмга каранг). Тожбарглари 10-20 мм, нуктали безчалари бор. Чангчилари гулкУрFOндан калта. Меваси кусакча, 5-10 мм узунликда. Сарик чой утининг дала чой, чой чуп, чой ут, сарик бош деган номлари хам бор. Поялари тик усадиган, икки киррали булиб, гуллари тилларанг ва сарик рангда. Тешикчали далачой май-август ойларида гуллайди, июндан-сентябрь ойигача мева тугади. Крржаш^, Писком, Чоткол, Угом, Октош, Белдерсой, Оксокотасой, Оркутсой атрофларидаги арча урмонларида усади.

Дагал дала чой. Оила: далачойдошлар. Гуллаш даври: май-август. Хрсил бериш даври: июнь-август (7-расмга каранг).

ДаFал дала чой tof ёнбаFирлари ва адирлардан тоFларнинг урта кисмигача кенг таркалган булиб, куп йиллик ут хисобланади. Буйи 20-60 см. Поялари KизFиш ёки ку^ир рангда. Барглари чузик булиб, 1-2 см узунликда, эни 2-5 мм.

Тупгули калконли руваксимон. Тожбаргининг узунлиги 5-10 мм. Чангчилари тожбаргларидан узун. Меваси кусакча, 5-7 мм узунликда.

ДаFал дала чой К,оржаш^ ва Угом тизмасининг ёнбаFирлари, Оркутсой, Чимёнсой, Харамзодасой, Керагилисой каби сойларнинг атрофларида кенг таркалган.

Сариц андиз. Оила: кокиутдошлар. Гуллаш даври: май-июнь. Хосил бериш даври: июнь-июль (5-расмга каранг). Мураккабгулдошлар оиласига кирувчи куп йиллик, йуFOн илдизли усимлик булиб, буйи 175 см га етади. Илдизпояси ва илдизи кУнFир рангли. Барглари йирик, четлари нотекис тишли, устки томони яшил, пастки томони кулранг, поя барглари чузинчок ёки тухумсимон шаклда булади [2].

МУХОКАМА

Гуллари FOвакларга тупланган булиб, саватчалар хосил килади. Сарик андиз Чорвок зонасининг тоF ва т0F0лди худудларидаги намлик юкори булган ерларида, тукайларда, дарё водийларида, буталар орасида усади. ^f ёнбаFирлари ва адирлардан тоFларнинг урта кисмигача усади.

1-расм. Сассик шувок, эрмон 2-расм. Буймодарон

3-расм. Тешикчали дала чой 4-расм. ^Hp^6yFHM

7-расм. ДаFал дала чой 8-расм. Бузноч

Изох;: барча расмлар тадцицот пайтида муаллиф томонидан расмга олинган.

Бузноч. Оила: кокиутдошлар. Буйи 35-70 см га етадиган куп йиллик ут усимлигидир (8-расмга каранг). Барглари калами-наштарсимон, ок намат тукли. Тупгули бошчасимон, диаметри 8-10 мм булиб, саватчаларининг ёпирма барглари оч сарик рангда. Барглари поясига таркалган, навбатма-навбат жойлашган, Меваси кичкина попукли чузинчок УPУF. Июнь-июлда гуллайди, мевалари июль-августда етилади.

Бузноч доривор усимлиги Чорвок зонасидаги К,оржаш^, Угом ва Писком тоFларининг куйи ва урта кисмидаги ёнбаFирларида усади.

Юкорида номи келтирилган доривор усимликлардан беморларга кулланилганда купрок махаллий самарали таъсир курсатиши туфайли, улар инсон учун мутлако безарардир. Бу сингари, доривор усимликларга ва улардан олинадиган фито препаратларга булган талаб ва эхтиёж нафакат Чорвок зонасида яшайдиган махаллий ахолига, балки бутун дунё ахолиси учун самарали усимликлардан хисобланади.

ХУЛОСА

Чорвок эркин туристик зонасида таркалган доривор усимликлари К,оржанют, Писком, Угом, Куксув ва Чоткол tof тизмаларининг ёнбаFирлари буйлаб таркалишида зонанинг геологик тузилиши, рельефи, иклимнинг узига хослиги мухим хисобланади.

REFERENCES

1. Shomurodova Shahnoza Gayratovna Chimyon-Chorvoq dam olish zonasi bilan qoplangan Tyanshan tog'laridagi tabiiy ko'llar // Evropa ilmiy sharhi. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (data obrazcheniya: 18.01.2021).

2. Shernaev, A. O. (2020). GEOGRAFIYA DARSLARINI O'QITISHDA ATLAS VA XARITALAR BILAN ISHLASH TEXNOLOGIYALARI. Academic research in educational sciences, (4), 657-662.

3. Ражабов, Ф. Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ, ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences,(3), 674-686.

4. Jurayeva, L. V., & Yeshinbetova, G. A. (2020). NOZOOGEOGRAFIK VAZIYATNI YAXSHILASHNING IJTIMOIY-IQTISODIY VA EKOLOGIK MUAMMOLARNI O'RGANISH PRINSIPLARI. Academic research in educational sciences, (4), 630-638.

5. Джумабаева, С. К. (2020). ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИ У^ИТИШ МЕТОДИКАСИ ФАНИНИ У^ИТИШДА НОАНЪАНАВИЙ МЕТОДЛАРНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

6. Oybek Uralovich Abdimurotov (2020). TABIIY GEOGRAFIYA DARSLARINI MUSTAQIL O'RGANISHDA INTERFAOL METODLARDAN FOYDALANISHNING IMKONIYATLARI. Academic research in educational sciences, (3), 1306-1312.

7. Sherzod Ibroimov, & Muhayyo Madaminova (2020). MAKTABLARDA GEOGRAFIYA FANINI О^ГШН SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA INNOVATSION TEXNOLOGIYALARNI QО'LLASH. Academic research in educational sciences, (1), 5460. doi: 10.24411/2181-1385-2020-00009

8. Ражабов, Ф. Т., & Абдимуротов, О. У. (2020). ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯ КУРСЛАРИДА АМАЛИЙ МАШЕУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ ^ИЛИШДА ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ^УЛЛАШ УСЛУБИЁТИ. Academic research in educational sciences, (4), 663-671.

9. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481. doi:10.31838/jcr.07.03.87

10. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Гулчехра Курдашевна Юсупова (2021). БОШЛАНЕИЧ СИНФЛАРДА У^УВ ЖАРАЁНИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ (ТАБИАТШУНОСЛИК ФАНИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 370-378.

11. Shernayev Akbar (2020/1/30) Abstracts of V International Scientific and Practical Conference Osaka, Japan 29-31 January 2020,189-193.

12. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Махмуджон Жалолитдинович Болтаев (2020). УЗБЕКИСТОН ТОЕ-ВОДИЙЛАРИНИНГ ЭКОТУРИСТИК ИМКОНИЯТЛАРИ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ. Academic research in educational sciences, (1), 21-26. doi: 10.24411/2181-1385-2020-00004

13. Фуркат Туракулович Ражабов, & Азиза Абдуллаевана Олимова (2020). ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ АХДМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, (3), 697-702.

14. Иброимов, Ш. Махмуд Болтаев, & Максуда Сатторова (2020). МАКТАБ УКУВЧИЛАРИ ОНГИДА РЕКРЕАЦИЯ ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences,(3), 146-151.

15. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 1189-1196. doi:10.31838/jcr.07.06.214

16. Иброимов, Ш. И. У. Мансур Фарманович Бурибеков, & Максуда Анвар Кизи Сатторова (2020). ЁШ АВЛОДГА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИНИ ЕТКАЗИШ. Academic research in educational sciences,(3), 275-279.

17. Radjabov, F. (2020). Describe the Individual Food Industry Contents and their Role in the Delivery of Agricultural Products. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 19(1), 292-294.

18. Шерзод Иброим Угли Иброимов (2020). РЕКРЕАЦИЯ ВА ЭКОТУРИЗМ ЖИХДТЛАРИ (САМАРКАНД ВИЛОЯТИ) МИСОЛИДА. Academic research in educational sciences, (4), 486-491.

19. Turakulovich RF (2020). Dynamics and Regional Features of Agricultural Production. In the Republic of Uzbekistan. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24 (2), 1264-1269.

20. Sherzod Ibroim Ogli Ibroimov, & Abdurauf Abdurahim Ogli Yusubaxmedov (2020). O'ZBEKISTON HUDUDINI TIBBIY-GEOGRAFIK BAHOLASH USULLARI. Academic research in educational sciences, (4), 418-424.

21. Komilova, N. K., Haydarova, §. A., Xalmirzaev, A. A., Kurbanov, S. B., & Rajabo v, F. T. (2019). Territorial Structure of Agriculture Development in Uzbekistan in Terms of Economical Geography. Journal of Advanced Research in Law and Economics, 10(8 (46)), 2364-2372.

22. Шерзод Иброим Угли Иброимов (2020). ГЕОГРАФИЯ ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАР БИЛИМИНИ НАЗОРАТ ^ИЛИШ УСУЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, (4), 412-417.

23. Ibroimov, S. I. (2020). BUGUNGI KUNDA PEDAGOGIK TEXNALOGIYALARNING AHAMIYATI VA ULARNI TARIX DARSLARIDA QO'LLANILISHI. Academic research in educational sciences, (4), 59-63.

24. Шомуродова Шахноза Гайратовна Природные озера Тянь-Шаня в зоне отдыха Чимган-Чарвак // Европейское научное обозрение. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (дата обращения: 15.12.2020).

25. Abdimurotov, OU (2020). XALQARO PISA DASTURI UChUN KELAJAKLARGA GEOGRAFIYA O'QITUVCHILARINI TAYYORLAShNING MUHIMI. Iqtisodiyot va sotsium , (5-1), 3-8.

26. Шерзод Иброим Угли Иброимов, & Актути Араповна Туйчибекова (2021). БОШЛАНЕИЧ СИНФ У^ИТУВЧИСИ ФАОЛИЯТИДА МУЛО^ОТ МАДАНИЯТИ ВА ПСИХОЛОГИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ (ТАБИИЙ ФАНЛАР МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 456-471.

27. Sherzod Ibroim Oglu Ibroimov, & Xaytgul Omonboevna Begalieva (2021). БОШЛАНЕИЧ ТАЪЛИМДА "ТАБИАТШУНОСЛИК" ФАНИНИ У^ИТИШНИНГ АХАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 2 (Special Issue 1), 438-445.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.