Научная статья на тему 'ЧАҚАЛОҚЛАРДА ҚИЗИЛЎНГАЧ АТРЕЗИЯСИНИ ДАВОЛАШДА ЖАРРОХЛИК УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЭВОЛЮЦИЯСИ'

ЧАҚАЛОҚЛАРДА ҚИЗИЛЎНГАЧ АТРЕЗИЯСИНИ ДАВОЛАШДА ЖАРРОХЛИК УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЭВОЛЮЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
283
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қизилўнгач атрезияси / ривожланиш тарихи / хирургик даволаш / чақалоқлар / esophageal atresia / history of development / surgical treatment / newborns.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Х.Т. Ажимаматов, Ш.О. Тошбоев

Мазкур мақолада қизилўнгач атрезиясининг этиопатогенетик механизмлари тўғрисидаги назарий маълумотлар, ташхислаш ҳамда дунё болалар жарроҳлари ҳамжамиятида, шунингдек Ўзбекистон Республикасида уни жарроҳлик йўли билан даволаш усулларининг замонавий усулларгача бўлган ривожланиш тарихини ўз ичига олган адабиётлар шарҳи баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EVOLUTION OF THE DEVELOPMENT OF METHODS OF SURGICAL TREATMENT OF ESOPHAGEAL ATRESIA IN NEWBORN

This literature review presents theoretical data on the etiopathogenetic mechanisms of development and diagnosis of esophageal atresia, as well as the evolution of surgical treatment from simple to modern methods in the global community of pediatric surgeons, including specialists from the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ЧАҚАЛОҚЛАРДА ҚИЗИЛЎНГАЧ АТРЕЗИЯСИНИ ДАВОЛАШДА ЖАРРОХЛИК УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЭВОЛЮЦИЯСИ»

УДК: 616.089.86-007.271/611.329-053.34

ЧАЦАЛОЦЛАРДА ЦИЗИЛУНГАЧ АТРЕЗИЯСИНИ ДАВОЛАШДАЖАР-РОХЛИКУСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЭВОЛЮЦИЯСИ

Х.Т. Ажимаматов, Ш.О. Тошбоев Андижон давлаттиббиёт институти

Мазкур мацолада кизилунгач атрезиясинингэтиопатогенетик механизмлари тугрисидаги назарий маълумотлар, ташхислашцамда дунё болалар жарроцлари цамжамиятида, шунингдек Узбекистон Республикасида уни жаррох,лик йули билан даволаш усулларининг замонавий усулларгача булган ривожланиш тарихини уз ичига олган адабиётлар шарх,и баён к,илинган.

Таянч сузпар: кизилунгач атрезияси, ривожланиш тарихи, хирургик даволаш, чацалоцлар

EVOLUTION OF THE DEVELOPMENT OF METHODS OF SURGICAL TREATMENT OF ESOPHAGEAL ATRESIA IN NEWBORN

K.T. Ajimamatov, Sh.O. Toshboev Andijan State Medical Institute

This literature review presents theoretical data on the etiopathogenetic mechanisms ofdevelopment and diagnosis ofesophageal atresia, as well as the evolution ofsurgical treatmentfrom simple to modern methods in the global community ofpediatricsurgeons, including specialistsfrom the Republic ofUzbekistan.

Keywords: esophageal atresia, history ofdevelopment, surgical treatment, newborns.

W. Durfton. Плимут шахарчасидаги "дахшатли" тугилиш хакида хикоя", 1670 [1]

К,изилунгач атрезияси тарихи 1670 йилда, W. Durfton кукраклари бирлашган эгизаклар (торакопаглар) кизилунгачнинг берк тугайдиган юкори сегменти курини-шидаги аномалияни тасвирлаганидан бошланган. Пастки трахеозофагеал окма билан кизилунгач атрезиясининг типик шакли хакидаги биринчи маълумотТ. Gibson га те-гишли. 1697 йилда "Anatomy of Human Bodies Epitomized" асарида у 2 кунлик чакалокни юта олмаётгани, уни кошик-дан овкатлантирмокчи булганида, бугилиш хуружлари пайдо булгани ва овкат огиз ва бурун оркали кайтиб кел-ганини тасвирлаб берган.

Вир кундан сунгчакалоклар вафотэтган. Аутопси-яда кизилунгачга зонд киритилиб, унга хаво киритилган-да, иккинчи учи ошкозонда топилмаган. Кейин ошкозон очилди ва кизилунгачни дистал кисмига зонд утказилган, кейин унга хаво пуфлаган, бу трахеозофагеал окмани аниклаш имконини берган.

1821 йилда М. Martin дистал трахеозофагеал окма билан кизилунгач атрезиясининг иккинчи холати хакида

хабар берган. Кизилунгач атрезиясининг бошка ривожланиш аномалияси билан биргаликда биринчи тавсифи Т. Hill га тегишли [2]. У янги тугилган чакалокнинг кизилунгач атрезияси билан биргаликда тугри ичакагенезияси ва тугри ичак - сийдик йуллари окмаси билан касалланиш тарихини тасвирлаб берган. Тугилгандан бошлаб чакалокда сулак ажралиши жуда куп булган. Хар бир озиклантириш чакалокни йуталишига, цианотик белгиларнинг пайдо бу-лишига ва барча овкат кайтиб чикишига олиб келган. Таъ-рифланган белгиларга асосланиб, Т. Hill "кизилунгачнинг спастик стриктураси" ташхисини куйган ва иссик хукна килишни тавсия килган. Бирок, хамшира анусни топа ол-магач, ёргок ва дум суяги уртасидан бир дюйм (тахминан 2,5 см) узунликдаги кесма билан орка пешовни очишга харакат килинган. Кейинги аутопсия натижасида болада дистал трахеозофагеал окмали кизилунгач атрезияси ва ковук буйнига окма хосил килган орка пешов атрезияси борлиги аникланган. Шундай килиб, Т. Hill илк бор кизилунгач атрезияси билан бирга келган аномалияни хуж-

жатлаштирган ва орка сагитал аноректал операциясини бажаришга уриниб курган.

1856 йилда, Т. Hill нинг хисоботидан 15 йил утгач, J. Ogle [3] трахея ва кизилунгач орасидаги тугма алока -малформацияси кузатилишини тасвирлаб берган. У кизилунгачнинг бир кисмини юткунга тахминан бир дюйм масофада тулик облитерацияга учраганини аниклаган. Кдзилунгачнинг пастги облитерацияга учраган кисмини бифуркациядан чорак дюйм баландликда трахея билан богланганини кузатган.

Дистал трахеозофагеал фистула билан кизилунгач атрезиясининг бир нечта кузатувлар тавсифи 1861 йилга тугри келади, ушанда Н. Hirschsprung [4] узининг 4 та ва адабиётлардан топилган 10 та кузатувларни баён килган.

N. Myers [5] узининг аналитик тахлилида кизилунгач атрезияси тарихини уч даврга ажратади: 1) жаррохлик-дан олдинги даволаш даври; 2) яшовчанликнинг йуклиги билан боглик булган жаррохликдаволаш даври; 3) юкори яшовчанлик ёки кизилунгач атрезиясини даволашнинг "замонавий" даври.

Жаррохлик даволаш даври 1869 йилда бошланган, ушанда Лондонлик T.Holmes биринчи булиб кизилунгач сегментлари уртасида анастомоз куйишни таклиф килган. Жаррохлик даволашга биринчи уриниш 1888 йилда Лондонлик G. Steel [6] томонидан амалга оширилган. У ошкозонни очиш операциясини ва гастростомия оркали кизилунгач пардасини тешишга уринишини тасвирлаб берган. Операция муваффакиятсиз якунланган ва ау-топсияда кизилунгачнинг иккита беркучлари бир-бири-дан бир дюйм масофада жойлашганлигини ва улар ора-сида шнур ёки бошка алока йуклигини курсатиб берган.

1899 йилда W. Hoffman овкатлантириш максади-да кизилунгач атрезияси учун биринчи гастростомияни амалга оширди. Кейинги йилларда гастростомия усули кизилунгач атрезияси билан тугилган чакалокларни да-волашнингягона усулига айланди.

1913 йилда J. Brennemann [7] 3 нафар беморни так-дим этди, улардан 2 нафари жаррохлик усули - гастростомия билан даволанган. Шу йилда Н. Richter [8] муаммо-нинг иккита алохида мухим жихатига эътибор каратган. Биринчидан, у «... анатомиядаги асл халокатли омил дистал сегментнинг юкори учи ва трахея ёки бронх уртасида-ги алокадан иборат булиб, упка, кизилунгач ва ошкозон уртасида эркин алока килиш учун шароит яратиш» деб таъкидлаган. Иккинчидан, у кизилунгач атрезиясини да-волашда еюностомия урнатишга карши фикр билдирган ва «... еюностомия трахеозофагеал окманинг халокатли натижасини бартараф эта олмайди» деб хисоблаган. Н. Richter уз навбатида трахеозофагеал окмани транстора-кал йул оркали кириш ва гастростомия оркали ёпиш так-тикасини илгари сурди. Унинг бекиёс хизмати шундаки, у кизилунгачнинг яхлитлигини тиклаш имкониятини тан олган. Ушбу даврда кизилунгач атрезияси билан тугилган чакалокларни ва уларни даволаш тактикасини тав-сифловчи нашрлар сонининг купайишига карамай, улим даражаси 100% ни ташкил этган.

1909 йилда J. Griffiths ва R. Lavenson [9] шундай деб ёзган эдилар: "...Бу инсонни бутунлай тушкунликка туширади. Стенозли холатлар тикланади, аммо тулик об-

струкцияли барча болалар улишади. Боланинг заифлиги ва унинг эрта ёшли эканлиги операцияни шубхали хавфли муолажага айлантиради. Барча умидлар факат гастросто-миядангина холос...". 1919 йилда Е. Р1аБ5 [10] адабиётлар шархида кизилунгач атрезиясининг 136 та холатини кайд этган, улардан 92 тасида трахеоэзофагиал окма аниклан-ган. 1925 йилда кукрак кафаси жаррохлиги буйича дарс-ликда жаррохлик даволашда трахеоэзофагиал окмани кесиш ва кизилунгачнинг атрезияга учраган сегментла-рини резина найчага ёки стентгатикиш оркали анастомоз куйиш кераклиги курсатилган. Салбий окибатлар даври-нинг колган йиллари умидсизлик ва умид билан ажра-либ турган. Чакалокнинг яшаб колиши жаррох махорати учун кайсидир маънода мукофотэди. Анестезиологиянинг ютуклари, дори воситаларининг, айникса, антибиотиклар-нинг пайдо булиши жаррохлик сохасидаги ютуклар билан бирга кечган, бу эса, умуман олганда кейинги йилларда даволаш натижаларида ижобийтаъсир курсатган.

Трахеозофагеал окмани боглаш ва кизилунгач сегментлариаро анастомоз хосил килиш буйича илк операция 1936 йилда БостонликТ. Ьаптап томонидан амалга оширилган. Бемор бор-йугиЗ соатяшаган.1940 йилда у 32 та чакалокни даволаш тажрибаси хакида хабар берган ва улардан хам хеч бири тирик колмаган [11]. Шу билан бирга, беморларнинИ нафари трахеозофагеал окма боглангани ва кизилунгач сегментлари уртасида тугридан-тугри анастомоз куйилгандан сунг9 кун яшаган ва аутопсия натижа-сида операция билан боглик асоратлар ва улим сабабла-ри аникланмаган. Жаррохлик даволаш натижаларидаги муваффакиятсизликларга карамай, Т. Ьаптап шундай деб ёзган эди: "...Операция килинган барча 30 нафар бемор-да халокатли натижага карамай, шундай туйгу борки, бу йулда сезиларли тараккиёт бошланади. Бундай аномалия билан тугилган чакалокни жаррохлик йули билан муваф-факиятли даволаш факат вакт масаласидир.." [11].

Дархакикат 1941 йилдаёк С. [12] трахеозофагеал окмани боглаш ва кизилунгач сегментлари орасидаги анастомоздан иборат булган биринчи муваффаки-ятли операцияни амалга оширган. Операциядан кейинги 6-куни анастомоз окмаси ривожланган, бу жаррохлик ара-лашувни талаб килмаган. Кейинчалик, беморда анастомоз сохасида кизилунгач стенози пайдо булган, бу бужлашнинг биринчи сеанси билан муваффакиятли бартараф этилди. 1935 йилдан бошлаб С. На1дИ15 та янги тугилган чакалокни операция килган ва барча операциялар улим билан якунланган. Бирок, 1939 йилдан 1969 йилгача булган даврда у 52% яшовчанлик курсаткичи билан 284 операцияни амалга оширган. 1943 йилда С. На1яИ1 [12] тугма кизилунгач атрезиясини трахеоэзофагеал окма билан биргаликда даволашда иккитатактикани куллаш мумкинлигини ёзган: 1) билвосита таъсир килиш, унинг максади боскичли опера-циялардан фойдаланиш: доимий озиклантириш учун гастростомия; ошкозон таркибини трахея ва бронхларга ре-гургитациясини олдини олиш учун кизилунгачнингдистал сегментини боглаш ёки вактинча чикариб куйиш, шиллик ва сулак ажралиши учун кизилунгачнинг юкори кисмини вактинча чикариш;2) кизилунгачнингузлуксизлигини бир боскичда тиклаш: трахеозофагеал окмани боглаш ва кизилунгачнинг иккита сегментини бир вактнингузида ана-

стомоз килиш билан нуксонни экстраплеврал бартараф килиш.

Англияда биринчи муваффакиятли операция 1947 йилда R. Franklin [13] томонидан амалга оширилган. 3-ку-нида беморда анастомоз нотургунлиги белгилари пайдо булган, бу эса гастростомияни талаб килган. Орадан уч ой утгач, у хеч кандай асоратсиз иккинчи муваффакиятли операцияни амалга оширди. 1949 йилда R. Howard [14] Ав-стралияда биринчи муваффакиятли операцияни амалга оширган. 1948 йилдан 1984 йилгача булган даврда у кизилунгач атрезияси булган 511 беморни даволашда тажри-ба туплаган. Жаррохлик даволашнинг дастлабки 5 йилида яшовчанлик даражаси тахминан 30% ни ташкил этган ва 1972 йилга келиб у деярли 100% га етган [15]. 1947 йилда W. Ladd ва 0. Swenson [16] 1930 йилдан бери Бостон касалхо-насида кизилунгач атрезияси билан огриган 82 бемор хакида маълумот беришган. Улар келажакдаги жаррохлик улим даражасини купайиши нуксонни тезда аниклашда ва беморни жаррохликшифохонасига кучиришга богликдеб хисоблашган.

Гирей Алиевич Баиров (1922-1999).

Россия Федерациясида кизилунгач атре-зиясижаррохлигинингасосчиси

Россия Федерациясида кизилунгач сегментлари орасидаги биринчи муваффакиятли анастомоз 1955 йилда Г.А.Баиров [17] томонидан амалга оширилган. И.И.На-силов буйича 2 дан 5 гача ковургалар резекцияси ва ток венанинг кесилиши билан ретроплеврал ёндашувдан сунг тугридан-тугри анастомоз куйишдан кулланилган. Г.А. Баировнинг хизмати хам шундан иборатки, у 1956 йилда кизилунгач сегментларини чузиш усулини ишлаб чиккан булиб, унда 5 нафар бемор операция килинган, шундан 2 нафари ижобий натижа берган. Сегментлар орасидаги катта диастазли кизилунгач атрезиясини даволаш натижа-ларининг сезиларли яхшиланишига 2 боскичли операция туфайли эришилган: 1) трахеозофагеал окмани бартараф килиш, кизилунгачнинг огиз сегментини буйнига чика-риш, дистал кисмини (болани овкатлантириш учун) корин деворига чикариш; 2) ичак сегментларидан кизилунгач хосил килиш. Кейинчалик операция техникаси узгарти-

рилган ва "Г.А. Баиров усули буйича икки томонлама эзо-фагостомия" деб номланди.

Катта диастаз мавжуд булганда ушбу нуксонни даволашнинг куплаб усулларига карамай, Россия феде-рациясидаги купчилик жаррохлар Г.А. Баиров томонидан тавсия этилган даволаш тактикасига амал киладилар [18, 19,20,21].

Чакалоклар кизилунгач атрезияси билан даволашнинг хозирги боскичи кизилунгач сегментлари уртасидаги катта диастаз, операциядан кейингиасоратлар(гастроезо-фагеал рефлюкс, трахеомаляция) ва жаррохлик жарохати билан богликмураккаб муаммоларнихал килишнингянги усуллари билан ажралиб туради. Хусусан, кизилунгач сегментлари орасидаги катта диастаз муаммосини хал килиш ва аъзони саклаб колиш имконияти А. Livaditis [22] номи билан боглик булиб, у 1973 йилда бирламчи анастомозни амалга ошириш имконини берувчи кизилунгачнинг юко-ри сегментини айлана шаклида миотомия килиш оркали узайтириш техникасини таклиф килган.

К. Kimura ва R. Soper [23] 1994 йилда кизилунгачни чузишнинг куп боскичли экстраторакал усулини ишлаб чикдилар, бу усулда кизилунгачнинг юкори сегменти мобилизация килинади ва бачадон буйни эзофагостомияси шаклида чикарилади. Хар 2-3 хафтада кизилунгач тери стомаси билан биргаликда харакатга келтирилади ва анастомоз учун шароитлар пайдо булгунга кадар олдинги ку-крак деворига харакатланади.

1997 йилда J. Foker [24] биринчи булиб кизилунгачни иплар билан тортиш оркали узайтиришни таклиф килган. У дастлаб 5,3 дан 6,8 см гача булган сегментлар орасидаги диастазли 4 болада буни куллаган. 2009 йилга келиб [25], у 3 йил давомида 42 та болада 60 та элонгация амалиётини амалга оширган.

Кизилунгач атрезиясини эндохирургик йул билан бартараф килишнингасосчилариАК,Ш болалар жаррохла-ри Т. Lobe и S. RothenbergnapflHp [26]. кизилунгач атрези-ясининг биринчи торакоскопик реконструкцияси Берлин-даги жаррохлик клиникасида профессор J. Waldschmidt [26] 2 ойлик чакалокда атрезиянинг изоляцияланган шакли (Атипи) ва сегментлар орасидаги кичик диастазни бартараф килган. Орадан 1 йил утгач S. Rothenberg [27] кизилунгач атрезияси ва дистал трахеозофагеал окма билан тугилган чакалокни торакоскопик даволаш натижасини нашр этган.

Бирок, кизилунгач атрезиясини торакоскопик ре-конструкциясига турли нуктаи-назарлар билан ёндошил-ган булиб, Россия Федерациям ва бошка МДХ, давлатла-ридаушбуусул кенгкуламда кулланилмади.Худди шундай тенденция бутун дунёда кузатилган. Буюк Британияда утказилган суров маълумотлари хам буни тасдиклади ва болалар жаррохларинингатиги 46% кизилунгач атрезиясини даволашда торакоскопиядан фойдаланиш ниятида эканликларини курсатди [28]. Асрнинг бошида (1999-2003) чакалокларда кизилунгач атрезиясини муваффакиятли торакоскопик даволаш хакида хабарлар кенгтаркала бо-шлади [29,30,31] ва шундан бери кизилунгач атрезиясида кам инвазив ёндашувлар кенгтаркала бошлади [32,33,34, 35].

Россия федерациясда кизилунгач атрезияси буйи-ча биринчи торакоскопик операция 2003 йилда Иркутск-даги Ивано-Матренинский болалар клиник шифохонаси-да Россия Федерациясида хизмат курсатган шифокор Ю. А. Козловтомонидан амалга оширилган [36].

Томас Лобе (Thomas Lobe).

К,изилунгач атрезияси торакоскопик хирургияси асосчиси

Россия Давлат тиббиёт университетининг болалар хирургияси клиникасида кизилунгач атрезиясини торакоскопик реконструкциясини 2008 йил март ойидан проф. А.Ю.Разумовский [37] амалга ошириб келмокда. 2011 йилга келиб 38 та чакалокларда торакоскопик операция килин-ган, бу эса 35 (92%) нафар болада кизилунгачини саклаб колиш имконини берди [38].

Козлов Юрий Андреевич.

т.ф.д., профессор, Россия Федерация-сидахизмат курсатганшифокор

2014 йилда 100 дан ортик беморлар ушбу тажриба кулланилиб,дунёдаги кизилунгач атрезиясини торакоскопик даволашнингэнгйириксерияларидан бириниташкил этди.

Кам инвазив ёндашувларни намойиш килувчи ил-мий ишлар билан бир каторда, торакоскопия ёрдамида кизилунгачни узайтириш имкониятини урганишга урини-шлар амалга оширилди. Бу тоифа операциялар илк бор 2007 йилда D.van der Zee томонидан [39] диастаз 6 умуртка сегментлар орасидаги тугри келган болада амалга оширилган: кизилунгач сегментларига урнатилган тракцион иплар кукрак кафасига чикарилиб кискичлар билан фиксация килинган.

Эндожаррохликда инновациион силжишда мухим кадам булиб чакалоклар ва эрта ёшли болаларда кам

инвазив амалиётларнинг афзалликка эга эканлигини исботлови тадкикотларнинг амалга оширилиши булди. К,изилунгач атрезиясини даволаш учун ушбу ёндашувнинг асосий афзаллиги торакотомия утказилмаслиги хисобла-нади.

Стивен PoTeH6epr(Steven Rotenberg).

Кизилунгач атрезияси торакоскопик хирургияси кашшофи

Торакоскопик даволанишнинг косметик афзалли-клари куп йиллар давомида болалар жаррохлари томонидан бахоланиб келаётган масала булиб келган. A. Bianchi [40] мушакларни саклаб колувчи аксилляр торакотоми-яни илгари сурди, аммо бу ёндашувни бажариш кийин булиб, ковургаларнинг агрессив равишда суришини та-лаб килади. Ушбу кесманинг стандарт торакотомиядан

Разумовский Александр Юрьевич.

т.ф.д., профессор, Россия Фанлар академи-яси мухбир аъзоси афзалликларига карамай, унинг косметик натижаларини торакоскопик даволаш натижалари билан таккослаб бул-майди. Маълумки, торакотомия узок муддатда сколиоз-нинг ривожланишига ва елка камарнингзаифлигига олиб келиши мумкин. Кукрак кафасинингтугма аномалиялари учун торакотомия ёки торакоскопия килинган болаларни таккословчи, якинда утказилган бир тадкикот [41], очик жаррохлик билан огриган болалар гурухида сколиознинг юкори частотасини (54% га нисбатан 10%) курсатди. Муал-лифлар, шунингдек, жаррохлик даволашдан сунг косметик натижадан коникишлари хакида ота-оналарга суров утказдилар. Манчестер шкаласи буйича чандик курсатки-чи икки гурух уртасида сезиларли фаркни аниклади - 7,5 (торакоскопия) ва 13,1 (торакотомия) (п<0,001). Олинган маълумотлар торакотомиянинг мушак-скелет тизимининг

асоратларини олдини олиш учун болалар жаррохлари-нинг кизилунгач атрезиясини минимал инвазив даволаш-га кизикишини ошириш учун етарли булиши керак.Халка-ро болалар эндохирургия гурухи томонидан утказилган сунгги суров [42] натижаларига кура кизилунгач атрезиясини даволашда торакоскопик ёндашувнинг янада кенг таркалишини курсатди.31 мамлакатдан 170 нафар болалар жаррохларинингярмидан купи торакоскопикдаволаниш-ни афзал куришларини айтган. Мутахассислар орасида плевра бушлигига С02 юбориш туфайли торакоскопия пайтида физиологик стресс ва юзага келиши мумкин булган гиперкапния, ацидоз ва мия гипоперфузиясидан хавфсираш хали хам мавжуд [43]. Бу масала буйича хануз-гача бир тухтамга келинмаган. Тугма диафрагма чурраси ва кизилунгач атрезиясини торакоскопик ва очик даволашнинг якиндаутказилган тахлили [44] минимал инвазив жаррохлик билан гиперкапния ва ацидоз билан касалла-нишнинг сезиларли даражада ошишини аниклади. Бирок европа болалар жаррохлик уюшмалари иттифоки доира-сида утказилган бошка тадкикотлар буни тасдикламади.

Узбекистонда кизилунгач атрезиясини кизилунгач сегментлари орасидаги анастомозни т.ф.д., профессор

H.Ш. Эргашев 1980-1990 йилларда Тошкент шахридаги 5-сонли болалар шахар касалхонасида (хозирги 1-сонли болалар клиник шифохонаси) амалга оширган. Шу билан бирга, кизилунгач тугма нуксонларида жаррохлик амали-ётини мустакил равишда профессор М.М. Алиев, профессор С.Р.Рахимовлар амалга оширдилар.

Узбекистан ва Марказий Осиёда энг йирик клиник материал (500 дан ортик18 ёшдан ошган кизилунгач атрезияси билан касалланган болалар (2002-2020)) ва даволаш тажрибасига эга булган Республика перинатал маркази кошидаги неонатал жаррохлик маркази рахбари, профессор Б.Б. Эргашев ва профессор Н.Ш. Эргашевнингхизмат-ларини таъкидламаслик мумкин эмас. 2002 йилда Республика перинатал маркази таркибида неонатал жаррохлик булими ташкил этилгандан сунг, кизилунгач атрезиясини даволашда катор ютуклар ва муваффакиятлар кайд этила бошлади.

Трахеозофагеал окма билан атрезияда кизилунгач сегментлари орасидаги биринчи муваффакиятли анастомоз 2005 йилда Республика перинатал марказида профессор Б.Б. Эргашев томонидан амалга оширилди. Республикада кизилунгач атрезияси буйича биринчи муваффакиятли тороскопикжаррохликамалиёти 2016 йилда профессорлар Салмаи Туриал (Германия) ва Б.Б. Эргашев-лар томонидан амалга оширилди.

кизилунгач атрезиясини биринчи мустакил муваффакиятли торакоскопик даволаш хам 2017 йилда проф. Б.Б.

Адабиёт

I. William Durfton. "A Narrative of a Monstrous Birth in Plymouth, Octob. 22.1670; Together with the Anatomical Observations, Taken Thereupon by William Durfton Doctor in Physick, and Communicated to Dr. Tim. Clerk." Philosophical Transactions (1665-1678), vol. 5, 1670, pp. 2096-98, http://www.jstor.org/stable/101604. Accessed 15 Apr. 2022.

2. Hill T. Congentinal malformation II Boston Med. Surg. J.

Эргашев ва Республика перинатал маркази неонатал хирур-гияси ходимлари билан бирга утказилди. Шунингдек, маз-кур марказда илк бор 8 ойлик кизилунгач атрезиясининг окма шакли билан огриган болага кизилунгач-колопла-стика операцияси утказилди ва ижобий натижага эришлди. Шундан сунг бу каби муваффакиятли операциялар серияси бошланди. Эртатугилган чакалокларда кизилунгач атрезиясининг окмасиз шаклида биринчи марта 2021 йилда Фокер буйича элонгация операцияси муваффакиятли бажарилди.

Профессор Б.Б.Эргашевнингташаббуси ва бевоси-та иштироки билан 2014 йилда Неонатал хирургия кафед-раси негизида Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирининг буйруги билан Республика неонатал жаррохлик укув-терапевтик-методик маркази, Республика болалар куп тармокли тиббиёт марказлари таркибида Республика перинатал маркази ва 4 та вилоятлараро неонатал жаррохлик булимлари ташкил этилди. Узбекистон болалар жаррохлиги тарихида илк бор 2014 йилдан бошлаб ушбу марказ мамлакатимиз худудлари учун сертификатланган "неонатал жаррохлар"ни тайёрлашни бошлади.

Ушбу ислохотларнинг натижаси уларок, 2015 йилда илк бор Андижон вилоят болалар куп тармокли тиббиёт марказида хам Фаргона водийси ахолиси, чакалокларга сифатли ва малакали хирургик тиббий хизмат курсатиш максадида ХУДУДий неонатал жарролик булими ташкил килинди. Булим замонафий инфратузилмалар билан таъминланиб, т.ф.н., доцент Б.С. Рахимов рахбарлигидаги жамоа томонидан Фаргона водийси вилоятлари тиббиёт муассасаларидан келтирилган тугма нуксонли, шу жумла-дан кизилунгач атрезияси билан тугилган чакалокларда жаррохлик амалиёти утказила бошланди.

Буларнинг барчаси турли хил тугма нуксонларни, шу жумладан кизилунгач атрезиясини даволаш натижала-рини сезиларли даражада яхшилаш имконини берди. Узбекистонда замонавий неонатал жаррохлик мактабинингасо-счиси, шубхасиз, проф. Бахтиёр Бердалиевич Эргашевдир.

Шундай килиб, кизилунгач атрезияси тарихи деяр-ли 350 йилни ташкил этади, шундан 280 йил давомида ушбу аномалияни даволашда ижобий натижаларга эришиш имкони булмаган. Факат сунгги 70 йил ичида кизилунгач атрезияси тарихида бемор чакалокларнинг яшаб колиш эътимоли пайдо булди ва бу курсаткич доимо ортиб бор-ди. Бутун дунёдаги болалар жаррохларининг жамоавий тажрибаси ва махорати туфайли кизилунгач атрезиясидан улим курстакичи 50 мартагача, яъни анъанавий даволаш усулида 100 дан 2% гача, торакоскопик даволашда эса 2,8% гача камайтиришга эришилди.

1840. Vol. 21. P. 320.

3. Ogle J. Malformed trachea and oesophagus: congenital communication between them II Trans. Pathol. Soc. Lond. 1955. Vol. 7. P. 52.

4. Hirschsprung H. Den medfodte tillerkning of spiseroret (4 cases) (Congentinal destruction of the oesophagus) II Medico-Chirurg. Rev. 1861. Vol. 30. P. 437.

5. Myers N. The history of oesophageal atresia and

tracheooesophageal fistula—1670-1984 II Prog. Pedaitr. Surg. 1986. Vol. 20. P. 106-157.

6. Steele C. Case of deficient oesophagus II Lancet. 1988. Vol. 2. P. 764.

7. Brennemann J. Congenital atresia of the oesophagus, with report of three cases II Am. J. Dis. Child. 1913. Vol. 5. P. 143-150.

8. Richter H. Congenital atresia of the esophagus, an operation designed for its cure //Surg. Gynecol. Odstet. 1913. Vol. 17. P. 397.

9. Griffiths J., Lavenson R. Congenital malformation of the esophagus with the report of a case II Pediatr. 1909. Vol. 3. P. 161-169.

10. Plass E. Congenital atresia of the esophagus with tracheaesophageal fistula; associated with a fused kidney case report and a survey of the literature on congenital anomalies of the esophagus II Johns Hopkins Hosp. Rep. 1919. Vol. 18. P. 259.

11. Lanman T. Congenital atresia of esophagus. A study of thirty-two cases II Arch. Surg. 1940. Vol. 41. P. 1060-1983.

12. Haight C., Towsley H. Congenital atresia of the esophagus with trachea-esophageal fistula. Extrapleural ligation of fistula and endto-end anastomosis of esophageal segments II Surg. Gynecol. Obstet. 1943. Vol. 76. P. 672-688.

13. Franklin R. Congenital obstruction of the oesophagus. Two cases successfully treated by anastomosis II Lancet 1947. Vol. 2. P. 243.

14. Howard R., Myers N. A. Esophageal atresia: a technique for elongation the upper pouch II Surgery. 1965. Vol. 58. P. 725-727.

15. Myers N. The history of oesophageal atresia and tracheooesophageal fistula—1670-1984 II Prog. Pedaitr. Surg. 1986. Vol. 20. P. 106-157.

16. Ladd W., Swenson O. Esophageal atresia and tracheaesophageal fistula II Ann. Surg. 1947. Vol. 125. P. 23-40.

17. Баиров Г. А. Хирургия пороков развития. Л.: Медицина, 1968.687 с.

18. Долецкий С. Я., Гаврюшов В. В., Акопян В. Г. Хирургия новорожденных. М.: Медицина, 1976.320 с.

19. Исаков Ю. Ф., Долецкий С. Я. Детская хирургия: Руко-водстводля врачей. М.: Медицина, 1978.504 с.

20. Немилова Т. К., Баиров В. Г., Каган А. В. и др. Атрезия пищевода: 48- летний опыт лечения в Санкт-Петербурге II Детская хир. 2003. № 6. С. 14-16.

21. Стручков В. И., Пугачев А. Г. Детская торакальная хирургия. М.: М-на,1975.560 с.

22. Livaditis A. Esophageal atresia; a method of overbridging large segmental gaps III. Kinderrchir. 1973. Vol. 13. P. 298.

23. Kimura K., Soper R. Multistaged extrathoracic esophageal elongation for long gap esophageal atresia II J. Pediatr. Surg. 1994. Vol. 29. P. 566-568.

24. Foker J. E., Linden B. C., Boyle E. M. et al Development of a true primary repair for the full spectrum of esophageal atresia II Ann. Surg. 1997. Vol. 226. P. 533-543.

25. Foker J. E., Kendall-Krosch T. C., Catton K. et al. Longgap esophageal atresia treated by growth induction: the biological potential and early follow-up results II Semin. Pediatr. Surg. 2009. Vol. 18. P. 23-29.

26. Lobe T. E., Rothenberg S. S., Waldschmidt J: Thoracoscopic

repair of esophageal atresia in an infant: a surgicalfirst II Pediatr. Endosurg. Innovative. Tech. 1999. Vol. 3. P. 141-148.

27. Rothenberg S. S. Thoracoscopic repair of a tracheoesophageal fistula in a neonate //Pediatr. Endosurg. Innovative Tech. 2000. Vol. 4. P. 150-156.

28. Ron O., Coppi P., Pierro A. The surgical approach to esophageal atresia repair and the management of longgap atresia: result of a survey //Semin. Pediatr. Surg. 2009. Vol. 18. P.44-49.

29. Bax K. M., Zee D. C. Feasibility of thoracoscopic repair of esophageal atresia with distal fistula II J. Pediatr. Surg. 2002.Vol. 37. P. 192-196.

30. Rothenberg S. S. Thoracoscopic repair of tracheoesophageal fistula in newborns //J.Pediatr. Surg. 2002.Vol. 37. P. 869-872.

31. van der Zee D. C., Bax N. M. A. Thoracoscopic repair of esophageal atresia with distal fistula. The way to go II Surg. Endosc. 2003. Vol. 17. P. 1065-1067.

32. LugoB., MalhotraA., GunerY.etal.Thoracoscopicversus open repair of tracheoesophageal fistula and esophageal atresia //J. Laparoendosc. Adv. Surg. Tech. A. 2008. Vol. 18. P. 753-756.

33. Nguyen T., Zainabadi K., Bui T. et al. Thoracoscopic repair of esophageal atresia and tracheoesophageal fistula: lessons learned II J. Laparoendosc. Adv. Surg. Tech. A. 2006. Vol. 16. P. 174-178.

34. Padkowsk D., Rysiakiewicz K., Jaworski W. et al. Thoracoscopic repair of tracheoesophageal fistula and esophageal atresia II J.Laparoendosc. Adv. Surg. Tech. A.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2009.Vol.19.P.S19-S22.

35. Szavay P. O., Zundel S., Blumenstock G. et al. Perioperative outcome of patients with esophageal atresia and tracheoesophageal fistula undergoing open versus thoracoscopic surgery II). Laparoendosc. Adv. Surg. Tech. A. 2011. Vol. 21. P. 439-443.

36. Козлов Ю. А., Юрков П. С., Новожилов В. А. и др. Атрезия пищевода -торакоскопическое наложение анастомоза II Детская хир. 2005. № 3. С. 54.

37. Разумовский А. Ю., Гераськин А. В., Мокрушина 0. Г. и др. Торакоскопическая коррекция атрезии пищевода у новорожденных: первый опыт //Детская хир.

2010.№З.С.4-8

38. Разумовский А. Ю., Мокрушина 0. Г., Голоденко Н. В. и др. Сравнительный анализ лечения новорожденных с атрезией пищевода после пластики открытым и эндоскопическим способами II Рос. вестн. детск. хир. 2011. №1.С. 40-47.

39. van der Zee D. C., Vieirra-Travassos D., Kramer W. L. M. et al. Thoracoscopic elongation of the esophagus in long gap esophageal atresia II J. Pediatric. Surg. 2007. Vol. 42. P. 1785-1788.

40. Bianchi A., Sowande O., Alizai N. K. et al. Aesthetics and lateral thoracotomy in the neonate II J. Pediatr. Surg. 1998. Vol. 33. P. 1798-1800.

41. Lawal T., Gosemann J. Kuebler J. et al. Thoracoscopy versus thoracotomy improves midterm musculoskeletal status and cosmesis in infants and children II Ann. Thorac. Surg. 2009. Vol. 87. P. 224-228.

42. Lai D., Miyano G., Juang D. et al. Current patterns of

practice and technique in the repair of esophageal atresia and tracheoesophageal fistula: an IPEG survey II J. Laparoendosc. Adv. Surg. Tech. 2013. Vol. 7. P. 635-638.

43. Bishay M., Giacomello L., Retrosi G. et al. Hypercapnia and acidosis during open and thoracoscopic repair of congenital diaphragmatic hernia and esophageal atresia: results of a pilot randomized controlled trial II

Ann. Surg. 2013. Vol. 25. P. 895-900. 44. Borruto F. A., Impellizzeri P., Montalto A. S. et al. Thoracoscopy versus thoracotomy for esophageal atresia and tracheoesophageal fistula repair: review of the literature and metanalysis II Eur. J. Pediatr. Surg. 2012. Vol. 22. P. 415-419.

Автор-корреспондент:

АтимаматовХапипуппа Таштемирович - E-mail: halilullo78@gmail.com УДК:616.831.71-007-053

МАЛЬФОРМАЦИЯ КИАРИ IIТИПАУДЕТЕЙ (Обзор литературы)

М.М. Ахмедиев1'2, Т.М. Ахмедиев3, У. М. Давлетярова1

Республиканский специализированный научно-практический медицинский центр нейрохирургии

2Национальныйдетский медицинский центр Ташкентская медицинская академия

Актуальность проблемы диагностики пороков краниовертебрального перехода определена нерешенными вопросами происхождения мальформаций заднего мозга. Врожденные аномалии краниовертебрального перехода складываются из смещения мозжечка, ствола и \Чжелудочка через большоезатылочное отверстие, грубо изменяют топографические соотношения костныхэлементов черепа и позвоночного столбасанатомическими образованиями головного и спинного мозга, приводят к нарушениям ликвородинамики. Многообразие пороков краниовертебрального перехода, сочетание их с аномалиями других органов и систем диктует необходимость индивидуального подхода в диагностике в каждом конкретном случае. Приведенный анализ литературы позволил уточнить природу патологии и методы клинической диагностики больных с пороками развития краниовертебрального перехода.

Кпючевыеспова: мальформация Киари, гидроцефалия, краниовертебральный переход, диагностика, дети.

CHIARI MALFORMATION TYPE II IN CHILDREN (Literature review)

M. M. Akhmediev12, T.M. Akhmediev3, U.M. Davletyarova1 Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center for Neurosurgery National Children's Medical Center 3Tashkent Medical Academy

The relevance ofthe problem ofdiagnosis ofcraniovertebraljunction defects is determined by unresolved issues of the occurrence ofposteriorbrain malformations. Congenital anomalies ofthe craniovertebraljunction consist ofthe displacement ofthe cerebellum, trunk and IV ventricle through the large occipital foramen, roughly change the topographic relations ofthe bone elements oftheskull andspinal column with anatomicalformations ofthe brain andspinal cord, lead to disorders ofthe cerebrospinal fluid. The variety ofdefects ofthe craniovertebraljunction, their combination with anomalies ofother organs and systems dictates the need for an individual approach to diagnosis in each specific case. The analysis of the literature made it possible to clarify the nature ofpathology and methods ofclinical diagnosis ofpatients with malformations ofcraniovertebraljunction.

Keywords: Chiari malformation, hydrocephalus, craniovertebraljunction, diagnosis, children.

Мальформация Киари (MK) - это патологическое затылочное отверстие и ниже, с нарушением кровообра-состояние, при котором имеет место сдавление структур щения и ликвороциркуляции [1,2,3,4,]. мозжечка и смещение ствола головного мозга в большое Остеоневральные пороки развития краниоцер-

викального перехода у детей сопровождаются мно-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.