Научная статья на тему 'БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ (ШИМОЛИЙ КОЛЛЕКТОР МИСОЛИДА)'

БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ (ШИМОЛИЙ КОЛЛЕКТОР МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
97
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУғОРИЛАДИГАН ЕРЛАР / ЗОВУР / СУВ РЕСУРСЛАРИ / ЕРЛАРНИНГ МЕЛИОРАТИВ ҲОЛАТИТАБИИЙ ДРЕНАЖ / СУВНИНГ МИНЕРАЛЛАШГАНЛИГИ

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ҳайитов Ё.Қ., Тошбеков Н.А., Ғайбуллаева М.С.

Ушбу мақолада Бухоро вилоятидаги ҳозирги кунда суғориладиган ерларнинг мелиоратив ҳолатини назорат қилиш ва вилоятдаги шимолий коллектор зовур тармоғи ўрганилган ва таҳлил этилган. Шунингдек шимолий зовур суви қуйиладиган Қорақир ташлама кўли бўйича ҳам фикр мулоҳазалар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE POSSIBILITIES OF USING THE WATER RESOURCES OF THE BUKHARA REGION (EXAMPLE OF THE NORTHERN COLLECTOR)

This article examines and analyzes the reclamation condition of the currently irrigated lands of the Bukhara region and the northern sewerage network of the region. Opinions were also expressed about the draining lake Karakir, where the northern aryk flows into.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ (ШИМОЛИЙ КОЛЛЕКТОР МИСОЛИДА)»

Х^айитов Ё.К,. г.ф.доктори профессор Тошбеков Н.А.

Экология-география кафедраси уцитувчиси

Гайбуллаева М.С.

География йуналиши 1-курс магистранти Бухоро давлат университети

БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ (ШИМОЛИЙ КОЛЛЕКТОР МИСОЛИДА)

Аннотатция: Ушбу мацолада Бухоро вилоятидаги уозирги кунда сугориладиган ерларнинг мелиоратив уолатини назорат цилиш ва вилоятдаги шимолий коллектор зовур тармози урганилган ва таулил этилган. Шунингдек шимолий зовур суви цуйиладиган Цорацир ташлама кули буйича уам фикр мулоуазалар юритилган.

Калит сузлар: Сугориладиган ерлар, зовур, сув ресурслари, зовур, ерларнинг мелиоратив уолатитабиий дренаж, сувнинг минераллашганлиги.

Hayitov Yo.Q., PhD.

professor Toshbekov N.A. teacher

department of ecology and geography

Gaybullaeva M.S.

1st year graduate student in geography Bukhara State University

THE POSSIBILITIES OF USING THE WATER RESOURCES OF THE BUKHARA REGION (EXAMPLE OF THE NORTHERN COLLECTOR)

Abstract: This article examines and analyzes the reclamation condition of the currently irrigated lands of the Bukhara region and the northern sewerage network of the region. Opinions were also expressed about the draining lake Karakir, where the northern aryk flows into.

Keywords: Irrigated lands, irrigation ditches, water resources, irrigation ditches, land reclamation, natural drainage, water mineralization.

Жахонда бугунги кунда ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш, шурланиш ва боткокланишни олдини олиш, сув объектлари гидрологик режимининг инсон хужалик фаолияти таъсирида кескин узгаришларини, арид минтакаларда сугориладиган ер майдонлари сув микдорини

белгилаш, сув танкислиги шароитида экинларни сугоришда илмий асосланган сугориш талабларини куллаш, кушимча сув манбаси сифатида минерализацияси кам булган коллектор-зовур сувларидан фойдаланиш, ерларни сугоришда замонавий технологияларни жорий этишнинг илмий асосларини ишлаб чикишда илмий-амалий тадкикотлар олиб бориш мухим ахамият касб этади.

Республикамиз мустакилликка эришгач барча сохаларда жумладан, сув танкислиги шароитида мавжуд сув ресурсларидан самарали фойдаланиш, сугориладиган ерларнинг мелоратив холатини яхшилаш, тупрок унумдорлигини ошириш, кушимча сув манбаларини шакллантириш буйича кенг камровли тадбирлар амалга оширилмокда ва сезиларли ижобий натижаларга эришилмокда.

Бу борада Бухоро вилоятида хам самарали ишлар амалга оширилмокда. Вазирлар Махкамасининг 2021 йил 23 февралдаги "Бухоро вилоятида кишлок хужалиги ерларидан фойдаланишнинг самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 92-сонли карори хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу макола хам муайян даражада хизмат килади

1-расм. Шимолий коллектор сувларидан фойдаланиш

^ора-кир кули. 1960-1970 йилларда Шимолий коллектор сувининг Бухоро вилоятининг шимолий гарбидаги чул зонасига чикариб юборилиши натижасида Кора-кир ташлама кули пайдо булган. Кора-кир ташлама кули координаталари 40° 24' шимолий кенглик ва 63° 14' гарбий узунликда,денгиз сатхидан баландлиги 181 м ни ташкил килади. Кора-кир кули худуди кисман курикланадиган Давлат буюртмахонаси хисобланади. Кора-кир кули Бухоро вилояти Пешку туманида жойлашган. Кора-кир табиий кули (куллар системаси) Бухоро шахридан 140 км узокликда

жойлашган. Кора-кир кули табиий сувлиги саёз сувликлардан иборат. Асосан Шимолий туманлараро коллектор-зовур сувларидан туйинади. Маълумки, Шимолий туманлараро коллектор-зовури Бухоро вилоятининг Гиждувон, Шофиркон, Ромитан, Пешку туманларидаги экин майдонларида хосил буладиган кайтарма сувларни туплаб, шу туманлар сархадларидан окиб утади. Унинг умумий майдони 22.5 минг гектарни ташкил килади. Шимолий туманлараро коллектор вилоятнинг Гиждувон, Шофиркон, Ромитан, Пешку туманларидаги экин майдонларда хосил буладиган кайтарма сувларни туплаб, Кора-кир кулини туйинтиради. Вилоятдаги ташлама куллар орасида эгаллаган майдонининг катталиги ва гидробионтлар сонининг курлиги билан Кора-кир кули алохида урин эгаллайди.

2-расм. ^ора-кир кулнинг географик жойлашуви

Кулдан сув олинмайди. Сувнинг асосий кисми бугланиш ва филтирация хисобига камаяди. Кулга сув шимолий коллектор оркали 30-40 м3 /сек киради, лекин чикиб кетадиган жойи йук киш ва бахор ойларида коллектор сувининг купайиши натижасида кулнинг майдони, майда кулмакларнинг хосил булиш хисобига 26,5-27,2 минг гектарга етади. Ёз ойларининг юкори хароратли кунларида бугланиш ва филтирация юкори даражага чикади, ундан ташкари кулга кирадиган сув 5-10 м3 /сек гача камайиши хисобига майдон анча кискаради. 10-12 минг гектарга камаяди. Кул саёз максимал чукурлиги (Катта Кора-кир) 5-7 метр, уртача чукурлиги 2.0-2.5 метр, минимал 0.7-1.8 метр. Кора-кир ташлама кулида илмий тадкикот ишлари олиб борилди. Кулнинг сув тахлиллари Экология ва атроф-мухитни мухофаза килиш давлат кумитасига карашли илмий лабораториясида Ю.Ю.Лурье ва Н.С.Строганов услублари буйича тахлил килинди. Сувнинг физик хусусиятларини урганишда сувнинг тиниклиги, ранги, хароратига эътибор каратилди. Сув тиник, тиниклик мавсумий характерга эга. Энг юкори курсатгич 2,8 - 3,0 метр январь февраль ойида

кузатилди. Йил давомида хаво хароратининг уртача курсатгичи 22 0С, сув хароратининг курсатгичи 15,2 °С ни ташкил килди (4.2.5-расм.).

харорат

IV V VI VII VIII IX X XI

ойлар

■ Сув хдрорати ■ Хдво хдроратп

3-расм. Кора-кир кулида сув ва хаво хароратини уртача курсаткичи

Кейинги йилларда Кора-кир кулининг суви киш ойларида музлаши кузатилмокда. 2015 йил декабр ойининг 17 кунидан бошлаб киргоклари музлай бошлади. Аммо, пелагиал зона чукурлиги 5-7 метр булган жойларда тулкин катталиги сабабли музлаш кузатилмайди. Кора-кир кули сувининг кимёвий таркибини аниклашда мавсимий намуналар йигилди. Коракир ва Шимолий зовур сувларининг гидрокимёвий таркибини урганиш натижалари, сув таркибидаги минерал моддаларнинг хамда сувда эриган кислороднинг микдори йил фаслларига боглик эканлигини курсатмокда. Кора-кир кули суви таркибидаги муаллак моддалар, Шимолий зовурга нисбатан куплиги аникланди. Кулда сувнинг окими булмаганлиги сабабли, бахорда, ёзда ва кузда фитопланктонларнинг хамда зопланктонларнинг фаоллик билан ривожланганлиги сабабли муаллак моддаларнинг курсаткичлари юкори. Кулдаги курук колдикларнинг микдори ёз ва куз фаслларида куплиги, Бухоро вилоятида ёз хамда куз фаслларида хаво харорати юкори булганлиги сабабли сувнинг парланиши натижасида курук колдикларнинг купайиши аникланди. Коракир кули суви таркибидаги кислароднинг сарфланиш даражаси анча юкори. Бунинг сабаби кулнинг эвтрофланишидир. Кулнинг чукурлиги 4-5 метр булган жойларда сувда эриган кисларод кусаткичи анча паст 2,5-3,0 мг/л га тенг. Бунинг сабаби сув тубида органик колдикларнинг куплиги ва церкуляциянинг озлиги ёки амалга ошмаслигидир. Сувнинг кислародга туйиниши инвазия оркали амалга оширилади. Сув хароратининг ва органик моддаларнинг юкори булиши сувдаги эриган кисларод микдорини камайишига олиб келади.

Шимолий магистрал зовурнинг урта окими худудида усадиган юксак ва айрим тубан сув утларнинг турлари аникланди. Кора-кир кули таркок ва саёз куллардан иборат. Бухоро шахридан эса 120 км шимолий гарбда жойлашган, шаркдан гарбгача Кизилкум чуллари билан туташ. Асосий сувни бахорда олади. Сув олиш манбаси Шимолий зовур. Ёзда катта сув буглатиш хисобидан 40-50% сув камаяди. Кулнинг чукурлиги 5,0 метргача булиб, уртача 2,3-3,0 м. Кулнинг атрофи камиш билан уралган.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Хайитов Ёзил Косимович, Тошбеков Нурбек Ахмадович, Jumaeva Тозагул Аъзамовна. The Formation of Water Collector-Resources Drainage Network of Zarafshan Oasisand the Questions of Recycling. TEST Engineering & Management, 27380 - 27385.

2. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Efficient use of water resources of the amu-bukhara canal. academik. An International multidisciplinary Research Journal 5, 30.

3. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Criteria and scales of the secondary use of collector-drainage waters (on the example of the Bukhara oasis). Bulletin of the Karakalpak branch of the Academy of Sciences of the Republic.

4. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich. On some hypotheses of return water. The Way of Science, 39

5. Хайитов Ёзил Косимович, Нурбек Ахмадович Тошбеков, Хамдамова Диловар Нуруллаевна. Гидрологические основы использования дренажных сетей (по премире Бухарской области). Monografía pokonferencyjna science. Research, development 26, 2020-28.02

6. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Hydrological Assessment Of The Meliorative Condition Of Collector Drink Water In Bukhara Region. Nature and Science. MARSLAND PRESS 18 (4), 2020.99-101

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.