Научная статья на тему 'CАМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИДА ТУРЛИ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИДА БАРГЛАРИДАГИ ХЛОПОРЛАСТ ПИГМЕНТ МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ'

CАМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИДА ТУРЛИ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИДА БАРГЛАРИДАГИ ХЛОПОРЛАСТ ПИГМЕНТ МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

49
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя / нав / умумий хлорофилл / хлорофилл “a” / хлорофилл “b” / каротиноид. / soybean / variety / total chlorophyll / chlorophyll "a" / chlorophyll b" / carotenoid.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — М. А. Холиқова, Ҳ. Х. Матниязова, Г. Дж. Мавлянова

Ушбу мақолада Самарқанд вилояти шароитида такрорий экин сифатида етиштирилган маҳаллий ва хорижий соя навларида чин барг, ялпи шоналаш, гуллаш ва дуккаклаш даврларида физиологик кўрсаткичлардан ўсимлик баргларидаги хлорофилл “a”, хлорофилл “b” ва умумий хлорофилл миқдори таҳлили натижалари келтирилган. Самарқанд вилояти шароитида баъзи бир навларда хлорофилл “а” хлорофилл “b” ва умумий каротиноид миқдорининг ошиши, баъзиларида эса камайиши аниқланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — М. А. Холиқова, Ҳ. Х. Матниязова, Г. Дж. Мавлянова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the results of the analysis of the amount of chlorophyll "a", chlorophyll "b" and total chlorophyll in plant leaves by physiological parameters during the periods of chin leaf, gross shunting, flowering and salting in local and foreign soybean varieties grown as a repeat crop in the condition of Samarkand region. In the condition of the Samarkand region, chlorophyll "a", chlorophyll "b" were found in some varieties and an increase in the total amount of carotenoids, in others a decrease

Текст научной работы на тему «CАМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН МАҲАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИДА ТУРЛИ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИДА БАРГЛАРИДАГИ ХЛОПОРЛАСТ ПИГМЕНТ МИҚДОРИНИ ЎРГАНИШ»

САМАРКАНД ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАН МАХДЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ СОЯ НАВЛАРИДА ТУРЛИ РИВОЖЛАНИШ ФАЗАЛАРИДА БАРГЛАРИДАГИ ХЛОПОРЛАСТ ПИГМЕНТ МИВДОРИНИ УРГАНИШ

X,. Х. Матниязова

Генетика ва усимликлар экспериментал биологияси институти, ТВЧДПИ

matniyazova@mail. ru

Ушбу маколада Самарканд вилояти шароитида такрорий экин сифатида етиштирилган махаллий ва хорижий соя навларида чин барг, ялпи шоналаш, гуллаш ва дуккаклаш даврларида физиологик курсаткичлардан усимлик баргларидаги хлорофилл "а", хлорофилл "Ь" ва умумий хлорофилл микдори тахлили натижалари келтирилган. Самарканд вилояти шароитида баъзи бир навларда хлорофилл "а" хлорофилл "Ь" ва умумий каротиноид микдорининг ошиши, баъзиларида эса камайиши аникланган.

Калит сузлар: соя, нав, умумий хлорофилл, хлорофилл "а", хлорофилл "Ь",каротиноид.

This article presents the results of the analysis of the amount of chlorophyll "a", chlorophyll "b" and total chlorophyll in plant leaves by physiological parameters during the periods of chin leaf, gross shunting, flowering and salting in local and foreign soybean varieties grown as a repeat crop in the condition of Samarkand region. In the condition of the Samarkand region, chlorophyll "a", chlorophyll "b" were found in some varieties and an increase in

М. А. Холикова

ТВЧДПИ таянч докторанти holiqova19811@mail.ru

Г. Дж. Мавлянова

ТВЧДПИ Биология кафедраси укитувчиси gulnozamavlyanova21 @gmail.com

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

the total amount of carotenoids, in others - a decrease.

May, 2022

Keywords: soybean, variety, total chlorophyll, chlorophyll "a", chlorophyll b", carotenoid.

КИРИШ

Кейинги йилларда озик-овкат махсулотлари ва чорва учун ем ишлаб чикаришнинг жадаллашиши соя дони етиштиришни купайтиришни такозо этмокда. Соя дони уз таркибида 50% оксил ва 28 фоизгача мой борлиги учун ута кимматбахо экинлар гурухига киради. Соя донидан бугунги кунда халк хужалиги учун зарур булган 400дан ортик турли хил махсулотлар ишлаб чикилади. Дони озик-овкат саноатида ишлатиладиган экологик тоза сифатли хомашёдир. Ахоли истеъмол киладиган, уз таркибида зарарли моддалар сакдамайдиган усимлик мойининг 35 % соя донидан олинади. Мойи ажратиб олингандан сунг соя изоляти хосил булади ва унинг таркибида оксил микдори 75 фоизга етади. Ундан болалар овкатлари, нон учун кушимчалар, колбаса саноатига оксиллар, кондитер саноати учун махсулотлар, кофе ва унинг урнини босувчи махсулотлар тайёрланади. Саноатда линолиумлар, энг сифатли ва кимматбахо машина буёклари олинади. [4].

Маълумки, усимлик курук моддасида 95 фоизга якин органик моддалар булиб, улар фотосинтез жараёни натижасида хосил булади. Усимликлардаги органик моддаларнинг куп кисми репродуктив кисмлар хосил булиши учун сарфланади. Одатда, усимлик хосили энг биринчи навбатда фотосинтез соф махсулдорлигига, барг сатхи юзасига, ассимиляция даври давомийлигига, нафас олиш учун сарфланган органик моддаларнинг микдорига хамда ташки ва ички омилларга богликдир [7].

Усимликларнинг баргида хлорофилл махсус шароитлар мавжудлигида хосил булади: ривожланган пластидалар стромаси, ёруклик, магний, темир ва бошкалар. Чунки пигментлар факат пластидаларнинг ламелла ва граналаридагина вужудга келади. Магний тугридан-тугри хлорофилл молекуласининг таркибига, темир эса хлорофиллнинг хосил булишида иштирок этувчи ферментлар ( хлорофиллаза ва бошкалар) таркибига киради. Хлорофилл факат ёругликда усган усимликларда хосил булади. Крронги жойда усган усимликларда у хосил булмайди(15).

Фотосинтез усимлик организмидаги асосий жараёнлардан бири булиб, унинг динамик холати ички ва ташки омилларнинг узвий таъсири билан белгиланади. Мухит шароитларининг хар кандай узгариши авваломбор фотосинтез жараёнларининг

May, 2022

373

жадаллиги ва йуналишига таъсир килади. Бу эса пировардида усимликнинг усиши, ривожланиши ва хосилдорлигининг узгаришларига олиб келади. Усимликларнинг турли иклим ва тупрок шароитларида усиши ва хосилдорлиги турли физиологик жараёнларнинг, айникса фотосинтезнинг мухит шароитларига мослашишига боглик булади. Фотосинтез жараёнида пигментлар ёругликнинг акцепторлари хисобланиб, уларнинг физик ва кимёвий хоссалари фотосинтезнинг бирламчи реакцияларини белгилайди, яъни яшил усимликлардаги фотосинтетик аппарат фаолиятининг самарадорлиги хлоропластлар менбраналарида жойлашган пигментларининг холати ва микдори билан белгиланади [9,14].

Хлорофилл "а" барча фотосинтетик организмлар учун умумий ягона пигментдир. Чунки бу пигмент оркали ютилган ёруглик энергияси тугридан-тугри фотосинтетик реакцияларда ишлатилиши мумкин. Долган барча пигментлартомонидан ютилган ёруглик энергияси хам хлорофилл "а" га етказиб берилади ва у оркали фотосинтезда ишлатилади. Хлорофилл "а" кизил спектрдан 660 - 663 нм ва кук спектрдан 428- 430 нм, хлорофилл "6" эса кизил спектрдан 642 - 644 нм ва кук спектрдан 452-455 нм. га тенгбулган нурларни ютади. Хлорофилл молекулалари ёруглик спектрининг яшил ва инфракизил нурларини умуман ютмайди. Демак, хлорофилл ёруглик нурларининг хаммасини ютмай, танлаб ютиш хусусиятига эгадир. Хлорофиллнинг бу хусусиятини унингспиртли ёки ацетонли эритмасидан ёруглик нурларини утказиб, спектроскопда куриш усули билан аниклаш мумкин. Спектроскопда хлорофилл ютган спектр нурларининг урни корамтир булиб куринади, нурларни кайтаради. Акс этган ёругликда хлорофилл кизил рангда куринади. Унинг флуоресценция кобилияги фотокимёвий фаоллигидан далолат беради (15).

АДАБИЕТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тажрибаларимиз Самарканд вилояти худудида олиб борилди. Тадкикот объекти сифатида Россия селекциясиниг Спарта, ^озогистон селекциясининг Нена махаллий навлардан Устоз ММ-60, Ойжамол, Тумарис ММ -60 навлари такрорий экин сифатида экиб урганилди.

Бу холат усимликлар баргларидаги пластид пигментлари микдори навларнинг биологик хусусиятлари ва сув билан таъминланганлик шароитларига боглик равишда турли даражада узгаришидан далолат беради.

Мау, 2022

374

Тажрибаларимиз Самарканд вилоятида Пахтачи тумани ер худудида олиб борилди. Самарканд вилоятининг умумий ер майдони 2012 йил 1 январ холатига1677,3 минг гектарни, шундан сугориладигани 379,2 минг гектарни, экин ерлари 435,8 минг гектарни, шундан сугориладигани 253,7 минг гектарни, лалми экин ерлари 182,9 минг гектарни ташкил этади.

Вилоят сугорладиган экин ерларининг асосий кисми дехкончилик учун кулай булган урта кумок (169,9 минг гектар) механик таркибга эга. Кумли, кумлок ва енгил кумок механик таркибли тупроклар майдони 43,2 минг гектарни, огир кумок ва лойли тупроклар майдони 43,2 минг гектарни ташкил этади.Вилоят худудларида сугориш эрозияси жараёнлари хам фаоллашган булиб бу жараёнлар таъсиридаги тупроклар майдони 99,1 минг гектарни ташкил этади. Бу ерларда албатта сугориш эрозиясига карши чора-тадбирлар мажмуаси кулланилиши лозим. Вилоятда турли даражада шурланган ерлар майдони 52,7 минг гектарни, тош аралашган ерлар 22,6 минг гектарни, зичлашган ерлар 5,4 минг гектарни, гипсли ерлар 0,9 минг гектарни ташкил этади.

Пахтачи туманининг тупрок ва иклим шароити. Худудининг шимолий кисмидан (шаркдан гарбга томон) Зарафшон дарёси окиб утади. Унинг узани туман майдонидан анча паст булганлиги сабабли дарё сувидан сугоришда кам фойдаланилади. Экинлар, асосан, Нарпай канали оркали сугорилади.

Иклими кескин континентал, ёзда харорат 42-45 даражага етади, июл ойининг уртача харорати 28 даража. Йиллик ёгин микдори 230-250 миллиметр. Ер юзида Тупрок зоналари маълум табиий конун асосида таркалган. Хар бир Тупрок зонаси муайян бир географик зонада учрайди. Тупрокнинг бу хилда жойлашганлигини дастлаб В. В. Докучаев ва Н. М. Симбирсев аниклаган. Туман тупроги асосан, буз тупрок булиб, айрим хужаликлар худудида шурхок, кумлок ёки гилли буз тупроклар учрайди. Тажриба олиб борган ернинг тупроги Зарафшон дарёсининг куйи окими, сугориладиган сур тусли утлоки тупроклар турига киради (21).

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хлорофилл "а" барча фотосинтетик организмлар учун умумий ягона пигментдир. Чунки бу пигмент оркали ютилган ёруглик энергияси тугридан-тугри фотосинтетик реакцияларда ишлатилиши мумкин. Колган барча пигментлартомонидан

May, 2022

375

ютилган ёруглик энергияси хам хлорофилл "а" га етказиб берилади ва у оркали фотосинтезда ишлатилади. Хлорофилл "а" кизил спектрдан 660 - 663 нм ва кук спектрдан 428- 430 нм, хлорофилл "6" эса кизил спектрдан 642 - 644 нм ва кук спектрдан 452-455 нм. га тенгбулган нурларни ютади. Хлорофилл молекулалари ёруглик спектрининг яшил ва инфракизил нурларини умуман ютмайди. Демак, хлорофилл ёруглик нурларининг хаммасини ютмай, танлаб ютиш хусусиятига эгадир. Хлорофиллнинг бу хусусиятини унингспиртли ёки ацетонли эритмасидан ёруглик нурларини утказиб, спектроскопда куриш усули билан аниклаш мумкин. Спектроскопда хлорофилл ютган спектр нурларининг урни корамтир булиб куринади, нурларни кайтаради. Акс этган ёругликда хлорофилл кизил рангда куринади. Унинг флуоресценция кобилияги фотокимёвий фаоллигидан далолат беради (15).

Усимликларнинг баргида хлорофилл махсус шароитлар мавжудлигида хосил булади: ривожланган пластидалар стромаси, ёруклик, магний, темир ва бошкалар. Чунки пигментлар факат пластидаларнинг ламелла ва граналаридагина вужудга келади. Магний тугридан-тугри хлорофилл молекуласининг таркибига, темир эса хлорофиллнинг хосил булишида иштирок этувчи ферментлар ( хлорофиллаза ва бошкалар) таркибига киради. Хлорофилл факат ёругликда усган усимликларда хосил булади. Коронги жойда усган усимликларда у хосил булмайди(15).

Фотосинтез усимлик организмидаги асосий жараёнлардан бири булиб, унинг динамик холати ички ва ташки омилларнинг узвий таъсири билан белгиланади. Мухит шароитларининг хар кандай узгариши авваломбор фотосинтез жараёнларининг жадаллиги ва йуналишига таъсир килади. Бу эса пировардида усимликнинг усиши, ривожланиши ва хосилдорлигининг узгаришларига олиб келади. Усимликларнинг турли иклим ва тупрок шароитларида усиши ва хосилдорлиги турли физиологик жараёнларнинг, айникса фотосинтезнинг мухит шароитларига мослашишига боглик булади. Фотосинтез жараёнида пигментлар ёругликнинг акцепторлари хисобланиб, уларнинг физик ва кимёвий хоссалари фотосинтезнинг бирламчи реакцияларини белгилайди, яъни яшил усимликлардаги фотосинтетик аппарат фаолиятининг самарадорлиги хлоропластлар менбраналарида жойлашган пигментларининг холати ва микдори билан белгиланади [9,14].

Физиологик курсатгичларидан усимлик баргларидаги умумий хлорофилл [9,12], хлорофилл "а" [9,12], хлорофилл "Ь" [9,12] пигментлари микдорлари соя усимлигининг усиш

Мау, 2022

376

нуктасидан хисоблаганда 3 барг тукимасидан ажратиб олиниб 96% этанол билан спектрофотометрда (Agilent Cary 60 UV-Vis. Germany) курилиб, куйидаги тенглама оркали аникланди.

Ch-a=13.36A664 - 5.19 A649 Ch-b=27.43A649 - 8.12 A664 F [mg/g] = (V *C) /P Бу ерда: F усимликнинг баргларидаги хлорофилл таркиби [mg / g]; V - суюклик

хажми [мл]; C - хлорофилл концентрацияси [ mg / l]; P - баргнинг огирлиги, [g].

Самарканд вилоятлари шароитида такрорий экин сифатида етиштирилган махаллий ва хорижий соя навларида чин барг чикариш даврида физиологик курсаткичлардан усимлик баргларидаги хлорофилл "а", хлорофилл "b" ва умумий хлорофилл микдори урганилди ва куйидаги натижалар олинди.

Самарканд вилояти шароитида чин барг чикариш фазасида хлорофилл "а" нинг энг юкори курсаткичи, хорижий навлар гурухида Спарта навида (2,88±0,05 мг/г), махаллий навлар гурухидан эса Тумарис ММ-60 навида (2,38±0,05 мг/г) кайд этилди, энг паст курсаткичлар эса хорижий навлар гурухидан Нена навида (2,43±0,10 мг/г), махаллий навлар гурухидан Устоз ММ-60 навида (2,16±1.3 мг/г) эканлиги аникланди (1-жадвал).

1-жадвал

Самарканд вилояти шароитида соя навларида чин барг чикариш даврида усимлик баргларидаги пигментлар микдори

Навлар Хлорофил "а",мг/г Хлорофил "б",мг/г Каротиноидлар,мг/г

х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V,%

1 Тумарис 2,38±0,05 7,0 8,3 1,53±0,03 3,1 6,1 1,00±0,01 4,4 5,8

2 Ойжамол 2,37±0,01 3,1 5,6 2,23±0,10 4,1 5,6 0,85±0,05 3,8 5,1

3 Устоз ММ-60 2,16±0,13 3,8 6,5 2,08±0,11 4,9 5,6 0,91±0,09 5,1 6,7

4 Спарта 2,88±0,05 4,1 5,3 2,22±0,10 5,1 6,6 0,98±0,05 3,9 5,2

5 Нена 2,43±0,10 3,1 4,6 2,23±0,05 4,7 5,3 0,76±0,01 4,7 6,9

Самарканд вилояти шароитида шоналаш фазасида хлорофилл "а" нинг энг юкори курсаткичи, хорижий навлар гурухида Нена навида (2,54±0,02мг/г), махаллий навлар гурухидан эса Тумарис навида (2,93±0,01мг/г) кайд этилди, энг паст курсаткичлар эса хорижий навлар гурухидан Спарта навида 1,92±0,01мг/г),

May, 2022

377

махаллий навлар гурухидан Ойжамол навида (1,91±0,03 мг/г) эканлиги аникланди (2-жадвал).

Самарканд вилояти шароитида соя навларида шоналаш даврида усимлик баргларидаги пигментлар микдори 2-жадвал

Навлар Хлорофил "а",мг/г Хлорофил "б",мг/г Каротиноидлар,мг/г

х ±S х G,% V, % х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V,%

1 Тумарис 2,93±0,01 4,0 5,3 1,61±0,02 3,9 4,2 3,97±0,12 3,8 4,7

2 Ойжамол 1,91±0,03 4,1 4,6 1,88±0,03 3,3 3,8 0,73±0,10 4,2 3,3

3 Устоз ММ-60 2,54±0,02 3,3 4,5 1,32±0,05 3,1 4,1 1,10 ±0,07 5,1 4,5

4 Спарта 1,92±0,01 4,7 5,3 1,77±0,10 4,3 4,8 0,72±0,20 4,3 2,2

5 Нена 2,54±0,02 3,1 4,6 2,11±0,06 2,8 4,3 0,89±0,15 6,2 3,2

Самарканд вилояти шароитида умумий гуллаш даврида хлорофилл "а" нинг энг юкори курсаткичи, хорижий навлар гурухида Нена навида (2,46±0,15 мг/г), махаллий навлар гурухидан эса Тумарис ММ-60 навида (3,45±0,09 мг/г) кайд этилди, энг паст курсаткичлар эса хорижий навлар гурухида Спарта навида (2,37±0,08 мг/г), махаллий навлар гурухидан Устоз ММ-60 навида (2,19±0,29 мг/г) эканлиги аникланди (3-жадвал).

Самарканд вилояти шароитида соя навларида умумий гуллаш даврида усимлик баргларидаги пигментлар микдори

3-жадвал

Навлар Хлорофил "а",мг/г Хлорофил "б",мг/г Каротиноидлар,мг/г

х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V, % х ±S х G,% V,%

1 Тумарис 3,45±0,09 2,8 3,6 2,14±0,16 2,3 3,5 1,62±0,07 2,7 3,5

2 Ойжамол 2,31±0,20 6,5 7,2 9,70±0,11 5,2 6,5 0,99±0,02 6,3 7,1

3 Устоз ММ-60 2,19±0,29 4,3 4,9 8,04±0,05 3,8 4,4 0,84±0,04 4,1 4,7

4 Спарта 2,37±0,08 3,2 5,6 9,20±0,04 3,1 4,8 0,99±0,14 3,0 5,3

5 Нена 2,46±0,15 2,2 6,9 1,40±0,09 1,9 4,3 1,01±0,06 2,1 5,9

Самарканд вилояти шароитида умумий дуккаклаш фазасида хлорофилл "а" нинг энг юкори курсаткичи, хорижий навлар гурухида Спарта навида (3,25±0,15 мг/г), махаллий навлар гурухидан эса Тумарис ММ-60навида (2,47±0,22 мг/г) кайд этилди, энг паст курсаткичлар эса хорижий навлар гурухидан Нена навида

May, 2022

378

(3,22±0,24 мг/г), махаллий навлар гурухидан Ойжамол навида (2,21±0,29 мг/г) эканлиги аникланди (4-жадвал).

Самарканд вилояти шароитида соя навларида умумий дуккаклаш даврида усимлик баргларидаги пигментлар микдори

4-жадвал

Навлар Хлорофил "а",мг/г Хлорофил "б",мг/г Каротиноидлар,мг/г

х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V,% х ±S х G,% V,%

1 Тумарис 2,47±0,22 3,5 4,3 1,17±0,01 3,2 4,1 1,62±0,07 3,4 4,2

2 Ойжамол 2,21±0,29 4,6 5,9 9,80±0,11 4,2 5,5 0,99±0,02 4,4 5,6

3 Устоз ММ-60 2,23±0,13 3,9 6,7 1,04±0,06 3,6 6,1 0,84±0,20 3,7 6,4

4 Спарта 3,25±0,15 5,2 6,2 1,73±0,05 4,7 5,8 0,99±0,04 5,0 6,1

5 Нена 3,22±0,24 3,6 4,8 1,73±0,15 3,3 4,5 1,01±0,06 3,5 4,6

ХУЛОСА

Шундай килиб, Самарканд вилояти шароитларида махаллий ва хорижий соя навларида физиологик белгилардан хлорофилл "а", хлорофилл "б " ва умумий каротиноид микдори урганилганда, соя навларининг баргларида пластид пегментлари микдори навларнинг биологик хусусиятларига боглик холда узгариши аникланди. Пластид пигментларининг етарлича булиши усимликдаги фотосинтетик жараёнларнинг жадаллигини муайян даражада ифодалаб, уларнинг усиши, ривожланиши суръатларини ва хосил салмогини таъминлайди. Соя усимлиги баргларидаги хлорофилл "а" микдорининг хлорофилл "б" микдоридан юкори булиши соя усимлигининг ёругсевар усимлик эканлигидан далолат беради.

REFERENCES

1. Азимбоев А., Норкулова М.Н., Тулаганова Ш. Сувдан самарали фойдаланишда тупрокнинг сув режимини яхшилаш йуллари. // ^ишлок хужалик экинлари махсулдорлигини ошириш муаммолари: Респ. илмий - амалий анжумани материаллари.-Бухоро, 2009. -Б. 119-120.

2. Anjum, F., Yaseen M., RasulE.,Wahid A and Anjum S. Water stress in barley (Hordeumvulgare L.). I. Effect on chemical composition and chlorophyll contents. Pakistan J. Agric. Sci.,2003 (40): 45- 49.

3. Апчелимов А.А., Солдатова О.П. Ген ATASE2 контролирует устойчивость растений Arabidopsis thaliana к гербициду ацифлюорфену. // Материалы съезда генетиков и селекционеров, повященный

May, 2022

379

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

200- летию со дня рождения Чарлза Дарвина., V-съезд Вав.общ.ген.сел. -Москва, 2009. -С. 172.

4. Атабоева // Соя. Тошкент 2004 й.

5. Балашова И.Т., Урсул Н.А., Козарь Е.Г. Инновационная технология для селекции стрессоустойчивых форм томата. // Материалы съезда генетиков и селекционеров, повященный 200- летию со дня рождения Чарлза Дарвина., V-съезд Вав. общ. ген. сел. -Москва, 2009. -С.177.

6. Безбородов Г.А., Мирхошимов Р.Т., Шодмонов ЖД., Эсонбеков М.Ю. Компост билан мульчалашнинг суFориш меъёрлари ва f^ махсулдорлигига таъсири. // Узбекистан Республикаси кишлок хужалигида сув ва ресурс тежовчи агротехнологиялар: Илм. амал. конф. материаллари. -Тошкент, 2008. -Б. 61-63.

7. Кенжаев Ю., Орипов Р. Сидерат экинларнинг Fуза фотосинтез махсулдорлигига таъсири. // Узбекистан Республикаси кишлок хужалигида сув ва ресурс тежовчи агротехнологиялар: Илм. амал. конф. макл. туп. -Тошкент, 2008. -Б. 249-250.

8. Кудряшов И.Н., Беспалова Л.А., Васильев А.В. Взаимодействие генотип х среда - важнейший фактор повышения урожайности озимой пщеницы. // Материалы съезда генетиков и селекционеров, повященный 200- летию со дня рождения Чарлза Дарвина., V-съезд Вав. общ. ген. сел. -Москва, 2009. -С. 225.

9. Lichtenthaler H. K. and Wellburn, A. R., Determinations of total carotenoids and chlorophylls a and b of leaf extracts in different solvents, Biochem. Soc. Trans., 11, 1983 pp. 591-592

10. Лысогоренко А.М., Казакова А.С., Самофалова Н.Е. Оценка селекционного материала озимой твердой пщеницы селекции ВНИИЗК им. И.Г. Калиненко на устойчивость к дефициту влаги в период прорастания семян. // Материалы съезда генетиков и селекционеров, повященный 200- летию со дня рождения Чарлза Дарвина., V-съезд Вав.общ.ген.сел. -Москва, 2009. -С. 275.

11. Машкина Е.В. Пластиды и толерантность растений. // Материалы съезда генетиков и селекционеров, повященный 200- летию со дня рождения Чарлза Дарвина., V-съезд Вав. общ. ген. сел. -Москва, 2009. -С. 284.

12. Nayek Sumanta, Choudhury Imranul Haque, Jaishee Nishika and Roy Suprakash. Spectrophotometric Analysis of Chlorophylls and Carotenoids from Commonly Grown Ferm Species by Using Various Extracting Solvents. International Science Congrees. Journal of Chemical Sciences. 2014. pp. 63-69

13. Полевой В.В. Физиология растений -Москва, Высшая школа. 1989. - 464 с.

14. Сафаров К.С. Состояния энергетических функций митохондрий и хлоропластов растений при воздействия экстремальных факторов среды. Дисс.докт.биол.наук. Ташкент, 1993. 329 С.

May, 2022

380

15. Ж.Хужаев.Усимликлар физиологияси- Тошкент, 2004й,Мехнат нашриёти. 52-

16.Xoliqova M.A., Matniyazova H.X.. « Soya o'simligining botanik va biologik tasnifi hamda ahamiyati ». // "Barqaror rivojlanishda uzluksiz ta'lim:Muammo va yechimlar" Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman ilmiy ishlar To'plami Tom II 21-24 may, 2019 yil Chirchiq sh. 318-319 bet.

17. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna and Ismagilova Gulnoza SayfUllaevna. Morpho-economical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-73216

18. Matniyazova H.Kh, Nabiyev S. М, Abzalov M.F, Kholiqova M.A, Yuldashev O Some Physiological Indicators of Domestic and Foreign Soybean Varieties under Different Water Regimes. International Journal of Science and Research (IJSR) ResearchGate Impact Factor SJIF Volume 8 Issue 9, September 2019. 389-392 bet

19. М.А.Холщова, Х,.Х,.Матниязова, А.А.Азимов. "Такрорий экин сифатида экилган соянинг айрим махаллий ва хорижий навларининг морфохужалик курсаткичлари". Узбекистан аграр фани хабарномаси. №3 (81) 2020 йил. 110-

20. J.Shavkievl, A.Azimovl, A.Nabiev1,S.Khamdullaev1,S.Amanov. M.A.Kholikova, H.H.Matniyazova, U.Yuldashov "Comparative performance and genetic attributes of upland cotton genotypes for yield-related traits under optimal and deficit irrigation conditions". SABRAO Journal of Breeding and Genetics 2 (53 (2) 157-171), 157-171 Seraap.

21. H.H. Matniyazova, S.M. Nabiyev, M.F. Abzalov, M.A. Kholiqova, O.H. Yuldashev "Some Physiological Indicators of Domestic and Foreign Soybean Varieties under Different Water Regimes'Unternational Journal of Science and Research 8 (9), 2019 y.

22. O'zME. 7- tom. O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi davlat ilmiy nashriyoti, -Toshkent: 2004, 25 - 26 b.,

23. http://paxtachi.uz/uz/node/85

24. М.А Холщова, Х,.Х Матниязова. "Асосий экин сифатида экилган айрим махаллий ва хорижий соя навларининг хосилдорлик курсаткичлари"2020 йил. Academic research in educational sciences.291-296 6

25. U. Yuldashov J. Shavkiyev, A. Azimov, S. Nabiyev, S. Khamdullayev, B. Amanov, M. Kholikova, H. Matniyazova" Comparative performance and genetic attributes of upland cotton genotypes for yield-related traits under optimal and

deficit irrigation conditions" SABRAO Journal of Breeding and

53 б.

113бет

389-392 b.

Genetics.2021\ 6. 157-171 бетлар.

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.