Научная статья на тему 'БИРИНЧИ ТУҚҚАН СИГИРЛАРНИ СЕРСУТ ҚИЛИШ ОРҚАЛИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШРИШ'

БИРИНЧИ ТУҚҚАН СИГИРЛАРНИ СЕРСУТ ҚИЛИШ ОРҚАЛИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШРИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сигир / беда пичани / сенаж / маккажўхори силоси арпа ёрмаси / макка ёрмаси / буғдой кепаги / омухта ем.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Асраев Усман Насирович

Таналарни эрта ёшдан тўла қийматли мувозаналаштирилган озиқлантириш рациони асосида боқиш ҳамда озиқлантириш рационини туғиш ёшига қадар 20-30 % ошириш орқали эрта вазн олиш ва эрта қочириш ҳамда эрта қорамолларни туғишга тайёрлашга эришилди. Натижада назорат гуруҳидаги тенгдошларига нисбатан 100 кунлик лактация давомида сут маҳсулотини назорат гуруҳига нисбатан 11,8 % ошишга олиб келганлиги баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Асраев Усман Насирович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БИРИНЧИ ТУҚҚАН СИГИРЛАРНИ СЕРСУТ ҚИЛИШ ОРҚАЛИ СУТ МАҲСУЛДОРЛИГИНИ ОШРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК:636.22/28.2.084.636.2.083.2.

БИРИНЧИ ТУВДАН СИГИРЛАРНИ СЕРСУТ ЦИЛИШ ОРЦАЛИ СУТ МА^СУЛДОРЛИГИНИ ОШРИШ

Асраев Усман Насирович

ТДАУ "Умумий зоотехния ва ветеринария" кафедраси катта укитувчи, кишлок хужалик

фанлари номзоди https://doi.org/10.5281/zenodo.13848011 Аннотация. Таналарни эрта ёшдан тула цийматли мувозаналаштирилган озицлантириш рациони асосида боциш уамда озицлантириш рационини тугиш ёшига цадар 20-30 % ошириш орцали эрта вазн олиш ва эрта цочириш уамда эрта цорамолларни тугишга тайёрлашга эришилди. Натижада назорат гурууидаги тенгдошларига нисбатан 100 кунлик лактация давомида сут маусулотини назорат гурууига нисбатан 11,8 % ошишга олиб келганлиги баён цилинган.

Калит сузлар: Сигир, беда пичани, сенаж, маккажухори силоси арпа ёрмаси, макка ёрмаси, бугдой кепаги, омухта ем.

Мавзунинг долзарблиги: Узбекистан Республикаси Президентининг 2015 йил 29 декабрдаги ПК 2460-сон «2016-2020 йилларда кишлок хужалигини янада ислох килиш ва ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида» ва 2021 йил 3 мартдаги ПК-5017-сон «Чорвачилик тармокларини давлат томонидан янада куллаб-кувватлашга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида»ги карорлари хамда мазкур фаолиятга доир бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадкикотлари муайян даражада хизмат килади. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 1 майдаги "Чорвачилик тармогини бошкариш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-2939-сон карорида, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Давлат ветеринария хизмати тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 2019 йил 25 октябрдаги 361-сон карорида хамда Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон Фармонида "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида", шунингдек, ушбу сохада кабул килинган бошка норматив-хукукий хужжатларда вазифаларни хал этишга каратилган [1].

Мавзунинг урганилганлик даражаси: Хорижий олимларимиз [2]. Немис селекциясига мансуб симментал (n=62) ва махаллий (n=53) ургочи бузокларни тугилгандан 18 ойликгача бокишади. 18 ойда тирик вазн буйича, немис селекциясига мансуб хайвонлар 20,6 кг (6,50%) уз тенгдошлари махаллий селекциядаги хайвонларни ортда колдиришади. Бошка тажрибада шу хужаликнинг узида букачаларни 18 ойгача бокишади. Бунда немис селекциясига мансуб букачалар бир кунда 748,0 г кунлик усиш бериб, 18 ойлигида 454,0 кг тирик вазнга эга булган. Бу курсаткичлар буйича, улар махаллий селекциядаги букачаларни тегишлича: 38,5 кг (9,3%) ортда колдиришган.

Челябинск вилоятининг "Бредин" хужалиги шароитида хар хил генотипли симментал зотининг букачаларини усиш курсаткичларини урганишган [3], [4], [5], [6]. Тажриба учун 60 бош хайвон ажратиб, хар бир гурухга 15 бошдан I-гурухга махаллий симментал, II-гурухга ^ немис симментали х ^ махаллий симментал, III-гурухга У немис симментали х % махаллий симментал, IV-гурухга У америка симментали х % махаллий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

симментал букачаларни киритиб, уларни тугилгандан 20 ойлигигача бокади. Тажриба давомида, барча ойларда жадал усиш, П-гурух букачаларда кузатилган ва 20 ойлигида улар 611,0 кг тирик вазнга эга булиб, уз тенгдошлари, I-гурухдан 50,5 кг (9,0%); Ш-гурухдан 21,3 (3,6%); IV-гурухдан 31,0 (5,3%) юкори курсаткичга эришган. Тажриба гурухидаги хайвонларда бир кунлик усиш шунга мутаносиб равишда: 528,5; 574,9; 555,3; 546,7 г-ни ташкил килган. Нисбий усиш 0-20 ойлигида тегишлича: 178,3; 177,8; 178,0; 178,5%-га тенг булган. Шунга ухшаш натижаларни Рязан вилояти шароитида хам олинган [2,3,4,5,6,7].

Тадкикот услублари: Илмий-тадкикот тажрибалари 2017-2019 йиллар мобайнида Сирдарё вилоятининг Мирзаобод туманидаги Узбекистон темир йулларига карашли "Сардоба" наслчилик хужалигида олиб борилди.

Тадкикот натижалари: Тажрибадаги гурухлардан сут ишлаб чикариш самарадорлигини бахолашда сигирларнинг озукани сут билан коплаш курсаткичи 100 кун серсут килиш даврида урганиш алохида ахамият касб этади. Симментал зотига мансуб биринчи тугишдаги сигирларни 100 кун серсут килиш даврида тажриба гурух сигирлардан уртача 2370,0 кг сут согиб олиниб, бу курсаткич тенгкурлари назорат гурухга нисбатан 280,0 кг.га ёки 11,8 %-га ортикча булди (Р>0,999).

1- жадвал маълумотларини куринишича биринчи туккан сигирларнинг озука сарфини сут билан коплаш даражаси уларнинг сут махсулдорлик курсаткичларига боглик.

Тажрибадаги тажриба гурух биринчи туккан сигирларни серсут килиш даврида 1990,2 кг озука бирлиги сарфланган, бу курсаткич тенгкурлари назорат гурухига нисбатан 1,32 %-га ортикча булди.

Ишлаб чикарилган 4 %-ли сутга айлантирилганда тажриба гурухи сигирлари назорат гурухига нибатан 283,1 кг ортикча сут ишлаб чикариб ёки 12,51 %-га ортикча булди (Р>0,999).

Тажриба гурухи сигирлари лактациянинг сутни купайтириш тадбири утказилган 100 кун мобайнида юкори уртача кунлик согимларига эга булиб, 1 кг сут учун 0,84 озука бирлиги ва 102 г хазмлананувчи протеин сарфладилар, уларнинг назорат гурухидаги тенгдошлари эса мос равишда 0,94 кг озука бирлиги ва 110 г хазмланувчи протеинни ташкил этди. Бу эса сут махсулдорлигини ошиши, уни ишлаб чикаришга сарфланадиган озука бирлигини камайишига ва соха самарадорлигининг ошишида мухим ахамиятга эга эканлигидан далолат беради.

Тажрибадаги корамолларни озиклантириш рациони туйимлигини 20-30 %-га ошириш оркали тажрибадаги таналари эрта усиб ривожланди, эрта вояга етди, эрта кочирилиб, эрта бола олиш эвазига хар бир тажрибадаги биринчи туккан сигирлардан 280,0 кг ортикча сут согиб олинди.

1- жадвал.

100 кун мобайнида серсут килиш даврида озукани сут билан коплаш

Курсаткичлар Гурухлар

I II

100 кун серсут килиш даврида 1 бошга сарфланган озука бирлиги, кг 1964,6 1990,2

Ишлаб чикарилган сут, кг 2090,0 = 29,7 2370,0 = 39,7

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

1 кг табиий ёгликда согиб олинган сутга сарфланган озука бирлиги, кг 0,94 0,84

Ишлаб чикарилган 4 %-ли сут, кг 1980,3 = 42,5 2263,4=47,5

1 кг 4 %-ли ёгликда согиб олинган сутга сарфланган озука бирлиги, кг 0,99 0,88

Тадкикотларимиздаги симментал зотли корамолларнинг сут махсулдорлигини урганиш натижалари шуни курсатадики, жадал парваришланган тажриба гурухидаги сигирлардан 25 ойлик ёшида, назорат гурухи сигирларидан эса 26,7 ойлик ёшига етганда бола олинди.

Тажриба гурухи сигирларининг 100 кунлик сут даврида 1990,2 кг озука бирлиги сарфланиб, бу курсатгич тенгкурлари назорат гурухига нисбатан 25,4 кг озука бирлигига ёки 1,3 %-га юкори булди.

Тажриба гурухи сигирларига беда пичани 695 кг, сенаж 1474 кг, маккажухори силоси 3870 кг, арпа ёрмаси 205 кг, макка ёрмаси 159 кг, бугдой кепаги 255 кг сарфланган булиб, тенгкурларига нисбатан беда пичани 1,43 %, сенаж 1,3 %, силос 1,2 %, омухта емлар эса 0,80 %-га ортикча булди.

Серсут килишнинг 100 кунлик давомида сутнинг 4 %-ли сутга айлантирганда сут махсулдорлиги 503,8 кг (14,3%), сут ёги чикими микдори буйича 20,2 кг (14,3 %)-га, сут оксили микдори буйича 18,3 кг (15,7 %)-га устунликка эга булган холда уларнинг сервис даври 5 кунга кискарди. (2-жадвал).

Сутнинг сифат таркибининг тахлиллари буйича гурухлар уртасида такрорланиб турувчи, статистик баркарор фарклар мавжуд эмас. Аммо, сутнинг ёглилик даражаси буйича тажриба гурухи сигирлари назорат гурухига нисбатан 0,03%, сут оксили буйича 0,04 % ва сутнинг курук моддаси буйича 0,16 кг устунликка эга булдилар.

2-жадвал.

Тажрибадаги сигирларнинг сут махсулдорлик курсаткичлари ( уртача бир бошга)

Курсаткичлар Гурухлар

Назорат Тажриба

Лактациянинг илк 100 кунида, кг 2090 = 29,7 2370 = 39,7

Лактациянинг 305 кунида, кг 3720,2 = 47,7 4218,6±54,8

Уртача кунлик согим, (100 кунда), кг 20,9 = 0,55 23,7 = 0,49

Сут таркибида мавжуд:

Сут ёги, % 3,79 = 0,02 3,82 = 0,02

Сутдаги оксил, % 3,31 = 0,01 3,35±0,01

Сут ёги чикими, кг 79,21 = 1,31 90,53 = 1,43

Сут оксили чикими, кг 69,18=1,27 79,4=1,47

4 %-ли сут, кг 1980,3 = 42,5 2263,4±47,5

^урук модда, % 12,35 12,51

Тадкикотларимиз натижалари шуни аник курсатдики, уруглантириш ёшигача жадал парваришлаш, тугишга тайёрлаш, биринчи марта туккан сигирларни лактациянинг 100 куни давомида согим микдори буйича бахолаш ишлари сигирларнинг сут махсулдорлиги

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

11,8 %-га ошган. Махсулот бирлигига сарфланган озука сарфидан куриниб турибдики, энг яхши натижаларга жадал парваришлаш натижасида эришилди.

Хулосалар ва таклифлар: Иссик иклим шароитида корамолларни жадал устириш технологиясини куллаш яъни тажрибадаги таналарнинг озука рационидаги озука бирлигини назорат гурухига нисбатан 25-30 фоизга кутариш оркали тажриба гурухидаги таналар назорат гурухидаги таналарга нисбатан эрта етилишига ва вазн олишига олиб келди. Тадкикотлардаги тажриба гурухи таналари 15 ойлик ёшида тирик вазни 389,7 кг.ни ташкил килди, яъни тенгдошлари назорат гурухига нисбатан 65,4 кг ёки 20,2 %-га юкори булди. Тирик вазндаги ишончлилик даражаси фарки (Р> 0,999) булди.

Чорвачилик хужаликларида таналардан самарали фойдаланиш ва уларни эрта асосий сигир подаларига киритиш, сигирлардан фойдаланиш муддатини узайтириш учун ёшлигидан усиш ва ривожланиш даврлар кесимида меъёрий озиклантириш даражасини жадаллаштириш ва 15-16 ойлик ёшида 380-400 кг тирик вазнга етказиб уруглантириш ва 24-25 ойлик ёшида махсулдор сигирлар подасини тулдиришни таклиф этамиз.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича "Х,аракатлар стратегияситугрисида"гиПФ-4947 фармони. Тошкент. 2017.

2. A.A.Nurmatov, B.D.Allashov, Sh.Sh.Jabborov, I.Rustamova, Sh.Tursunov. Feeding farm animals based on the new innovative total mixed ration (TMR) technology. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. 2020/12/1. 614 (1), 012161 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012161

3. B.Amanturdiev, B.Allashov, F.Toreev, N.Khudoyberdiev, U.Beknaev. Investigating stimulated ripening indicators of longbeak rattlebox (Crotalaria) planted in the coasts of the Aral Sea. E3S Web of Conferences, 2023, 421, 01001. https://doi.org/10.1051/e3sconf/202342101001

4. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012159 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012159

5. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012160 https://iopscience.iop.org/article/10.1088/1755-1315/614/1/012160

6. B.D.Allashov, Yangiboyev A.E. Kuchchiyev O.R. Qora-ola zotli qoramollar sut mahsuldorligiga ozuqabop lavlagining ta'siri hamda elita urug'larini yetishtirishning jadal usuli. Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining 12-14 may 2022 yildagi "Qishloq xo'jaligida innovatsion texnologiyalarni ishlab chiqarish va joriy etishning istiqboldagi vazifalari" mavzusidagi fnjuman materiallari to'plami.111-bet

7. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверхов. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

8. Карпова О., Анисимова Е. Адаптивный подход к использованию симменталов в Поволжье // Молочное и мясное скотоводство. 2005. №1. С. 17-18.

9. Тюлебаев С.Д., и др Особенности роста симментальских бычков в условиях содержания по технологии мясного скотоводства // Зоотехния. 2013. №5. С. 19-20.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

10. Тюлебаев С.Д., и др Особенности роста симментальских бычков в условиях содержания по технологии мясного скотоводства // Зоотехния. 2013. №5. С. 19-20.

11. Фенченко Н.Г.,Хайруллина Н.И.,Семёнов С.Г.,Шайхутдинова А.З. Влияние селекционно-генетических параметров на рост и развитие бычков разных генотипов.// Зоотехния. -Москва, 2011. -№7.-С. 5-6.

12. Хидиров И.Х., Рахматова Х., Гиясов Х. Эффективность направленного выращивания ремонтных телок и раздоя коров-первотелок. Труды УзНИИЖ, вып. 58.-Тошкент.1990.-С. 72-85.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.