Научная статья на тему 'БАРРАСИИ МАБОНИИ АХЛОҚӢ ДАР ҒАЗАЛИЁТИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ'

БАРРАСИИ МАБОНИИ АХЛОҚӢ ДАР ҒАЗАЛИЁТИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
55
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Зухури Туршези / индийский стиль / газель / поэзия / литература / моральная философия / смысл / воспитание / совершенный человек / гнозис / общество / дружба / смирение / Zukhuri Turshezi / Indian style / gazelle / poetry / literature / moral philosophy / meaning / education / perfect man / gnosis / society / friendship / humility

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Шариф Рахмонович

В данной статье автор попытался описать нравственные идеи Зухури Туршези, которые в целом отражают школу воспитания поэта. Согласно информации антологиям, Зухури скромный, трудолюбивый, добродетельный и чистый человек, его моральная философия имеет социальные аспекты, и он выразил свои взгляды на общность человеческих ценностей и формирование идеального человека. Важным моментом в выражении нравственных мыслей поэта является то, что в центре восприятия и просвещения, будь то в теоретическом гнозисе или опыте, в суфийской или поэтической мысли, или в философской или социальной мысли, находится философское, социальное и моральное воспитание наклонена во все стороны. Воспитательная школа Зухури находилась под влиянием социальной ситуации того времени, и поэт восхвалении хорошей морали и осуждении плохого человеческого поведения. Рассматривая счастье как основу человеческого существования, поэт рассматривает особую систему общечеловеческой морали: дружба, избегание лицемерия, правда, терпение, избегание ненужных и показных обычаев, добрая надежда на будущее, уверенность в себе, уверенность в завтрашнем дне, хорошее видение, скромность, отсутствие жирности, честность, верность, смирение, отсутствие самоотверженности, независимость, свобода, избегание лести, храбрость, ненасилие, молчание, когда необходимо, избегание клеветы, воздержание от джихада и эгоизма. В своих газелях он развил школу морали персидских и таджикских писателей с такой сильной моральной философией. Диван поэта начинается с изложения морали (пятая газель), и дружба наиболее красноречивый предмет его нравственности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSIDERATION OF MORAL THOUGHTS IN THE GAZAL OF THE POET

In this article, the author tried to describe the moral ideas of Zukhuri Turshezi, which generally reflect the school of the poet's upbringing. According to information from anthologies, Zukhuri is a modest, hardworking, virtuous and pure person, his moral philosophy has social aspects, and he expressed his views on the commonality of human values and the formation of an ideal person. An important point in the expression of the poet's moral thoughts is that at the center of perception and enlightenment, whether in theoretical gnosis or experience, in Sufi or poetic thought, or in philosophical or social thought, there is a philosophical, social and moral education tilted in all directions. Zukhuri's upbringing school was influenced by the social situation of the time, and the poet praised good morality and condemned bad human behavior. Considering happiness as the basis of human existence, the poet considers a special system of universal human morality: friendship, avoidance of hypocrisy, truth, patience, avoidance of unnecessary and ostentatious customs, good hope for the future, self-confidence, confidence in the future, good vision, modesty, lack of fat content , honesty, loyalty, humility, lack of selflessness, independence, freedom, avoidance of flattery, courage, non-violence, silence when necessary, avoidance of slander, refraining from jihad and selfishness. In his gazelles, he developed the school of morality of Persian and Tajik writers with such a strong moral philosophy. The poet's sofa begins with an exposition of morality (the fifth gazelle), and friendship is the most eloquent subject of his morality.

Текст научной работы на тему «БАРРАСИИ МАБОНИИ АХЛОҚӢ ДАР ҒАЗАЛИЁТИ ЗУҲУРИИ ТУРШЕЗӢ»

Худжанда, Истаравшана и др. Эта связь способствовала расширению художественного мышления таджикского и узбекского народов, более реалистичному изображению в их произведениях действительности.

Ключевые слова: литература, произведение, система, взаимодействие, язык, общение, роман, смысл, сборник, писатель, народ, развитие, двуязычие, отношение, творчество.

THEORETICAL ISSUES OF COMPARATIVE LITERATURE STUDIES (ON THE EXAMPLT OF THE CREATIVITY OF SADRIDDIN AYNI AND ABDUIIAH KADYRI)

Comparatively-typological analysis of the stories of the two founders of the literature - Sadriddin Ayni and Abdullah Kadyri will not only reveal similar motives andplot situation, but also the proximity of artistic images and at the same time deeper connections that exist between Tajik and Uzbek literature. Important in this aspect occupy, issues related to moral and spiritual processes that took place in the society of the first half of the XX century in the form of realism.

The mast important issue that has a result of the study of the mutualities and interactions of folk literature is the study of the comprehensive patterns of the world literary process. Comparing the two Tajik and Uzbek literature, which we study on specific examples, is also one of the main tasks ofmodern literary studies. Sadriddin Aynis work and its stages are still the subject of discussion of Lithuanian scholars not only in Tajik literature, but also abroad. The writers work is devoted to such studies as «On the orders of conscience» by Radia Fish and Rahim Hoshim, «Sadriddin Ayni» by M. Shukurov, «The life of Ayni» S. Tabarov, «Ayni school» by A. Sayfullaev, the second volume «History of Tajik soviet Literature», «The Bibliography of Aynis works» and others.

Abdullah Kadyri, whose work because of contradictory moments, until recently remained in the shadows, has been a greet merit in creating a realistic novel in Uzbek literature, and has been somewhat hindered by the full coverage o the historical path of the Uzbek realistic novel. The classics of the Tajik- Persian and Uzbek literary circles of Herat, Bukhara, Samarkand, Chorizema, Fergana, Khujand, Istaravshan and others made a huge contribution to the development of the two literatures. This connection has contributed to the expansion of the artistic thinking of the Tajik and Uzbekpeoples, a more realistic depiction in their works of reality.

Key words: literature, work, the system, interaction, language, communication, roman, meaning, collection, the writer, the people, development, bilingualism, attitude of, creativity.

Сведения об автора:

Кушакова Инобат Абдужаборовна - ассистент, соискатель кафедры русской и мировой литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.тел. :(+992) 900222198; E-mail: inosh86 @mailru

About the author:

Kushakova Inobat Abdujaborovna - the applicant of the department Russian and world literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Tel.: (+992) 900222198; E-mail: inosh86 @mailru

ТДУ(УДК) 891.550

БАРРАСИИ МАБОНИИ АХЛОКД ДАР ГАЗАЛИЁТИ ЗУ^УРИИ ТУРШЕЗЙ

Шарипов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенты Чумхурии Тоцикистон

Х,еч истидлоле чихати исботи иртиботи равони инсон ва адабиёт зарур нест, дар холе ки чавхари хама адабиёт ба рухи одам ва кайфияти холи у равона шудааст. Аз ин чост, ки «равони инсон адабиётро месозад ва адабиёт равони инсонро мепарваронад"[5, 288] ва хамин мояи парвариш ахлок аст, ки дарунмоя, хамирмоя ва бунмояро бар адабиёт тавчех додааст.

Заминаи ибдои хикмат ва ахлок дар газалиёти Зухурй дучори бухрони хувияти фардй, гурухй ва чомеа шудани инсонхост, ки ин сангинй ба души мардум тахмил шуда, боиси тавлиди яъс ва беангезй гардида, андешахои ормонй дар колаби фалсафа ва ахлок зухур мекунанд. Дар ин замина, мактаби ахлокии классикии мо дар тамоми даврахои таърихии адабиёти форсии точикй ормонгаро ва фалсафй буда, матлуби ахлокй хамеша аз мавчуд тафрика дошта, имруз низ инсони комил дар мехвари матлуби ахлокй карор дорад.

Зухурй тибки иттилои тазкирахо инсони риёзаткаш, гушанишин, боибодат ва покманиш буда[6, 84], «ба чавгони хаёлоти рангин гуйи фасохат аз пеши шуарои мутакаддимин рабуда"[1, 956], аммо бар такя ба иттилои дастраси мо, ирфони у назарист, на ба мисли Фаридаддин Аттору Чалолиддини Балхй ва Камоли Хучандиву Бедили Дехлавй ва амсоли онхо, ки ирфонашон тачриба аст. Аз ин чо, фалсафаи ахлоки у обишхур аз ичтимоъ дорад ва чихати таъмими арзишхои инсонй ва ташаккули инсони ичтимоии комил андешахои тарбиятй изхор доштааст. Нуктаи мухим дар ироаи мабонии ахлокии шуаро он аст, ки дар

мexвapи m^ok ва мaъpифaт чй дap иpфoни нaзapй ва чй тaчpибa ва чй дap aфкopи cyфиëнa ва ё шoиpoнa, чй дap aндeшaxoи фaлcaфй ва ё axno^M ичтимoй инcoн rçapop гиpифтa, тapбияи фалаафй, ичтимoй ва фapдй аз xap чoниб ба caмти y тaмoюл дopaд. Дap xaмин замина, нигoxи ax^o^MM Зyxypй низ дap заминаи фaxмишe, ки «... бapoи Пapвapдигopaт абди ю^й бoш ва бapoи acxoб бapoдape cадщ"[12, 391], «xypmTM мexтapoн, шафкат ба кexтapoн ва инcoф 6o xaмчинcан"[8, 58] ва пpинcипи «тapбият нoaxлpo чун гиpдaкoн бap гунбад аст>> иньиксю ёфта, дap мавзуи мyxтaлиф гуфта шудаанд.

Хатто мeтaвoн гуфт, ки дeвoни шoиp 6o MpoaM axnorç (Faзaли 5-ум) ofo3 ёфта, ^crapo мoяи yмp мeшинсcaд ва ну^ат^й, xypдaгиpиpo мазаммат намуда, xyнapмaндиpo талкин мeнaмoяд ва бap oн acr, ки дap тaфaккypи инcoни галим бoяд, ки душманй ва айб pox наёбад. Душшнй фuкpu KacoH, öycmü aндeшau мо, Айб шуглы duaapaH acm, хунср пешш мо[13, 3].

Faзaлиëти 3yxypMpo мeтaвoн аз зoвия ва чaшмaндoзxoи мyтaнaввeъ нигapиcт ва дap xap paxyeop маънй ва тacвиp ва ё xyд cyeapM каёни нoшинoxтapo кашф кapд ва дap xap бoзшинoxт дap бapoбapи мaъpифaти тacaллyти гомили шoиp ба xyнapи адабй аз xaëли paнтин ва ^axoBM тacaввypи y MnTœœ ёфт. ХиКмат ва ax^o^ дap Faзaлиëти Зyxypй дap зимни тacвиp, мaъниoфapй, ифoдaxoи шoиpoнa ва opифoнa cypyдa шуда, xapra3 шoиp мустакиман ба мавдди панду нао^ат ба тacoвиp ва мaoнии мустакиму якнaвoxти aoo^ py нaoвapдaacт ва xaдaф аз шeъp гуфтани y низ мaxз xaмин ax^o^ набудааст. 3epo дapyнмoяи (Teheme) Faзaлиëти шoиppo ишк, cy3y дapд, гам, фиpoк ташкил дoдa, ба мили oн ки мавчи pyшнoии мак, xap гуна 4MneaxoM cитopaгсснpo ба xyд xaмcoн ва xaHcy мeкyнaд ва ё xap cypai ва 4MraaxoM o6po дapë дap xyд xaмoxaнтy xaмpaнт мeкyнaд, ё нypи йф-гоб xap тоби pyшнoиpo дap пaxнoи тoбнoки xyд афтобандуд мeдopaд, xaмoн cy3y дapд ва mypM ишки Fa3anM Зyxypй xaHa гуна чашмандте ва мaфoxим, аз чумла xикмaтy axлoкpo дap xyд xa^^ar ва xaмpaнт cаxтaaнд. Аз ин py, гyфтopи axno^MM Зyxypй аз ai^p^xoM axno^MM cyннaтй 6o xa^im чанба тaфpикa дoштa, oмyзaxo ва arnopaxoM мyxтaлифи тacвиp ва маънй дopaнд. Аз ин 4oct, ки дap Faзaлиëти monp xикмaт ва aoo^ низ дap xидмaти дapyнмoя rçapop дoштa, мeъëpxoи мyнocибaт ва hptm6otm тaxзиби xyлкии инcаниpo шшбинй намудаанд.

^p мактаби тapбияти Зyxypй дустй чoйгаxи бapoзaндae дomтa, дap заминаи «Чу ëpй чoнй aндap каф биëpй, Il Ба чoнaш чoн бидex, гap мeтaвoнй»-и Саъдй[16, 122] moиp низ дap «^M^opM дустй» «xaстибoзй»-po талкин намуда, яте аз aвoмили зиндагии caoдaтмaнишpo дap дустй мeбинaд: Дap щmapu дустй дужшн бй uh коммоягй, Кой maeaHad mapфе a3puhöohu xpcmuбaз бост[13, 249].

^p байти зфин rapK^M «apбoби мyxaббaт» низ ишopaт ба ^crce буда, шoиp acocM дyшмaниpo дap кина дoнистaaст ва KMrnpo аз xиcлaти пасти инcани гуфтааст:

Шyкpилиллox, ки зи аpбoби мyxaббaт шудаам, Хаем 6o дустй аз душман, arap кина кашам[13, 748].

XMparaM xacм кaмнypй ва бeшapмй, тyстoxй буда, имдoд мадади rnoMp дap мyкoбили oн acr ва «6o дустй чй гуна чexpaдyшмaнй» шoяд:

Бo дустй чй гуна шавад чexpaдymмaнй, rap xacм ^да xMparä, имдoд кapдaeм[13, 742].

^p дустй xyдpo шoиp кавй дoнистa, тyвoxи ин даъвии xyдpo дap шoxидии xacм мeбинaд:

Ба дустй чу Зyxypй дигap нaмeбoшaд, Tybox xac^ чй даъвии имтиёз кунам[13, 763].

^p байти 3ep низ иpoдaти марками xeшpo шoиp дap таквияти pиmтaи дустй таъкид ^да, xapгиз пymaймoнй нaдomтaни мexpy paфoкaтpo ëдpac шудааст:

Зи ба€ дap дустй cабиткaдaм гapдидaaм, шoяд,

Ки дap тyфoни мaxшap бapнaxeзaд гapди oxm ман[13, 814].

Шoиp yмeд бастан, эътимoд ба xyд ва бoвapй ба фapдopo дap таваккал талкин намудааст. Чaлoлaддини Бaлxй дap дaфтapи дувуми «Машавии маънавй>> аз чoмeaи ropMKy аceбдидa ëдoвap шудааст, ки pyй ба фacад ниxoдa, дap «caлoмy aлaйкamoн» имoнy эътимoдe набуд. Ба миcли Мaвлoнo Зyxypй низ аз вазъи мавчуд (koxmto - ба дyнбoли XM3p афтодан) вазъи матлуб (фapoxpaвй, эмим^, тaвaккaл)-po xoxoн acr:

^p ч^гам чapидapaвoнaш диxaнд pox, Xa^poxM poxpaв нашавад гap тaвaккaлam[13, 601].

3yypH hh3 Me^apMoag, kh gugau raBoH6uH 6oag kh Ha afi66uH, 6anKH xyHap6uH 6omag. flugau rnoup, kh gapBemMampa6 acT, xympu HagugaHH aM6po gopag, 3epo «napgau mapMy x,aeu gapBemoH x,ohh - MOHeaecT 6aHHH ohx,o Ba ryHo^»:

flugau mo ^yHapu aM6 HagugaH gopag, napgau mapMy ^ae xphhh gapBemoH acr[13, 180].

Ea nuHgopu moup, x,ap kh 6o maBK Ba x,aBac yMp Ha6apag, py3H ^a3O - KueMar gap Karopu MypgagunoH -amxocu FapKH ryHax, (MympuK Ba 3onuMy Mypgaxop) myMopuga MemaBag. CyxaH Ba ce^pu KanoM: 3h ^aHBOH 6a HyrK ogaMH 6aprap acr, nac ogaMrap oh, K-y cyxaHBaprap acr[13, 72]. Ba:

^k cyxaH HaHmoHag 6ap KypcH 6a catM,

rapnu boh3 MHH6apu cag3HHa coxt[13, 68].

KuHanyH HaKapgaH:

Eom $opur a3 xaenu hhthkom,

Kopu a^nu KHHapo x,aM KHHa coxt[13, 68].

XaMym HumacraH:

CaMaHgu aMmpo moag 3h raxrupH 6ypyH opH, 3yypH, gap Maco^u FaM hhoh gopH xaMymupo[13, 40].

3ox,ug gap amtopu moup MarHBecr xoc Ba 6o Be^araxo a3 <<3ox,Hg»-H myapou gurap ra^puKa gomra, aroHaifl 6o mothbh aga6uu MatMynH gap oh gopag, kh gap hh ^o hh3 MaH6au Ma3aMMar acr. 3ox,Hgu 6eaMan:

Hagopag «ryt^raH» 3ox,ug 6a^pau «Kapg», Xymo puHge, kh unMam 6e aMan Hecr[13, 78].

Ea nuHgopu napBHH HoxugH <<3yg 6a ganenu a^aMHaram gap 6ax,c a3 MaKoMoru cynyKH up^oHH 6atg a3 TaB6at Ba Bapa caByMHH Ma;oMpo gopa gBa ^ap conuK gap ranom 6yBag, to gap 3y^g 6a gapa^au 6anaHgrape gacr e6ag»[7, 17]. HmMKog a3 3yxgu pueH - puecHTesH aKe a3 MaB3yorH xocu MaKra6u rap6H»TH 3y^pucr, kh MaB3yu 6a^cu anoxugau pucona 6yga, 6o oBapgaHH 6afigu 3epuH hkth^oh hh Marna6 MeKyHaM:

3ox,ug HaxypH HyKnu $Hpe6e, 6a Ty ryt^raM, Kopar HapaBag nem, arap TaB6a 3h naM ^acr[13, 83].

rapnaHge kh MaKTa6H axnoKHH 3yypH 6a Kan6ueH (Cynicism) - rype3 (a3 ^oMea, xunBar) Ba racnuM ma6ox,ar gopag, aMMo acnaH naMpaBH MaKra6H paBoKueH (Stoisism) - Ma^3H racnuM 6yga, x,aMa x,aBogucu onaM, MHH^yMna Mypogy HoMypogupo a3 ;o3oBy Kagap MegoHucr.

HapofH xunBaraM napBoHae a^KaHga gap rupgam,

Kh to6h Fafiparam xypmegpo gopag Ka6o6 HMma6[13, 43].

Ba:

Ea goMH nunnaHumuH caHg 6ygaaM HaHge, Ma6om me^rau xunBar, kh cyx,6aronyg acr[13, 62].

flap MaBpugu gurap, 6a TapuKH MaKra6u Kan6ueH (Cynicism) xunBarpo KHMueu cagorar MegoHag:

Ea xunBar 6ap capu 6o3op 6uHmuH,

Kh gap xyg ryMmygaHx,o xygHaMoucr[13, 80].

Ba:

flap xunBary ysnar hh 6a laggacr, 3y^ypH, Эн boh, arap xym HaKyHag cy^6aru xygpo[13, 36]. flap MaBpugu ysnar Ba !iycTy^y: no 3h xyg 6epyH HH^ogH, nycry^ycr, flap 6a pyHu xem 6acrH, y3nar acr[13, 153]. ^a3o gap FasanueTH 3y^ypH (Stoisism): CuTopacyxraroHeM, neK goga ;a3o Ea o^ro6 mapa^ a3 By6onu KaBKa6u mo[13, 13].

Xynoca, MaKra6u rap6HarHH 3y^ypH Myraaccup a3 axBonu hhthmohh 3aMoH 6yga, moup 6o meBau u^ogau ro3a, Bane x,aMoH MaTna6u cyHHarH: rapaHHyMH axnoKH x,aMHga Ba MasaMMaru xynKH nacru hhcohhpo Moau ^anca^au axnoKHH xyg Kapop gogaacr. ffloup xymxyupo Moau x,acrHH hhcoh goHucra, ma6aKau Mymaxxacu

ахлоки хамида: дуста, дрй аз нифок, роста, сабру тахаммул, дур будан аз расму одатхои нолозим ва намоишкорона, умед нек ба фардо, эътимод ба худ, боварй ба фардо, таваккал, зовияи диди нек, шарму хаё, фарбех набудан, дурустахдй, бовафой, хоксорй, надоштани даъвии бечо, мустакил будан, озодманишй, дурй аз чоплусй, далер будан, киначуи накардан, дар холати зарурй хамуш будан, дурй аз бухтон (тухмат), чиход бо нафс ва удулварзй аз илми беамалро дар газалиёташ ба вучуд овардааст, ки мактаби ибрату ахлоки адибони форсу точикро бо ин гуна фалсафии кавии ахлокии худ такомул бахшидааст.

АДАБИЁТ

1. Азимободй, Хусайнкулихон. Нашари ишк. Кигоби 3. - Душанбе: Дониш, 1982. - Аз с.782 то с.1180.

2. Балхй, Чалолиддин. Маснавии маънавй. Дафгари панчум ва шашум. - Душанбе: Адиб, 2013. -480 с.

3. Бухорй, Имом. «Сахих>>-и Бухорй. - Душанбе: Ирфон, 2006. - 766 с

4. Вафой, Аббосалй ва Таботабой, Сайидмахдй. Баррасии вижагихои сабки Бедили Дехлавй. Бахори адаб (фаслномаи тахассусии сабкшиносии назмм ва насри форсй). -№4. 1389. - 132 с.

5. Имомй, Насруллох. Мабонй ва равишхои накди адабй. - Техрон: Интишороти Чомй, 1385. - 288 с.

6. Наховандй Абдулбокй. Маосири Рахимй. Бахши сеюм Зиндагиномахо.-ТехронМуассисаи чоп ва интишороти донишгохи Техрон,1381. - 1044с.

7. Нохидй, Парвин. Шайх Камоли Хучандй//Фаслномаи фархангй, хунарй, ирфонй. №24, 1368. - 172.

8. Хучрирй, Абдулхасан Алй ибни Усмони Чаллой. Кашф-ул-махчуб. - Техрон: Интишороти китобхонаи Тахурй, 1358. - 112 с.

9. Рахмдил, F^rni^M;». Хркмат ва ахлок дар газалиёти Хофиз//Мачаллаи донишкадаи адабиёт ва улуми инсонии донишгохи Техрон. 1380. - 332 с.

10. Рудакй, Абуабдуллох. Ашъор. - Душанбе: Адиб, 2007. - 416 с.

11. Рушон, Хасан., Fуломй, Алй. Чойгохи зохид дар шеър ва андешаи Камоли Хучандй//Маводи конференсияи байналмилалии «Камоли Хучандй: ташаккули адабиётшиносй ва равобити адабй^х (Хучанд, 28-29.10.2016.) -470 с.

12. Сулламй, Абдурахмон. Мачмуи осор// Гирдоваранда Насруллох Пурчаводй. Ч.1 1369. - 612 с.

13. Туршезй, Зухурй. Дгвони газалиёт. Бо тахкик ва тасхехи дуктур Астари Бобосолор/ Зухурии Туршезй. - Техрон: Китобхона, музей ва маркази асноди мачлиси Шурои исломй, 1390. - 1622 с.

14. Харозй, Саидкамол. Мактаби тарбиятии Хофиз//Мачаллаи равоншиносй ва улуми тарбиятй. - Техрон. .№4. 1385. - 240 с.

15. Шарипов Ш.Р. Навпардозихои Зухурии Туршезй дар жанри газал - Душанбе: ЧДММ «Сармад-Компания^>, 2020. - 98 с.

16. Шерозй, Саъдй. Гулистон. - Душанбе: Адаб, 1988. - 236 с.

РАССМОТРЕНИЕ НРАВСТВЕННЫХ МЫСЛЕЙ В ГАЗЕЛЯХ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ

В данной статье автор попытался описать нравственные идеи Зухури Туршези, которые в целом отражают школу воспитания поэта.

Согласно информации антологиям, Зухури - скромный, трудолюбивый, добродетельный и чистый человек, его моральная философия имеет социальные аспекты, и он выразил свои взгляды на общность человеческих ценностей и формирование идеального человека. Важным моментом в выражении нравственных мыслей поэта является то, что в центре восприятия и просвещения, будь то в теоретическом гнозисе или опыте, в суфийской или поэтической мысли, или в философской или социальной мысли, находится философское, социальное и моральное воспитание наклонена во все стороны.

Воспитательная школа Зухури находилась под влиянием социальной ситуации того времени, и поэт восхвалении хорошей морали и осуждении плохого человеческого поведения. Рассматривая счастье как основу человеческого существования, поэт рассматривает особую систему общечеловеческой морали: дружба, избегание лицемерия, правда, терпение, избегание ненужных и показных обычаев, добрая надежда на будущее, уверенность в себе, уверенность в завтрашнем дне, хорошее видение, скромность, отсутствие жирности, честность, верность, смирение, отсутствие самоотверженности, независимость, свобода, избегание лести, храбрость, ненасилие, молчание, когда необходимо, избегание клеветы, воздержание от джихада и эгоизма. В своих газелях он развил школу морали персидских и таджикских писателей с такой сильной моральной философией.

Диван поэта начинается с изложения морали (пятая газель), и дружба - наиболее красноречивый предмет его нравственности.

Ключевые слова: Зухури Туршези, индийский стиль, газель, поэзия, литература, моральная философия, смысл, воспитание, совершенный человек, гнозис, общество, дружба, смирение.

CONSIDERATION OF MORAL THOUGHTS IN THE GAZAL OF THE POET

In this article, the author tried to describe the moral ideas of Zukhuri Turshezi, which generally reflect the school ofthe poet's upbringing.

According to information from anthologies, Zukhuri is a modest, hardworking, virtuous andpure person, his moral philosophy has social aspects, and he expressed his views on the commonality of human values and the formation ofan idealperson. An important point in the expression ofthe poet's moral thoughts is that at the center of perception and enlightenment, whether in theoretical gnosis or experience, in Sufi or poetic thought, or in philosophical or social thought, there is a philosophical, social and moral education tilted in all directions.

Zukhuri's upbringing school was influenced by the social situation of the time, and the poet praised good morality and condemned bad human behavior. Considering happiness as the basis of human existence, the poet considers a special system of universal human morality: friendship, avoidance of hypocrisy, truth, patience, avoidance of unnecessary and ostentatious customs, good hope for the future, self-confidence, confidence in the future, good vision, modesty, lack of fat content, honesty, loyalty, humility, lack of selflessness, independence, freedom, avoidance of flattery, courage, non-violence, silence when necessary, avoidance of slander, refrainingfrom jihad and selfishness. In his gazelles, he developed the school of morality of Persian and Tajik writers with such a strong moral philosophy.

The poet's sofa begins with an exposition of morality (the fifth gazelle), and friendship is the most eloquent subject of his morality.

Key words: Zukhuri Turshezi, Indian style, gazelle, poetry, literature, moral philosophy, meaning, education, perfect man, gnosis, society, friendship, humility.

Сведения об автора:

Шарипов Шариф Рахмонович,-кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка и документации Академии государственной управлении при Президента Республики Таджикистан, телефон +992(92) 757 32 28; ssssharil@mail.ru

About the author:

Sharpov Sharif Rakhmonovich - candidate of Philology, associate ofthe Department of Tajik Language and Documentation of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan, phone +992 (92) 757 32 28; ssssharif@mail.ru

МИРЗО ТУРСУНЗОДА - МУАРРИФГАРИ ТОЧИКОН ДАР ШАРКИ АРАБ

Каримова Ш.Т.

Институти омузиши масъалазри давлатзри Осиё ва Аврупои АМИТ

Дар давраи шуравй робигахои хамачониба байни давлагхои арабизабону Чумхурии Точикисгон огаз гаштанд. Аз чумла, робигахои адабиву фархангии точику араб дар ин даврон хеле вусъат ёфтанд. Далели ин гуфгахо иктибосесг, ки аз китоби «Равобиги байналхалкии РСС Точикисгон» (Душанбе,1965) оварда хохад шуд: «Мохи феврали соли 1944 дар асоси конуне, ки Совета Олии СССР кабул карда буд, ба Консгигугсияи СССР моддаи 18 - а илова карда шуд, ки мувофики он республикахои игтафокй хак доранд ба гаври мусгакил ба арсаи байналхалкй бароянд, ба шарги он ки мукаррар намудани асосхои умумии ичрои функсияхои сиёсаги хоричии республикахои игтафокй дар ихгиёри СССР монад.» Худи хамин хел модда дар Консгигугсияи РСС Точикисгон хам хасг:

«Моддаи 16-а. Республикаи Совеггии Согсиалисгии Точикисгон хукук дорад, ки бо давлагхои хоричй бевосига муносибаг кунад, бо онхо ахдномахо бандад ва ба давлагхои хоричй намояндахои дипломагй ва консулй фирисгода, намояндахои онхоро кабул кунад». [1, 3-4].

Яке аз арабшиносони номвари гочик усгод Точиддин Мардонй ки равобиги мугакобилаи давлагхои араб ва гочикро дар давраи шуравй хеле амик гахкик намудаасг, дар яке аз маколахои хеш, ки «Арабистика в Таджикистана в советский период» ном дорад, оид ба пайдоиш ва вусъаг ёфгани илми арабшиносй дар Точикисгон, ки махз давраи шуравиро дар бар гирифгаасг, маълумоги комил дода, чунин суханхоро навишгаасг, ки гарчумаи ин магн пешкаши хонандаи гиромй хохад шуд: «Асосх,ои илми шаркшиносй бо асархои олимони гочик С. Айнй, Б.Г.Еафуров, А.М.Бахоуддинов, А.М.Мирзоев, М.Д.Диноршоев, хамчунин мухаккикон ва шаркшиносони рус - В.В.Баргольд, Е.Э.Бергельс, С.Ф.Ольденбург, А.А.Семенов, М.Е.Андреев ва дигарон поягузорй шуда буданд. Дар асархои ин олимон масъалахои гуногуни мухими гаърих, фарханг ва фалсафаи гочик ва халкхои кишвархои хамсояи Шарки Миёна маграх шудаанд.» [2, 5].

Добили газаккур асг, ки сахми усгод САйнй, усгод М.Турзунзода ва усгод Ч Икромй дар гахкими равобиги адабии арабу гочик дар давраи шуравй бузург асг, зеро махз ба шарофаги ин абармардон ва бузургони миллаг на ганхо чахони араб, балки гамоми дунё бо илму фарханг ва маданияги баланди гочикон огох гашганд. Асархои ин усгодон ба чандин забонхо гарчума шуда, дар хоричи кишвар чоп шуданд. Харчанд хонандаи хоричй пеш аз ин хам бо эчодиёги форсизабонон огохй дошг, вале махз бо гавассуги кигобхои безаволи ин усгодон аввалин бор бо давлаги Точикисгон ошной пайдо намуд.

Бояд гуфг, ки дар халкаи ин абармардон, ки ба Вагани худ содикона хизмаг намуду номи муборакаш го ба имруз дар дили хамагон накш басгаасг, яке аз шоирони сулхпарвару вагандусг ва муборизи даврони

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.