Научная статья на тему 'БОЙИТИЛИШИ ҚИЙИН БЎЛГАН ОЛТИН ТАРКИБЛИ РУДАЛАРНИ УЗЛУКСИЗ ЖАРАЁН ПРИНЦИПИ БЎЙИЧА ФЛОТАЦИЯЛАШНИНГ АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ'

БОЙИТИЛИШИ ҚИЙИН БЎЛГАН ОЛТИН ТАРКИБЛИ РУДАЛАРНИ УЗЛУКСИЗ ЖАРАЁН ПРИНЦИПИ БЎЙИЧА ФЛОТАЦИЯЛАШНИНГ АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
216
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
флотация / темир сулфиди / пирит / сурьма / оҳак / мис купороси / маргимуш / кумуш / бойитма / бойитиш усулли / антимонит / назорат флотацияси / бойитмага ажралиши. / flotation / sulfide / pyrite / antimony / lime / copper sulphate / arsenic / silver / enrichment / enrichment method / antimonite / control flotation / separation into enrichment.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Жавлон Мустафоқулиевич Бекпулатов, Дилмурод Бахтиярович Махмарежабов, Азамат Абдурашидович Умирзоқов, Ибраҳим Саидқул Ўғли Кушназоров

Мақолада лаборатория шароитида Ўзбекистондаги полиметал конларидан бойитилиши қийин бўлган сулфидли олтин руда намунасидан бир нечта тажриба асосида, бойитишнинг флотация усулини қўллаб реагентларнинг сарфини ўзгартирган ҳолда зарарли қўшимчаларнинг миқдорини камайтириб, сифатли олтин бойитмасини олишнинг технологик схемаси ишлаб чиқилган. Зарарли қўшимча сифатида асосан олтингугурт, сурьма ва маргимуш қатнашган. Ўтказилган лаборатория ишларининг асосий моҳияти олинадиган компонент миқдорини ошириш ҳамда зарарли қўшимчаларнинг миқдорини максимал даражасида камайтириш кўзда тутилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Жавлон Мустафоқулиевич Бекпулатов, Дилмурод Бахтиярович Махмарежабов, Азамат Абдурашидович Умирзоқов, Ибраҳим Саидқул Ўғли Кушназоров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PRACTICAL IMPORTANCE OF FLOATING GOLD ORES THAT ARE DIFFICULT TO ENRICH ON THE PRINCIPLE OF CONTINUOUS PROCESS

Based on several experiments from the sulfide gold ore sample, which is difficult to enrich from Polymetal deposits in Uzbekistan in laboratory conditions, the technological scheme of obtaining high-quality gold enrichment has been developed, reducing the amount of harmful additives by changing the consumption of reagents that support the flotation method of enrichment. As a harmful additive, mainly sulphur, surma and arsenic were involved. The main essence of the conducted laboratory work is to increase the amount of removable component and to reduce the amount of harmful additives to the maximum level.

Текст научной работы на тему «БОЙИТИЛИШИ ҚИЙИН БЎЛГАН ОЛТИН ТАРКИБЛИ РУДАЛАРНИ УЗЛУКСИЗ ЖАРАЁН ПРИНЦИПИ БЎЙИЧА ФЛОТАЦИЯЛАШНИНГ АМАЛИЙ АҲАМИЯТИ»

БОЙИТИЛИШИ КИЙИН БУЛГАН ОЛТИН ТАРКИБЛИ РУДАЛАРНИ УЗЛУКСИЗ ЖАРАЁН ПРИНЦИПИ БУЙИЧА ФЛОТАЦИЯЛАШНИНГ

АМАЛИЙ АХДМИЯТИ

Жавлон Дилмурод Азамат

Мустафокулиевич Бахтиярович Абдурашидович Бекпулатов Махмарежабов Умирзоков

Тошкент давлат техника университети

Ибрагим Саидкул ^ли Кушназоров

АННОТАЦИЯ

Маколада лаборатория шароитида Узбекистондаги полиметал конларидан бойитилиши кийин булган сулфидли олтин руда намунасидан бир нечта тажриба асосида, бойитишнинг флотация усулини куллаб реагентларнинг сарфини узгартирган холда зарарли кушимчаларнинг микдорини камайтириб, сифатли олтин бойитмасини олишнинг технологик схемаси ишлаб чикилган. Зарарли кушимча сифатида асосан олтингугурт, сурьма ва маргимуш катнашган. Утказилган лаборатория ишларининг асосий мохияти олинадиган компонент микдорини ошириш хамда зарарли кушимчаларнинг микдорини максимал даражасида камайтириш кузда тутилган.

Калит сузлар: флотация, темир сулфиди, пирит, сурьма, охак, мис купороси, маргимуш, кумуш, бойитма, бойитиш усулли, антимонит, назорат флотацияси, бойитмага ажралиши.

THE PRACTICAL IMPORTANCE OF FLOATING GOLD ORES THAT ARE DIFFICULT TO ENRICH ON THE PRINCIPLE OF CONTINUOUS PROCESS

Javlon Dilmurod Azamat Ibrahim Saidkul

Mustafokulievich Bakhtiyarovich Abdurashidovich ugli Kushnazarov Bekpulatov Makhmarejabov Umirzokov

Tashkent State Technical University

ABSTRACT

Based on several experiments from the sulfide gold ore sample, which is difficult to enrich from Polymetal deposits in Uzbekistan in laboratory conditions, the technological scheme of obtaining high-quality gold enrichment has been developed, reducing the amount of harmful additives by changing the consumption of reagents that support the flotation method of enrichment. As a harmful additive, mainly sulphur, surma and arsenic were involved. The main essence of the conducted laboratory work is

to increase the amount of removable component and to reduce the amount of harmful additives to the maximum level.

Keywords: flotation, sulfide, pyrite, antimony, lime, copper sulphate, arsenic, silver, enrichment, enrichment method, antimonite, control flotation, separation into enrichment.

КИРИШ

Таркибида пирит ва арсенопирит минерали булган олтин рудаларини фаъоллаштирувчи реагент сифатида мис купороси, тупловчи реагент сифатида калийнинг бутил ксантогенати (биринчи тажрибада кургошин нитрати), сундирувчи реагент сифатида охдк, купик хосил килувчи реагент сифатида Т-80 ва мухит регулятори сифатида соданинг турли сарфида 10 та тажриба флотация усулини куллаб олиб борилди [1-4].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

а) Пирит ва арсенопирит минерал таркибли, бойитилиши кийин булган олтин рудаларини умумий кимёвий тахлили. 1 -жадвал

Руда уртача намунасининг кимёвий тахлили натижалари

Компонентлар Микдори, % Компонентлар Микдори, %

Кремнезём 43,0 Фосфор (+5) оксиди 0,16

Темир (+3) оксиди 13,0 Олтингугурт ум. 9,99

Темир (+2) оксиди 1,98 Олтингугурт сул. 9,56

Титан оксиди 0,7 Олтингугурт (+6) оксиди 1,08

Марганец оксиди 0,04 Углерод оксиди 3,52

Глинозём 13,2 Н2О гидроскопик 0,72

Калций оксиди 2,3 Маргимуш (мишьяк) 0,26

Магний оксиди 2,4 Ва хк.лар. 10,36

Калий оксиди 2,89 Олтин, г/т 3,23

Натрий оксиди 0,44 Кумуш, г/т 2,52

1 - жадвалда келтирилган маълумотларга кура, руданинг асосий саноатбоп кимматбахр компоненти олтин ва кумуш хдсобланиб, уларнинг микдори тегишли равишда 3,23 ва 2,52 г/т ни ташкил этади.

НАТИЖА

б) Сода ва кургошин нитратининг турлича сарфида коллектив флотациялаш тажрибалари.

Пирит, арсенопирит ва антимонитнинг коллектив флотацияси ишкорий мухитда (сода билан хосил килинадиган) бутил ксантогенати, купик хосил килувчи ва сурьма минералларини фаоллаштириш максадида кургошин нитрати кушиб олиб борилди [5-9].

Сода хамда кургошин нитратининг турлича сарфида олиб борилган биринчи ва иккинчи тажриба натижалари 2 - жадвалда келтирилган.

2 - жадвал

Сода ва кургошиннинг турлича сарфида олиб борилган тажриба натижалари

Махсулот-лар Чики ш, % Микдори Ажралиш, % Реагентлар сарфи

г/т %

Au Ag As Au Ag As

Бойитма Чикинди Руда 24,22 75,78 100,00 9,75 1,11 3,20 7,16 1,10 2,57 0,70 0,09 0,24 73,82 26,18 100,00 67,43 32,57 100,00 70,67 29,33 100,0 0 Сода-400 г/т Pb(NOs)2-80 г/т Т-80-30 г/т

Бойитма Чикинди Руда 18,53 81,47 100,00 11,6 6 1,30 3,22 9,38 0,97 2,53 0,65 0,16 0,25 67,12 32,88 100,00 68,70 31,30 100,00 48,40 51,60 100,00 Сода-600 г/т Pb(NO3)2-120 г/т Т-80-70 г/т

в) Соданинг турлича сарифда коллектив флотациялаш тажрибалари. МУХ,ОКАМА

Юкорида баён килинган тартибдан ташкари флотациялаш учун ишлаб чикилган схема буйича сульфидли минералларни коллектив флотациялаш имконияти хам текширилиб чикилди. Бу тажрибаларда руданинг янчиш йириклиги 85% - 0,074 мм ли синф деб кабул килинди [10-15]. Кургошин нитрати кушилмайди. Сурьма минералларини сундириш учун охак урнига сода кушилди. Учинчи тажрибадан еттинчи тажрибагача олинган натижалар 3 - жадвалда келтирилган.

3 - жадвал

Соданинг турлича сарфида сульфидли флотациялаш тажрибалари натижалари

Соданин Махсу- Чикиши Микдори, Ажралиши, %

гсарфи, лотлар , Au, As, Sb, % Au As Sb

г/т % г/т %

0 Бойитм 61,45 38,55 100,0 0

рН=7 а 13,89 18,35 1,11 0,0477 79,40 66,20

Чикинд 86,11 0,77 0,11 0,0039 20,60 33,80

и 100,00 3,21 0,25 0,0100 100,00 100,00

Руда

500 Бойитм 66,27 33,73 100,0 0

рН=7,2 а 14,90 17,37 1,29 0,0330 81,12 61,38

Чикинд 85,10 0,71 0,11 0,0036 18,88 38,62

и 100,00 3,19 0,29 0,0080 100,00 100,00

Руда

1000 Бойитм 68,56 31,44 100,0 0

рН=7,5 а 15,55 17,48 11,15 0,0255 84,43 56,56

Чикинд 84,45 0,59 0,94 0,0036 15,57 43,44

и 100,00 3,22 2,53 0,0070 100,00 100,00

Руда

1500 Бойитм 77,37 22,63 100,0 0

рН=8 а 17,10 16,34 1,27 0,0242 86,25 51,74

Чикинд 82,90 0,54 0,08 0,0047 13,75 48,26

и 100,00 3,24 0,28 0,0080 100,00 100,00

Руда

2000 Бойитм 80,75 19,25 100,0 0

рН=8,5 а 17,13 16,46 1,18 0,0251 87,29 42,93

Чикинд 82,87 0,50 0,06 0,0069 12,71 57,07

и 100,00 3,23 0,25 0,0100 100,00 100,00

Руда

3 - жадвалда келтирилган маълумотларга кура, сода сарфининг 2000 г/т гача кутарилиши асосий олтин сакловчи минераллардан арсенопирит ва пиритнинг флотацияланишини яхшилайди. 2000 г/т сода солинганда олтиннинг бойитмага ажралиши рН=8,5 да 87,29% ни, маргимушнинг ажралиши 80,75% ташкил этади [16-19]. Сурьма минералларининг энг яхши флотацияланиши сода кушилмаганда кузатилди, бунда сурьманинг бойитмага ажралиши 66,20% ни ташкил этди. Сода сарфининг ортиши билан сурьманинг бойитмага ажралиши камайди. Соданинг 2000 г/т сарфида (рН=8,5) сурьманинг коллектив бойтмага ажралиши 42,93%, бирок тажриба натижаларини бахолашда асосий эътибор олтин сакловчи минералларнинг флотацияланишига каратилиши керак. Шунинг учун кейинги тажрибаларда соданинг сарфи 2000 г/т деб кабул килинди [20-24].

г) назорат флотация операциясини киритиб сульфидларни коллектив флотациялаш тажрибалари.

Олтин ва сурьманинг чикиндилар таркибида йуколишини камайтириш максадида назорат флотацияси операцияларини киритиб тажрибалар олиб борилди. Назорат флотациясига турли сарфларда сода ва 150 г/т микдорда мис купороси кушилди. Соданинг турлича сарфида назорат флотацияси натижалари 4- жадвалда келтирилган.

4 - жадвал

Соданинг турлича сарфида назорат флотацияси тажрибалари натижалари

Махсулотла р Чикиши, % Микдори, Ажралиши, Соданинг сарфи, г/т

Au, г/т As, % Au, г/т As,%

Бойитма Оралик мах-т Чикинди Руда 15,52 5,47 79,01 100,00 16,42 12,09 0,84 3,21 0,99 1,76 0,12 0,25 79,40 20,60 20,60 100,00 61,45 38,55 38,55 100,00 Асосий флот-яга -1500; Назорат флот-яга -750;

Бойитма Оралик мах-т Чикинди Руда 17,10 5,70 77,20 100,00 16,52 3,81 0,26 3,24 1,65 0,44 0,05 0,35 87,20 6,70 6,10 100,00 80,70 7,20 12,10 100,00 Асосий флот-яга - 2000; Назорат флот-яга -1000.

4 - жадвалдан куриниб турганидек, назорат флотацияси операциясини киритиш таркибида 0,26 г/т олтин сакловчи чикинди олишга имкон берди, бунда олтиннинг чикиндилар таркибида йуколиши 6,1% ни ташкил этади.

д) Узлуксиз жараён принципи буйича рудани коллектив флотациялаш тажрибалари.

Сульфидларни коллектив флотациялаш схемаси буйича оралик махсулотларни узидан олдинги операцияларга кайтариб тажрибалар олиб борилди.

Узлуксиз жараён принципи буйича янчиш ва флотациялаш икки боскичда олиб борилди. Тозалашларнинг камерада колган махсулотлари кайтадан янчилди ва I- асосий флотация чикиндилари билан бирга флотацияланди. II - асосий флотациянинг купикли махсулоти I-тозалашга, назорат флотациясининг купикли махсулоти II- асосий флотацияга кайтарилади. Олинган натижалар 5 - жадвалда келтирилган [25-28].

5 - жадвал

Узлуксиз жараён буйича сульфидларнинг коллектив флотациялаш тажрибалари

Мах,сулотларнинг номи Чикцш, % Микдори, г/т Ажралиш, %

Au Ag Au Ag

Бойитма 8,89 32,21 13,34 89,20 46,52

Чикцнди 91,11 0,38 1,50 10,80 53,48

Руда 100,00 3,21 2,55 100,00 100,00

1 - расм. Узлуксиз жараён принципи буйича сульфидларни коллектив флотациялаш схемаси

5 - жадвалда келтирилган маълумотларга кура узлуксиз жараён принципи буйича сульфидларнинг коллектив флотация схемаси буйича таркибида 32,21 г/т олтин ва 13,34 г/т кумуш сакловчи, ажралиши тегишли равишда 89,20 ва 46,52% ни ташкил этувчи сульфидли бойитма олинди .

2 - расм. Бойитилиши кийин булган олтин рудаларининг утказилган тажриба асосида, таркибидаги асосий компонентларнинг бир-бирига боFланган холдаги ажралишининг график куриниши

Утказилган тажрибаларни умумлаштирган холатини 2 - расмда келтирилган. Бунда иккинчи тажрибада маргимушнинг чикиндига яхши ажралиши, еттинчи тажрибада сурманинг чикиндига яхши ажралиши ва унинчи тажрибада олтиннинг бойитмага яхши ажралишини куриш мумкин [29,30].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ХУЛОСА

Бойитилиши кийин булган олтин рудаларини коллектив флотацион бойитиш учун, реагентлар микдорини узгартириб 10 та тажриба утказилди ва натижасига кура, куйидаги хулосага келдим. Сифатли олтин бойитмасини олиш учун, намунани узлуксиз жараён принципи буйича аввал сода - 2000 г/т кушиб янчилади ва SuSO4 - 500 г/т, БКК - 90 г/т, Т-80 - 100 г/т реагентлар кушиб флотациялаш икки боскичда олиб борилади. Тозалашларнинг камерада колган махсулотлари кайтадан янчилади ва сода - 1000 г/т, SuSO4 - 300 г/т, БКК - 50 г/т, Т-80 - 60 г/т реагентлар кушиб I - асосий флотация чикиндилари билан бирга флотацияланади. II - асосий флотациянинг купикли махсулоти I -тозалашга ва назорат флотациясига БКК - 50 г/т, Т-80 - 60 г/т реагентларни кушиб олиб борилди хамда хосил булган купикли махсулот II- асосий флотацияга кайтарилади. Натижада бойитма таркибидаги олтин микдори 9,75 г/т дан 32,21 г/т гача кутарилиши кузатилиб борилди.

REFERENCES

[1] Умарова, И. К., Маткаримов, С. Т., & Махмарежабов, Д. Б. (2019). ИССЛЕДОВАНИЕ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА И ГРАВИТАЦИОННОЕ ОБОГАЩЕНИЕ ЗОЛОТОСОДЕРЖАЩИХ РУД МЕСТОРОЖДЕНИЯ АМАНТАЙТАУ. In СОВРЕМЕННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 65-69).

[2] Худояров, С. Р., & Махмарежабов, Д. Б. (2020). ИЗУЧЕНИЕ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА И ОБОГАТИМОСТИ ПРОБ РУД МЕСТОРОЖДЕНИЯ АМАНТАЙТАУ. In WORLD SCIENCE: PROBLEMS AND INNOVATIONS (pp. 18-21).

[3] Умарова, И. К., Махмарежабов, Д. Б., & Солединова, Е. Е. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ ОСОБЕННОСТЕЙ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА ЖЕЛЕЗОСОДЕРЖАЩИХ РУД МЕТОРОЖДЕНИЯ ТЕБИНБУЛАК. Scientific progress, 2(1), 317-322.

[4] Умарова, И. К., Махмарежабов, Д. Б., & Сайдирахимова, М. И. (2021). ИЗУЧЕНИЕ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА ВОЛЬФРАМСОДЕРЖАЩИХ РУД МЕСТОРОЖДЕНИЯ КОЙТАШ. In НАУКА, ОБРАЗОВАНИЕ, ИННОВАЦИИ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ И СОВРЕМЕННЫЕ АСПЕКТЫ (pp 70-73)

[5] Умарова, И. К., Махмарежабов, Д. Б., & Ахмедов, Б. М. (2021). ИЗУЧЕНИЕ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА ЗОЛОТОСОДЕРЖАЩИХ РУД МЕСТОРОЖДЕНИЙ КОЧБУЛАК И КЫЗИЛАЛМА. Scientific progress, 2(1), 749755.

[6] Bekpo'latov, J. M., Maxmarejabov, D. B., Pardayev, SH. SH., & Abduraimov, A. X. (2021). Chinorsoy koni polimetal rudasini boyitishning texnologik sxemasini ishlab chiqish. Scientific progress, 2(1), 705-712.

[7] Умарова, И. К., Бекпулатов, Ж. М., & Джалилов, Б. Р. (2020). ИССЛЕДОВАНИЕ ОСОБЕННОСТЕЙ ВЕЩЕСТВЕННОГО СОСТАВА ЗОЛОТОСОДЕРЖАЩИХ РУД АНГРЕНСКОГО РУДНОГО ПОЛЯ. Инженерные решения, (4), 4-7.

[8] Akhmedov, K., Bekpulatov, Z. M., Solijonova, G. K., & Sharifova, N. Z. (2019). STUDYING OF THE MATERIAL COMPOSITION AND DEVELOPMENT OF THE TECHNOLOGY OF PROCESSING OF GOLD-CONTAINING SULFIDE SAMPLES OF ONE OF THE DEPOSITS OF THE REPUBLIC UZBEKISTAN. Technical science and innovation, 2019(1), 69-75.

[9] Йулдошев, А. Ф., & Бекпулатов, Ж. М. (2018). Изучения и разработка технологии переработки золотосодержащей сульфидной руды. Рецензент: ЕА Лисица главный врач филиала Федерального бюджетного учреждения здравоохранения «Центр гигиены и эпидемиологии в Хабаровском крае, в городе Комсомольске-на-Амуре, Комсомольском районе» Редакционная коллегия, 109.

[10] Bekpulatov, J. M., Matkarimov, S. T., & Akhmedov, X. (2017). STUDYING OF MATERIAL STRUCTURE AND DEVELOPMENT OF TECHNOLOGY CONVERSION OF GOLD-BEARING ORE OF TESTS OF ONE OF FIELDS REPUBLIC OF UZBEKISTAN. In International Scientific and Practical Conference World science (Vol. 1, No. 1, pp. 21-23). ROST.

[11] Kaxarovna, S. G., & Mustafakulovich, B. J. (2017). Sample enrichment results of ore deposits by using traditional and local reagent "Ps" in Kalmakyr and Saricheku (Uzbekistan). European science review, (5-6).

[12] Mustafoquliyevich, B. J., Khamid, A., & Turdaliyevich, M. S. (2017). Studing material composition and leaching methodics trial ores deposit of beshkuduk (Uzbekistan). European science review, (1-2).

[13] Бекпулатов, Ж. М., & Худайбердиев, Ф. Т. (2017). Изучение вещественного состава и разработка технологии переработки золотосодержащей пробы руды одного из месторождений Республики Узбекистан. Инновационная наука, (4-3).

[14] Ахмедов, Х., & Бекпулатов, Ж. М. (2017). Изучение вещественного состава и обогатимости проб руды одного из месторождений Республики Узбекистан. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (1).

[15] Ахмедов, Х., & Бекпулатов, Ж. М. (2017). Изучение вещественного состава и обогатимости проб руды одного из месторождений Республики Узбекистан. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (1).

[16] Бекпулатов, Ж. М. (2017). Методика применения ионообменных смолпри извлечении золота из руд. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (8).

[17] Ochilov, S. A., & Nasirov, U. F. (2017). The oretical study of the fracture mechanism of less fissured rocks. Austrian Journal of Technical and Natural Sciences, (1-2), 98-101.

[18] Nasirov, U. F. Ochilov Sh. A., Umirzoqov AA Theoretical Calculation of the Optimal Distance between Parallel-close Charges in the Explosion of High Ledges. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems-JARDCS, 12, 2251-2257.

[19] Шеметов, П. А., Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2015). Анализ технологической схемы развития горных работ на карьере" Мурунтау". Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (1), 23-27.

[20] Хайитов, О. Г., Очилов, Ш. А., Кадиров, В. Р., & Бабаев, З. Н. (2020). Механизация горно-транспортных работ, персонал и потребляемые материальные ресурсы. In Advanced Science (pp. 46-49).

[21] Норов, Ю. Д., & Очилов, Ш. А. (2016). Проблема управления дроблением горных пород под действием энергии взрыва скважинных зарядов взрывчатых веществ на открытых горных работах. Горный вестник Узбекистана, (4), 67.

[22] Насиров, У. Ф., Очилов, Ш. А., & Равшанова, М. Х. (2017). Теоретические исследования механизма дробления скальных горных пород при взрывании высоких уступов. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (3), 38.

[23] Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2015). Анализ воздействие буровзрывных и выемочнопогрузочных работ на окружающую среду. In Reproduce of the resources, low-waste and environmental technology exploitation of mineral resources (pp. 273274).

[24] Насиров, У. Ф., Тухташев, А. Б., Очилов, Ш. А., & Равшанова, М. Х. (2017). Определение эффективных параметров парносближенных скважинных зарядов при производстве массовых взрывов на высоких уступах. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (4), 64-71.

[25] Рахимов, В. Р., Шеметов, П. А., Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2014). Методика выбора оптимальных вариантов освоения маломасштабных и техногенных месторождений золота. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (6).

[26] Кадиров, В. Р., Махмудов, Д. Р., Очилов, Ш. А., & Кушшаев, У. К. (2020). ОБОСНОВАНИЕ И ВЫБОР РАСЧЕТНЫХ ГЕОМЕХАНИЧЕСКИХ МОДЕЛЕЙ. In European Scientific Conference (pp. 39-43).

[27] НАСИРОВ, У., & ОЧИЛОВ, Ш. (2018). Осуществлен расчет параметров параллельно сближенных скважинных зарядов и экспериментально доказана эффектив-ность их применения при взрывании высоких уступов на карьере «Мурунтау». Ключевые слова: высокий уступ, способ взрывания, парал.

[28] Норов, Ю. Д., Петросов, Ю. Э., Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2017). Установление связи между параметрами сетки скважин и диаметром парносближенных зарядов при взрывании высоких уступов. In РЕСУРСОВОСПРОИЗВОДЯЩИЕ, МАЛООТХОДНЫЕ И ПРИРОДООХРАННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ ОСВОЕНИЯ НЕДР (pp. 109-112).

[29] Очилов, Ш. А. (2015). Направления эффективного освоения месторождений руд, обеспечивающих ресурсосбережение на открытых горных работах. Europaische Fachhochschule, (12), 46-48.

[30] Очилов, Ш. А., Коцарева, Н. К., & Джуманиязов, Д. Д. (2015). Разработка технологических схем и обоснование параметров промежуточных буферных временных складов при их отсыпке на площадках уступов карьера. In Reproduce

of the resources, low-waste and environmental technology exploitation of mineral resources (pp. 123-125).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.