Научная статья на тему 'БУҚОҚ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ ВА ДАВОЛАШДА КАВАР (CAPPARIS SPINOSA) МЕВАСИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ОРГАНИК КУКУНДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ИЖТИМОИЙ АХАМИЯТИ.'

БУҚОҚ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ ВА ДАВОЛАШДА КАВАР (CAPPARIS SPINOSA) МЕВАСИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ОРГАНИК КУКУНДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ИЖТИМОИЙ АХАМИЯТИ. Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
147
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кавар / ўсимлик / шифобахш / йод / буқоқ / эндемик / экземик / элак / санитария / табобат / кукун / қуритилган махсулот / техник етилган / стерилизатця / леофелизатця / термик. / kavar / plant / healing / iodine / goiter / endemic / eczema / sieve / sanitation / medicine / powder / dried product / technically seasoned / sterilization / lyophilization / thermal.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Авазхон Тургунович Мерганов, Каримов Ислом Рустамалиевич, Маматжонова Нилуфар Алижон Қизи

Ушбу мақолада кавар ўсимлиги мевасидан тайёрланган органик кукунни эндокрилогик касалликлардан экзомик ва эндомик буқоқ касалликларини олдини олиш ва даволашда мухим ахамиятлари хақида маълумотлар берилган. Органик кукун таркибидаги кимёвий моддалар , йод миқдорлари, йодга бўлган эхтиёжни қондириш учун озиқ-овқат саноатида нон ва нон махсулотлари тайёлашда БАД (биологик актив фаол модда) сифатида қўлланилишининг ахамиятлари тўғрисида. Шунингдек фармсаноатида табиий йодга бой органик кукундан дори воситалар тайёрлаш мумкинлиги тўғрисида маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Авазхон Тургунович Мерганов, Каримов Ислом Рустамалиевич, Маматжонова Нилуфар Алижон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL IMPORTANCE OF USING ORGANIC POWDER MADE FROM CAPARIS SPINOSA FRUIT IN PREVENTION AND TREATMENT OF GOITRE DISEASES.

This article provides information on the importance of the organic powder made from the fruit of the kavar plant in the prevention and treatment of endocrinological diseases, exomic and endomic goiter diseases. Chemical substances in organic powder, amounts of iodine, importance of using BAC (biologically active substance) in the preparation of bread and bakery products in the food industry to satisfy the need for iodine. Also, information is given on the possibility of preparing medicines from organic powder rich in natural iodine in the pharmaceutical industry.

Текст научной работы на тему «БУҚОҚ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ ВА ДАВОЛАШДА КАВАР (CAPPARIS SPINOSA) МЕВАСИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ОРГАНИК КУКУНДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ИЖТИМОИЙ АХАМИЯТИ.»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БУЦОЦ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ ВА ДАВОЛАШДА КАВАР (CAPPARIS SPINOSA) МЕВАСИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ОРГАНИК КУКУНДАН ФОЙДАЛАНИШНИ ИЖТИМОИЙ АХАМИЯТИ. Авазхон Тургунович Мерганов

Наманган мухдндислик- технология институти к.х.ф.д. профессор Каримов Ислом Рустамалиевич ТошДАУ 06.01.11, -Кишлок хужалиги мах,сулотларини саклаш ва кайта ишлаш

ихтисослиги буйича таянч докторант Маматжонова Нилуфар Алижон кизи Талаба

https://doi.org/10.5281/zenodo.7196209 Аннотаця. Ушбу мацолада кавар усимлиги мевасидан тайёрланган органик кукунни эндокрилогик касалликлардан экзомик ва эндомик буцоц касалликларини олдини олиш ва даволашда мухим ахамиятлари хацида маълумотлар берилган. Органик кукун таркибидаги кимёвий моддалар , йод мицдорлари, йодга булган эхтиёжни цондириш учун озиц-овцат саноатида нон ва нон махсулотлари тайёлашда БАД (биологик актив фаол модда) сифатида цулланилишининг ахамиятлари тугрисида. Шунингдек фармсаноатида табиий йодга бой органик кукундан дори воситалар тайёрлаш мумкинлиги тугрисида маълумотлар берилган.

Калит суз: кавар, усимлик, шифобахш, йод, буцоц, эндемик, экземик, элак, санитария, табобат, кукун, цуритилган махсулот, техник етилган, стерилизатця, леофелизатця,термик.

САЦИАЛНИЕ ЗНАЧЕНИЕ ОРГАНИЧЕСКИХ ПОРОШКИ ПОЛУЧЕНЫЙ ИЗ ПЛОДОВ КАПЕРСЫ (CAPPARIS SPINOSA) ДЛЯ ЛИЧЕНИЕ И ПРОФЕЛАКТИКИ ЭНДОКРИЛОГИЧЕСКИХ БОЛЕЗКИ ЗОБОВ. Аннотация. В статье обобцены результаты опытов по пригатовление органическый порошки для личение эндокрилогический болезни зобов (экзомик и эндомик) и его, важный значение. А так же содержание химических состава органических порошки; Приминение в качества БАД для пипишевых и кондитерских предприятие по приготовление хлебопекарный продукции. А так же значение для приготовление йодосодержащие припарата в фармацевтика.

Ключевые слова: кавар, растение, заживление, йод, зоб, эндемик, экзема, решето, санация, лекарство, порошок, сушеный продукт, технически выдержанный, стерилизация, лиофилизация, термический. SOCIAL IMPORTANCE OF USING ORGANIC POWDER MADE FROM CAPARIS SPINOSA FRUIT IN PREVENTION AND TREATMENT OF GOITRE DISEASES. Abstract. This article provides information on the importance of the organic powder made from the fruit of the kavar plant in the prevention and treatment of endocrinological diseases, exomic and endomic goiter diseases. Chemical substances in organic powder, amounts of iodine, importance of using BAC (biologically active substance) in the preparation of bread and bakery products in the food industry to satisfy the need for iodine. Also, information is given on the possibility of preparing medicines from organic powder rich in natural iodine in the pharmaceutical industry.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Keywords: kavar, plant, healing, iodine, goiter, endemic, eczema, sieve, sanitation, medicine, powder, dried product, technically seasoned, sterilization, lyophilization, thermal.

Инсон табиат неъматларидан бахраманд була бошлаганидан буён доривор гиёхлардан фойдаланиб келади. Исътемол килинган неъматлардан инсон танасида содир була бошлаган ижобий ёки салбий узгаришларга кура хулосалар килинган.

Х,инд табобати дори-дармонлари хакидаги маълумотларни улуг хаким Сумрутнинг "Аюр-веда" номли машхур китоби бизгача этиб келган. Бу нодир китобда 700 га я;ин шифобахш гиёхларга тариф берилиб, узига хос медитсина конун-коидалари асосида улардан фойдаланиш усуллари баён этилган. "Аюр-веда" да номлари келтирилган доривор гиёхлардан хозир хам анъанавий Х,инд табобатчилигида кенг фойдаланилади.

^адимги Урта Осиё олимлари шарк табобатини чукур урганиб, уни маълум бир услубиятга солиб, доривор усимликларга оид жуда куп илмий асарлар бошка тиллардан араб тилига таржима килганлар. Ана шу илмий асарлар асосида шарклик буюк олим ва мутафаккир Абу Али ибн Сино узининг машхур "Тиб конунлари" асарини яратди. Ушбу асарда 900 га якин доривор усимликлардан фойдаланиш усуллари баён этилган.

Х,озирда республикамиз худудида табиий шароитда усадиган ва маданийлаштирилган 150 дан ортик усимликлардан илмий тиббиётда фойдаланиб келинмокда.

Республикамизнинг турли вилоятларида шу жумладан; ^ашкадарё, Сурхондарё, Фаргона, Андижон ва Наманган вилоятларида хали тулик урганилмаган шифобахш усимлик турлари табиий холда усади. Булардан Tribulis terastris, Capparis spinosa, Имбир (Занжабил), Гожи (дереза), Самбукус нигра, (бузин), Янток ва бошка усимликларни айтиб утиш уринли.

Юртбошимоз томонларидан доривор усимликларни Республика худудида купайтириш ва кайта ишлашни ривожлантириш борасида куплаб карорлар ва Фармонлар кабул килинган. Шу жумладан 2022 йил 20 майдаги ПФ-139- сонли "Доривор усимликлар хомашё базасидан самарали фойдаланиш, кайта ишлашни куллаб-кувватлаш оркали кушимча киймат занжирини яратиш чора-тадбирлари турисида".^]. ПФ-251- сонли "Доривор усимликларни маданий холда етиштириш ва кайта ишлаш х,амда даволашда улардан кенг фойдаланишни ташкил этиш чора тадбирлари туFрисида"[2] Фармонлари кабул килинди. [6]Ушбу карор ва фармонларда белгиланган вазифаларни бажаришда ижобий ишлар амалга оширилиб келинмокда.

Юкорида айтиб утилган доривор усимлик турларидан нафакат фармсаноатида, балки кайта ишлаш саноат корхоналарида хам турли шифобахш консерва махсулотлари, салкин ичимлик турларини тайёрлаш, богча, мактаб, институт ва жамоат жойларида фитобарлар ташкил этиш бугунги кунда, дунёда руй берадиган пандемия ва эпидемологик вазиятларда ахолини саломатлигини химоя килишга каратилган мухим тадбирий чора хисобланади.

Куп йиллик тадкикотлар натижасида уни маданий "Узбекистон-20" нави табиий танлаш ва чатиштириш ёрдамида яратилди. Бу нав олдинги авлодларига ухшайди. Уни пояси кам тикан булиши, мевасини шакли, йириклиги ва хосилдорлиги билан фаркланади. Тадкикотлар натижасига кура 2-3 ёшли усимликдан 8-10 тоннагача 4-6 ёшли усимликлардан 35-40 тоннагача мева, 10 тонна уруг ва 30 тоннагача биомасса олиниши

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

аникланди. Кавар усимлиги дашт ва чул шароитларида табиий намлик хисобига 10-15 йил усиб ривожланади ва бир тупидан 4-5 килограммгача мева олиш мумкин. Кавар меваси таркибида турли кимёвий моддалар, жумладан кварсетин, сахароза, оксил, йод, гликозит (копарадин), ёг ва витамин П, ПП, С ва Е витаминларга бойлиги жихатидан бошка сабзавот махсулотларидан фаркланади [8].

^уритилган кокиси таркибида 27 мг гача йод борлиги билан мухим ахамиятга эга. Бу тур махсулотни тугридан-тугри ёки куритилган холда, консерва куринишида истеъмол килиш мумкин. Махсулотни узок муддат саклаш ва экспорт даражасини ошириш ёки фарматсефтика саноатида букок касалликларини олдини олиш ва даволаш учун дори воситалари тайёрлашда асосий хом ашё сифатида фойдаланиш мумкин [7].

Кавар усимлиги махсулотларини кайта ишлаш ва чукур кайта ишлаш технологияси кам урганилган. Жумладан коки тайёрлаш ва ундан табиий кукунлар тайёрлаш ва уни ахамиятлари деярли урганилмаган. Шу сабабли бу тур усимлик махсулотларини агробиологик хусусиятлари, кимёвий таркиби ва уларни инсон саломатлиги учун бетакрор, кимматли ахамиятларини урганиш билан бир каторда коки махсулотидан импорт урнини босадиган табиий дори воситалари тайёрлашдаги ахамияти урганилди ва улар халк табобатида синовдан утказилди.[7]

Инсон организмида медитсина меъёрига кура 36 мг микдорида йод булиши эндемик ва спорадин букок касалликларини олдини олади. Йод организмда калконсимон безни катталашувига таъсир этади ва уни усишини тухтатади. Организмда йод синдроми кузатилса калконсимон без йодли гармон-тироксинини кам чакаради, функцияси сусаяди, натижада гипотиреоз ва ёш болаларда кретинизм яъни буйини усмаслиги ва асабий холатларда булиши кузатилади [10].

Кавар кокисидан лиофилизация усулида йодли кукун тайёрлаш учун сараланган техник етилган мевалар терилади, ювилади ва мевани катта кичиклигига кура 2-5 мм калинликда кирикиб, махсус химояланган ва санитария талабларига мос соя хонада 25ие хароратда куритилади.[8]

куритилган махсулот золдирли тегирмонда майдаланади ва кичик диаметрли элакда эланади. Тайёр махсулот 80-100 0С хароратда совук хаво билан 25-30 минут совитилади. Совутилган махсулот дори воситалари ишлаб чикаришда фойдаланилади. Лиофилизатсия технологияси Республикамизда кам кулланилади.

А Б С

1-расм. Леофелизация усулида куритиш учун тайёрланган махсулотлар. А-хул холидаги мхсулот.

H Cd ça ça

Sc

О: 43

и

fa Д fa ti S

Д о я

3, fa

X

^ О

Д ^

Я и fa

S 43 fa S

X

О

^

и о

H

и

fa 43 S ч

о

U>

s

я ¿

Cd Я fa H О

Я О

п

s ti

J*

43

s

ч fa

д

fa X fa о

ge 3 ti 3

fa fa U 43

Л S я

fa Я fa

"Ce S

В В

Я

о 3

43 Д Я

g LT,

и I

s ^

Sc

О чо

ti ON

ч

fa _| fa

Oï S -

1-1 » fa S

д д я

fa Д

д Е

ti

Дс

О: 43

и

fa

д

<jj

Д 2 О: рБ

% д

я о д ti д

43 ^

Ol ^

ti о Дс

On

ю

д

д ti

-я fa S Д

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

fa ti

ti fa Д

Д

д

fa о << О

д и s

fa

X

О

^

и о

H

и

fa 43

д н «

fa Дс

fa

X

О

^

и о

H

и

fa 43

д

о ti

д и

fa fa

ti д

S H fa

H

fa Дс

О: 43 U fa Д Ч fa

Д

^

д ti fa Д

д о д

д д и

fa

В

fa Я О fa ti Д ti fa

Cd fa

Термик ишлов берш (70°С) Лиофилизация усулида кайта ишланган кукун Кукуннинг 0ЛДИН1 микдори Вариант

рэ К к

13,2 16,0 16,0 Ок;сил н-'

о

22,0 28,0 28,0 Гликозид (капаридин) п •а 15

17,4 28,0 28,0 Йод 15 X п V! и о 1 §

0,15 0,32 0,32 Рутин 65 Т5 в я

Л! 03 5с о 15

10,1 12,3 12,3 Органик кислота

00 12,8 12,8 Витамин Е Й О •а я

Рэ Я К Рэ

5=1

О "в-

Ь

и> 15

С

а

V!

п

V!

Ь

Ь 15

н

15 5с л: "В

Ьа

15

Я

п »

я о •а

п »

я я я я

V!

Я

V!

Я Я Я

Я

2 л: 03

Н 15

•а

Я

ол 5

К Я Й рэ К Й к

со рэ 43

Я

о я к

о

к Й РЭ

К

н

РЭ КС М СГ>:

РЭ

43 рэ

О

15 Ы 03 15

и

43 Й РЭ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

К рэ К

я ^

я К

43

я к о> к Й РЭ

к

я к

со

к

КС

о

РЭ 43

РЭ

К

Й к

к

X н

К рэ

о Кс

О <Т>:

о> 43

О Й рэ Й рэ

К в

к рэ

О) О) о 43 Й к рэ Кс К К

К Й ч Я о рэ

рэ К Й О

н рэ 43 К

Й со

Я

к я о н о о к н рэ

к Й рэ

^ к й 43 К к

рэ с

Й ь

рэ

43 рэ

к

рэ Л к

Я я

"Сс к

43 с

рэ и

Й рэ

к о е- и к ч

к

о

к 03 рэ

рэ рэ

К 43

К рэ

¡а

к

со

о

^ рэ

к К

рэ о н к

н я

рэ о\

Кс о

О: Й

43 Й

Й к

рэ

К

о

рэ ^

К

н

РЭ КС <т>: 43 Й РЭ

в

рз 2

о> о

<< И

к Й

Й е?

И я ® -ё

о н

43 о Й к

03 Я

РЭ н

* I ¡в Й

о

я

е-

о

КС Й РЭ Й к

о

^

Й рз 43

5 я о

43

к

О X Й

2 3

рэ

43 о рз К

О) н

43 оз

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6 к

КС Й к

г=|

к о

. (-> . Н^

к

К О)

03 о

рэ ^

К рэ

§ Й

М к

^ •

о

* £

к °

И 43 рз К

рэ

X

о

^

о н Й рэ 43

я к

к к

рэ Й к

рэ

X

о

^

о н Й рэ 43

5 я о

43

к

X рэ 43

о

43

рэ

я к

03 Й к

43

к Й

4 рэ

к

Й

рэ

^

к

к

н рэ 43

я к

к й

рэ 43 К рэ

рэ

к я

рэ

X

о

^

о н Й рэ 43

к к к

я рэ КС

н рэ

к

в

рэ

в

рэ

рэ 43

к

к

н о 43

к

я ^

о

О И

я ^

'■< ы

3 2 = 2 н

15 5с

л:

•а

и

15

Е

V!

л

V!

я

я

V!

•а я н

и

я х

V!

п

V!

и

о н

15

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

я я •а

я я

ь

п »

я

о н

т .

~ п 00 > С V

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Нон ва нон махсулотлари стандарт талаб ва меъёрлари асосида тайёрланади. (2-расим) Нон пиширишда, асосан, бугдой ва жавдар унлари ишлатилади. Нон-булкаларининг айрим турларини тайёрлаш учун жухори, сули ва соя уни хамда бошка навли унлар кулланилади. Жавдар ва бугдой донлари тузилишига кура бир-бирига жуда якин. Улар пуст ва алейрон катлам, муртак хамда магиз кисмидан иборат. Доннинг магзи таркибида крахмал ва оксил бор.

Ун заррачаларининг улчами хамирда юз берадиган биокимёвий ва коллоид жараёнларнинг тезлигига, хамирнинг хоссаларига, ноннинг сифатига ва чикишига боглик.

Олий ва биринчи навли ун заррачаларининг улчами бир неча микрометрдан (мкм) 180-190 мкм. гача узгариб туради. Новвойлик унида заррачаларнинг тахминан ярмисининг улчамлари 40-50 мкм. дан кичик, колганлари эса 40-50 дан 190 мкм оралигида булади. Юмшок бугдойдан олинган ун заррачалари каттик бугдойдан олинган ун заррачаларига караганда улчами кичикдир.

Уннинг керагидан кам ёки ортикча майдаланиши унинг новвойлик хоссаларини ёмонлаштиради. Жуда катта заррачали ундан тайёрланган ноннинг хажми кичик, говакларининг пардалари калин, кобиги ок рангда ва аксинча. Керагидан ортикча майдаланган ун ноннинг хажми кичик, кобиги корайган, магзи кора булиб, бундай ундан тайёрланган тагдонли нон ёйилган булади.

Оптимал улчамдаги ундан сифати яхши нон олинади. Бу дондаги клейковинанинг микдори ва сифатига кура белгиланади. Клейковина канчалик кучли булса, ун шунчалик куп майдаланиши керак. Новвойлик учун улчамлари бир хил булган ундан фойдаланган маъкул.

Пневмосепарататсиялаш ёрдамида ун заррачаларини улчамларига караб ажратиш шуни курсатдики, кичик улчамли фраксиялар оксилга бой, юкори кулликга, канд ва газ хосил килиш кобилиятига эга экан. Бундай унда клейковинанинг микдори куп ва чузилувчанлиги паст булади. Уннинг катта заррачали фраксияси таркибида оксил микдори анча кам.

Шундай килиб, ун заррачаларини пневмосепарациялаб, биргина бугдой донининг узидан унли кандолат махсулотлари, кекс ва печенелар учун оксили кам ун хам, оддий ун кучини ошириш учун ишлатиладиган оксилга бой ун хам олиш мумкин.(2-расим).

^уритилган коки махсулотидан фармацефтика саноатида букок касалликларини олдини олиш ва даволаш учун йодга бой 92-96 % гача кукунини олиш мумкин (2-жадвал ва 3-расм.)

3- расм. Кавар кокисидан тайёрланган органик кукун ва капсулаланган дори

намунаси.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2-жадвал

Кавар усимлигини техник етилган мевасидан коки тайёрлаш ва кукун фраксиялари

Нави Вариант. кг ^уритилган % Мах-сулот Соф олинган кукун. кг Фракция

кг. 1 2 3

Узбекисто 10.0 40 4.0 3.8 2.5 1.0 0.3

н -20 20.0 38 7.6 7.0 5.3 1.0 0.7

(назорат) 100 35 35.0 34.0 30.0 2.8 1.2

жами 130 37.7 46.6 44.8 37.8 4.8 2.2

Capparis spinosa 10 26.0 2.6 2.2 1.0 1.0 0.2

20 28.0 5.6 5.2 3.2 1.5 0.5

100 25.0 25.0 24.0 20.6 2.0 1.4

жами 130 26.3 33.2 31.4 24.8 4.5 2.1

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0

□ 1 "Узбекистон-20" маданий нав мвасидан тайёрланган кукун

■ 2. Ёввойи мухитда усган усимлик мевасидан тайёрланган кукун

1

2

4-расм. Кавар усимлигини турли шароитларда этиштирилган мевасидан олинган табиий кукун микдори, кг

Хулоса ва таклифлар.

2019-2021 йилларда олиб борилган илмий тадкиккот натижаларига кура куйидагича хулосалар килинди.

1. Кавар усимлигини техник етилган меваси таркибида йод микдори пишиб етилишнинг бош;а фазаларига нисбатан энг купайган вактига тугри келиши аникланди.

2. .Кавар усимлигини техник етилган меваларидан органик кукун тайёрлашда фойдаланиш максадга мувофик.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

3. Органик кукун тайёрлаш учун техник етилган меваларни 3-5 мм калинликда кесилиб леофелизация усулида куритиш учун -50иС хароратда стерилизация килиш махсулот сифатини оширади.

4. Организимни йодга булган эхтиёжларини кондириш учун органик кукундан нон ва нонмахсулотларига 5-30 % гача кушиб тайёрлаш тавсия этилади..

5. Кавар мевасидан тайёрланган органик кукундан фармацевтика саноатида йодли дори воситалар тайёрлаш учун тавсия этилади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг. 2022 йил 20 майдаги ПФ-139- сонли "Доривор усимликлар хомашё базасидан самарали фойдаланиш, кайта ишлашни куллаб-кувватлаш оркали кушимча киймат занжирини яратиш чора-тадбирлари тугрисида" фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2022 йил 20 майдаги ПФ-251- сонли "Доривор усимликларни маданий холда етиштириш ва кайта ишлаш хамда даволашда улардан кенг фойдаланишни ташкил этиш чора тадбирлари тугрисида" фармони.

3. Широков Е.П. Технология хранения и переработка плодов и овощей.//М; 1978. 231277 с.

4. Сахобиддинов С.С. Усимликларсистематикаси.//Т;1968. 545 б.

5. Мерганов А.Т. ва бошкалар. Кавар Capparis spinosa усимлигини маданий холда етиштириш усули учун ихтиро патенти. ИАП 05618. 2018 й.

6. Мерганов А.Т. ва бошкалар. Кавар Capparis spinosa усимлигини маданий холда етиштириш ва махсулотларини кайта ишлаш технологиясинингилмий асослари. Монаграфия. "Аржуманд медия" наширёти Наманган-2020 й. 75 б.

7. Мерганов А.Т. ва бошкалар. Кавар Capparis spinosa усимлигини маданий "Узбекистон-20" навининг биологис хусусиятлари. Кимёвий таркиби ва тиббиётдаги ахамияти. ФарПИ, 2015й. №4 63-66 б.

8. Мерганов А.Т. ва бошкалар. "Кавар Саппарис спиноса усимлигини маданий холда етиштириш усули" буйича патент. ИАП 05618.

9. Мерганов А.Т. ва бошкалар. Кавар Capparis spinosa усимлигини маданий холда етиштириш ва махсулотларини кайта ишлаш технологиясинингилмий асослари. Монаграфия. "Аржуманд медия" наширёти Наманган-2020 й. 52 б.

10. Мерганов А.Т. ва бошкалар. Кавар Capparis spinosa махсулотларини кайта ишлаш технологияси ва уни тиббиётдаги ахамияти. Монаграфия. "Усмон Носир медия" наширёти Наманган-2021 й. 73 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.