Научная статья на тему 'БОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМ ДИДАКТИКАСИ'

БОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМ ДИДАКТИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

455
96
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / бошланғич / дидактика / тушунча / хусусият / билим / кўникма / самара / малака / ѐндашув / ўқитиш / метод / education / elementary / didactics / concept / characteristic / knowledge / skill / efficiency / skill / approach / teaching / method

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Зухра Абдурахмановна Умарова

Ушбу мақолада бошланғич таълим дидактикасининг ўзига хос хусусиятлари тўғрисида мулоҳаза юритилган ва методик тавсиялар берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIDACTICS OF PRIMARY EDUCATION

The article examines the features of the didactics of primary education and provides guidelines

Текст научной работы на тему «БОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМ ДИДАКТИКАСИ»

БОШЛАНГИЧ ТАЪЛИМ ДИДАКТИКАСИ

Зухра Абдурахмановна Умарова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бошлангич таълим дидактикасининг узига хос хусусиятлари тугрисида мулохаза юритилган ва методик тавсиялар берилган.

Калит сузлар: таълим, бошлангич, дидактика, тушунча, хусусият, билим, куникма, самара, малака, ёндашув, укитиш, метод.

DIDACTICS OF PRIMARY EDUCATION

Zukhra Abdurahmanovna Umarova

Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

The article examines the features of the didactics of primary education and provides guidelines.

Keywords: education, elementary, didactics, concept, characteristic, knowledge, skill, efficiency, skill, approach, teaching, method.

КИРИШ

Узбекистонда амалга оширилаётган таълим ислохотлари жараёнида бошлангич таълимни ривожлантириш асосий йуналишлардан бири хисобланади. Бунинг учун бошлангич таълим дидактикаси асосларини идрок этиб олиш максалга мувофикдир.

Дидактика тушунчаси. Дидактика педагогика фанининг мухим таркибий кисмидир. "Дидактика" сузи лотинча булиб, укитиш назарияси ва конуниятларини урганади. Дидактиканинг асосий категориялари куйидагилардан иборат:

1) укитиш;

2) таълим бериш;

3) укиш.

Дидактиканинг укитиш категорияси таълимни илмий ва тизимли конуниятлар асосида ташкил килишни ифодалайди. Мазкур категория

педагогиканинг негизи хисобланади. Дидактиканинг таълим бериш категорияси куйидагиларни билдиради:

- билим бериш;

- маълумотлар узатиш;

- укувчиларнинг укув-билиш фаолиятини ташкил этиш;

- укиш жараёнида юзага келадиган муаммоларни хал этиш;

- укувчиларнинг ижодкорлиги ва мустакиллигини шакллантириш;

- укувчиларнинг узлаштиришини бахолаш.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Таълим бериш категорияси укитувчининг (педагогнинг) фаолияти натижасида амалга оширилади. Дидактиканинг укиш категорияси куйидагиларни ифодалайди:

- укувчиларнинг давлат таълим стандартларига мувофик билим, куникма ва малакаларни эгаллаши;

- укувчиларнинг берилган топширикларни бажариши;

- укувчиларнинг онги, дунёкараши ва мустакил фикрининг шаклланиши.

Укиш категорияси таълим олувчилар фаолияти билан амалга оширилади. Дидактиканинг асосий вазифаси укув фаолиятини амалга оширишдир. Укув фаолияти куйидагиларни камраб олади:

- билимлар мажмуини бериш ва эгаллаш;

- укув фаолиятини турли воситалар ва методлар асосида ташкил этиш;

- укувчиларнинг саводхонлигини ошириш;

- укувчиларнинг билиш тажрибасини кучайтириш.

Дидактиканин укув фаолиятидаги самарадорлиги ички ва ташки мезонлар билан белгиланади. Бунда ички мезон таълимни муваффакиятли узлаштиришдан иборат, ташки мезон эса таълимнинг умумий самарадорлиги билан белгиланади. Бу мезонлар асосида укув фаолияти тартибга солиниб борилади ва унда сифат хамда самарадорлик даражаларига кура укув фаолияти бахоланади.

Дидактика назарияси ва амалиётига доир бир неча тадкикотлар амалга оширилшан. Бу борада айникса чех педагоги Ян Амос Коменскийнинг (XVII аср) "Буюк дидактика" асари мухим хисобланади. Бу асарда куйидагилар дидактиканинг асосий тамойиллари сифатида асослаб берилган:

а) болапарварлик;

б) халкпарварлик;

в) инсонпарварлик;

г) багрикенглик.

Дидактиканинг мазкур тамойиллари хозирги замон таълим ва тарбия жараёнида кабул килинган булиб, улар педагогик конуниятлар сифатида каралади. Бундай ёндашув натижасида бутун дунё таълим тизимида гуманизм идеал гоя сифатида кабул килинган. Унга кура, таълим олиш ва таълим беришда инсоннинг ёши, жинси, ирки, миллати ва ижтимоий мавкеи хисобга олинмайди. Шу жихатдан кейинги 4 аср давомида педагогика фани инсонпарварлик санъати сифатида эътироф этиб келинмокда.

Узбекистон шароитида укув фаолияти дидактиканинг конуниятлари ва томойилларига катъий амал килинган холда ташкил этилган. Шу сабабли мамлакатимиз таълим тизими халкларнинг илгор ривожланиб борувчи таълими Руйхатига киритилган.

Бошлангич таълим дидактикасининг хусусиятлари. Узбекистон педагогик фанлари таркибида бошлангич таълим дидактикаси узига хос хусусиятларга эга. Бунда асосий хусусиятлар куйидагилардан иборат:

- 7-11 ёшли укувчиларни билим оламига олиб кириш;

- мазкур ёшдаги укувчиларни жамиятнинг талаб ва эхтиёжларига мос равишда укитиш;

- бошлангич таълимда энг замонавий ва макбул укув фанларини куллаш.

Шунингдек, бошлангич таълим дидактикасида асосий эътибор укитиш ва укувчиларнинг билимларни узлаштиришига каратилади. Шу сабабли 2020-2021 укув йилидан бошлаб бошлангич таълим давлат стандартлари кайта куриб чикилди ва укув фанлари макбуллаштирилди. Мисол учун, узбек педагогикаси тарихида илк бор "Тарбия" укув фани яратилди ва таълим жараёнига татбик этилди. Бошлангич синфларда мазкур фан укувчиларнинг онги, дунёкараши ва ахлокини миллий ва умуминсоний кадриятлар уйгунлигига асосан шакллантиришга йуналтирилган.

Бошлангич таълим дидактикасида укитишнинг сифат ва самарадорлигига эришиш бош максад хисобланади. Шу жихатдан узлаштириш жараёни куйидаги даражалар асосида бахоланади:

1) фанларнинг (ходисаларнинг, вокеликнинг, фактларнинг) укувчилар томонидан фаркланиши ва узлаштирилиши;

2) фанлар материалларини тушуниши ва улар асосида укувчиларнинг уз билимларини бойитиб бориши.

Узбекистон бошлангич таълим дидактикасида укитувчиларнинг индивидуал уктитиш услублари мухим урин тутади. Унга кура, хозирги кунда Узбекистон бошлангич таълимида бин нечта фан укитувчилари укув фаолияти билан шугулланмокда. Мазкур укитувчиларнинг хар бири узининг индивидуал укитиш услубига эга. Айни пайтда, бошлангич таълим давлат стандартларига мувофик укитувчиларнинг турли укитиш услублари педагогик конуниятлар асосида умумийлашади. Бунда куйидаги конуниятлар асосий вазифани бажаради:

- мавзуларнинг тушунтириш ва ургатиш методлари асосида ёритилиши;

- хар бир укувчининг мавзуларни узлаштиришга эришилиши;

- укувчиларнинг ёши, жисмоний ва рухий имкониятларига мос укув воситаларининг танланиши;

- укувчиларни мустакил таълим олишга йуналтирилиши.

НАТИЖАЛАР

Узбекистон Республикаси Президенти Шавакат Мирзиёевнинг ташаббуси билан жамиятда китобхонлик кадрияти кайта тикланди. Бунинг натижасида бошлангич таълим дидактикасида хам янгиланиш руй берди. Унга кура, бошлангич синф укувчиларинг китоб укишлари ва уларни мухокама килишлари бошлангич таълим дидактикасининг таркибий кисмига айланди. Бугунги кунда педагогик олимларнинг олдида бошлангич синф укувчилари укиши зарур булган адабиётлар мажмуини тузиш ва китобхонликнинг дидактик муаммоларини хал килиш вазифаси турибди. Шу сабабли олий педагогик таълим жараёнида булажак бошлангич синф укитувчилари бошлангич таълим дидактикаси асослари ва ёрдамчи дидактик адабиётлар хусусиятлари тугрисида аник билимга эга булиши керак.

Бошлангич таълим дидактикасида укитишнинг оддийдан мураккабликка тамойилига асосланилади. Бунда укувчиларнинг билим даражаси ва куникмаси боскдчма-боскдч ривожланиб боришига асосий эътибор каратилади.

Хрзирги замон технологиясининг ривожланиши натижасида бошлангич таълимда масофавий таълим, компьютерли технологияли таълим кабилар кенг кулланилмокда. Шу сабабли бундай технологияли таълим турларининг дидактикасини ишлаб чикиш зарурят булиб турибди. Бу борада бизнинг ёндашувимиз куйидагича: компьютер каби техник имкониятлар бошлангич таълимда максад эмас, балки восита булиши керак. Бундай ёндашув 7-11 ёшли

укувчиларнинг техник воситалардан окилона фойдаланиш куникмасини шакллантиради.

Бошлангич таълим дидактикаси самарадорлиги. Узбекистон шароитида бошлангич таълим дидактикасининг самарадорлиги куйидагилар билан белгиланади:

а) укув жараёнини энг юкори талаблар асосида ташкил этиш;

б) бошлангич таълимни профессионал укитувчилар билан таъминлаш;

в) бошлангич таълим давлат стандартларини катъий бажариш.

МУХ,ОКАМА

Мазкур мезонларга биноан бошлангич таълим дидактикасининг самарадорлигига эришилади. Кейинги пайтларда бошлангич таълимда техник воситаларни ва замонавий технологияларни кенг кулланилаётганлиги боис бошлангич таълимнинг самарадорлиги айнан ана шу жараён билан бахоланмокда. Бирок, бошлангич таълим дидактикасининг самарадорлиги энг аввало Укитувчиларнинг фаолияти билан бахоланиши керак. Чунки укитувчининг асосий максади укув фанларини талаб даражасида укитиш, тушунтириш ва унинг йуналишларини бахолаб боришдан иборат. Шу жихатдан бошлангич таълим дидактикасида техник воситалар ва замонавий технологиялар самарадорликка эришишнинг иккиламчи асоси хисобланади.

Олий педагогик таълим жараёнида булажак бошлангич синф укитувчилари бошлангич таълим дидактикасининг самарадорлигига эришиш куникмасини эгаллаши такозо этилади. Бунинг учун талабалар куйидагиларга амал килиши керак:

- бошлангич таълим дидактикаси буйича билимларни эгаллаш;

- бошлангич таълим дидактикасига доир кушимча адабиётларни укиш;

- "Бошлангич таълим" журнали ва "Маърифат" газеталари билан мунтазам танишиб бориш;

- Устозлардан бошлангич таълим дидактикасига доир маслахатлар олиш.

ХУЛОСА

Узбекистон шароитида умумий дидактика масалалари яхши тадкик этилган. Айни пайтда, бошлангич таълим дидактикаси буйича илмий ишланмалар кам. Шу сабабли олий педагогик таълим жараёнида талабаларнинг бошлангич таълим дидактикаси муаммолари буйича илмий тадкикотчилигини кучайтириш долзарб булиб турибди.

Бошлангич таълим дидактикасининг умумий самарадорлиги 4-синф битирувчиларининг билим ва куникма даражаси билан белгиланади. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг ташаббуси билан бошлангич таълим битирувчиларини умумий, Президент ва ихтисослаштирилган мактабларга тайёрлаш вазифаси куйилди. Шу маънода бошлангич таълимни битирувчилар ушбу таълим масканларининг кайси бирида куп укишига караб бошлангич таълим дидактикасининг умумий самарадорлиги бахоланиши таркиб топди. Бу янгилик бошлангич таълим дидактикаси самарадорлигида асосий мезонлардан бири сифатида каралмокда.

Шундай килиб хозирги замон "Бошлангич таълим дидактикаси" мазмуни узига хос хусусиятларга эгалиги билан педагогик фанлар таркибида мухим урин тутади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Укитувчи ва мураббийлар куни муносабати билан сузлаган Мурожаат нутки.// "Халк сузи"газетаси 2020 йил 1 октябрь сони.

2. Абдуллаева Б. ва бошк. Общая педагогика. - Т.,2017.

3. Куписевич Ч.Основы общей дидактики. - М.,1986

4. Jabborova Onahon Mannapovna, Jumanova Fotima Uralovna, Mahkamova Shohida Rahmatullayevna. (2020). Formation of artistic perception of future teachers. International journal of pssycological and rehabilitation, 24(4), 4087-4095.

5. Jabborova Onahon Mannapovna. (2019). Psycholocial and pedagogical foundations of the formation of the artistic perception of students in secondary schools. European journal of research and reflection in educational sciences, 7(10), 914.

6. Jabborova Onahon Mannapovna, Ismoilova Dilafruz Muhiddinovna. (2020, may). Optimation of primary education. ACADEMICIA: An international multidisciplinary research journal, 10(5), 1229-1232.

7. Мардонов Ш.К., Жаббарова О.М. Задачи уроков изобразительного исскуства в начальной школе. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2020, pp 862-870.

8. Tojiboeva Gulmira Rifovna, Pulatova Dildora Turgunovna. Pedagogik kompetentlik: nazariya va amaliyot. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2020, pp 209-215.

9. Мусурмонов Рахматулла, Мусурманова Малуда. Укитувчиларнинг касбий компетентлигини ривожлантиришда инновациялар. Academic research in educational sciences, Issue 3, 2020, pp 777-783.

10. Karimjonov Alijan, Jabborova Onakhon Mannapovna. Improvement of claster training system. Academicia An international multidisciplinary research journal, Kurukshetra (India), 2020, Issue 10, pp. 584-589.

11. Jabborova Onaxon Mannapovna, Umarova Zuhra Abduraxmanovna. Pedagogical conflicts in primary school students - as an important social-pedagogical problem. Solid State Technology, Great Britain, 2020, Issue 6, pp.235-241.

12. Мардонов Шукурулло Кулдошевич, Хужамкулов Умид Негматович, Ботирова Шахло исомиддиновна, Шерматова Умида Сафаевна. The end to educate young people with the spirit of patriotism in the context of globalization. Journal of Critical Reviews, Malaysia, 2020, Vol.7, Issue 12, pp 166-169.

13. Abdullayeva B.P., Abdullayev F. Organization Of Swimming Lessons In Preschool Institutions. The american journal of social science and education innovations. July 2020 pp.322-330. Volume 02, Issue 07-42

14. Ruzibaeva, N. R. (2021). COGNITIVE LINGUISTICS: BASIC CONCEPTS. Academic Research in Educational Sciences, 2(1), 438-446.

15. Shonazarovna, M. V. (2019). SOME WAYS OF LEARNING FOREIGN LANGUAGE AT AN EARLY AGE. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(10).

16. Mamadayupova, V. S. (2015). Application of information technologies in the course of training in the foreign language. European Journal of Education and Applied Psychology, (1), 6-8

17. Raufov, M. M. (2021). ELEMENTARY TRANSFORMATIONS IN SIMULTANEOUS TRANSLATION. Academic Research in Educational Sciences, 2(1), 484-490

18. Baxriddinova Muyassarxon Rahimovna (2020). THE LEXICOGRAPHICAL ASPECTS OF LEGAL TERMS IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES. Oriental Art and Culture, (V), 143-146.). T

19. Baxriddinova, M. R. (2016, September). Эффективные методы предотвращения конфликтов в Высших учебных заведениях. In XIV Международная научно-практическая конференция (второй этап)«Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития»НЕ LE

20. Бахриддинова, М. Р. (2021). О ПРОЦЕССЕ ТЕМАТИЧЕСКОГО ОБЪЕДИНЕНИЯ ЮРИДИЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ. Academic research in educational sciences, 2(1).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.