Научная статья на тему 'БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА МОҲИЯТ ВА ТАҲАВВУЛИ МУСИҚИИ КЛАССИКИИ ТОҶИКОН «ШАШМАҚОМ» ДАР ҚАРНИ ХХ –ИБТИДОИ XXI '

БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА МОҲИЯТ ВА ТАҲАВВУЛИ МУСИҚИИ КЛАССИКИИ ТОҶИКОН «ШАШМАҚОМ» ДАР ҚАРНИ ХХ –ИБТИДОИ XXI Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
23
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мусиқии анъанавӣ / мусиқии классикӣ / “Шашмақом” / ҳофиз / мутриб / ансамбли мақомнавозон / фестивал-озмунҳо / traditional music / classical music / Shashmakom / makom’s singers and musicians / makomist ensemble / festival competitions

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рустамов Дадо Абдуджабборович, Исамитдинов Жорабек Бобобекович

Масъалаҳои ташаккулёбӣ ва рушди таърихии Шашмақом, касбият ва маҳорати мутрибону ҳофизон, фаъолияти мусиқинавозон ва овозхонон мавриди баррасӣ қарор гирифтаанд. Таъкид гаштааст, ки касбият ва маҳорати мутрибону ҳофизони Шашмақом дар асоси қобилияти иҷрои асарҳои мураккаби овозии жанри суруд муайян карда мешавад. Зикр гардидааст, ки Шашмақом ин услуби миллии суруду мусиқии садсолаҳо инҷониб ташаккулёфта, силсилаи мураккаб, бисёрқабата ва бисёрсоҳавии асари мусиқии анъанавии классикӣ мебошад, ки аз бахшҳои созӣ ва овозӣ иборат аст. Таҳаввули таърихии Шашмақом дар шимоли Тоҷикистон дар асрҳои ХХ-ибтидои ХХI, ба нота даровардани Шашмақом, саҳми бастакорон, мутрибону ҳофизон – Ф. Шаҳобов, Ш. Соҳибов, Б. Файзуллоев, Б. Ниёзов, Ҷ. Набиев ва дигарон, ташкил ва баргузории фестивал-озмунҳои мусиқии анъанавӣ чи дар Тоҷикистон ва чи дар хориҷа, тадбирҳои ҳукумати Тоҷикистон баҳри эҳёи Шашмақом ва ғ. таҳлил гаштаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME CONSEDIRATIONS ON THE ESSENCE AND EVOLUTION OF TAJIK CLASSICAL MUSIC “SHASHMAQOM” IN XXBEGINNING OF XXI CENTURIES

The article examines the formation and historical development of “Shashmakom”, the professionalism and skills of musicians and singers. It is emphasized that the professionalism and skills of musicians and performers of “Shashmakom” are determined on the basis of their ability to perform complex vocal works of this traditional genre. It is noted that “Shashmakom” as a national genre of songs and music has been formed over centuries, is a complex, multi-layered and multi-genre work of traditional classical music, consisting of instrumental and sound sections. Historical events related to the evolution of “Shashmakom” in the north of Tajikistan in the 20th early 21st centuries are analyzed, and the features of “Shashmakom”, the contribution of composers, singers and musicians of the makom ensemble are studied: F. Shakhobova, Sh. Sokhibova, B. Faizulloeva, B Niezova, J. Nabieva and others in the development of makoms, organization and holding of festivals and competitions of traditional music in Tajikistan and abroad, events of the government of Tajikistan to revive “Shashmakom”, etc.

Текст научной работы на тему «БАЪЗЕ МУЛОҲИЗАҲО РОҶЕЪ БА МОҲИЯТ ВА ТАҲАВВУЛИ МУСИҚИИ КЛАССИКИИ ТОҶИКОН «ШАШМАҚОМ» ДАР ҚАРНИ ХХ –ИБТИДОИ XXI »

5.6 (07 00 00) ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ 5.6 ИЛМ^ОИ ТАЪРИХ 5.6. HISTORICAL SCIENCES

5.6.1(07 00 02) ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ИСТОРИЯ 5.6.1 ТАЪРИХИ ВАТАН

5.6.1

УДК 94 (100-87)

DOI 10.24412/2413-2004-2023-4-5-13 БА ЪЗЕ МУЛОХЦЗАХр РОЦЕЪ БА МОХИЯТВА ТАХАВВУЛИ МУСИЦИИ КЛАССИКИИ ТОЦИКОН -«ШАШМАЦОМ» ДАР КАРНИ ХХ -ИБТИДОИ XXI

НЕКОТОРЫЕ СООБРАЖЕНИЯ О СУЩНОСТИ И ЭВОЛЮЦИИ ТАДЖИКСКОЙ КЛАССИЧЕСКОЙ МУЗЫКИ "ШАШМАКОМ" в ХХ -НАЧАЛЕ ХХI веков

SOME CONSEDIRATIONS ON THE ESSENCE AND EVOL UTION OF TAJIK CLASSICAL MUSIC "SHASHMAQOM" IN XX- BEGINNING OF XXI CENTURIES

HOME HISTORY

Рустамов Дадо Абдуцабборович, н.и.т., дотсент, мудири каф. таърих, назария ва методикаи таълими мусиции ба номи профессор Н. F.Xflкимови МДТ "ДДХ ба номи академик Б. Fафуров"; Исамитдинов Жорабек Бобобекович, н.и.тдотсенти каф. таърихи халци тоцики МДТ "ДДХ ба номи академик Б. Fафуров" (Хуцанд, Тоцикистон)

Рустамов Дадо Абдуджабборович, канд. истор. наук, доцент, завкафедрой истории, теории и методики преподавания музыки им. проф. Н. Г. Хакимова ГОУ"ХГУ имени акад. Б. Гафурова"; Исамитдинов Жорабек Бобобекович, канд. истор. наук, доцент каф. истории таджикского народа ГОУ"ХГУ имени акад. Б. Гафурова " (Худжанд, Таджикистан)

Rustamov Dado Abdujabborovich, candidate of History, docent, the chief of the history, theory and method of teaching of music department named after professor N.G.Hakimov under the SEI "KhSU named after academician B. Gafurov ", Isamitdinov Jorabek Bobobekovich, candidate of History, associate professor of the history of Tajik people department under the SEI "KhSU named after academician B. Gafurov " (Khujand, Tajikistan) e-mail: Isomatdinov1961@mail.ru

Масъалауои ташаккулёби ва рушди таърихии Шашмацом, касбият ва мауорати мутрибону уофизон, фаъолияти мусицинавозон ва овозхонон мавриди барраси царор гирифтаанд. Таъкид гаштааст, ки касбият ва мауорати мутрибону уофизони Шашмацом дар асоси цобилияти ицрои асаруои мураккаби овозии жанри суруд муайян карда мешавад. Зикр гардидааст, ки Шашмацом ин услуби миллии суруду мусиции садсолауо инцониб ташаккулёфта, силсилаи мураккаб, бисёрцабата ва бисёрсоуавии асари мусиции анъанавии классики мебошад, ки аз бахшуои сози ва овози иборат аст. Тауаввули таърихии Шашмацом дар шимоли Тоцикистон дар асруои ХХ-ибтидои ХХ1, ба нота даровардани Шашмацом, сауми бастакорон, мутрибону уофизон - Ф. Шауобов, Ш. Соуибов, Б. Файзуллоев, Б. Ниёзов, Ц. Набиев ва дигарон, ташкил ва баргузории фестивал-озмунуои мусиции анъанави чи дар Тоцикистон ва чи дар хорица, тадбируои уукумати Тоцикистон баури эуёи Шашмацом ва г. тащил гаштаанд.

Калидвожа^о: мусикии анъанави, мусикии классики, "Шашмацом", цофиз, мутриб, ансамбли мацомнавозон, фестивал-озмунуо

Рассматривается формирование и историческое развитие «Шашмакома», профессионализм и навыки музыкантов и певцов. Подчеркивается, что профессионализм и навыки музыкантов-исполнителей «Шашмакома» определяются на основе их умения исполнять сложные вокальные произведения этой традиционной классической музыки. Отмечается, что «Шашмаком» как национальный песенно-музыкальный жанр формировался веками и является сложным, многослойным и многожанровым произведением традиционной классической музыки, состоящим из инструментального и звукового разделов. Проанализированы исторические события, связанные с эволюцией «Шашмакома» на севере Таджикистана в XX-начале XXI веков, а также изучены особенности «Шашмакома», вклад композиторов, певцов и музыкантов ансамбля макомистов Ф. Шахобова, Ш. Сохибова, Б. Файзуллоева, Б. Ниезова, Дж. Набиева и др. в развитие макомов, организация и проведение фестивалей-конкурсов традиционной музыки в Таджикистане и за рубежом, мероприятия правительства Таджикистана по возрождению «Шашмакома» и др.

Ключевые слова: традиционная музыка, классическая музыка, «Шашмаком», певцы и музыканты, ансамбль макомистов, фестивали-конкурсы

The article examines the formation and historical development of "Shashmakom", the professionalism and skills of musicians and singers. It is emphasized that the professionalism and skills of musicians and performers of "Shashmakom " are determined on the basis of their ability to perform complex vocal works of this traditional genre. It is noted that "Shashmakom " as a national genre of songs and music has been formed over centuries, is a complex, multi-layered and multi-genre work of traditional classical music, consisting of instrumental and sound sections. Historical events related to the evolution of "Shashmakom" in the north of Tajikistan in the 20th - early 21st centuries are analyzed, and the features of "Shashmakom ", the contribution of composers, singers and musicians of the makom ensemble are studied: F. Shakhobova, Sh. Sokhibova, B. Faizulloeva, B Niezova, J. Nabieva and others in the development of makoms, organization and holding of festivals and competitions of traditional music in Tajikistan and abroad, events of the government of Tajikistan to revive "Shashmakom", etc.

Keywords: traditional music, classical music, Shashmakom, makom's singers and musicians, makomist ensemble, festival competitions

Суруду мусикии анъанавии точикон хеле чозибадор буда, ба он гуногунии жанр^о ва мавзуьх,о хос аст, ки х,ар кадоми онх,о тадричан ба во^еиятх,ои нави таърихии муосир мутобщ шудаанд. Дар мусикии анъанавй рузгор, фаьолияти мех,натй, одату одоб, хислату эх,сосоти хал^ иньикос ёфтааст. Аз руи тафаккури муси^й онро шартан ба се равия та^сим мекунанд: шимолй (вилояти Сугд) марказй - кух,истонй (Дисор, Кулоб, Рашт) ва помирй (Кух,истони Бадахшон). Ба равияи шимолй фархднги мусикии Бухоро ва Самарканд якчоя бо нох,иях,о хдмчавор ва вилоятх,ои хдмсояи Чумхурии Узбекистан (вилоятх,ои ^аш^адарё ва Сурхондарё) мансубанд.

Яке аз бонуфузтарин жанри мусикии анъанавии Шимоли Точикистон, ки аз мах,бубияту маьруфияти зиёд бархурдор аст, маком (Шашмаком) мах,суб меёбад, ки он бо сози мусикии дутор ё танбур, инчунин бо х,амрох,ии ансамбл ичро карда мешавад. Саньати маком яке аз падида^ои мух,имми фархднги мусикии чах,онй мебошад. Маком ба сифати нодиртарин дастоварди эчодиёти мусикии касбии даврах,ои мухталифи таърихи точикон эьтироф гаштааст. Он аз чих,ати мазмун ва шакл гуногунчанба буда, иньикосгари таьрих

Ba фaрдaнш чaндинaсрaи мaрдyм, психология, ^х.онбинй, эстетикa Ba дикмaти он мебошaд.

Ma^3 дaр ин жaнр кaсбияти мусикии aнъaнaвии дофиз, мутри6 Ba бaстaкор зодир мешaвaд. ^сбият Ba мaдорaти мутрибону дофизони Шaшмaком дaр aсоси кобилияти ичрои aсaрдои мyрaккaби овозии жaнри суруд мyaйян кaрдa мешaвaд. Maком дaмчyн жaнри мyрaккaбтaрин, вaле мyкaммaлтaрини сaнъaти суруду мусикй as дигaр жaнрдо бо мaзмyн, шaкли мyрaккaб вa тaрзи ичро фaрк мекyнaд. Maтни суруддои Шaшмaком aa шеърдои лирикй вa дидaктикй иборaт aст, ки одaтaн чониби шyaрои мaшдyр тaълиф вa aз чониби одaнгсозон (нaвозaндaгон) бa мусикй гyзоштa шyдaaнд. Maсaлaн, мaкомдои то бa зaмони мо рaсидa дaр aсоси aшъори Румй, Хофиз, Умaр Хaйём, Кaмол Xy4a^^, Ч,омй, Сaйидо, Haвой, Бедил вa Faйрa тaртиб додa шyдaaнд. Дaр бaробaри ин, дaр дaр як дaврa (сикли мaком) тамушдои шеъри хaлкй истифодa мешaвaнд.

Олимони сохди мусикишиносй, aдaбиётшиносон, дaр мaчмyъ нaмояндaгони зиёиёни бaдей дaр робитa бa aрзёбй вa мyaйян кaрдaни мaкомдои Шaшмaком истилодоти гуногунро истифодa мебaрaнд. Чунончй, бa номитатсиядои муродифии пaдидaи мaвриди нaзaр индо дохил мешaвaнд: "шохaи кaсбии aнъaнaи шифодй" (Н. Нурчонов); '^ama™ клaссикии шaркй" (И. Рaчaбов); "мусикии дорои aнъaнaи воло" (А. Афсaдзод); "мусикии клaссикии шaркй" (Ф. Шaдобов, М. Шукуров); "мусикии гасбии aнъaнaвии шифодй" (Ф. Кaромaтов); "^сбияти шaркй" (И. Еолян); "мусикии aнъaнaвии Faйрихaттии кaсбй" (В. Беляев), "мусикии aнъaнaвии кaсбии точикони водинишин" (Ф. Азизй) [4, c.28-29].

Мусикишинос Ф.Азизй зудуроти кaсбият (профессионaлизм)-ро дaр эчодиёти мусикии шифодии точикон дaр мaводи Шaшмaком ошкор кaрдa, издор медорaд: "...чaмъбaсти нишошдои кaсбияти aнъaнaвй, ки бевоситa бо рaвaнди эчодй дaр низоми мaком aлокaмaнд aCT, дaмчyн мaчмaaе, ки симои ктассикии жaнрро мyaйян мекyнaд, нишон додa шyдaaст. Бa ин дохил мешaвaнд: фaъолият дaр шaроити низоми мусикии сунтатии рyшдёфтa вa мyфaссaл тaдияшyдa, ки aзхyдкyнии он омузиши мaхсyси дaрозмyддaтро тaлaб мекyнaд (дaр доирaи мaктaби - "устод-шогирд"), тaкя шмудан бa нaзми клaссикй, инъикоси илмии хaттй, мaвчyдияти aсбобдои мусикии сунтатй, ки aвчи сaдои мусикиро тaъмин мекyнaнд. Тaвaччyд бa ин мaсъaлa имконият медидaд, ки дaр борaи клaссикй вa сyннaтй бyдaни ин ё он жaнри aнъaнaвии мусикии тасбй хyлосaдо бaровaрдa шaвaнд. Maчмyи aломaтдои кaсбият (профессионaлизм)-и aнъaнaвй дaчмaн хyрдтaр бyдa, бa aндозaи кaмтaр бевоситa бa конундои эчодй рaвонa кaрдa шyдaaст. Шифодй ичро тамудани мaком, нaвъи мyaллифй, мaвчyдияти мaктaб, ки бо усули устод-шогирд aмaл мекyнaд, дaрaчaи сaдои мусикиро мyaйян мекyнaд" [4, c.ll].

Шaшмaком услуби миллии суруду мусикии сaдсолaдо инчониб тaшaккyлёфтa, силсилaи мyрaккaб, бисёркaбaтa вa бисёрсодaвии aсaри мусикии aнъaнaвй мебошaд, ки бaхшдои созй вa овозй иборaт aст. Шaшмaком aз руи aломaтдои мaдaллии худ бa ду рaвия (сикл) - бухорой вa хорaзмй тaксим кaрдa мешaвaд. Иловa бaр ин, кисмдои aлодидaи мaкомдои бухорой, ки дaр водии ФaрFOнa вaсеъ пaдн шyдaaнд, хусусиятдои мaдaллии худро пaйдо кaрдaaнд. Дaр мaвриди мaкоми ФaрFOнa бaъзaн истилоди "Чормaком" истифодa мешaвaд, ки чор мaком иборaт aст: Чоргод, Бaёт, ^yсaйнй, Шaднози Гулёр. Maнбaи ин мaкомдо Дyвоздaдмaком вa Шaшмaком мебошaд [8, c. 346, 403 - 409; ll, c. 255-268; l5, c.4l]. Дaр aсоси мaдaли пaдншaвии «Шaшмaком», онро дaмчyн тaчaссyмгaри клaссикии aнъaнaи мусикии точикони водидо меномaнд [4, c.9].

Дaврa (сикл)-и бухороии Шaшмaком шaш мaком - Бузрук, Рост, Haво, Дугод, Сегод, Ирок иборaт бyдa, дaр кaдоми ондо силсилaи aсaрдои мусикиро тaшкил медидaнд, ки aз кисмдои созй (мушкилот) вa вокaлй -овозхонй (таср) иборaт мебошaнд. Дaр дaр як мaком

тarçрибaн 5G aсaри созй Ba овозии шaклдои кaлон Ba хурд мaвчyдaнд, ки aз руи усули дойрa Ba сохтори интонaтсионии охднг фaрrç мекyнaнд. Тaмоми силсилaи Шaшмarçом aз 256 aсaр - шyъбa иборaт aст.

Асaрдои Шaшмarçом as чониби мyсиrçинaвозон Ba овозхонони тасбии хaщй - бaстaкордо (композиторон) дaр aсрдои гyзaштa, дaр aсоси сaрвaтдои муси^ии хaщй офaридa шyдaaнд. Мaктaбдои гуногуни ичрои мarçом вучуд доштaнд, ки дaр рaвaнди рушди тулонй тaшaккyл ёфтaaнд. Хдр як овозхон ё мусщитвоз тaрзи ичрои худро дорaд. Бaъзaн як одaнг дaр ичрои мyсиrçинaвозон Ba овозхон^о бa тaври гуногун сaдо медидaд, зеро бaрои бедгар кaрдaни сифaти ичро ондо тaмоми имкониятдои овози худро истифодa мебaрaнд, бa одaнг бaъзе тaFЙирот ворид мекyнaнд, онро бa шевaи худ, бa усули эчодии худ мутобщ мекyнaнд. KyBBa Ba доирaи сaдои овозхон, мaълyмоти техникй Ba мaлaкaдои ичрои y - ин x,aMa aксaр Ba^r бa тaFЙирёбии одaнг, кутод ё вaсеъшaвии aсaр овaрдa мерaсонд.

Нукгаи хеле мудим дaр шинохти Шaшмarçом мyносибaти шyнaвaндa бa ин жaнри муси^ии aнъaнaвй мебошaд. Тaндо одaмони бомaърифaт rçодирaнд мaзмyни aсосии Шaшмarçомро дaрк нaмоянд. Аз ин ру, он дaр рaдифи aшрофони муси^ии aнъaнaвии точикон дохил мешaвaд. ^исси бaлaнди шyнидaни Шaшмarçом дaр нaтичaи дaрки се зинaи суруд бa By4y4 меояд: 1) дaрк Ba лaззaт aa овози хуши дофиз; 2) эдсос Ba лaззaт aa мyрaккaбии муси^й; 3) зaвrçи бaлaнди бaдей Ba фaдмиши aмиrçи мyндaричaи мaтни суруд [1].

Дaр борaи тaдaввyли муси^ии клaссикии хaлrçи точик бояд ^йд кaрд, ки дaр тaшaккyли силсилaи муси^ии Шaшмarçом, дaмчyн системaи муси^й, пеш дaмa aсaрдои муси^ии aнъaнaвии кaсбии «Дyвоздaдмarçом», эчодиёти бaъзе дофизон, мyсиrçинaвозон, бaстaкорон, шоирон Ba Faйрa та^ши мудим бозидaaнд. Чи тaвре ки муси^ишинос А. Чyмъaев тaъкид мекyнaд: «дар тaдaввyли жaнри мarçоми aсримиёнaгй се дaврaи бузурги тaърихй чудо кaрдa мешaвaнд: aсрдои VI-VII то ибтидои aсри XIII, aсри XIII то aсри XV Ba aсри XVI то ибтидои aсри XX. Бaрои дaр як дaврa мaвчyдияти нaмyди нисбaтaн yстyвори системaи мarçом хос aer" [7, с.16]. Бa arçидaи И. Рaчaбов: '^сри XVIII дaврaи тaшaккyли нидоии Шaшмarçом aст Ba дaр aсри XIX он вaсеътaр тадн шуд" [9, с.17].

Шaшмarçом зaмоне муси^ии дaрборй буд. Дaр ^сри aмири Бухоро aнсaмбли пyррaи шaшмarçомхонон мaвчyд буд, ки бо муси^й Ba суруд сaрвaри aморaт Ba медмонони уро шод мекaрд. Сипaс дaврaе буд, ки кушиш кaрдaнд, ки Шaшмarçомро мaнъ кyнaнд Ba бa фaромyшй бaрaнд. Аммо ин кушишдо нaтичaе нaбaхшидaнд. Мaрдyм онро бaрои шслдои ояндa дифз кaрдaaнд [12].

Бa тaдaввyли Шaшмarçом дaр зaминaи рушди фaрдaнги муси^ии точикон пaс aз ищилоби Октябри соли 1917 то соли 1941 додисaдое, бa мотанди тaъсиси aввaлин мyaссисaи тaълимии муси^ии «Мaктaби муси^ии Шaрrç» дaр Бухоро (1921), тaъсиси техникумдои муси^й дaр Сaмaрrçaнд, ФaрFOнa, Хyчaнд, чaлби ичрокyнaндaгони мaърyфи мarçом бa фaъолияти омузгорй Ba консертй, сaбти нaхyстин Ba нaшри Шaшмarçоми бухорой aз чониби муси^ишиноси рус В. А. Успенский (1924), тaшкили экспедитсиядо оид бa омузиш Ba сaбти суруддои жaнри мarçом, гyзaронидaни озмундои aввaл, олимпиaдaдо, фестивaлдо, ки дaр ондо бедгарин овозхондо, муси^идон Ba ичрокyнaндaгони муси^ии aнъaнaвй Ba клaссикй иштирок кaрдaнд Ba Faйрa, тaъсири мyсбaт рaсонидaнд [6,c.21-23].

Дaр Точикистон бa жaнри муси^ии мarçом дaр солдои бaъдичaнгй, дaр дaврaи родбaри чyмдyрйбyдaни Б.Faфyров ди^^ти мaхсyс додa шуд. Вaй бa Шaшмarçом эътибори чиддй додa, дaр соли 1946 бa тaъсиси aнсaмбли мarçомнaвозон дaр нaзди Кумшаи дaвлaтии рaдиошyнaвонй тaдти родбaрии Б.Фaйзyллaев мyсоидaт кaрд, aммо ичрокyнaндaгони aнсaмбл одaнгро тaвре ки дaр фолклор ичро кaрдa мешуд, бе тaсaввyр Ba дaрк кaрдaни принсипдои тaшкили мarçом aзбaр Ba ичро мекaрдaнд.

Рaвaнди aмaлкaрди Шaшмaком дaр шaроити хеле душвор сyрaт гирифт. Дaр ин вaкт як кaтор омилдо бa эдёи aнъaнaдои мaком, омузиши он тaъсири мaнфй рaсондaнд. Ивaз кaрдaни aлифбо бa Шaшмaком зaрбaи кaлон рaсонд. Гyзaриш бa aлифбои лотинй (1928) вa сипaс бa aлифбои кириллй (1940) боиси дaст додaни aнъaнaдои сyннaтй гардид. Пештaр дониши aсосдои нaзaриявии мaкомдо рисолaдо вa дигaр мaнбaъдои хaттй, ки бо хaтти aрaбиaсоси точикй нaвиштa шyдa бyдaнд, гирифтa мешуд. Иловa бaр ин, окибaтдои мaнфии ин кaдaм бa омузиши aсосдои нaзми aнъaнaвй- вaзни aрyз низ тaъсир рaсондaнд, зеро хaтти форсй бa тaсaввyроти визyaлии иборaдои дaроз вa кутод мyсоидaт метард, ки дaр вaзни aрyз хеле мудим aCT.

Инчунин, мaдв шyдaни сохти aнъaнaвии мaком дaр нaтичaи тaчдиди aсбоби мусикии тaнбyр бa aмaл омaд. Дaр нaтичa, сифaти мyдимтaрини эчоди мaком - тaфaккyри тaнбyрй дaр Шaшмaком aз бaйн рaфт. Faйр ин, сyстшaвии тaдричии aнъaнaдои aслии эчодиёти ^рокут^^ вa, хyсyсaн, эчодкорй дaр aœœ мадомдо, дaёт рaфтaни нaмояндaгони мaктaби клaссикии Шaшмaком, нaбyдaни Шaшмaком дaр низоми тaълим, боиси бaйн рaфтaни сaнъaти мадом, тaмоми aнъaнaдои он гaрдид. Аз ин ру, бaркaрорсозии дaкикй, яъне эдё вa нигод доштaни aнъaнaдои сaнъaти Шaшмaком вaзифaи мудим бa шумор мерaфт. Ин мaсъaлaро дaнyз соли 1941 Сaдриддин Айнй дaр мaколaи мaшдyри худ «Haзaре бa гyзaштaи сaнъaти точик» бa миён гyзоштa буд: «Мо бо бовaрй гyфтa метaвонем, ки дaр тaвaллyд вa тaшaккyли Шaшмaком дaр aввaл точикон нaкши кaлон бозидaнд, aксaри суруддои бaхшдои овозии ин сaнъaти бaлaнд, бa монaнди Рост, Дугоди Xyсaйнй, Сaрaхбори Haво, Haврyзи Хоро, Сегод точикй мебошaнд. Аз ин ру, ин aсaри фaлсaфй-aхлокй нaбояд бaйн рaвaд" [14].

Бо ин мaксaд соли 1947 бa Дyшaнбе Фaзлиддин Шaдобов (1911, Бухоро -l974, Дyшaнбе) - хaтмкaрдaи консервaторияи Maскaв, ичрокyнaндa (тaнбyрнaвоз), бyзyргтaрин донaндaи Шaшмaком, нaзaрияи мусикй вa aсосдои нaзм, мyaллифи композитсиядои мусикй, мaкомсaро вa Шоднaзaр Содибов (1908, Бухоро -1972, Дyшaнбе) - нaмоёнтaрин нaмояндaи мaктaби клaссикии мaкоми Бухоро, овозхон, мусикишвоз (тaнбyрнaвоз), одaнгсоз дaъвaт шyдaнд. Тaълими консервaторй бa Ф. Шaдобов (якчоя бо Б. Фaйзyллоев вa Ш. Содибов) имкон дод, ки сaбти нотaвии Шaшмaкомро aнчом дидaд [8, с.403]. Maдз бо ин род дaр Дyшaнбе - пойтaхти тави точикон дaстовaрди бaлaндтaрини фaрдaнги мaънaвии хaлки точик, сaнъaти клaссикии мaком дифз кaрдa шуд.

Дaр солдои 60-ум кaрни ХХ бо тaшaббyси Ф. Шaдобов вa дaстгирии бевоситaи Ш. Содибов вa Б. Фaйзyллоев дaр мaктaби мусикии Дyшaнбе бaхши (шyъбaи) Шaшмaком кyшодa шуд, aммо, мyтaaссифонa, фaъолияти он тaндо як сол дaвом кaрд [5, c.439; 3, c.68-69].

Соли 1964 дaр зaминaи aнсaмбли мaкомсaроён дaр шзди Кyмитaи дaвлaтии рaдиошyнaвонй aнсaмбли aкaдемии мaкомсaроён дaр нaзди Кyмитaи дaвлaтии телевизион вa рaдио тaъсис додa шуд. Ф. Шaдобов, Б.Фaйзyллоев вa Ш. Содибов бa сифaти родбaрони aнсaмбл фaъолият бyрдaнд вa дaр тaрбия нaмyдaни як кaтор шогирдон - мaкомсaроёнy нaвозaндaгон сaдм гyзоштaнд, ки дaр бaйни ондо зодaгони минтaкaи шимоли Точикистон (Боймyдaммaд Ниёзов, Чyрaхон Искaндaров, Фaризa Сaйдyллaевa, ^рим Крсимов, Абдyчaлил Хошимов вa диг.) низ буданд. Maкомсaроёни aнсaмбл дaр дaврaи фaъолияти худ Шaшмaкомро ^моми силсилaи Шaшмaком, ки aз 256 aсaри шyъбa иборaт aст) дaр лентaи мaгнитй пyррa сaбт кaрдaнд, ки ин дaм як руйдоди мудими тaърихй мебошaд.

Дaр микёси ИЧЩС мyносибaт бa сaнъaти Шaшмaком тaндо дaр солдои 70-уми aсри ХХ, пaс бaргyзории aввaлин симпозиумдо вa фестивaлдои бaйнaлмилaлии мусикии aнъaнaвй тaдти сaрпaрaстии ЮНЕСКО (Mосквa, 1971, Алмa-aтa, 1973, Сaмaркaнд, 1978, 1983 вa Faйрa), ки дaр чомеaи шyрaвй инъикоси вaсеъ тайдо кaрдaнд, тaFЙир меёбaд. Ин

дaмоишдои aдли сaнъaт бa бедор кaрдaни тaвaччyди чомеa бa сaнъaти aнъaнaвии муси^й Ba тaшaккyли мyносибaт бa он дaмчyн сaнъaти гасбии дaрaчaи бaлaнд мyсоидaт кaрдaнд.

Бaрои эдёи aнъaнaдои мaдaллии услубй, дифз Ba рушди сaнъaти ичроияи мarçом дaр шимоли Точикистон дaр солдои содибисти^лолй кордои бузурге aнчом додa шyдaнд. Дaр ин бобaт мaхсyсaн сaдми боризи ичрокyнaндaгон (дофизону мутрибон) Мaърyфхочa Бaдодyров, Боймyдaммaд Ниёзов, Мирзо^урбон Соледов, Муродчон Йyлбaрсов, Абдyрaдим Шермaтов, Чyрaбек Нaбиев, Чyрaбек Мyродов, Абдyрaдмон X^aroB, Сyлтонaлй Хyдойбердиев, Сaйдyлло Убaйдyллоев, Хдбиб Почокaлонов, Умричон Бaдриев, Олим Бобоев, Абдyшaфеъ Бaдромов Ba Собирчон Исмоиловро гайд кaрдaн лозим aCT, ки нa тaндо дaр чумдурй, бaлки берун aз он низ мaърyфy мaшдyр гaштaaнд. Мaсaлaн, Боймyдaммaд Ниёзов солдои aввaли содибисти^лолии Точикистон дaр кори тaрFибy тaшвиrç Ba пaднy тaълими Шaшмarçом фaъол буд. Вaй дaр нaзди Хоти фaрдaнги нодияи Б.Faфyров aнсaмбли шaшмarçомсaроёни «Борбaд» - ро тaъсис дод, ки дaр aсл aввaлин aнсaмбли мarçом дaр солдои нaхyстини пaсошyрaвй дaр шимоли Точикистон мaдсyб меёфт. Боймyдaммaд Ниёзов дaр теaтри бa номи Кaмоли Хyчaндй, Хонaи фaрдaнги №1 шaдри Хyчaнд, дaр aнсaмбли «Дурдош», дaр aнсaмбли шaшaмarçомсaроёни «Нури Х^^од» фaъолият бyрдaaст. Инчунин, y дaр Акaдемияи сaнъaти Точикистон ^лдол фaкyлтaи сaнъaти Донишгоди дaвлaтии Х^^од бa номи aкaдемик Б.Faфyров, дaр коллечи муси^ии бa номи Содирхон Хофиз дaрс гyфтa, дaр тaйёр кaрдaни мarçомсaроёни чaвон сaдм гyзоштaaст.

12 мaйи соли 2000 Президента Чумдурии Точикистон Эмомaлй Рaдмон фaрмонро дaр борaи рушди шaшмaком имзо гард. Аз он Ba^r инчониб, дaр ин руз, дaр чумдурй дaр сол Шaшмarçом чaшн гирифтa мешaвaд. Тиб^и гарори Xyкyмaти Чумдурии Точикистон, гариб дaр дaмaи шaдрy нодиядои чумдурй aнсaмблдои мarçом тaъсис додa шyдaнд, ки дaр ондо бедтaрин ичрокyнaндaгон Ba донишмaндони ин мероси бузург кору фaъолият мебaрaнд [13,с.15-16].

Бо OFOЗи мyътaдил гaрдидaни дaёти сиёсй Ba и^тисодии мaмлaкaт ^yкyмaти Точикистон aз ибтидои aсри ХХ1 бa бунёди сиёсaти пyрмaзмyни фaрдaнгй шуруъ кaрд, ки бa дaстгирии муси^ии aнъaнaвии кaсбй Ba стрaтегияи рушди он рaвонa шyдaaст. Бояд гайд кaрд, ки дyкyмaт бaрои рушди мyтaвозини фaрдaнг Ba сaнъaт бо нaзaрдошти aнъaнaдои миллй Ba дaстовaрддои фaрдaнги чaдонй бaромaд мекyнaд. То aндозaе дaмкории шaклдои aнъaнaвй Ba нaви эчодиёти муси^й бa род мондa шуд, ки дaр нaтичaи он мaзмyни aœœ Ba хусусияти бaдеии фaрдaнги муси^ии точикони aсри ХХ дифз Ba нигод доштa мешaвaд. Ин нукга — мaхсyсaн дaр шaроити дaвлaтдории муосир мудим бyдa, сaмти минбaъдaи рушди фaрдaнг Ba сaнъaтро дaр Точикистон мyaйян нaмyд. Чустучуи омезиши мyтaвозини сaнъaти муси^ии aнъaнaвй Ba муосир, шaрrçй Ba aврyпой бо тaвaччУди возед бa aнъaнaдои миллй, дaр тaмоюлдои рушди фaрдaнг Ba сaнъaт мyшодидa гaштaнд.[17]

Дaр сaтди дaвлaтй як ^тор дyччaтдои дaстyрй оид бa нигод доштaни aнъaнaи шифодии муси^ии кaсбй Ba стрaтегияи рушди он, aз чyмлa Фaрмони Президенти Чумдурии Точикистон дaр борaи эълони чaшни нaв - 12 Мaй - Рузи Шaшмarçом (no 294, 2000); додaни мarçоми над бa Ансaмбли дaфизон - шaшмarçомсaроёни Кyмитaи дaвлaтии телевизион Ba рaдиошyнaвонии бa номи Ф. Шaдобов, ки бa aнсaмбли Дaвлaтии Шaшмarçоми бa номи Ф. Шaдобовa тaбдил додa шуд [4,c.260]; тaъсиси aнсaмбли Шaшмarçом дaр вилояти СyFд «Нури Ху^нд^^^^]; тaъсиси aнсaмблдои шaшмarçомсaроён дaр шaдрдои Пaнчaкент, Истaрaвшaн, Исфaрa, Конибодом, Бустон (Чкaлов), Чaббор Рaсyлов, Девaштич ^ончй), Спитaмен, Бобочон Faфyров, Зaфaробод Ba Faйрa габул кaрдa шyдaнд,.[13,c.15]

Нашри асари беназир - "Донишномаи Шашмаком" (Душанбе, 2009) амалй гардид. Дар таърихи омузиши маком бори аввал асаре офарида шуд, ки хусусиятдои маълумотй-библиографй ва тадкикотиро дар худ муттадид кард. Хамоишдои сатддои гуногуни адли санъат бо иштироки олимон - санъатшиносон, аз кабили Конфаронси байналмилалй тадти унвони "Фарданги мусикии точикони ибтидои асри XXI: афзалиятдои рушд (Душанбе, 1999), фестивал-симпозиуми байналмилалй "Шашмаком дар ибтидои асри XXI" (Исфара, 2003), семинардои "Шашмаком, шаклдои имрузаи фаъолияти он" (Душанбе, 2005), "Шашмаком ва накши он дар низоми таълими ибтидои асри XXI" (Душанбе, 2006), симпозиуми байналмилалии "Суруддои сунатии Сугди бостон" (Хучанд, 2008), Фестивал-симпозиумдои байналмилалии "Шашмаком", (Душанбе, 2011, 2013; Конибодом, 2017) ва гайра баргузор гаштанд.[4,с.263-264] Дар доираи фестивалдо, симпозиумдо бо иштироки дамаи ансамблдои Шашмакоми чумдурй ва гуруди дофизону мутрибони Узбекистон консертдо ташкил карда шуданд. Бо иштироки устодони Шашмакоми Узбекистон ва Точикистон семинардо, миздои мудаввар, дарсдои мадорат (мастер-класс)-до, дарсдои кушод ва семинардои илмй-назариявй, барномадои телевизион ва радио баргузор шуданд.

Дар кори таблиги васеи одангдои беназири миллй ва суруддои халкдои Шарк, дифзи анъанадои миллй, тарбияи насли чавон дар мудаббат ба санъат, хусусан мусикии миллй, тадкими дустй ва дамкории эчодй байни халкдо ва густариши ондо дар доираи робитадои фардангй фестивали Байналмилалии мусикии «Шарк тароналари» ("Таронадои Шарк"), ки аз соли 1997 дар Самарканд баргузор мешавад, чойи мудимро ишгол мекунад. Ин фестивали мусикии этникй озмуни одангдои миллй, суруддо ва раксдои халкдои 40-50 кишвари чадон аст, ки дар маркази Самарканд дар майдони Регистони асримиёнагй дар шакли намоиши театрй баргузор мегардад. Фаъолияти фестивал - озмун дар се самт сурат мегирад: суруди халкй, анъанавй (озмуни бедтарин ичрои суруди миллй); мусикии анъанавии миллй (озмуни тачассумёбии бадеии анъанадои миллй ва такмили анъанадои шаркй), асардои мусикии муосири миллй ва ичрокунандагй. Аз Точикистон овозхондои зерин дар фестивали "Таронадои Шарк" иштирок намуда содиби чоизадо гаштаанд: Олим Бобоев (чойи сеюм, соли 1999), Озода Ашурова (чойи дуюм, соли 2003) [2].

Имтидони бузурги эчодй барои намояндагони санъати мусикй иштирок дар Руздои фарданги Чумдурии Точикистон дар Федератсияи Русия (2 - 15 августи соли 2015, Москва; 6 - 10 октябри соли 2018, Москва ва Санкт-Петербург; 23 - 28 октябри соли 2022, Москва, Уфа) ва Руздои Точикистон дар ЮНЕСКО (5-11 октябри соли 2005, 14 октябри соли 2021, Париж) буд.

Моди ноябри соли 2003 директори генералии ЮНЕСКО мусикии классикии Осиёи Марказй Шашмакомро - шодкории мероси шифодй ва гайримоддии инсоният эълон кард. Меъёри интихоби ин номинатсия арзиши барчаста, анъана, хосияти фардангии Шашмаком ва инчунин хатари нобудшавии он буд [16].

Храмин тавр, дар натичаи дастгирии Пешвои миллат Эмомалй Радмон ва андешида шудани чорадои мудим макоми ичтимоии Шашмаком дар санъати миллй баланд бардошта шуд ва барои фаъол кардани ин низоми фарданги анъанавии бисёрсолаи мусикй боло рафт. Хамаи ин аз он шадодат медидад, ки арзишдои фардангии миллй дар сиёсати давлат ва фарданги муосири мардуми точик авлавият пайдо мекунанд. Афзалияти анъанадои халкй дар санъат миллатро нигод медорад, расму оиндо ва хусусияти онро ба наслдо мегузаронад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Абдуцодиров А., Файзуллоев Н. «Шашмацом» эъцоз аст / А. Абдуцодиров, Н.

Файзуллоев //Цацицати Сугд. № 56.10 маи соли 2011.

2. Абдуллаев Р. Самарканд музыкальный. // http:// https: //sanat. orexca. com /2004/2004-3/music/ (Санаи муроциат: 22.11.2023).

3. Аввалин синфи Шашмацом // Мирбобои Миррауим. Саъдахтар. Гуфтугу бо Мууаммадцон Шакури. - Теурон, 2001. - С. 68-69.

4. Азизи Ф. А. Маком и фалак как явления профессионального традиционного музыкального творчества таджиков / Ф. А. Азизи. - Душанбе: Адиб, 2009. - 398 с.

5. Азизи Ф. Феномен «Шашмакома» в начале XXI века / Ф. А. Азизи // Очерки истории и теории культуры таджикского народа. Вып.2. - Душанбе, 2006. - С. 437 - 451.

6. Аминджонов Р. Эволюция «Шашмакома» во второй половине XIX- начале 40-х. гг. XX века. АКД / Р. Аминджонов. - Худжанд, 2008. - 25 с.

7. Джумаев А. К проблеме эволюции эстетических учений о макамате / А.Джумаев // Вопросы эстетики, истории и теории монодии. - Ташкент, 1987. - С. 16-24.

8. Донишномаи Шашмацом /Муаллифони асоси: А. Абдурашидов, Ф. Азизи, А. Рацабов, Н. Хакимов. - Душанбе, 2009. - 422 с.

9. Раджабов И. Макомы: автореф. дисс... д-ра искусствоведения / И. Раджабов. -Ташкент-Ереван, 1970. - 35 с.

10.Раджабов И. «Шашмаком» и его бытование в современных условиях / И. Раджабов // Макомы и современное композиторское творчество. - Ташкент, 1978. - С.150-152.

11.Ражабов И. Мацомлар масаласига доир / И. Раджабов. - Ташкент, 1963. - 299 с.

12. Сегодня День «Шашмакома». Как удалось сохранить музыкальную энциклопедию таджикского народа? // https://novosti-tadzhikistana.ru/segodnya-den-shashmakoma-kak-udalos-sohranit-muzykalnuju-enciklopediju-tadzhikskogo-naroda-2/ (Дата обращения: 20.11.2023).

13. Солицонов Н. Арзишуои фаруанги ва фаруангиён. - Хуцанд, 2005. - 168 с.

14.Фурцати Саид. Нидои царнуо. // http://www.bbc.co.uk/persian /tajikistan/story/2008/05/ (Санаи муроциат : 15.11.2023)

15.Х,акимов Н. «Шашмацом» дар царни XX: анъана ва навовари / Н. Хркимов. - Хуцанд, 2006. - 408 с.

16.Шашмаком - уникальное явление в мире музыки //www.narodnaya.tj (Дата обращения: 21.11.2023).

17.Юлдашев М.Р. Проблемы культурного отчуждения в современном Таджикистане / М.Р. Юлдашев / http://sociosphera.ucoz. ru /publ/konferencii_ 2010/ (Санаи муроциат: 21.11.2023).

REFERENCES:

1. bdukodirov A., Fayzulloev N. "Shashmakom"- is a Marvel // Hakikati Sughd. - № 56. -May10, 2011.

2. Abdullaev R. Samarkand is musical. // http:// https: //sanat. orexca. com /2004/2004-3/music/ (Date of appeal: 22.11.2023).

3. The First Class of Shashmakim // Mirboboi Mirrahim. Saadakhtar. Talk with Muhammadjon Shakuri. -Tehron, 2001. -PP. 68-69.

4. Azizi F. А.Makam and Falak as a Phenomena of professional traditional musical Tajik Output. - Dushanbe: Adib, 2009. - 398 pp.

5. Azizi F. "Shashmakam " Phenomena in the beginning of XXI century //Articles of the history and theory of the culture of Tajik people/ edition 2. - Dushanbe, 2006. - PP. 437 - 451.

6. Aminjonov R. Evolution "Shashmakom " in the second half of XIX - beginning of 40th. Years of XX century. Thesis of candidate dissertation. - Khujand, 2008. - 25 pp.

7. Jumaev A. On the Issue of Evolution of Aesthetic Study about Makamat // Isses of Aesthetic, history and theory of plainsong. -Tashkent, 1987. - PP. 16-24.

8. Shashmakom Diploma /Main authors: A. Abdurashidov, F. Azizi, A. Rajabov, N. Hakimov. -Dushanbe, 2009. - 422 pp.

9. Rajabov I. Makams: thesis diss... doctor of Art. - Tashkent-Erevan, 1970. - 35pp. ÏÛ.Rajabov I. «Shashmakom» and its Existence in the Modern Condition//Makams and modern

composer output. - Tashkent, 1978. - PP.150-152. ÏÏ.Rajabov I. On the Issue of makams - Tashkent, 1963. - 299 pp.

Ï2. Today is the Day of «Shashmakam». How could you keep the musical encyclopedia of Tajik people? // https://novosti-tadzhikistana.ru/segodnya-den-shashmakoma-kak-udalos-sohranit-muzykalnuju-enciklopediju-tadzhikskogo-naroda-2/ (Date of appeal: 20.11.2023). Ï3.Solijonov N. Culture Value. - Khujand, 2005. - 168 pp.

Ï4.Furkat Said. Century Voice. // http://www.bbc.co.uk/persian /tajikistan/story/2008/05/ (Date of appeal: 15.11.2023)

Ï5. Hakimov N. "Shashmakom" in XX century: tradition and innovation. - Khujand, 2006. - 408 pp. Ï6.Shashmakom - the Unique Phenomena in Music World //www.narodnaya.tj (Date of appeal: 21.11.2023).

Ï7.Uldashev M.R. Cultural Alienation Problems in Modern Tajikistan. //http://sociosphera.ucoz. ru /publ/konferencii _ 2010/ (Date of appeal: 21.11.2023).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.