Научная статья на тему 'БУРУН СУЯКЛАРИ РЕПОЗИЦИЯСИДА АНЕСТЕЗИЯ УСУЛЛАРИ'

БУРУН СУЯКЛАРИ РЕПОЗИЦИЯСИДА АНЕСТЕЗИЯ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
174
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Область наук

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Бегимов Оламгир Акрам Ўғли, Ғойибов С.С.

Бурун суяги ва тоғайини синиши бўлган беморларда анестезиологик ёндашувнинг хавфсизлиги ва самарадорлиги таҳлили ўтказилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕТОДЫ АНЕСТЕЗИИ ПРИ РЕПОЗИЦИИ КОСТЕЙ НОСА

Проведен анализ безопасности и эффективности анестезиологического доступа у пациентов с переломами костей носа и трахеи.

Текст научной работы на тему «БУРУН СУЯКЛАРИ РЕПОЗИЦИЯСИДА АНЕСТЕЗИЯ УСУЛЛАРИ»

БУРУН СУЯКЛАРИ РЕПОЗИЦИЯСИДА АНЕСТЕЗИЯ УСУЛЛАРИ магистр Бегимов Оламгир Акрам ^ли

Илмий рахбар Гойибов С.С. https://doi.org/10.5281/zenodo. 7627247 Аннотация: Бурун суяги ва тогайини синиши булган беморларда анестезиологик ёндашувнинг хавфсизлиги ва самарадорлиги тахлили утказилди.

МЕТОДЫ АНЕСТЕЗИИ ПРИ РЕПОЗИЦИИ КОСТЕЙ НОСА Аннотация: Проведен анализ безопасности и эффективности анестезиологического доступа у пациентов с переломами костей носа и трахеи.

ANESTHESIA METHODS IN REPOSITION OF NOSE BONES Abstract: An analysis of the safety and efficacy of the anesthetic approach in patients with nasal bone and tracheal fractures was conducted.

КИРИШ

СамМИ 1-клиникасининг ЛОР булимида даволанаётган беморлар 2020-2023-йиллар давомида тиббий курикдан утказилди. Х,аммаси булиб, 18 ёшдан 65 ёшгача булган бурун суяги синиши булган 120 та бемор тадкикот учун танлаб олинди. Беморлар куйидаги гурухларга булинди:

1-гурухда махаллий анестезия кулланилган,

2-гурух махаллий анестезия+вена ичи наркози кулланилган,

3-гурух куп компонентли эндотрахеал наркоз кулланилган.

Тадкикот учун танланган беморлар жинс, ёш буйича куйидагича таксимланди (2.1-жадвал). Гурухлар уртасида жинс ва ёш буйича сезиларли фарклар йук (п> 0,05).

1-жадвал.

Беморларнинг жинси ва ёши буйича таксимланиши.

Гурухлар 1 гурух 2 гурух 3 гурух

Барча беморлар 40 % 40 % 40 %

Пол больных М 17 30 18 26,7 21

Ж 23 70 22 73,3 19

21-30 17 5% 21 6,7% 20

31-40 13 45% 14 53,3% 16

41-50 10 37,5% 5 23,3% 4

Итого 40 100% 40 100% 40

Еслатма: р> 0,05 - мезон буйича ишончлилик 2.1-жадвалдан куриниб турибдики, беморларнинг катта кисми 21-40 ёшда булиб, факат 19 нафар беморнинг ёши 41 ёшдан ошган.

Гурух,лардаги беморлар жинси, ёши, жисмоний х,олати, клиник ва лаборатория маълумотлари ва анестезия самарадорлиши буйича таккосланган. Операциядан олдин стандарт текширувлар туплами утказилди;

Беморларда бутун суягини синиши юзага келиш сабаби урганилганда, куйидаги натижалар олинди: бурун суяги синиши маиший криминал булган, спорт билан шугулланиш пайтидаги ва маиший криминал булмаган травмалар текширилаётган

rypyxnapga KynpoK ynpagu, 6y moc paBumga yMyMHH xuco6ga 42, 29, 34 TaHH TamKHn aTgu (2.2. ^agBan).

EypyH cyamn chhhuh ca6a6iira Kypa Seiviop.iapHiiHr TaKCHM^iiHumn

Typyxnap 1 rypyx 2 rypyx 3 rypyx ^aMH

40 % 40 % 40 %

MaumuH KpuMHHan TpaBMa 14 35 13 32,5 15 37,5 42

MaumuH KpuMHHan 6ynMaraH TpaBMa 10 25 9 22,5 10 25 29

CnopT 6unaH myFynnaHHm naHTuga 11 27,5 13 32,5 10 25 34

Hyn TpaHcnopT XogucacH naHTuga 4 10 3 7,5 4 10 11

Hm ^apaeHuga 1 2,5 2 5 1 2,5 4

Опepaцнflгa TaHeprapnuK yMyMHH Ka6yn KunuHraH cxeMa 6yHHHa aManra omupungu. Ken^ypyH пснхоэмоцнонan Ba познцнон KynaHnuKKa apumum ynyH опеpaцнa apa^acuga TpaHKBHnu3aTopnapgaH 6HpH 6yropungu (Mugo3anM, 1 Mn). Опеpaцнa KyHH apTana6 пpeмegнкaцнfl TynHK aManra omupungu: aTponHH 0,1% -0,1 Mr / Kr, cynpacTHH 0,15 Mr / Kr, HapKOTHK aHanbreTHK omhohoh 2% -20 Mr. MpaK-KOH tomhp naTonoruacH 6ynraH 6eMopnapga KOH aHnaHum pea^uanapHHHHr ongHHH onum ynyH roKopuga KypcaTHnraH TpaHKBHnH3aTop xaM aHecre3HflgaH 2-3 coaT ongHH 6yropunraH eKH MymaK unura 10 Mr penaHHyM ro6opum 6unaH anMamTupunraH.

Опеpaцнaгa TaHeprapnuK Kypumga OTopHHonapuHronornap 1:100 Huc6aTga agpeHanHH 6unaH 6upranuKga MaxannuH OFpHKCH3naHTupyBHH BOCHTaHHHr 3au$ apuTMacu (ponHBaKauHHHHr 0,25% apuTMacu eKH 0,5% nugoKauH) 6unaH 6ypyH 6ymnuFHHHHr PA hh aManra omupgunap. ^oh KeTumuHH KaMaHTupum MaKcaguga 6apna rypyxnapga koh HyKOTum ^u6puHonH3 HHru6HTopnapu umnaTHnagu: TpaHeKcaMHH eKH aMHHOKanpoH KucnoTa (moc paBumga 5 Mn Ba 15 Mr / Kr go3aga).

AMangaru aHecre3Ha TexHHKacura Kapa6, 6eMopnap 3 rypyxra TaKCHMnaHgu. Bhphhhh rypyxga (n= 40) TpureMHHan aca6HHHr I Ba II moxnapu TepMHHannapuHHHr PA 6unaH 6upranuKga MaxannuH aHecre3Ha aManra omupungu.

Hkkhhhh rypyxga (n = 40) aHecre3Ha 6hphhhh rypyx ycynu 6yHuHa TpureMHHan aca6HHHr I Ba II moxnapu TepMHHannapuHHHr PA 6unaH 6upranuKga aManra omupungu (2-rypyx, YA + PA). AcenTHK mapoHTga Kupum aHecre3HacH Ba HT ra KupuTHnraHgaH cyHr, CTaHgapTnamTupunraH ycynnap epgaMuga cynpaTpoKneap, cy6TpoKneap, cynpaop6uTan, HH$paop6uTan Ba ong anBeonap HepBnapHHHr PAch yTKa3ungu (nannyH B.T. Ba 6omK., 2006). PA ynyH 10 Mn 0,75% 6ynHBaKaHH apuTMacu umnaTHnraH.

Ha3opaT rypyxuga (1-rypyx, Kyn KOMnoHeHTnu YA + CYB, n=40) cyHtuH ynKa BeHTHn^uacH (CYB) 6unaH YA mapouTuga опepaцнa KunuHgu. AHecTe3uara HHgy^ua HaTpuH TuoneHTan 3 Mr/Kr eKH npono^on 2 Mr/Kr, ^enraHHn 2-2,5 MKr/Kr. 6unaH aManra omupungu. Muonnerua -apgyaH 0,6 Mr/Kr. KeHuHnanuK, HT aManra omupungu, HopMOKanHHa pe^HMHga MexaHHK BeHTHn^uara yTKa3ungu. Ea3HC HapKO3 aHecTeTHK KeTaMHH 6unaH TatMHHnaHgu. KeTaMHH, MymaK penaKcaHTnapu Ba ^enraHun KepaK 6ynraHga CTaHgapT go3anapga KynnaHungu.

Операциядан сунг беморлар уйгониш булимига, сунгра ихтисослаштирилган булимнинг умумий булимига утказилди. Мутахассислар томонидан гемодинамик параметрларни кузатиб борилди, огрикни йукотиш зарурлигини аникладилар ва визуал аналог шкаласи ёрдамида огрик интенсивлигини бахоладилар. Операциядан кейинги курик пайтида куйидаги шикоятлар кайд этилган: операциядан кейинги биринчи кун бош огриги, операциядан кейинги кунгил айниши, кусиш, бронхоспазм, артериал гипертензия (АГ).

Операциядан кейинги огрик синдромининг ривожланиши халкаро огрикни урганиш ассоциацияси томонидан мезон сифатида тан олинган ва унинг динамикасини акс эттирувчи курсаткичлар асосида клиник бахоланди. Бу мезонлар куйидагилар эди:

а) анальгетикнинг биринчи талаби вакти, яъни операция тугаганидан кейин огриксиз даврнинг давомийлиги;

б) операциядан кейинги 24 соат ичида 4 баллли визуал аналог шкала (ВАШ) буйича огрикнинг уртача интенсивлиги;

c) операциядан кейинги 24 соат давомида омнопон ва ёрдамчи воситаларнинг уртача истеъмоли;

д) операциядан кейинги огрикни камайтиришга мухтож булмаган беморлар сони.

Барча гурухларда операциядан кейинги огрикни йукотишнинг ягона тактикаси кулланилди, бу белгиланган огрик колдирувчи воситаларнинг огрикнинг интенсивлиги ва статистик кайд килиш шаклига катъий мувофиклигига асосланган.

Операциядан кейинги даврда юрак-кон томир, нафас олиш, овкат хазм килиш ва сийдик тизимларининг дисфункциясига олиб келадиган асосий омиллардан бири огрик синдроми фонида автоном нерв тизимининг фаоллашиши хисобланади.

Ошкозон-ичак трактининг стресс билан боглик шикастланишининг ривожланишининг олдини олиш учун протон помпаси ингибиторлари (омепразол 40 мг) анестезияга киришдан 1 соат олдин томир ичига юборилган. Антибиотик профилактикаси цефтриаксон 1 г дан хар 12 соат да томир ичига юбориш оркали эришилди.

Клиник ва лаборатория тадкикот усуллари:

- гемодинамик курсаткичлар (уртача кон босими, юрак уриш тезлиги);

- бехушликни саклаш учун дори воситаларига эхтиёж (ишлатилган кетамин, фентанил, мушак релаксантлари дозаси);

Лаборатория маълумотлари: гликемия даражаси глюкоза оксидаза усули билан CHEMWELL (Хитой) автоматик биокимёвий анализаторида очик тест тизими (Вектор-Бест, Россия томонидан ишлаб чикарилган) ёрдамида улчанди. ^ондаги кортизол даражаси IMMULITE 2000 автоматик иммунокимёвий анализаторида (ишлаб чикарувчи SIEMENS, Германия) иммунокимёвий усул билан аникланган. ХУЛОСА

Тадкикотнинг математик таъминоти кичик гурухлар учун вариацион ва параметрик булмаган статистика усулларидан фойдаланган холда статистик маълумотларни кайта ишлаш учун Micrisoft exsel электрон жадвал мухаррири ва Statistica for Windows дастурий пакети ёрдамида амалга оширилди. куйидаги статистик курсаткичлардан фойдаланилди: М - уртача арифметик; m - уртача арифметик хатолик; Ишонч курсаткичи, Талаба усули билан аникланади. Жадваллар ва матндаги микдорий узгарувчилар М (уртача) ± m (уртача кийматнинг стандарт хатоси) сифатида курсатилган. Олинган натижалар СИ бирликларида ифодаланган. Статистик курсаткичларнинг ишончлилик даражаси сифатида p <0,05 кабул килинди.

Адабиётлар

1. Akhmedov R. F. Modern views on the etiopathogenesis and diagnosis of burn sepsis (Literature review) //International Journal of Pharmaceutical Research. - 2021. - Т. 13. - №. 1. -С. 687-693.

2. Abdurakhmanovich A. A., Furkatovich A. R. Methods of early surgical treatment of Burns //Web of Scientist: International Scientific Research Journal. - 2022. - Т. 3. - №. 6. - С. 528-532.

3. Курбонов Н. А., Ахмедов Р. Ф. MODERN APPROACHES TO THE TREATMENT OF DEEP BURNING PATIENTS //УЗБЕКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ЖУРНАЛ. - 2022. - Т. 3. -№. 2.

4. Хакимов Э. А. и др. Печеночная дисфункция у больных с ожоговым сепсисом //Журнал Неотложная хирургия им. ИИ Джанелидзе. - 2021. - №. S1. - С. 66-67.

5. Ахмедов Р. Ф., Карабаев Х. К. СОВРЕМЕННЫЕ ВЗГЛЯДЫ НА ЭТИОПАТОГЕНЕЗ И ДИАГНОСТИКИ ОЖОГОВОГО СЕПСИСА //Проблемы биологии и медицины. - 2020.

- №. 5. - С. 244-248.

6. Карабаев Х. К. и др. Результаты хирургического лечения ожогового сепсиса //Журнал Неотложная хирургия им. ИИ Джанелидзе. - 2021. - №. S1. - С. 29-30.

7. Ахмедов Р. Ф. и др. ДИАГНОСТИЧЕСКАЯ ЦЕННОСТЬ ПРОКАЛЬЦИТОНИНА КАК МАРКЕРА ОЖОГОВОГО СЕПСИСА У ДЕТЕЙ //Детская хирургия. - 2020. - Т. 24. -№. S1. - С. 18-18.

8. Ахмедов Р. Ф., Карабаев Х. К. ПРОГНОЗИРОВАНИЕ СЕПСИСА ПРИ ОЖОГОВОЙ БОЛЕЗНИ //Актуальные вопросы современной науки и образования. - 2022. - С. 183-185.

9. Шоназаров И. Ш., Ахмедов Р. Ф., Камолидинов С. А. ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ИНТРААБДОМИНАЛЬНОЙ ГИПЕРТЕНЗИИ У ПАЦИЕНТОВ С ТЯЖЕЛЫМ ОСТРЫМ ПАНКРЕАТИТОМ //Достижения науки и образования. - 2021. - №. 8 (80). - С. 66-70.

10. Шоназаров И. Ш., Камолидинов С. А., Ахмедов Р. Ф. ХИРУРГИЧЕСКОЕ ЛЕЧЕНИЕ ОСТРОЙ СПАЕЧНОЙ ТОНКОКИШЕЧНОЙ НЕПРОХОДИМОСТИ ЛАПАРОСКОПИЧЕСКИМ МЕТОДОМ //Вопросы науки и образования. - 2021. - №. 31 (156). - С. 69-78.

11. Ахмедов Р. Ф. и др. Полиорганная недостаточность при ожоговом сепсисе //Роль больниц скорой помощи и научно исследовательских институтов в снижении предотвратимой смертности среди населении. - 2018. - С. 204-205.

12. Ахмедов Р. Ф. и др. Наш опыт лечения ожогового сепсиса //Журнал Неотложная хирургия им. ИИ Джанелидзе. - 2021. - №. S1. - С. 10-11.

13. Ахмедов Р. Ф. и др. Диагностическая значимость уровня прокальцитонина при ожоговой болезни //Журнал Неотложная хирургия им. ИИ Джанелидзе. - 2021. - №. S1. -С. 11-12.

14. Рузибоев С. и др. Методы и средства местного консервативного лечения обожженных //Журнал проблемы биологии и медицины. - 2016. - №. 4 (91). - С. 186-192.

15. CLASSIFICATION, DIAGNOSIS AND TREATMENT //Research Focus. - 2023. - Т. 2.

- №. 1. - С. 79-90.

16. Elmuradov G. O. K. et al. QORIN BO 'SHLIG 'I YOPIQ JAROHATLARIDA SONOGRAFIYA VA VIDEOELAPAROSKOPIYANI QO'LLASH //Research Focus. - 2023. -Т. 2. - №. 1. - С. 173-180.

17. Erkinovich K. Y. METHODS OF EARLY SURGICAL TREATMENT OF BURNS //Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS). - 2022. - Т. 2. - №. Special Issue 4. - С. 184-188.

18. АВАЗОВ А. А. и др. KUYISHLARDA ERTA XIRURGIK DAVOLASH USULLARI //ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ. - 2022. - Т. 7. - №. 4.

19. Авазов А. А., Хурсанов Ё. Э. У., Мухаммадиев М. Х. ВОЗМОЖНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЯ ИНТЕГРАЛЬНОЙ ШКАЛЫ BISAP ДЛЯ ПРОГНОЗИРОВАНИЯ РАЗВИТИЯ ТЯЖЕЛОГО ОСТРОГО ПАНКРЕАТИТА //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 2. - С. 158-164.

20. Авазов А. А., Хурсанов Ё. Э. У., Шакиров Б. М. ^УЛНИНГ ЧУ^УР КУЙИШИНИ ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ //Research Focus. - 2022. - №. Special issue 1. - С. 35-42.

21. Авазов А. А., Хурсанов Ё. Э. У., Шакиров Б. М. ^УЛНИНГ ЧУ^УР КУЙИШИНИ ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ //Research Focus. - 2022. - №. Special issue 1. - С. 35-42.

22. Авазов А. А., Хурсанов Ё. Э. У., Шакиров Б. М. ^УЛНИНГ ЧУ^УР КУЙИШИНИ ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИ //Research Focus. - 2022. - №. Special issue 1. - С. 35-42.

23. Ачилов М. Т. и др. ОЦЕНКА ЛЕЧЕБНОГО ПОЛИХИМИОТЕРАПИИ ПРИ РАКЕ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ //Research Focus. - 2023. - Т. 2. - №. 1. - С. 62-69.

24. Даминов Ф. А., Карабаев Х. К., Хурсанов Ё. Э. ПРИНЦИПЫ МЕСТНОГО ЛЕЧЕНИЯ ОЖОГОВЫХ РАН У ТЯЖЕЛООБОЖЖЕННЫХ (Обзор литературы) //Research Focus. -2022. - Т. 1. - №. 3. - С. 133-142.

25. Даминов Ф. А., Хурсанов Ё. Э., Карабаев Х. К. НАШ ОПЫТ ПРОФИЛАКТИКИ И ЛЕЧЕНИЯ ПОЛИОРГАННОЙ НЕДОСТАТОЧНОСТИ У ТЯЖЕЛООБОЖЖЕННЫХ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С. 143-151.

26. Джаббаров Ш. Р., Хурсанов Ё. Э. У. STANDARDIZATION OF THE THERAPEUTIC DIAGNOSTIC APPROACH FOR COMBINED CLOSED INTESTINAL INJURY //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С. 120-132.

27. Джаббаров Ш. Р., Хурсанов Ё. Э. У. ПОСЛЕОПЕРАЦИОННОЙ ЛЕТАЛЬНОСТИ ПРИ ОСТРОМ ХОЛЕЦИСТИТЕ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С. 152-161.

28. Джабборов Ш. Р. СТИМУЛЯЦИЯ РЕГЕНЕРАЦИИ ПЕЧЕНИ ПОСЛЕ ЭХИНОКОККЭКТОМИИ У ДЕТЕЙ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 1. - С. 345-349.

29. Джабборов Ш. Р. Хирургическое лечение эхинококкоза печени у детей : дис. -Научно-исследовательский институт педиатрии Научного центра здоровья детей РАМН, 2010.

30. Джабборов Ш. Р., Киргизов И. В., Дударев В. А. Стимуляция регенерации печени после эхинококкэктомии у детей //Справочник врача общей практики. - 2011. - №. 4. - С. 54-57.

31. Джабборов Ш. Р., Киргизов И. В., Кобилов Э. Э. Биохимические показатели крови у больных с осложнённым эхинококкозом печени //Материалы ХVI съезда педиатров России «Актуальные проблемы педиатрии». М. - 2009. - С. 107.

32. Дударев В. А. и др. Дифференциальная диагностика кист печени у детей //Российский педиатрический журнал. - 2009. - №. 4. - С. 36-39.

33. Дударев В. А. и др. Нарушения в системе гемостаза при кистозно-очаговых поражениях печени у детей и пути медикаментозной коррекции //Педиатрическая фармакология. - 2009. - Т. 6. - №. 3. - С. 139-142.

34. Курбонов Н. А., Ахмедов Р. Ф. MODERN APPROACHES TO THE TREATMENT OF DEEP BURNING PATIENTS //УЗБЕКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ЖУРНАЛ. - 2022. - Т. 3. -№. 2.

35. Рузибоев С. А., Авазов А. А., Хурсанов Е. Э. СРАВНИТЕЛЬНЫЕ РЕЗУЛЬТАТЫ ЛЕЧЕНИЯ ПОСЛЕОПЕРАЦИОННЫХ И РЕЦИДИВНЫХ ГРЫЖ ПЕРЕДНЕЙ БРЮШНОЙ СТЕНКИ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 2. - С. 184-191.

36. Саттаров Ш. Х., Рузибаев С. А., Хурсанов Ё. Э. ОПТИМИЗАЦИЯ ПУТИ КОРРЕКЦИИ ЭНДОТОКСИКОЗА ПРИ ОСТРОМ ПЕРИТОНИТЕ (ОБЗОР ЛИТЕРАТУРЫ) //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 2. - С. 144-150.

37. Саттаров Ш. Х., Рузибаев С. А., Хурсанов Ё. Э. РЕЗУЛЬТАТЫ ЛЕЧЕНИЯ ОСТРОГО РАЗЛИТОГО ГНОЙНОГО ПЕРИТОНИТА С ПРИМЕНЕНИЕМ ЛАПАРОСТОМИИ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 2. - С. 238-242.

38. Тухтаев Ж. К., Хурсанов Ё. Э. У. ДИФФУЗНЫЙ ТОКСИЧЕСКИЙ ЗОБ ЩИТОВИДНОЙ ЖЕЛЕЗЫ //Research Focus. - 2023. - Т. 2. - №. 1. - С. 20-31.

39. Хамроев Г. А., Хурсанов Ё. Э. ОРГАНОСОХРАНЯЮЩАЯ ОПЕРАЦИЯ ПРИ МАССИВНОМ РАЗМОЗЖЕНИИ ЯИЧКА //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С. 185194.

40. ХУРСАНОВ Я. Э. и др. ТАКТИКА ХИРУРГИЧЕСКОГО ЛЕЧЕНИЯ БОЛЬНЫХ С ГЛУБОКИМИ ОЖОГАМИ //ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ. - 2022. - Т. 7. -№. 5.

41. Шакиров Б., Авазов А., Хурсанов Ё. COMPREHENSIVE TREATMENT OF PATIENTS WITH EXTENSIVE DEEP BURNS LOWER LIMBS //EurasianUnionScientists. -2022. - С. 24-26.

42. Шоназаров И. Ш., Мизамов Ф. О., Хурсанов Ё. Э. ДИАПЕВТИЧЕСКИЕ И РЕНТГЕНЭНДОБИЛИАРНЫЕ ВМЕШАТЕЛЬСТВА В КОРРЕКЦИИ ОСЛОЖНЕНИЙ ПОСЛЕ ХОЛЕЦИСТЭКТОМИИ //Research Focus. - 2023. - Т. 2. - №. 1. - С. 44-51.

43. Шоназаров И. Ш., Мизамов Ф. О., Хурсанов Ё. Э. ДИАПЕВТИЧЕСКИЕ И РЕНТГЕНЭНДОБИЛИАРНЫЕ ВМЕШАТЕЛЬСТВА В КОРРЕКЦИИ ОСЛОЖНЕНИЙ ПОСЛЕ ХОЛЕЦИСТЭКТОМИИ //Research Focus. - 2023. - Т. 2. - №. 1. - С. 44-51.

44. Элмурадов Г. К., Шукуров Б. И. ВИДЕОЭНДОХИРУРГИЯ В ДИАГНОСТИКЕ И ЛЕЧЕНИИ РАЗРЫВОВ ДИАФРАГМЫ //THEORY AND ANALYTICAL ASPECTS OF RECENT RESEARCH. - 2022. - Т. 1. - №. 7. - С. 40-58.

45. Эльмурадов А., Хурсанов Ё. Э. У. ПОСТКОЛОНИАЛЬНАЯ/ДЕКОЛОНИАЛЬНАЯ КРИТИКА И ТЕОРИЯ МЕЖДУНАРОДНЫХ ОТНОШЕНИЙ //Research Focus. - 2022. - Т. 1. - №. 2. - С. 198-208.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.