Научная статья на тему 'БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЧAПAҚAЙ ЎҚУВЧИЛAРНИ ЁЗУВГA ЎРГAТИШНИНГ ИЛМИЙ-НAЗAРИЙ AСOСЛAРИ'

БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЧAПAҚAЙ ЎҚУВЧИЛAРНИ ЁЗУВГA ЎРГAТИШНИНГ ИЛМИЙ-НAЗAРИЙ AСOСЛAРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
421
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
чап қўл / ярим шарлараро ўзаро таъсир / ассиметрия / нутқ жараёни / ўрганиш. / left-handedness / inter-hemispheric interaction / asymmetry / speech process / learning.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рустамбек Аезмуродович Қўлдошев

Мақолада чап қўлларнинг сабаблари ҳақидаги назариялар ҳақида қисқача маълумот берилган. Мақолада миянинг чап ва ўнг ярим шарлари иши, уларнинг ўзаро таъсир механизмлари кўриб чиқилади. Миянинг энг мураккаб вазифалари сифатида нутққа алоҳида эътибор қаратилади. Таъкидланишича, ўқитувчилар ва ота-оналарнинг чапақай ўқувчиларни таълим жараёнида ўзига хос хусусиятларини ҳисобга олишлари керак, чунки бу уларнинг таълим муваффақиятига ва ижтимоий фаолият сифатига таъсир қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC AND THEORETICAL FUNDAMENTALS OF TEACHING PRIMARY SCHOOL STUDENTS IN WRITING

The article gives a brief overview of theories about the causes of left-handedness. The paper considers the work of the left and right hemispheres of the brain, the mechanisms of their interaction. Special attention is paid to speech, as the most complex functions of the brain. It is emphasized that in the educational process of left-handedness, children by teachers and parents they should take into account the specific features of left-handedness, because it affects the success of their learning and the quality of social functioning.

Текст научной работы на тему «БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЧAПAҚAЙ ЎҚУВЧИЛAРНИ ЁЗУВГA ЎРГAТИШНИНГ ИЛМИЙ-НAЗAРИЙ AСOСЛAРИ»

БОШЛАНГИЧ СИНФ 4AnAK^ YK;yB4KttAPHH ЁЗУВ^ УР^ТИШНИНГ ИЛМИЙ-НAЗAPИЙ AСOСЛAPИ

Рустамбек Аезмуродович ;улдошев

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Маколада чап кулларнинг сабаблари хакидаги назариялар хакида кискача маълумот берилган. Маколада миянинг чап ва унг ярим шарлари иши, уларнинг узаро таъсир механизмлари куриб чикилади. Миянинг энг мураккаб вазифалари сифатида нуткка алохида эътибор каратилади. Таъкидланишича, укитувчилар ва ота-оналарнинг чапакай укувчиларни таълим жараёнида узига хос хусусиятларини хисобга олишлари керак, чунки бу уларнинг таълим муваффакиятига ва ижтимоий фаолият сифатига таъсир килади.

Калит сузлар: чап кул, ярим шарлараро узаро таъсир, ассиметрия, нутк жараёни, урганиш.

SCIENTIFIC AND THEORETICAL FUNDAMENTALS OF TEACHING PRIMARY SCHOOL STUDENTS IN WRITING

ABSTRACT

The article gives a brief overview of theories about the causes of left-handedness. The paper considers the work of the left and right hemispheres of the brain, the mechanisms of their interaction. Special attention is paid to speech, as the most complex functions of the brain. It is emphasized that in the educational process of left-handedness, children by teachers and parents they should take into account the specific features of left-handedness, because it affects the success of their learning and the quality of social functioning.

Keywords: left-handedness, inter-hemispheric interaction, asymmetry, speech process, learning.

Дунё амалиётида чапакай укувчиларни ёзувга ургатиш, укувчилар чапакайлигининг физиологик, психологик ва педагогик хусусиятлари, бошлангич синф чапакай укувчиларини ёзувга ургатиш технологияларини тизимли тарзда ташкил этиш, чапакай укувчиларни ёзувга ургатиш самарадорлигини оширишнинг педагогик стратегияси ва тактикасини такомиллаштиришга доир катор тадкикотлар олиб борилмокда. Айникса, укитишни интеграциялаш ва моделлаштиришнинг истикболли йуналишлари асосида бошлангич синфларда таълим хизматларинидиверсификациялаш, узлуксизликни таъминловчи

механизмларни ривожлантириш, куп компонентли ёндашувларни рагбатлантиришга доир тадкикотлар мухим илмий ахамият касб этади. Шу билан бирга, бошлангич таълимда чапакай укувчиларни ёзувга ургатиш оркали дидактик тизимни ва индивидуал фаолиятни моделлаштириш оркали укитувчи ва укувчи муносабатларини инсонпарварлаштиришга каратилган илмий изланишлар заруриятини юзага келтирмокда.

Бошлангич таълим тизимини тубдан янгилаш, унинг моддий - техник негизини, укиш ва укитиш усулларини миллий ва халкчиллаштириш хамда стандартлаштириш зарурлиги, бунинг учун катор мухим вазифаларни амалга ошириш йулларини аник белгилаб берди.

Чапакай укувчиларни ёзувга ургатишдан асосий максад кичик ёшдаги укувчиларга ёзишдек мураккаб жараённи ургатиш оркали, уларнинг чиройли ёзув куникма ва малакаларини ривожлантиришдан иборат. Ёзувга ургатишнинг олдига бир катор вазифалар куйилади. Бу вазифалар куп киррали булиб укувчиларни аклий ривожлантиришга, уларнинг атроф-мухит хакидаги билимларини кенгайтиришга, ахлокий ва эстетик дидини тарбиялаш, онгли укиш ва ёзиш малакаларини хамда ёзув дафтарлари билан ишлаш куникмаларини шакллантиришдан иборат. Ёзувга ургатишнинг олдига бир катор вазифалар куйилади. Бу вазифалар куп киррали булиб укувчиларни аклий ривожлантиришга, уларнинг атроф-мухит хакидаги билимларини кенгайтиришга, ахлокий ва эстетик дидини тарбиялаш, онгли укиш ва ёзиш малакаларини хамда ёзув дафтарлари билан ишлаш куникмаларини шакллантиришдан иборат. Мазкур вазифаларнинг барчаси узаро боглик холда амалга оширилади. Уларни ижобий хал килиш эса зарурий ёзув малакаларини эгаллашга дарсликда укувчилар савиясига мос тарзда берилган назарий ва амалий материалларнинг уйгунлаштирилиши, узлаштириш устида ишлашни максадга мос холда уюштириш, шунингдек, матн сифати, топшириклар хусусияти ва болалар аклий фаолиятининг узига хос томонларини белгилайдиган катор шарт-шароитларга боглик.

Бола камолотининг шаклланиши куп жихатдан чиройли ёзувнинг шаклланиш жараёнига боглик. Болалар чиройли ёзиш оркали бошка фанларни муваффакиятли узлаштириш имконига эга буладилар.

Инсон хаётида ёзув мухим урин тутади. Чунки у хар куни турли-туман когозлар ва хужжатлардан фойдаланади. Буларнинг хаммаси чиройли ва бехато ёзишни такозо этади. Аммо киска муддат ичида кичик ёшдаги мактаб укувчиларида чиройли, тез ва бехато ёзиш куникма ва малакаларини шакллантириш маълум бир кийинчиликларни келтириб чикаради.

Болаларни чиройли ёзувга ургатишни мактабга кадам куйган кунидан бошлаб изчил машклар асосида иш олиб бориш зарур. Агар бола чапакай булса-чи? Унда бу вазифа янада мураккабликни келтириб чикаради.

Сунгги пайтда дунёда чапакайлар сони ортиб бормокда. Масалан, ХХ аср бошида улар ахолининг 4 %ини ташкил этган булса, эндиликда бу курсаткич 15 %ни ташкил этмокда. Статистик маълумотга кура, хозирда ер юзида 600 миллион чапакай одам бор. Бу хар 10-15 нафар кишининг биттаси демакдир.

Ёзувга ургатиш жараёнида харакатларни бажаришда деярли барча холатларда чап кулдан фойдаланувчилар чапакайлардир.

Одам бош миясининг ривожланиш жараёнида амаллар чап ва унг ярим шарлар уртасида таксимланади. Чап ярим шар зиммасига нутк, укиш, ёзиш, хисоблаш, тахлилий фаолиятнинг мантикий, математик ва бошка мураккаб операциялари, унг ярим шар зиммасига эса ташки оламдаги нарсаларнинг куриниши, ранги ва шу каби яна куплаб нарсаларни аниклаш вазифаси юклатилади. Оёк ва кул харакатлари иккала ярим шар уртасида таксимланган булиб, чап ярим шар ихтиёрида унг кул ва оёк, чап кул ва оёк унг ярим шар ихтиёрида булади.

Чапакай укувчи ёзишга бироз кийналади. Чапакай бола бирор бир матнни ёзаётганда чап кул ёзилаётган ёзувни беркитиб туради ва кайта-кайта ёзганларига карайверади. Унг кулда ёзадиганлар эса ёзганларини куриб туриб, давом эттираверади ва вактдан ютади. Аслида, бу вактинчалик холат. Доимий равишда чап кул билан ёзиш натижасида баъзи чапакай укувчилар унг кулда ёзадиганлардан хам узиб кетади.

Купчилик ота-оналар чапакай болаларини чиройли ёзишга ургата олмаётганликларидан кийналадилар. Чунки фарзандлари оддий болалардай ручкани ушлай олмайди. Бу хол уларни асабийлаштиради. Чапакай укувчиларни ёзувга ургатиш муаммоси бугунги кунда турган долзарб масалалардан бири хисобланади.

Бош мия чап ва унг ярим шардан иборат. Бош миянинг чап ярим шарида нутк марказлари жойлашган. Шунинг учун бош миянинг чап ярим шарида суз билан боглик барча тафаккур гоялари амалга оширилади. Бош миянинг унг ярим шари объектларнинг фазовий жойлашувини тахлил килиш учун жавоб беради. Масалан, атроф-мухитдаги уйлар, дарахтлар, машиналар, хайкаллар ва хар кандай шаклга эга булган объектларнинг шакл-шамойилини тахлил килади. Демак, бош миянинг унг ярим шари дунёни суз иштирокисиз кабул килади ва бу ерда, асосан, куриш анализаторининг ахамияти мухим хисобланади.

Чап ярим шар эса суз билан ифодаланган маълумотларни кабул килади ва тахлил килади. Образли килиб айтганда, чап ярим шар, асосан, суз билан, унг ярим шар эса куз билан дунёни идрок этади. Бу уйгунлик сакланган булса, инсоннинг хотираси мустахкам булади.

Китобдаги сиз кураётган геометрик шаклларни кабул килиб олиш хам унг ярим шарнинг вазифаси. Бирок хар кандай фазовий жисм ёки геометрик

шаклларни суз билан ифодалаб бериш талаб килинса, бу ерда чап ярим шар ёрдамга келади. Чап ярим шарнинг тили бор. Бирок хозир мен келтириб утган мисоллар унацайлар учун хос.

Чапакайларда нутк марказлари бош миянинг унг ярим шарида жойлашган булади. Чапакайларда чап ярим шар бажарадиган аксарият функциялар унг ярим шар зиммасига юклатилган. Бундан ташкари, амбидекстрлар, яъни олий рухий функцияларни бажаришда миянинг иккала ярим шари бир хилда иштирок этадиганлар хам бор. Бундайлар иккала кули билан хам бир хил ишлай оладиганлар. Бирок бу дегани иккала кули билан хам ёза олади, дегани эмас. Масалан, амбидекстр ёзганда, каламни унг кулига олади, нонни кесиш учун чап кули билан пичокни ушлайди. "Тоза" чапакайлар 15%дан ошмайди. Бизнинг орамизда амбидекстрлар ва унакайлар куп. Амбидекстрларда нутк функциясини бажаришда бош миянинг иккала ярим шари хам иштирок этади. Шу боис амбидекстрларда инсульт сабабли нутк бузилса, у тез тикланади.

Чапакайлардан композитор, рассом, футболчи, боксчилар ва табиатшунос олимлар купрок етишиб чикади. Нима учун чапакайлардан буюк футболчилар чикади, улар голни аник уришади? Бу холат геометрик фигуралар учун жавоб берадиган унг ярим шарнинг устунлиги билан боглик. Улар дарвозанинг хар кандай бурчагини тугри нишонга олишади. Чапакайлар унакайларга караганда хиссиётга купрок берилади. Шу сабаб уларни хафа килиш осон. Балким шунинг учундир, уларда бировлардан устунлик килишга интилиш юкори.

Чапакайлар купрок амалиётчи, унакайлар эса назариётчи булишади. Чунки миянинг чап ярим шари (яъни суз марказлари жойлашган ярим шар) устунлик киладиган унакайлар нарса ва вокеаларни тахлил килиб утиргунча, миянинг унг ярим шари устунлик киладиган чапакайлар (амалиётни яхши курадиган унг ярим шар) ишни дарров амалга оширади-куяди.

Флидерс университети профессори М. Никольснинг айтишича, инсон факат генетик жихатдан чапакай ёки аксинча булиб тугилиши мумкин. Бирок буни нуксон дейиш мутлако нотугри. Жисмоний имкониятлар тенг булганидек, хар икки тоифадаги одамларнинг аклий кобилияти хам теппа-тенг.

Бутунжахон чапакайлар кунини нишонлаш гояси илк маротаба 1990 йилда Британия Чапакайлар клуби томонидан берилган.

1992 йилнинг 13 августида у илк марта нишонланган. Клуб бу байрамда чапакай укувчиларниларни мактабларда мажбурлаб унг кулда ёзишга ургатишга карши эканликларини намойиш килиб жамоатчилик эътиборини тортишга харакат килади.

^ар йили 13 августда норасмий равишда Халкаро Чапакайлар куни (International Lefthanders Day) нишонланади.

1984 йилда ЮНЕСКО 13 августда Чапакайлар кунини нишонлаш борасида карор кабул килган. Бундан кузланган асосий максад чап кулидан купрок фойдаланаётганларга эътибор каратиш, улар учун махсулотлар ишлаб чикаришни рагбатлантиришдан иборат.

Маълумки, бир катор мамлакатларда чапакайларни унг кулда ёзишга мажбур килиш холатлари хам учраб туради. Халкаро Чапакайлар кунининг утказилишидан асосий максад мана шу каби нохуш холатларга бархам беришга каратилган. Биринчи ун йилликда бу байрам тор доирада нишонланган. Кенг жамоатчилик узок муддат Чапакайлар кунига эътибор каратмай келган.

Статистикага кура, чапакай боланинг тугилиш эхтимоли, агар иккала ота-она унакай булса, факат 2%. Агар ота-оналардан бири чапакай булса, эхтимоллик 17% га ошади ва агар ота-оналарнинг хар иккалалари чапакай булишса, 46% холларда чапакай болалар дунёга келади.

Мутахассислар чапакай болаларнинг куйидаги узига хос психологик хусусиятларини алохида эътиборга молик деб биладилар:

- улар уз таналарини яхши биладилар, харакатларни яхши мувофиклаштиришга эга, умуман, улар купрок харакатчандирлар, уз-узини назорат килишни талаб киладиган бир хиллик фаолиятни ёктирмайдилар;

- мактабда осонгина геометрияни узлаштира оладилар, атроф мухитни тез ва тугри англаш кобилиятлари бор. Лекин математика билан боглик муаммолар булиши мумкин. Чунки бу ерда мантикий фикрлаш талаб этилади ва бу имтиёз -чап ярим шар ихтиёрига берилган;

- уларда умумлаштириш кобилияти яхши ривожланган, аммо тахлил килишга уриниш, аксинча, кийинчиликларга олиб келади;

- улар бой тасаввурга эга.

Яна бир махсус гурух одамлар борки уларни амбидекстр дейилади. Улар хар иккала куллари билан хам бир хил - яхши ишлай олишади. Улар миясининг хар иккала ярим шари тенг равишда ривожланган. Амбидекстр купинча тугма махорат эмас, балки куп йиллик доимий машклар натижасида юзага келадиган истеъдод. Бунга факатгина тинимсиз мехнат оркали эришилади. Ер юзидаги одамларнинг факат 1%, албатта, иккала кул билан хам тенг ва тулаконли фаолият олиб бориб биладилар, холос. Энг машхур амбидекстр Леонардо да Винчи, Жими Х,ендрикс, Кеану Реевес, Том Круз, Гарри Труман ва Мария Шараповалар.

Маълумотларга караганда, чапакай болаларнинг купчилиги узининг чап кулда ёзишидан уялар экан. Бир муддат унг кулда ёзишга харакат килиб, уддалай олмагач, яна чап кулда ёзишни бошлар экан.

Маълумки, шу пайтга кадар чапакай инсонларнинг аксарияти ноёб истеъдодга эга булишади, деган акида мавжуд. Баъзи олимларнинг хулосаларига кура, чап кулда ишлайдиганлар бошкалардан деярли фарки йук экан.

Чапакай болалар ёзишга бироз кийналади. Чунки бирор - бир матнни ёзаётганда чап кул ёзилаётган ёзувни беркитиб туради. Улар кайта-кайта ёзганларига карайверади. Унг кулда ёзадиганлар эса ёзганларини куриб туриб давом эттираверади ва вактдан ютади. Аслини олганда, бу вактинчалик холат. Доимий равишда чап кул билан ёзиш натижасида баъзи чапакай укувчиларнилар унг кулда ёзадиганлардан хам узиб кетади.

Агар минг дона сарик теннис шарлари орасига бир дона кизил шарни аралаштириб, хар икки тоифага мансуб инсонларга уни топиш вазифаси берилса, "унакай" киши хар бир шарни бирма-бир куздан кечиргач, кизил шарни топади, чапакайлар эса уларга умумий разм солиб, кизил шарни анча аввал топар экан. Бунинг сабаби "унг куллар" бирор-бир ишни тугатмасдан туриб, иккинчи ишни бошламас, чапакайлар эса бирваракайига бир нечта вазифани бажара олар эканлар.

Тажрибалардан маълум булишича, катта ёшдаги инсонлар орасида чапакайлар камчиликни ташкил этарди. Олимлар буни инсон ёшининг усиши билан изохлайди. АКШда 20 ёшлиларнинг 12%, 50 ёшлилар орасида 5%, 80 ёшлилар орасида эса бор-йуги 1%ни чапакайлар ташкил этар экан. Бунинг сабаблари хозирга кадар сир булиб колмокда.

Дунёда чапакайларга хизмат курсатадиган муассаса ва ташкилотлар, фирмалар жуда куп. Fikars компанияси факат чапакайлар учун махсулот ишлаб чикарадиган ташкилотлардан бири. Компания чапакайларга кулай канцелярия махсулотларини ишлаб чикаради. Ручка, улчовлари карама-карши томонга туширилган чизгич, тескари тигли кайчи ва бошкалар.

- кадимда чапакайларга ишончсизлик билан карашган, хатто судда курсатма беришлари таъкикланган;

- 1991 йилда АКЩда утказилган тадкикотга, асосан, чапакайлар автохалокатлар окибатида хаётдан куз юмар экан;

- 1970 йилда Буюк Британия ёшлари орасида чапакайларнинг умумий сонини аниклаш учун тадкикот утказилди. Аникланишича, 11-24 ёшдаги эркак ва аёлларнинг тахминан 11%и чатакайлар экани маълум булди;

- чап кулда ёзувчилар араб, урду, форс ёзувларини ёзишга бироз кийналади, чунки улар унгдан чапга караб ёзилади;

- oлимлaрнинг аниклашларича, чaпaкaйлaр унaкaйлaргa караганда тукинрок хаёт кечиришар экан;

- хайвонлар орасида хам унг ва чап куллар булар экан. Бундай деб аталишининг сабаби улар чап ёки унг олд оёкларини куп ишга солишлари.

Машхур чапакайлар: Малика Елизавета, Наполеон, Исаак Ньютон, Альберт Энштейн, Уинстон Черчилл, Юлий Цезар, Жанна д'Арк, Микеланжело, Леонардо да Винчи, Пабло Пикассо, Аристотель, Нютон, Марк Твен, Буонарроти

Микеланжело, Вольфганг Амадей Моцарт, Николо Паганини, Роберт Шуман, Людвиг Ван Бетховен, Чарли Чаплин, Мерлин Монро, Джим Керри, Пол Маккартни, Том Круз, Билл Гейц, Роберт Де Ниро, Бред Питт, Киану Ривз, Силвестр Сталлоне, Брюс Уиллис, Анжелина Джоли, Никол Кидман, Деми Мур, Джеймс Кемерон, Селин Дион, Рикки Мартин, Диего Марадона, Гарри Каспаров, Билл Клинтон, Малика Виктория, Шахзода Уилям, Барак Обама ва бошкалар.

Дунёдаги 85% одам унакай. Шу боис асосий предмет ва турли хилдаги нарсалар улар учун ишлаб чикарилган. Агар оилада чапакай фарзанд дунёга келса, унга озгина бошкача муносабатда булишга тугри келади. Энг асосийси -чапакайлик организмнинг камчилиги эмас, балки узига хос хусусият деб тушуниш керак. Шу боис, болани кичкиналигидан чапакайликни бартараф этишга, факат унг кулдан фойдаланишга мажбурламаслик керак. Акс холда боланинг психик холатида узгариш булиб, укишга нисбатан салбий холат кузатилиши мумкин.

Олимларнинг таъкидлашича, чапакай инсонлар уч турга булинади (1.1-

расм).

1.1-расм. Чапакайлар тури

1. Мажбурий чапацайлар. Одатда, кули синган ёки шикастланган болаларга ота-оналари ёки мактабдаги укитувчилари томонидан чап кулда ёзиш ургатилади. Аммо канчалик харакат килинмасин, унинг хуснихати чиройли булмайди. Чунки улар табиатан унг кулда ёзишга урганганлар. Бундай болаларда миянинг фаол кисми чаплигича колаверади. Бу дегани унинг унг томон мияси учун жавобгар кисм чап томон хисобланади. Чунки унг кул билан ёзадиган инсонларда хам худди шундай. Мажбурий чапакайлар ер шарининг атиги 3% одамларини уз ичига олади.

2. Тацлидий чапацайлар. Бундай инсонлар болалик чогидан оила аъзолари ёки мактабдаги уртокларига караб чапакай булганлар. Чапакай булишларига албатта кимдир сабабчи булади. Шунинг учун булса керак бундай чапакай болаларнинг ёзуви хунук ва тартибсиз булади. Уларда хам аслида миянинг чап ярим шари фаоллик килади. Бундай инсонлар орамизда факатгина 0,5% ни ташкил этади, холос.

3. Туша чапацай инсонлар. Баъзи инсонларда кулга нисбатан фаол ярим шар унча яхши ривожланмайди. Шунинг учун бундай одамлар кайси кулда ёзишни узлари хал килишади. Ёки, одатда, улар икки кулида хам бир хил ёза олиш кобилиятига эга. Улар тахминан 7-8%ни ташкил этади.

REFERENCES

1. Avezmurodovich O. R. Difficulties in learning to write and read left-handed children //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (8), 40. -

2020. - Т. 45.

2. Qo'ldoshev R. CHAPAQAY BOLALARNI MAKTABGA QANDAY TAYYORLASH KERAK? //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). -

2021. - Т. 2. - №. 2.

3. Qoldoshev, Avezmurodovich Rustambek, and Farhodqizi Gulruh Yodgorova. "How to find out right or left." Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR) 10.1 (2021): 154-163.

4. Qo'ldoshev А. R. G'aforovna Habiba Jumayeva.(2021). Forming Writing Skills in Left-Handed Students. Middle European Scientific Bulletin, 10 (1).

5. Quldoshev, R. A. "Assistant pedagogue to children left-handed reading in the last year." Globe Edit.-2020 (2020).

6. Qo'ldoshev A. R. Psychological aspects of left-handedness: concept, causes, and peculiarities //Psychology and Education Journal. - 2021. - Т. 58. - №. 1. - С. 49814988.

7. Qo'ldoshev А. R. et al. Forming Writing Skills in Left-Handed Students //Middle European Scientific Bulletin. - 2021. - Т. 10. - №. 1.

8. Qo'ldoshev, Rustambek. Кумаки педагоги, ба кудакони чапдаст дар соли якуми хониш. GlobeEdit, 2020.

9. Azimov, Yunus, and Rustambek Qo'ldoshev. Husnixatga o'rgatishning amaliy asoslari. GlobeEdit, 2020.

10. QO, R. LDOSHEV. Chapaqay bolalarni maktabga qanday tayyorlash kerak, 145147.

11. Azimov, Y. Y., and R. А. Qo'ldoshev. "Husnixatga о'^а^Ъш^ amaliy asoslari (metodik qollanma). GlobeEdit, 2020.-141bet."

12. Qo'ldoshev R. А. LEFT-HANDED CHILDREN AND THE LEARNING PROCESS //EPRA International Journal of Research and Development (IJRD) Volume. - Т. 5. - С. 277-281.

13. Qo'ldoshev, R. А., SINF CHAPAQAY О^ОТСН^АММШ MAKTABGA BIRINCHI, and MAKTABGA MOSLASHISHI DAVRIDAGI PEDAGOGIK YORDAMNING MOSLASHISHI. "MAZMUNI//Pedagogik mahorat." (2020).

14. Qo'ldoshev, R. A., and Y. Y. Azimov. "Чапакайларни ёзишга ургатишга доир айрим мулохдзалар." НАЧАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ: ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ» Ш-Международная научно-практическая конференция. 2020.

15. Qo'ldoshev, R. A. "THE CONTENT OF PEDAGOGICAL ASSISTANCE IN THE PERIOD OF ADAPTATION OF LEFT-HANDED FIRST-GRADERS TO SCHOOL, ADAPTATION TO SCHOOL AND ITS FEATURES AMONG STUDENTS OF THE FIRST YEAR OF STUDY." Pedagogikmahorat.-Buxoro 5 (2020): 132-135.

16. Qo'ldoshev, R. A. "LEFT-HANDEDNESS AND THE REASONS FOR ITS OCCURRENCE." MONOGRAFIA POKONFERENCYJNA SCIENCE, RESEARCH, DEVELOPMENT 32: 2020-31.

17. Qo'ldoshev, R. A. "Cognitive activity of left-handed сЫШгеп.«НАЧАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ: ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ» III-Международная научнопрактическая конференция." (2020): 132-136.

18. Rustambek Q. O. L. Birinchi sinf chapaqay o 'quvchilarining maktabga moslashishi, maktabga moslashishi davridagi pedagogik yordamning mazmuni //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

19. Кулдашев Р. А. ЧАПАКДЙ У^УВЧИЛАРДА ЁЗУВ КУРОЛЛАРИ БИЛАН ИШЛАШ КУНИКМАЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ: РА Кулдошев, Бухоро давлат университети Бошлангич таълим методикаси кафедраси укитувчиси //Образование и инновационные исследования международный научно-методический журнал. - 2021. - Т. 2. - №. 3. - С. 198-217.

20. Hamroev A. R. Modeling activities of teachers when designing creative activities of students //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences. -2019. - Т. 2019.

21. Kamroev A. STUDENTS'CREATIVE ACTIVITIES IN DESIGNING MOTHER TONGUE EDUCATION //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019. -Т. 1. - №. 7. - С. 285-296.

22. Azimov Y. Hamroyev A//Husnixat va uni oqitish usuliyoti (Maruza matnlari). -2003.

23. Хамраев А. Моделирование деятельности учителя при проектировании творческой деятельности учащихся //Педагопчш шновацп: ще!, реалп, перспективи. - 2018. - №. 2. - С. 23-26.

24. ДАМРОЕВ А. БОШЛАНЕИЧ СИНФ ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИДА УКУВЧИЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИНИ ЛОЙИХАЛАШТИРИШ МЕТОДИК МУАММО СИФАТИДА //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 1. - №. 1.

25. Hamroyev A. R. Designing students' creative activity in primary school mother tongue education as a methodological problem //Middle European Scientific Bulletin. -2021. - Т. 11.

26. Hamroyev R. A., Qoldoshev A. R., Hasanova A. M. Methods of teaching 1st grade students to use writing tools effektively //Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). - 2021. - T. 10. - №. 1. - C. 168-174.

27. Hamroyev A. Quality and effectiveness for design of learning outcomes in the language teaching //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2021. - T. 11. - №. 1. - C. 549-558.

28. Babaeva S. MODELING NATIVE LANGUAGE LEARNING BY DESIGNING EDUCATION. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (10), Part II, 1-9.

29. Azimov Y., Babaeva S. Use of innovative technologies in lessons of writing in primary classes //Bridge to science: research works. - 2019. - C. 214-218.

30. Baymuradovna B. S. et al. Pedagogical technologies for the development of cognitive creative abilities of students in the lessons of the Russian language //Journal of Critical Reviews. - 2020. - T. 7. - №. 6. - C. 492-496.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.