Научная статья на тему 'БАҒРИКЕНГЛИК ЎЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИ БАРҚАРОРЛИГИНИНГ АСОСИЙ ОМИЛИДИР'

БАҒРИКЕНГЛИК ЎЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИ БАРҚАРОРЛИГИНИНГ АСОСИЙ ОМИЛИДИР Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
25
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбекистон / тил / дин / бағрикенглик / фалсафий қарашлар / қадрият. / Uzbekistan / language / religion / tolerance / philosophical views / values.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Боймирзаева, Моҳира Шавкатжоновна

Мақолада Ўзбекистон жамияти этник, тил ва диний жиҳатдан маданий хилма-хиллик билан ажралиб туради. Ўзбекистон жамияти ҳудудида яшовчи этник гуруҳлар бирлашиб, ўзларини Ўзбекистонликлар сифатида кўрсатадилар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TOLERANCE IS THE MAIN FACTOR OF STABILITY OF UZBEKISTAN SOCIETY

In the article, the society of Uzbekistan is characterized by ethnic, linguistic, religious and cultural diversity. Ethnic groups living on the territory of Uzbek society unite and position themselves as Uzbeks.

Текст научной работы на тему «БАҒРИКЕНГЛИК ЎЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИ БАРҚАРОРЛИГИНИНГ АСОСИЙ ОМИЛИДИР»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(4/2), April, 2023

БАГРИКЕНГЛИК - УЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИ БАР^АРОРЛИГИНИНГ

АСОСИЙ ОМИЛИДИР

Боймирзаева Мохира Шавкатжоновна

Узбекистан Республикаси Куролли кучлар Академияси доценти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Узбекистон жамияти этник, тил ва диний жиуатдан маданий хилма-хиллик билан ажралиб туради. Узбекистон жамияти уудудида яшовчи этник гуруулар бирлашиб, узларини Узбекистонликлар сифатида курсатадилар.

Калит сузлар: Узбекистон, тил, дин, багрикенглик, фалсафий царашлар, цадрият.

ABSTRACT

In the article, the society of Uzbekistan is characterized by ethnic, linguistic, religious and cultural diversity. Ethnic groups living on the territory of Uzbek society unite and position themselves as Uzbeks.

Key words: Uzbekistan, language, religion, tolerance, philosophical views, values.

КИРИШ

Куп маданиятли дунё шаклланишининг замонавий шароитида биз инсониятнинг космик ва табиий ходиса сифатидаги кадриятининг чукур асосларини, бошка, бошка маданият ва шахсга хурмат ва кадрли муносабат хакикатини тушунишга якинлашмокдамиз. Багрикенглик маданиятлараро мулокотнинг зарурий жихати хисобланади. Бу нафакат уз маданиятида, балки бошка маданиятда хам асосий нарсани тушуниш, бошка, бировнинг эътикодида кадрият тамойилларини куриш кобилияти, шунингдек, маънавий ва ахлокий кадриятларга зид булмаган мафкуравий асосларни ажратиб олиш кобилиятидир. Багрикенгликни маданий-фалсафий урганишга мурожаат килиш чукур цивилизациявий сабабларга эга, чунки у нафакат инсониятни ноёб космик ходиса сифатида, балки чукур гуманистик ва ахлокий-маънавий мотивларни акс эттирувчи маданий ходиса сифатида хам саклаб колиш учун мухимдир.

Узбекистон жамияти этник, тил ва диний жихатдан маданий хилма-хиллик билан ажралиб туради. Узбекистон жамияти худудида яшовчи этник гурухлар бирлашиб, узларини Узбекистонликлар сифатида курсатадилар. Бир томондан, бунинг объектив сабаблари бор. Биринчидан, бу баркарорликка каратилган

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(4/2), April, 2023

тарихий шаклланган ижтимоий вокеликдир. Мамлакатимизда миллатлараро баркарор муносабатларни саклаш ва ривожлантиришда узвийлик мавжуд. Шунингдек, бугунги кунда яхлит мустакил давлат барпо этиш, давлат чегарасини саклаш, савдо-иктисодий алокаларни, халкаро алокаларни ривожлантириш ва кенгайтириш, йирик ва урта бизнеснинг иктисодий фаолиятини ривожлантириш учун шарт-шароитларни шакллантириш, кичик бизнесни жонлантириш учун шарт-шароит яратиш буларнинг барчаси миллатлараро муносабатларнинг хавфсиз ва тинч яшаши ва ривожланиши, давлатнинг сиёсий ва ижтимоий-иктисодий мустакиллигини мустахкамлаш учун шароит яратади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистонда бу борада анча самарали ишлар амалга оширилган. Чунончи, 1998 йил 1 майда Узбекистон Республикасининг "Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида"ги конунининг янги тахрирдаги куриниши кабул килинди. Конунда Узбекистон Республикасида дин ва диний ташкилотлар давлатдан ажратилганлиги курсатилган. Бу дегани давлат диний масалалар билан шугулланмайди, диний ташкилот ва диний бошкарма ишларига аралашмайди. Дин ва диний ташкилотлар хам давлат ишларига аралашмаслиги лозим. Лекин диний ташкилотлар жамоат ишларида иштирок этиш хукукига эгалар 1 . Конуннинг 9-моддасида курсатилишича, диний ташкилотларнинг марказий бошкарув органлари рухонийларни ва узларига зарур булган диний ходимларни тайёрлаш учун диний укув юртлари тузишга хакли. Диний укув юртлари Узбекистон Республикаси Адлия вазирлигида руйхатдан утказилиб, тегишли лицензия олганидан кейин фаолият курсатиш хукукига эга булади2. Олий ва урта диний укув юртларида таълим олиш учун фукаролар Узбекистон Республикасининг «Таълим тугрисида»ги конунига мувофик умумий мажбурий урта таълим олганидан кейин кабул килинади. Диний таълим берувчилар махсус диний маълумоти бор кишилар булиб, болаларни укитиш учун диний бошкарманинг ёки марказнинг рухсатномасига эга булиши керак. Хусусий диний таълим беришга йул куйилмайди. Бу конун-коидаларни бузганлар конун олдида жавобгардирлар.

Хрзирги даврга келиб Узбекистон жамиятида этник гурухларнинг узига хос ва узига мос маданиятини саклаш, тилларни асраб-авайлаш ва ривожлантириш учун шароитлар яратилди. Шу муносабат билан олиб

1 http://lex.uz/docs/65108 618-1-сон 01.05.1998. «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги Узбекистон Республикаси Конунига узгартишлар ва кушимчалар киритиш хакидаги конун, 5-модда.

2 http://lex.uz/docs/65108 618-1-сон 01.05.1998. «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги Узбекистон Республикаси Конунига узгартишлар ва кушимчалар киритиш хакидаги конун, 5 -модда.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4/2), April, 2023

борилаётган маданий сиёсат маданий-этник марказлар, мактаблар, турли маданият ташкилотларини ташкил этишни назарда тутди. АКШнинг нуфузли "^е Washington Times" газетасида эълон килинган Л.Тод Вуднинг "Узбекистон диний багрикенглик карор топган юрт" маколасида эътироф этилишича, "Исломнинг асл мохиятини, уни араблар ёки радикаллар билан богламасдан, чукур тушуниш учун, албатта, сайёх сифатида ушбу заминга бориш керак. Шундан бир неча юз чакирим нарида - Афгонистонда булаётган уруш бир неча ун йиллардан бери одамларнинг тинкасини куритаётган булса, Узбекистонда христианлар, яхудийлар ва мусулмонлар Самарканд шахридаги хазрати Дониёр макбараси мукаддас кадамжосида биргаликда дуо укишади, зиёрат килишади"3.

Узбекистон жамиятида багрикенглик стратегияси шакллантирилмокда, у сунгги йилларда ижтимоий маданият ва муносабатларнинг сифат мезони, когнитив идеал, амалий, экзистенциал мотив ва харакат йурикномаси, шунингдек, цивилизация динамикасининг энг мухим белгисига айланди.

Узбекистон жамиятининг ижтимоий-сиёсий ва маданий тузилишининг узига хос хусусияти шундаки, этник гурухларнинг булиниши уларнинг худудий булиниши билан боглик эмас. Шу нуктаи назардан, цивилизациялар уртасидаги фарк диннинг тарихи, анъанаси, менталитетига бориб такалишини эслаймиз. Бу фарклар зуравонликка олиб келиши шарт эмас. Турли цивилизацияларда фалсафий карашлар, фундаментал кадриятлар, ижтимоий муносабатлар, урф-одатлар ва хаётга умумий карашлар сезиларли даражада фаркланади. Дунёнинг аксарият мамлакатларида диннинг кайта тугилиши бу маданий фаркларни кучайтирмокда. С.Х,антингтон цивилизациялар тукнашувига сабаб буладиган бир канча омилларни белгилайди, улар орасида маданият, ахлок, кадрият сохасидаги тафовутлар мавжуд. Узбекистон халкларининг маданий ва цивилизациявий булиниши этник ва бошка низоларга олиб келмайди. Асосий этник гурухлар уртасидаги "цивилизациявий" булиниш екстремал ва инкирозли шаклларни олмайди. Узбекистон жамиятида сиёсий, иктисодий, маданий муносабатларнинг ривожланишига унинг "биполяр тузилиши" таъсир курсатади.

Асосий сиёсий стратегиялар, турли даражадаги ва микёсдаги мумкин булган тукнашувлар, шунингдек, этник гурухлар уртасидаги ракобат республикада яшовчи икки асосий этник гурух уртасидаги муносабатлар ва узаро муносабатлар сиёсатига боглик. Маданият ва тил сохасидаги вазият "глобал" узгаришларга, карама-каршиликларга ва ижтимоий кескинликларга

3 Интернет манба. http://dkm.gov.uz/uz/manaviat-va-bagrikenglik-kelazagimiz-va-takdirimiz-vazifasi

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4/2), April, 2023

тобе эмас. Узбек тилининг ишлаши Узбекистан жамияти хаётининг барча асосий сохаларида хали хам куллаб-кувватланади. Бу миллий-маданий сиёсат Узбекистан жамиятида баркарорликни таъминлаш сифатида курилмокда. Ушбу сиёсатни амалга ошириш ва унинг жамият онгида акс этишида давлатнинг узи, кабул килаётган конунчилик карорлари, амалий чора-тадбирлари, асосий ижтимоий соха ва институтлардаги ислохотлар мухим рол уйнайди.

Багрикенглик - Узбекистан Республикасидаги миллатлараро баркарорликнинг сиёсий-мафкуравий, ижтимоий-маданий, маънавий-аксиологик изохидир. Багрикенглик элементлари Узбекистан жамиятидаги миллатлараро, маданий, ижтимоий-сиёсий муносабатларга хосдир. Бирок багрикенглик хар доим хам республикадаги миллатлараро баркарорликнинг якуний ёки асосий сабаби сифатида кабул килинавермайди ва талкин этилмайди. Давлат ва жамиятдаги багрикенглик меъёрларини "кисман", махаллий институционаллаштириш ва умумлаштириш, ижтимоий тузилмаларнинг узгариши, демографик динамика, маданий глобаллашув, анъаналарни уртачалаштириш ва тенглаштиришга кадриятлар йуналишининг узгариши, коммуникатив мухитнинг глобаллашуви, ахборот окимлари, ижтимоий ва маданий кадриятлар Узбекистан жамиятида багрикенглик тамойилларини тушунтириш ва ривожлантиришга таъсир килади. Замонавий Узбекистонда миллатлараро багрикенгликнинг асосий сабаби ва номувофик этник гурухларни маданий ва тилда ассимиляция килиш буйича катъий сиёсатнинг йуклиги сифатида асосий этник гурухлар уртасида узига хос ижтимоий шартноманинг сузсиз келишуви мавжудлигини кайд этиш мумкин. Бу ижтимоий бутунлик таркибидаги анъаналар, этник кадриятларнинг асосий ижтимоий ва маданий функцияларини белгилайди.

Узбекистон жамияти ривожланишининг хозирги боскичидаги Узбекистон тажрибаси куп миллатли жамият хаётининг узаро богликлигини тушунишда алохида холатлар ва бахолар билан тавсифланади. Жамиятда кенг таркалган ижтимоий хаётнинг куп жихатдан диний сохадан ташкарида булган максадлари ва шакллари этник ва конфессиявий гурухлар уртасидаги мулокотнинг чукурлашишига олиб келади. Узбекистан жамиятида куп жихатдан "умумий", яхлит ижтимоий тажриба, жамиятнинг кадриятлари ва умидлари, маданий эхтиёжлар, хавфсизлик талаблари, модернизация ва трансформация эхтиёжлари устуворлиги мавжуд. Ижтимоий муносабатлар ва узаро муносабатларнинг янги сифатини шакллантириш кисман ижтимоий ва этник фаркларни бартараф этиш оркали содир булади. Чунки, айнан "Багрикенглик - узгаларнинг дунёкараши, диний эътикоди, миллий ва этник хусусиятлари, анъана-маросимларига хурмат-

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4/2), April, 2023

эxтнpoмga Sygum, MyoMaga-MyHocaSaruga KaMcuTHm Ba TaxKupgamgapra fiyg KyfiMacgHK, HHcoHufiguKHH xaMMa HapcagaH ycTyH xucoSgaS, ygapra puoa этнmнн aHrgaragH"4.

TogepaHTgHK Maxaggufi axoguHHHr SomKa MHggar Ba gHH BaKHggapura xafipuxoxguru, ygapHH TatKuS этмacgнrнgaн gagogargup. YMyMHfi SarpuKeHrgHK цнвнgнзaцнagamraн ^aMHaT xogucacugup. MatgyMKH, SyHgafi $a3Hgar Sup KyHga M3ara KegMafigu. By xagK oHru, yp^-ogargapu, MatHaBHfi Sofiguru eTyKguruHHHr ëpKHH H^ogacugup. ffly HyKTau Ha3apgaH KaparaHga, Y^SeKHcTOHga ®;aMoaTHHnHK SugaH agoKagap MatgyM gapa^aga aHru SocKUHra KyTapugraHHHH KypaMH3.

MaMnaKaTHMH3ga MHggargapapo thhhhhk TaHTaHacH gaBgaTHMH3 acocH SygraH y3ÖeK xagKUHHHr cuecufi MagaHuaTH MKcaKgurugaH gagogargup. BH3ra MatgyMKH, SarpuKeHrgHK KaTTa KagpuaT. By MycTaKuggHK Ty^afigu эpнmнgraн MyxHM WTyK, gecaK MySogara SygMafigu. YsSeKucTOH MapKa3ufi OcHëga MHggargapapo thhhhhkhh caKgaraH Ba SygHHumHHHr ogguHH ograH aroHa gaBgargup. ByryH SenoëH YsSeKucTOH 3aMHHuga emgapra Sup KaHHa Tuggapga TatgHM SepaguraH MaKTaSgap ^aoguaT KypcarnoKga. MatgyMKH, SyHgafi TatgHM MyaccacagapuHHHr SapHa xapa^argapuHH xyKyMarHMH3 y3 3HMMacura ogagu. ByHgaH MaMgaKaTga SomKa Muggar BaKHggapu ynyH aparugraH mapT-mapoHTgapra Saxo Sepum MyMKHH. ^Ha myHH afiTHm KepaKKH, SyHgafi MaKTaSgap SomKa MHggar ëmgapuHHHr y3SeK TuguHH ypraHHmura xaM acoc SygMoKga. ByHgaH TamKapu, MaMgaKaTga Typgu Tugga paguo gacTypgapu э$нpra y3aragaëTraHH MatgyM. By KaTTa WTyK, gefiumuMH3 MyMKHH.

Y3ÔeKHcToHga этннк o3HuguKgapHHHr эxтнё^gapннн KoHgupum, MHggaTgapapo MyHocaSargapga ToTyBgHKHH ypHarum ynyH энr axmu mapT-mapoHT apaTHgraH. TatKHggam ®:oh3kh, SapHa xagKgapHHHr ^yKapogHK, cuecufi, HKTucogufi, H^THMoufi Ba MagaHHfi xyKyKgapuHH xHMoa Kugum SyfiHHa KypugaëTraH Hopa-TagSupgap xagKapo cTaHgapTgapra ^aBoS Sepagu Ba SomKa gaBgargap ynyH xaM HaMyHa Syga ogagu. ffly SugaH Supra, YsSeKucTOHga oguS SopugaëTraH hhkh cuecarHHHr aHa Sup a$3agguru ^yKapogapHH Typgu gHHgapra SarpuKeHrgHK pyxuga TapSuagamgup. MaMgaKaTHMH3HHHr Typgu xygyggapuga KefiHHru fiuggapga By^ygra KegraH Typgu gHHHfi MyaccacagapHHHr (Mac^uggap, npaBocgaB HepKoBgapu, KaroguK HepKoBgapu, uSogarxoHagapu Ba SomKagap) ^mgaHHmu gaBgaT ToMoHHgaH ^aMuaTHHHr SapKaMog puBo^gaHHmu ynyH Kygafi mapT-mapoHTgap aparugraHHgaH gagogaT Sepagu. Y3ÔeKHcToHgarH H^THMoufi-

4 MatHaBuaT. Acocufi TymyHHagap H3oxgu gyraTH. - TomKeHT: Fo$yp FygoM HoMugaru HampueT - MaT6aa H^ogufi yfiu. 2009 fiug. 68-SeT.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4/2), April, 2023

сиёсий вазият тахлил килинса, бу заминда хеч бир миллатга ксенофобик муносабат йуклигини дархол курсатади. Совет Иттифоки томонидан узбек халки очлик ва репрессиялардан жуда куп азоб чекди. Лекин биз СССРнинг хукукий вориси Россияга нисбатан нафрат курсатмадик. Бошка мамлакатларда эса бунинг акси. Хдтто Россия бугун хам Кавказ ва Марказий Осиёдаги айрим халкларга нисбатан салбий муносабатдан кутула олмаяпти. Хдтто цивилизация чуккисига чиккан Францияда хам ислом динига карама-карши карашлар мавжуд ва у катта муаммога айланиб бораётгани хеч кимга сир эмас. Шуларни хисобга олиб, юртимиздаги багрикенг жамиятнинг маъно-мазмунини англай бошлайсиз. Шуларни хисобга олиб, юртимиздаги багрикенг жамиятнинг маъно-мазмунини англай бошлайсиз.

Келажакда багрикенглик халкимизнинг кундалик турмушида одат ва анъанага айланиши керак. Толерант жамият оркали миллий узлигимизни йук килмаслигимиз кераклигини хам таъкидлашимиз керак. Аксинча, багрикенг жамиятдан фойдаланиб, тил ва миллий устунликка эришиш йулларини куриб чикишимиз керак. Шу билан бирга, Президентимизни тил сиёсатини куллаб-кувватлашимиз, узбек тилини ривожлантиришга хисса кушишимиз керак. Зеро, узбек маданияти жахон цивилизациясининг устунларидан биридир. Келажакда маданиятимиз инсоният цивилизацияси озукасига айланиши керак. Ижтимоий тотувлик давлатнинг баркарор ривожланишининг кафолати эканлигини тугри тушунимиз керак. Жамият бу жараёнда эркин танлов оркали иштирок этиши мухим хисобланади. Ижтимоий тотувлик йулида миллатлараро ва конфессиялараро муносабатлар сохасидаги йуналишларни белгилашда давлат ва фукаролик жамияти институтларининг хамкорликда ишлаши мухим ахамиятга эга.

Куриб турганимиздек, ижтимоий тотувлик мухим сиёсий-мафкуравий кадриятга айланди. У миллий манфаатларимиздан чукур илдиз отиб, жамиятнинг самарали иктисодий ва сиёсий ривожланишининг асосий шарти булиб, унинг киёфасини белгилайди. Шу маънода ижтимоий тотувлик тамойили "ижтимоий тотувлик ва сиёсий баркарорликни" таъминлашда давлат ва фукаролик жамияти институтларининг ролини белгилаб берувчи Узбекистон Республикаси Конституциясининг асл мохиятини очиб беради. Уз навбатида, Конституция жамият тараккиётида кудратли бирлаштирувчи куч булиб, фукароларнинг ижтимоий-сиёсий хаётда тулик иштирок этиши, уз сиёсий карорларига таъсир утказиш имконини беради.

ХУЛОСА

Хуллас, мамлакат бойлигини икки баравар оширишга каратилган узоккни

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4/2), April, 2023

кузлаб олиб борилаётган сиёсат натижасида иктисодий усиш билан бирга мамлакатимизда миллий бирлик, баркарор тараккиёт, тинчлик-осойишталик кадриятлари асосида янги Узбекистонда узига хос анъана ва менталитетнинг асоси шаклланди. Бу кадриятлар ижтимоий мафкуранинг асосини ташкил этади. Жамият буни чукур кабул килади ва шу билан яшайди. Асосий кадриятлар Янги Узбекистонни бирлаштирувчи омилга айланди. Дунёда куп миллатли давлатлар мавжуд. Бирок, бугунги кунда дунё сиёсий ва иктисодий хаёт сохасидаги сунгги инккирозларнинг совуклиги куп миллатли мамлакатнинг фаровонлиги ва бирлигини бузмаган Узбекистон каби давлатни ходиса сифатида кабул килмокда.

REFERENCES

1. http://lex.uz/docs/65108 618-1-сон 01.05.1998. «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги Узбекистон Республикаси ^онунига узгартишлар ва кушимчалар киритиш хакидаги конун, 5-модда.

2. http://lex.uz/docs/65108 618-1-сон 01.05.1998. «Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида»ги Узбекистон Республикаси ^онунига узгартишлар ва кушимчалар киритиш хакидаги конун, 5-модда.

3. Интернет манба. http : //dkm.gov.uz/uz/manaviat-va-bagrikenglik-kelazagimiz-va-takdirimiz-vazifasi

4. Маънавият. Асосий тушунчалар изохли лугати. - Тошкент: Гофур Гулом номидаги нашриёт - матбаа ижодий уйи. 2009 йил. 68-бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.