Научная статья на тему 'БИОМАССА ЭНЕРГИЯСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ'

БИОМАССА ЭНЕРГИЯСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
энергия тежаш / энергия самарадорлиги / энергетик тежамкорлик / ишончли фаолият / энергия сарфи / қайта тикланувчи энергия манбалари. / energy saving / energy efficiency / energy saving / reliable activity / energy consumption / renewable energy sources.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Jalilov O.А.

Биомасса энергиясидан самарали фойдаланишни тадқиқ қилиш. Ушбу жараёнлар натижасида биогаз (метан ва карбонат ангидрид), органик кислоталар, спиртлар ва асетон олинади. Юқори намлик (чиқинди сув, маиший чиқиндилар, органик қолдиқларни гидролизлаш маҳсулотлари) бўлган биомасса биологик жараёнлар билан қайта ишланади: анаероб ҳазм қилиш ва ферментация.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF EFFECTIVE USE OF BIOMASS ENERGY

Research on the efficient use of biomass energy. As a result of these processes, biogas (methane and carbon dioxide), organic acids, alcohols and acetone are obtained. Biomass with high humidity (waste water, household waste, organic residue hydrolysis products) is processed by biological processes: anaerobic digestion and fermentation.

Текст научной работы на тему «БИОМАССА ЭНЕРГИЯСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ»

Jalilov O\A.

"Energetika" kafedrasi assistenti

JizPI

БИОМАССА ЭНЕРГИЯСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИ

ТАДЦЩ ЦИЛИШ

Аннотация. Биомасса энергиясидан самарали фойдаланишни тадциц цилиш. Ушбу жараёнлар натижасида биогаз (метан ва карбонат ангидрид), органик кислоталар, спиртлар ва асетон олинади.

Юцори намлик (чицинди сув, маиший чициндилар, органик цолдицларни гидролизлаш маусулотлари) булган биомасса биологик жараёнлар билан цайта ишланади: анаероб уазм цилиш ва ферментация.

Калит сузлар: энергия тежаш, энергия самарадорлиги, энергетик тежамкорлик, ишончли фаолият, энергия сарфи, цайта тикланувчи энергия манбалари.

Jalilov O\A. assistant "Energy " department JizPI

STUDY OF EFFECTIVE USE OF BIOMASS ENERGY

Abstract. Research on the efficient use of biomass energy. As a result of these processes, biogas (methane and carbon dioxide), organic acids, alcohols and acetone are obtained. Biomass with high humidity (waste water, household waste, organic residue hydrolysis products) is processed by biological processes: anaerobic digestion andfermentation.

Keywords: energy saving, energy efficiency, energy saving, reliable activity, energy consumption, renewable energy sources.

Намликка караб, биомасса термокимёвий ёки биологик усуллар билан кайта ишланади. Намлиги паст булган биомасса (кишлок хужалиги ва шахар каттик чикиндилари) термокимёвий жараёнлар билан кайта ишланади: тугридан-тугри ёниш, пиролиз (термал парчаланиш), суюлтириш, гидролиз. Натижада сув буглари, електр энергияси, ёкилги гази, водород, сую; ёкилги, кумир, глюкоза олинади. Юкори намлик (чикинди сув, маиший чикиндилар, органик колдикларни гидролизлаш махсулотлари) булган биомасса биологик жараёнлар билан кайта ишланади: анаероб хазм килиш ва ферментация. Ушбу жараёнлар натижасида биогаз (метан ва карбонат ангидрид), органик кислоталар, спиртлар ва асетон олинади.

Биоэнергия - бу "биомасса энергияси, биогаз ва биомассани кайта ишлаш махсулотларини бошка энергия турларига айлантириш."

Биомасса ердаги кайта тикланадиган энергиянинг енг истикболли манбаларидан биридир. Бу хакикатга биомассанинг мухим энергия салохияти ва бу энергия манбасининг нисбатан оддий янгиланиши каби узига хос хусусиятлари ёрдам беради. Бундан ташкари, ушбу турдаги ёкилгини ишлаб чикариш ва улардан фойдаланиш катта молиявий инвестицияларни талаб килмайди.

"Биомасса" атамаси усимлик ва хайвонот манбаларидан барча кайта ишланадиган органик моддаларни бирлаштиради. Биомасса бирламчи (усимликлар, хайвонлар, микроорганизмлар ва бошкаларга булинади.) ва иккиламчи (бирламчи биомасса ва одамлар ва хайвонларнинг чикиндиларини кайта ишлаш чикиндилари). Биоёкилгининг уч тури мавжуд: суюк (етанол, метанол, биодизел), каттик (утин, сомон) ва газсимон (биогаз, водород).

Биомассадан энергия ишлаб чикариш дунёнинг куплаб мамлакатларида енг жадал ривожланаётган тармоклардан биридир.

Биомассадан энергиядан фойдаланишнинг енг истикболли йуналишларидан бири ундан биогаз ишлаб чикаришдир. Биогаз курилмалари ва курилмалари Россиянинг исталган минтакаларида куннинг исталган вактида, органик чикиндилар ва энергия биомассаси мавжуд булган деярли хамма жойда ишлаши мумкин.

Гунгдан биогазни енг самарали ишлаб чикариш. Унинг бир тоннасидан 10-12 м3 метан олиш мумкин. Дала дехкончилигидан 100 million тонна донли сомон каби чикиндиларни кайта ишлаш 20 миллиардга якин маблагни бериши мумкин. м3 метан. Пахта етиштириладиган худудларда йилига 8-9 million тонна пахта пояси колади, ундан 2 миллиардгача пахта олиш мумкин. м3 метан. Худди шу максадлар учун маданий усимликлар ва утларнинг тепаларини йук килиш мумкин.

Россияда хар йили Халк хужалигининг турли сохаларида 300 million тоннагача (курук моддалар) ишлаб чикарилади, шундан: кишлок хужалигида 230 million тонна - чорвачилик ва паррандачиликда 130 million тонна ва усимликчиликда 100 million тонна; шахарларда - 70 million тонна: 60 million тонна кишлок хужалиги ишлаб чикаришида. каттик маиший чикиндилар ва 10 million тонна канализация лойи. Белгиланган микдордаги чикиндиларнинг энергия салохияти 190 million тонна кубни ташкил килади.!, хакикатан хам 45 million тоннагача су олиш мумкин. Биомассадан энергия олиш технологияларидан фойдаланиш учун энергия ишлаб чикаришнинг хом ашё манбасига якинлиги зарур ("ноанъанавий биомасса" учун бу кишлок хужалиги корхоналари, фермер хужаликлари), бу сизга нисбатан арзон энергиянинг макбул микдорини олиш имконини беради. Россияда чернозем вилояти, Krasnodar улкаси, Марказий Россия ва Жанубий

Сибирда биомассадан энергия ишлаб чикаришни ташкил етиш максадга мувофикдир.

Геотермик энергия - бу " геотермик сувларнинг энергиясини бошка энергия турларига айлантириш."Геотермал манбалар деярли битмас-туганмас ва олинган энергия микдори буйича юкори даражада башорат килиш кобилиятига ега.

Халкаро енергетика агентлиги таснифига кура геотермал энергия манбалари 5 турга булинади:

1. геотермик курук буг ъ конлари;

2. нам буг ъ манбалари (иссик сув ва буг ъ аралашмалари);

3. геотермик сув конлари (иссик сув ёки буг ъ ва сувни уз ичига олади);

4. magma билан иситиладиган курук иссик тошлар;

5. magma, кайси ериган жинслар хисобланади.

Сув, буг ёки уларнинг аралашмасининг хароратига караб, геотермик манбалар паст хароратли ва урта хароратга (130-150 гача) ва юкори хароратга (150 дан ортик) булинади. Геотермик манбанинг харорати асосан уни ишлатиш хусусиятини белгилайди.

Геотермал энергиядан фойдаланиш бир катор аник афзалликларга ега:

1. ушбу турдаги энергия захиралари деярли тугамайди;

2. геотермик энергия жуда кенг таркалган;

3. геотермал энергиядан фойдаланиш катта харажатларни талаб килмайди.

Бирок, шу билан бирга, геотермал энергия иккита мухим камчиликка

ега:

1. унинг манбасида геотермал энергиянинг заиф концентрацияси;

2. буг захарли газларни уз ичига олади ва сув олтингугурт ва бошка аралашмаларни ташийди.

Россияда геотермал энергия потенциал фойдаланиш буйича биринчи уринда туради. Россияда ушбу турдаги энергиянинг умумий захиралари 2000 Мвт га бахоланмокда. Геотермал энергиянинг иктисодий салохияти йилига 115 million тоннани ташкил этади.

Адабиётлар:

1. Khasanov M. et al. Optimal radial distribution network reconfiguration to minimize power loss by using mayfly algorithm //AIP Conference Proceedings. -AIP Publishing, 2023. - Т. 2612. - №. 1.

2. Hasanov M., Urinboy J. Reconfiguration of Radial Distribution System to Minimize Active Power Loss //International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS). - 2021. - Т. 5. - №. 2. - С. 154-156.

3. Hasanov M. et al. Optimal Integration of Wind Turbine Based Dg Units in Distribution System Considering Uncertainties //Khasanov, Mansur, et al." Rider Optimization Algorithm for Optimal DG Allocation in Radial Distribution Network." 2020 2nd International Conference on Smart Power & Internet Energy

Systems (SPIES). IEEE. - 2020. - С. 157-159.

4. Hasanov M. et al. Optimal Integration of Photovoltaic Based DG Units in Distribution Network Considering Uncertainties //International Journal of Academic and Applied Research (IJAAR), ISSN. - 2021. - С. 2643-9603.

5. Жалилов У. А. У. и др. ЭЛЕКТР ЭНЕРГИЯ СИФАТ КУРСАТКИЧЛАРИ ВА УЛАРНИ ОШИРИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 4. - С. 113-118.

6. Жуманов А. Н. и др. МУ^ОБИЛ ЭНЕРГИЯ МАНБАЛАРИДАН ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТОГЛИ ХУДУДЛАРИДА ФОЙДАЛАНИШ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 247-254.

7. Razzaqovich Q. A. et al. SANOAT KORXONALARI ELEKTR TA'MINOTIDA ELEKTR YUKLAMALARI KARTOGRAMMASINI QURISH VA BPP NING O 'RNATILISH JOYINI ANIQLASH //E Conference Zone. - 2022. - С. 358-361.

8. Qurbanov A., Baratov L., Jalilov O. SANOAT KORXONALARINING SAMARADORLIK KO'RSATKICHINI OSHIRISH MAQSADIDA ELEKTR YUKLAMALARI KARTOGRAMMASINI QURISH VA BPP NING O 'RNATILISH JOYINI ANIQLASH //Interpretation and researches. - 2023. - Т. 1. - №. 6.

9. Khasanov M. et al. Optimal allocation of distributed generation in radial distribution network for voltage stability improvement and power loss minimization //AIP conference proceedings. - AIP Publishing, 2023. - Т. 2612. - №. 1.

10. Khasanov M. et al. Optimal Sizing and Sitting of Distributed Generation in Distribution Network considering Power Generation Uncertainty //E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, 2023. - Т. 434. - С. 01016.

11. Khasanov M. et al. Distribution network planning with DG units considering the network reconfiguration and reliability //E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, 2023. - Т. 461. - С. 01053.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.