Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМИ'

БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
2521
668
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бўлажак ўқитувчилар / касб таълими / компетенция / компетентлик / касбий компетентлик / фанлараро интеграция / интегратив-дифференциал ёндашув. / будущие учителя / профессиональное образование / компетенция / компетентность / профессиональная компетентность / междисциплинарная интеграция / интегративно-дифференциальный подход.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Химматалиев Дўстназар Омонович

Мазкур мақолада бўлажак касб таълими ўқитувчиларида касбий компетентликни шакллантириш ва унинг мазмун-моҳияти, таянч компетенциялар уларнинг касбий фаолиятга тайёрлашдаги ўрни ва аҳамияти, фанлараро алоқалар орқали талабаларнинг умумкасбий ва ихтисослик фанлардан билим, кўникма ва малакаларини шакллантириш, педагогик ва техник билимлар асосида талабаларнинг касбий компетентлигини ривожлантириш механизми ҳамда унга интегратив-дифференциал ёндашув каби масалалар ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕХАНИЗМЫ РАЗВИТИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ У БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ

В данной статье рассматриваются вопросы формирования и содержания профессиональных компетенций у будущих учителей профессионального образования, роль и значение базовых компетенций в их подготовке к профессиональной деятельности, механизм формирования знаний, умений и навыков студентов по общим и специальным дисциплинам путём междисциплинарных отношений, а также интегративно-дифференциальный подход к нему.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМИ»

Химматалиев Дустназар Омонович,

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мух,андислари институти "Педагогика, психология ва укитиш методикаси" кафедраси профессори вазифасини бажарувчи, педагогика фанлари доктори (DSc)

БУЛАЖАК УКИТУВЧИЛАРДА КАСБИИ КОМПЕТЕНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

МЕХАНИЗМИ

УДК: 378.

ХИММАТАЛИЕВ Д.О. БУЛАЖАК УК.ИТУВЧИЛАРДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНТЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМИ

Мазкур маколада булажак касб таълими укитувчиларида касбий компетентликни шакллан-тириш ва унинг мазмун-мох,ияти, таянч компетенциялар уларнинг касбий фаолиятга тайёрлаш-даги урни ва ах,амияти, фанлараро алокалар оркали талабаларнинг умумкасбий ва ихтисос-лик фанлардан билим, куникма ва малакаларини шакллантириш, педагогик ва техник билим-лар асосида талабаларнинг касбий компетентлигини ривожлантириш механизми х,амда унга интегратив-дифференциал ёндашув каби масалалар ёритиб берилган.

Таянч суз ва иборалар: булажак укитувчилар, касб таълими, компетенция, компетентлик, касбий компетентлик, фанлараро интеграция, интегратив-дифференциал ёндашув.

ХИММАТАЛИЕВ Д.О. МЕХАНИЗМЫ РАЗВИТИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ У БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ

В данной статье рассматриваются вопросы формирования и содержания профессиональных компетенций у будущих учителей профессионального образования, роль и значение базовых компетенций в их подготовке к профессиональной деятельности, механизм формирования знаний, умений и навыков студентов по общим и специальным дисциплинам путём междисциплинарных отношений, а также интегративно-дифференциальный подход к нему.

Ключевые слова и понятия: будущие учителя, профессиональное образование, компетенция, компетентность, профессиональная компетентность, междисциплинарная интеграция, интегративно-дифференциальный подход.

KHIMMATALIEV D.O. MECHANISMS OF PROFESSIONAL COMPETENCE DEVELOPMENT FOR FUTURE TEACHERS

There is discussed in the article formation and content of professional competence among vocational education teachers, the role and importance of basic competencies in their preparation for professional activity, the mechanism of formation of students' knowledge, skills and competencies in general and specialized disciplines through interdisciplinary relations. and issues such as the integrative-differential approach.

Key words and ^nsepts: future teachers, vocational education, competence, professional competence, interdisciplinary integration, integrative-differential approach.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

Кириш. XXI асрда касб таълими мазму-нини янгилашнинг концептуал коидаларидан бири компетентлик нуктаи назаридан ёндашув х,исобланади. Уни амалда жорий этиш эса таъ-лим мазмуни, метод ва технологиясига янгича ёндашишга олиб келади.

Таълим мазмунини янгилашнинг асосий бирликларидан бири компетентлик тушунча-сидир. У шахснинг интегратив хусусиятини, бошкача айтганда, булажак мутахассисинг шахсий сифатлари - билими, куникмалари, амалий тажрибаси, кобилиятлари, кадрият йуналишларини ифода этади. Компетентлик шахснинг касбий фаолиятга тайёргарлигини таъминлайди ва кучайтиради1.

Мавзунинг долзарблиги. Педагогика фанида интеграция ва дифференциациянинг узаро таъсири исботланган булиб, у касб-х,унар таълимини тартибга солиш, иерархик модель куриш учун зарур шарт-шароитлар яратиш имкониятини беради. Замонавий жамиятда у мамлакатларнинг ривожланиш даражасини нафакат унинг техник х,олати, балки олий таълим муассасаларида тайёрланаётган мутахас-сислар касбий компетентлигини х,ам белги-лайди.

Таълим тизимини модернизациялаш, касб таълими тизимида юзага келадиган узгаришлар таълим муассасаси ходимлари-нинг касбий компетентлигини ривожланти-риш учун зарурият тугдиради. Хозирги вактда олий касбий таълимнинг давлат таълим стан-дартлари жорий этилиб, булажак касб таълими укитувчиларини тайёрлаш сифатини оширишга каратилган таълим мазмуни ва технологиясида инновациялар кенг жорий этилмокда.

Мавзу буйича илмий изланишларнинг к,иск,ача та^лили. Замонавий ижтимоий-иктисодий шароитларда касбий узини узи бошкариш жараёнида шахснинг касбий ривожланишининг энг тулик психологик шак-ллари, касбий компетентликнинг ривожланиш хусусиятлари Э.Ф.Зеер томонидан урганилган2. У касбий компетентликни касбий фаолият тузилмасининг асосий таркибий кисмларидан

бири сифатида бах,олайди. Шунингдек, шахснинг йуналтирилганлиги, профессионал жих,атдан мух,им фазилатлари, профессионал жих,атдан мух,им психофизологик хусусиятла-рини ифодалайди.

Т.М.Сорокинанинг тадкикотларида

укитувчининг касбий компетентлиги педаго-гик фаолиятни амалга ошириш учун назарий ва амалий тайёргарлигининг бирлиги сифатида талкин этилади. Унинг ёндашувига кура укитувчилик компетенцияси укитувчининг педагогик фаолиятининг асоси булган про-фессионалликнинг боскичларидан бири х,исобланади3.

В.Н.Введенскийнинг фикрича, "касбий компетенция" тушунчаси таркибининг кенглиги, "профессионаллик", "малака", "касбий малака-лар" каби кенг таркалган тушунчаларни бир-лаштирадиган интеграл хусусиятлар билан ажралиб туради. Бирок, у концепция билан биргаликда куриб чикилаётган концепцияни идентификациялаш х,оллари х,али х,ам тез-тез "компетентлик"дир. Компетентлик - бу шахсий хусусиятга эга, ва малакали профессионал ёки функционал хусусиятлар мажмуасидир4.

М.И.Лукьянова укитувчининг психологик-педагогик салох,ияти асосида педагогик фаолият учун юкори даражадаги профессионал тайёргарлик ва укув жараёнида талаба-лар билан самарали узаро муносабатларга эга булган шахснинг узига хос хусусиятларини тушунади. Психологик ва педагогик компетенция таркибий кисми сифатида у психологик ва педагогик йуналишларнинг блокларини куриб чикади5.

А.В.Хуторской "компетенция" ва "компетентлик" тушунчаларини "синоним ишлатил-ган" тушунчалари орасидаги фаркни курсатади. Компетенция - шахснинг узаро боFлик хусусиятларини (билим, куникма, фаолият мето-дикаси), маълум мавзулар ва жараёнлар учун белгиланадиган ва уларга нисбатан сифат

1 Daminov O., Tulaev B., Khimmataliev D., Shakov V., Kur-bonova Z. (2020). The Role of Competence and Competent In Preparing Professional Training Teachers For Professional Activity. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(9s), 6338-6349. Retrieved from http:// sersc.org/journals/index.php/UAST/article/view/20245

2 Зеер Э.Ф. Психология профессионального образования. - М.: «Академия», 2013.

3 Сорокина Т.М. Развитие профессиональной компетенции будущего учителя средствами интегрированного учебного содержания. // Начальная школа. - 2004. - №2. - С. 110-114.

4 Введенский В.Н. Моделирование профессиональной компетентности педагога. // Педагогика. - 2003. - №10. - С. 51-55.

5 Лукьянова М.И. Психолого-педагогическая компетентность учителя. // Педагогика. - 2001. - №10. - С. 56-61.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

жихатидан самарали ишлаб чикариш учун зарур булган комплекс1.

Г.М.Коджаспирова "укитувчи мала-кали укитувчи булиши учун муайян педаго-гик компетентликка эга булиши керак", деб хисоблайди2.

Асосий цисм. Инглизча "competence" тушунчаси луFавий жихатдан бевосита "кобилият" маъносини ифодалайди. Мазмунан эса "фаолиятда назарий билимлардан самарали фойдаланиш, юкори даражадаги кас-бий малака, махорат ва иктидорни намоён эта олиш" маъносини англатади.

"Компетентлик" тушунчаси таълим сохасига психологик изланишлар натижасида кириб келган. Шу сабабли компетентлик "ноанъана-вий вазиятлар, кутилмаган холларда мутахас-сиснинг узини кандай тутиши, мулокотга кири-шиши, ракиблар билан узаро муносабатларда янги йул тутиши, ноаник вазифаларни бажа-ришда, зиддиятларга тула маълумотлардан фойдаланишда, изчил ривожланиб борувчи ва мураккаб жараёнларда харакатланиш режа-сига эгалик"ни англатади3.

Касбий компетентлик - мутахассис томо-нидан касбий фаолиятни амалга ошириш учун зарур булган билим, куникма ва малакалар-нинг эгалланиши ва уларни амалда юкори даражада куллай олиши.

Касбий компетентлик мутахассис томонидан алохида билим, малакаларнинг эгалланишини эмас, балки хар бир мустакил йуналиш буйича интегратив билимлар ва харакатларнинг узлаштирилишини назарда тутади. Шунинг-дек, компетенция мутахассислик билимларини доимо бойитиб боришни, янги ахборотларни урганишни, мухим ижтимоий талабларни англай олишни, янги маълумотларни излаб топиш, уларни кайта ишлаш ва уз фаолиятида куллай билишни такозо этади.

Касбий компетентлик негизида акс этувчи сифатларнинг мохиятини кискача ёритиб

1 Хуторской А.В. Ключевые компетенции как компонент личностно-ориентированной парадигмы. // "Народное образование" журнали. - 2003. - № 2. - С. 58-64.

2 Коджаспирова Г.М.. Педагогика. Учебник для студентов высших учебных заведений. - М.: "Гардарики", 2004. - 528 с.

3 Muslimov N.A., Усмонбоева М., Мирсолиева М. "Инно-вацион таълим технологиялари ва педагогик компетентлик" модули буйича укув-услубий мажмуа. - Т: 2016. -147 б.

утамиз. Уларга: 1) ижтимоий компетентлик; 2) махсус компетентлик; 3) шахсий компетентлик; 4) технологик компетентлик; 5) экстремал ком-петентлик4лар киради.

Н.А.Муслимов ва К.Абдуллаеваларнинг фикрича, компетентлик - олинган назарий билим, куникма ва малакалар мажмуасини амалиётга мустакил ва ижодий куллай олиш даражаси, бу хам талабанинг амалиёт жараё-нида ва олий таълимдан кейинги фаолиятида шаклланиб боради5.

Компетенция тушунчаси маълум бир сохада муваффакиятли фаолият учун билим, мала-кани, шахсий фазилатларни6 ва амалий таж-рибани куллаш кобилияти сифатида тавсифла-нади7.

"Компетенция - бу таълим оркали олинган билимларга, тажрибага, кадриятларга, ният-ларга асосланган умумий кобилиятдир. Ком-петенциявий билим ёки куникмага тушмайди; компетентлик - бу олим ёки укимишли одам булишни англатмайди"8. Компетенция ва куникма уртасидаги фаркни ажратиш керак. Куникма - бу муайян вазиятда харакат, компетенция - хатти-харакатлар, куникмаларнинг кузатувларидан урганилиши мумкин булган характеристик хусусиятдир. Шундай килиб, куникмалар амалда компетенция сифа-тида намоён булади. Компетенция майорат,

4 Muslimov NA, Усмонбоева М., Мирсолиева М. "Инно-вацион таълим технологиялари ва педагогик компетентлик" модули буйича укув-услубий мажмуа. - Т: 2016. -147 б.

5 Муслимов Н.А., Абдуллаева К. Булажак касб-хунар коллежи укитувчиларининг касбий компетентлигини ривожлантиришнинг айрим масалалари. / "Олий таълим муассасалари педагог ва бошкарув кадрларининг малакасини ошириш назарияси ва амалиёти" мавзуси-даги Республика илмий-амалий конференцияси матери-аллари. -Тошкент: ТДПУ, 2012. 26-28-б.

6 Tulaev B., Daminov O., Khakimov J., Turdiev J. Developing competencies in the development of information and communication technologies // Journal of critical reviews. ISSN - 2394-5125. Vol 7, Issue 2, 2020. - P. 296-298. doi:10.31838/jcr.07.02.55

7 Tulaev B., Khimmataliev D., Daminov O., Khakimov J. (2020). Concept and terminological problems and significance of competent approach to education technology. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3353-3358. Retrieved from http://sersc. org/journals/index.php/UAST/article/view/21890

8 Профессиональная педагогика: категории, понятия, дефиниции [Текст]: сб. науч. тр. Вып. 4 / Федер. агентство по образованию; Рос. гос. проф.- пед. ун-т ; Рос. акад. образования, Ур. отд-ние , 2006. - 571 с.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

х,аракатни кучайтиради. Компетенция онгли фаолият натижасида шаклланади.

Давлат таълим стандартида касбий ва уму-мий компетенциялар, яъни, битирувчилар эгаллаши лозим булган билим, куникма ва малакалар белгилаб куйилган. Уларга асо-сий касбий таълим дастурларини ишлаб чикишда интегратив ёндашув оркали эри-шиш мумкин. Дастурнинг вариатив кисми таълим муассасасининг, минтаканинг узига хосли-гини, худуддаги иш берувчиларнинг аник касбий компетенцияларни эгаллаган мутахассис-ларга булган эх,тиёжини акс эттириш имконини беради.

Бизнинг назаримизда, айнан интегратив таълим (таълим интеграцияси) булажак мута-хассисларнинг касбий компетентлиги шаклла-ниши жараёни ва келгусидаги касбий фаоли-яти учун мух,им ах,амият касб этади.

Замонавий мех,нат бозори, бугун таълим сифатига ошаётган талабларни такдим этиб, булажак касб таълими укитувчиларининг касбий компетентлиги ва касбий тайёргарлиги, уз навбатида олий таълим муассасалари, шу жумладан техник олий таълим муассасалари-нинг "Касб таълими" йуналиши битирувчилари уртасида ракобат кучайишига олиб келади.

Агар мутахассиснинг дастлабки мала-каси факат иш уринларига мувофиклиги ва тор ахборотни эгаллашни назарда тутса, "компетентлик" нафакат умумий турдаги, балки, хусусан кенг сох,ада билимларни узлаштиришни талаб килади1. Мутахассис-нинг уз куникмаларини муваффакиятли амалга оширишда тайёргарлиги ва кобилиятлилиги, узининг фаолияти самарадорлиги ва сифатини яхшилашни назарда тутади.

Касбий фаолият билан боFлик турли хил вазифаларни талаба шахси фазилатлари ишлаб чикилган мажмуаси сифатида белгилаш мумкин. Н.А.Муслимов ва бошка тадкикотчилар компетентлик тушунчаларига риоя килган х,олда, ушбу сохдда фаолият олиб бораётган-лар, техника олий таълим муассасалари тала-балари касбий компетентлигини шахс фазилатлари бирлашмасини ташкил этиш сифатида, кейинчалик уларга мух,андислик фао-

1D8mincv О.О. "Game completence as the process of professional competition on the professional education teacher". International Journal of Advanced Science and Technology, Vol. 28, no. 20, Dec. 2019, pp. 890-896, http:// sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/2968.

лиятида уз билим, куникма ва малакаларини муваффакиятли амалга оширишда ёрдам беради, деб таъкидлашган.

Уз навбатида, компетент ёндашув таълим технологиясида мух,им узгаришларни талаб килади. Шунинг учун олий таълим муассасалари олдида бугун махсус технологиялар ва уларни таълим жараёнида амалга ошириш усулларини ишлаб чикиш вазифаси туради.

Лекин биз х,ам куп тадкикотчилар каби техника олий таълим муассасалари булажак мута-хассислари касбий компетентлигини шак-ллантириш х,али мазмунли таълим ва фанла-раро алокалардан фойдаланиш етарли дара-жада эмас, деб х,исоблаймиз2. Чунки мазмунли таълимда булажак мух,андислик фао-лиятининг касбий ва ижтимоий жих,атларини моделлаштириш содир булади, ва фанлараро интеграция, уз навбатида илм-фаннинг турли сох,аларида бирлаштирувчи элементи сифатида чикади.

Замонавий битирувчи - булажак техник мутахассис (касб таълими укитувчиси) - уз касбий фаолиятида турли фанлар буйича билим-лар мажмуасини куллашга эга булиши керак.

Фанлараро интеграцияни билиш (билим) ва технологик муаммолар асосида укув фан-ларини бирлаштириш жараёни сифатида изох,лаш мумкин3.

Биз учун фанлараро интеграция таълим дастурининг барча укув фанларини кенг куламли узаро алокасини яратишда таълим максади, тамойиллари ва маънолари маж-муани ифодалайди. Шунинг учун, талаба-лар таълимининг биринчи боскичидаёк касбий компетентлик ривожлана бошлайди, катта курс талабаларига х,ар кандай мураккаб касбий вазиятларда тезкор оптимал карорлар кабул килишга каратилган, уларда мустакил равишда муайян х,аракатларни амалга ошириш куникмаларини шакллантиришни фанлараро алокаларни урнатиш ёрдамида амалга оши-риш мумкин.

2Хамидов Ж.А. Булажак касб таълими укитувчиларини тайёрлашда укитишнинг замонавий дидактик воситала-рини яратиш ва куллаш технологияси: Педагогика фан-лари буйича докторлик (DSc) диссертацияси автореферата -Тошкент, 2017 й.

3 Куйсинов О.А., Муслимов Н.А., Абдуллаева К., Гаи-пова Н., Каримова Н., Кодиров М. Касб таълими укитувчиларининг касбий компетентлигини шаклланти-риш технологияси. Монография. - Т.: "Фан ва технология", 2013. - 128 б.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

Фанлараро интеграция оркали талаба-лар касбий компетентлигини шаклланти-риш буйича белгиланган вазифа (максад) ларга эришиш учун олий таълим муассаса-лари укитувчилари тизимли равишда бу ишни амалга оширишлари зарур1.

Мисол учун, "Трактор ва автомобиллар", "Кишлок хужалик машиналари", "Кишлок хужалик гидротехника мелиорацияси", "Гидравлика", "Гидротехника иншоотлари", "Насослар ва насос станциялари" ва х.к. фан-ларни интеграциялаб, машFулот маълумот-ларида куйидаги фаол ва интерфаол таълим усулларидан фойдаланилади: кластерлар, медиатаълим, мунозаралар ва х.к.

Бундай машFулотларни ташкил этиш тала-баларга нафакат гуманитар фанлардан техник цикл фанларини ажратиш, балки улар-нинг узаро алока (муносабат)ларини топиш, ва келажакда ишга окилона ва онгли ёнда-шувга ёрдам беради. Талабалар билан ама-лий машFулотлар хам фанлараро алокалардан фойдаланиш билан ташкил этилиши мумкин.

Фанлараро лаборатория ишларида ахборот-коммуникация технологияларидан фойдаланиш билан укув жараёнида, шунингдек, уни куллашни топишлари мумкин, мисол учун, "Назарий механика" ва "Таълим технология-лари" фанларида бу сохада топширикларни аниклаш ва инновацион кашфиётлар билан ривожлантириш мумкин. "Физика", "Олий математика" ва "Тарих" фанлари буйича кушма фанлараро семинарлар, талабаларга илм-фан ривожланишида тарихий масалаларни, таникли олимлар ижоди, ижтимоий-иктисодий тараккиётда уларнинг таъсирини куриб чикиш имконини беради.

Фанлараро алокаларнинг ягона ёнда-шуви гуманитар, умуммилмий ва махсус цикл фанлари уртасидаги талабалар билимини бахолашни аниклашда кийинчилик билан дуч келади. Яъни, талабалар билимлари даражаси, гуманитар ва умум-илмий кафедралари фанла-

1 Khimmataliev D.O. Integration of pedagogical and technical knowledge in the diagnosis of preparation for professional activity. Monograph. - Tashkent, Uzbekistan, 2018 - 168 p.

рини урганишда эгалланган, махсус фанларни урганиш учун етарли булмаслиги мумкин2.

Шунинг учун бу билимлар, профессор-укитувчилар таркибига фанлар мазмунини ишлаб чикиш учун цикл фанлар дастурла-рини тузишга нафакат биргаликда ёндашув, укув материалини узатишга эътибор билан ёндашишни, балки билим ва куникмаларни бахолаш учун хам зарур3.

Техника олий таълим муассасалари укув жараёнида хар йили муаммоларини хал этишга каратилган янги фанлар пайдо булади. Бу ажабланарли эмас, чунки жадал ривож-ланаётган саноат ва иктисодиёт, инсонлар онгини узгартириш ва инсониятга янги каш-фиётлар керак. Качонки, бундай махсус фан-ларга эхтиёж пайдо булса, мисол учун, олий таълим муассасанинг "Сув хужалиги ва мелиорация" таълим йуналишида ерларнинг мели-оратив холатини яхшилаш чора-тадбирлари яратилади, самарали ирригация ва мелиорация, кишлок хужалигини механизациялаш кашфиёт (ихтиро)ларини очиш буйича инно-вацион технологиялар ишлаб чикилади, даст-лаб бошка цикл фанлари билан фанлараро алокаларни топиш кийинрок. Шунинг учун узаро муносабатларни амалга ошириш учун фанлар уртасидаги схемасини куришда эксперт бахолаш усули ёрдам бериши мумкин4. Оралик

2 Олимов К.Т.., Абдукудусов О., Узокова Л. ва бошкалар. Касб таълими услубиёти. - Т.: Молия, 2006. - 175 б.; Олимов К.Т. Махсус фанлардан укув адабиётларининг янги авлодини яратишнинг назарий-услубий асослари: Дис. ... пед. фан. докт. - Тошкент: 2005. - 286 б.

3 Khimmataliev D., Khakimov J., Daminov O., Rakhmatova F. Criteria and indicators for assessing the level of professional training of future teachers of vocational training at a training module // Journal of critical reviews. ISSN - 2394-5125. Vol 7, Issue 5, 2020 - p. 428-431. doi:10.31838/jcr.07.05.89

4 Ismailova Z. et al. The use of innovation technologies in the formation of students' professional competences. International journal of ingenering and advanced technology (tm) Volume-9 lssue-1. October. 2019. 1175 p.; Ismailova Z., Turakulov O., Samieva Sh., Tufliev I., Mamataliev A. (2020). Technology, Content, Form And Methods Of Independent Work Of Students In Modern Conditions. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3344-3348. Retrieved from http:// sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/21 887.; Ismailova Z., Olimov Sh., Mustafoeva D., Yarmanova Y., Temirkulova N. (2020). Technology Of Diagnostic Level Of Development Of Professional Competence Of Pedagogical Personnel In The System Of Training. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3337-3343. Retrieved from http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/ article/view/21886.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

нукталарида эскперт (мутахассис)лар сифатида укитувчилар чикади. Бу маъруза материалла-рини фанлараро алокаларни куллаш билан укийдилар ва якуний нуктани мустакил (холис) укитувчилар текширишлари ёки онлайн-тест утказилиши мумкин.

Бундан ташкари таъкидлаш керакки, тала-балар билимини ташхис килиш, фанлараро алокалар билан машFулотларда эгаллашлари, бу оралик боскичларда мунтазам амалга оши-рилиши керак - назорат килиш нукталари ва билимларни текшириш режалаштирилган жой-ларда - якуний нуктага утади.

Шундай килиб, касбий фаолият, фанлараро интеграция томонидан амалга оширилиши асосли, агар техника олий таълим муассаса-лари талабалари интеграция вазифаларини мунтазам фойдаланиш билан амалга ошириб, амалий машFулотларда бажарса, факат ама-лий машFулотларгина назарий материалларни урганишда олинган билимларни мустах,камлаш имконини беради. У ёки бу лаборатория ишла-рини бажаришда, мураккаб укув вазифасини х,ал этиб, талаба муваффакиятли касбий фаолият учун зарур амалий куникмаларни эгал-лайди. Битирувчи, касбий куникмаларни мукаммал узлаштириб, мех,нат бозорида муваффакиятли ракобат имкониятига эга, касбий куникмаларини ижодий фойдаланишга имкон беради, энг юкори микдор ва сифат курсаткичларига эришиш имконини беради.

Олий таълим муассасалари талабалари укиши фанлараро интеграцияси талабаларни илмий-назарий ва амалий тайёрлаш сифатини яхшилашда мух,им вазифаларни бажаради, чунки фанлараро ёндашувни куллашда амалга ошириш муаммолари х,ар бир боскичда нафакат таълим (укув) дастури, балки замона-вий талабаларни тарбиялаш ва ривожланти-риш масалалари х,ал этилади.

Хар томонлама (универсал), ижодий, ривожланаётган булажак мутахассис (профессионал) шахси факат ажралмас педагогик жараён шароитларида шаклланиши мумкин, мух,андиснинг касбий компетентлиги - х,ар бир боскичи умумий тамойиллари асосида усуллари ва максадлари якуний максадига

курилган1. Айнан шунинг учун фанлараро интеграция техника олий таълим муассасала-рида касб таълими укитувчилари таълим ва тарбиясининг мух,им шарти х,исобланади.

Касб-х,унар таълими мутахассисларини касбий фаолиятга тайёрлашда интеграция ва дифференциация жараёнлари бирлик касб-х,унар таълим тенденциясини ривожланти-риш сифатида пайдо булади. Шу асосда биз булажак касб таълими укитувчиларини тайёр-ловчи педагогик х,одиса сифатида интегратив-дифференциал ёндашувни белгилаб олдик. Бунда интеграция ва тафовутларнинг жараён-лар уртасидаги динамик мувозанатини ташкил этиш оркали билиш ва касб-х,унар таълимини узгартириш, турли касбий ва касб-х,унар таълими тизимларида ишлашлари мумкин булган укув-касбий жараённи амалга ошириш билан боFлик.

Куп функцияли касб таълими куйидаги тамойилларга асосланиб курилади:

- тизимлилик - объектнинг яхлитлигини ошкор этишга каратилган, унинг механизм-ларини х,имоя килувчи мураккаб объектнинг бир неча алокаларини х,осил килиш ва улар-нинг ягона конуният асосида олиб бориш;

- яхлитлик - мух,итдан объектнинг нис-бий мухторияти, мустакиллиги ички бирли-гини акс эттиради;

- субъективлик - талабадан уз кобилияти нуктаи назаридан уз фаолияти-нинг стратегияси булишни, максадни куйиш ва ростлашни, сабаблардан хабардор булиш, мустакил фаолиятни амалга ошириш ва уларни мулжал буйича бах,олаш, х,аёт режала-рини куришни уз ичига олади;

- интегративлик - хрдисалар, кисмлар, элементларни бир бутун (тартибли ва тузил-мавий)га бирлаштиришни такдим этади;

- диверсификациялаш - таълим восита-ларининг турлари, хизматлари турларини кен-

1 Vanitha A., Latha K., Balan S. Exploring Antecedents for Knowledge Management on Work Place Commitment among College Teachers with the Mediating Role of Competency Enhancement. International Journal of Advanced Science and Technology. Vol.28, No.7, (2019), pp. 279-293.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

гайтириш янги фаолиятни режалаштиришни шакллантиришни уз ичига олади1.

Юкорида келтирилган тамойиллар янада узига хос тамойиллари мажмуасини уз ичига олади: мувофиклиги (касбий фаоли-ятга тайёрлаш фазилатларга эга битирув-чилари учун талаб (эх,тиёж)ни кондириш); таълимнинг сифатлилиги (эх,тиёж тайёрлаш сифати ва касбий ходимлар малакаси учун талаблар даражасини ошириш); шахсга йуналтирилганлиги (турли таълим хизматла-рида шахс эх,тиёжларини кондириш); танлаш эркинлиги (таълим хизматларини курсатишда таълим муассасалари эркинлигини кенгайти-риш).

Шундай килиб, узлуксиз касб-х,унар таъли-мини интегратив-дифференциал ёндашув асо-сида ташкил этишнинг куйидаги боскичлари аникланган:

- ташкилий-максадли, кайсики, таълим омиллар, касб-х,унар ва мутахассис таълими, кишини яхшилаш учун унинг фазилатларини танлашни кулла-кувватлаш тамойилларини белгиловчи ёндашувлар;

- процессуал-фаолиятли, I-IV курс боскич талабалари шахсини амалга ошириш боскичи интегратив ва таълим сох,аларига караб, касб-х,унар таълими укитувчиларини табакалаштирилган равишда тайёрлаш (наза-рий, амалий, укув ва илмий-тадкикот, умумий маданият) (талаба х,олатини билиш, касбий уз-узини билиши, уз-узини касбий ва касбий-педагогик тайёргарлиги);

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- мезонли-ташхис килиш (диагностик), бу ерда шакллантириш курсаткичлари (шахс ички ва ташки фазилатлари - фао-лият мах,сули) ва касбий фаолияти сифатлари тадкикот усуллари;

- квалитив келишмовчиликларни аниклаш (зиддиятларни аниклаш), мониторинг асосида ресурслар, мах,сулотлар нати-жаларни тузатиш ишларини ва огох,лантириш чора-тадбирларини аниклаш, мутахассис-ларни интегратив-дифференциал ёндашув асосида касбий фаолиятга тайёргарлигини такомиллаштиришни амалга ошириш самара-дорлиги боскичи 1-расмда курсатилган.

1 Введенский В.Н. Моделирование профессиональной компетентности педагога. // Педагогика. - 2003. - №10. - С. 51-55.

Касб таълими укитувчиларини интегратив-дифференциал ёндашув (2-расм) асосида касбий фаолиятга тайёргарлигини такомиллаш-тириш механизмини амалга ошириш, таълимнинг х,ар бир курсида мутахассис шахсини шакллантиришга мувофик тарзда боскичма-боскич амалга оширилади. Талаба макоми (статуси, 1 курс)ни тушуниш боскичида шах-снинг яхлит ривожланиши мавжуд, унинг янги касбий фаолиятга тайёргарлиги роли ривожланиши ва касбнинг умумилмий асосларини эгаллаш билан боFлик.

Касбий фаолиятга тайёрлашда педагогик-психологик назарий ва амалий билимлар интеграцияси, фанлараро интеграция, касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педагогик ва техник билимлар интеграцияси асосида талабаларнинг касбий ком-петентлигини такомиллаштиришга тизимли ёндашувни талаб килади. Шу сабабли, касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педагогик ва техник билимлар инте-грациясини таъминланишига тизимли ёнда-шилди. Булажак мутахассисларда шахсий ва касбий мух,им сифатларини шакллантириш боскичларини классификациялаш асосида назарий, амалий, илмий-тадкикот тай-ёрлов йуналишлари буйича мобиллик, рефлексивлик, интегративлик каби компетен-цияларни ривожлантириш механизми тако-миллаштирилди.

Касбий узини-узи билиш (II курс) боскичида талабалар шахсининг махсус ривожланиши давом этади, уларнинг мада-ний эх,тиёжлари ва талаблари шакллантири-лади. Улар ишонч ва мустакилликка эришиш, нафакат таълим ва тарбия барча шаклларини уз ичига олади, балки жамоат ташкилотлари ва х,аракатлари ишларида фаол иштирок эта-дилар. Бу даврда умумкасбий фанларга эъти-бор кучайтирилади.

Касбий узини-узи аниклаш (III курс) боскичида ихтисослик тайёргарлик фанларига талабалар эътибори кучайтирилади, касбий фаолиятга тайёргарлигини такомиллаштириш мотивлари мустах,камланади. Бу боскичда ихтисослашуви (мутахассислиги) бошланади, илмий-тадкикотларга кизикиш ортади, тан-лаган касбининг хусусиятларини билиб оли-шади. Шу билан бирга талабаларнинг ижти-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

1-расм. Педагогик ва техник билимлар асосида талабаларнинг касбий компетентлигини ривожлантириш

механизми1.

моий фаоллиги ривожлантирилади ва коида сифатида, уларнинг узини-узи ташкил этиш даражаси оширилади.

Касбий фаолиятга тайёргарликни такомил-лаштириш (касбий тайёргарлик) боскичи (IV курс) булажак фаолиятини урнатиш билан боfлик мутахассис ишлари усуллари ва тех-нологияларини эгаллашга ундайди. Ушбу боскичда касбий фаолияти тажрибасида куллаш учун амалиёт жойини танлашга талаб купрок онгли равишда ёндашади. Талабалар шахсида касбий фаолиятга тайёргарлигини такомиллаштиришнинг хар бир боскичида асосий эътибор бу узига хос фазилатлари -касбий фаолиятга тайёргарликни такомиллаш-тириш мутахассис хусусиятларига каратилган.

Юкорида келтирилган фикрларимизнинг назарий йуналиши сифатида Давлат таълим стандартлари таркибидаги касбий фаолиятга тайёрлаш мазмуни барча блоклари ва моделини амалга оширади; амалий йуналиши

1 Борисова Е.М.. Профессиональное самоопределение: личностной аспект.: Автореф. дисс. ... докт. психол. наук. - М., 1995. - 41 с.

- хар хил амалиёт турлари - укув, педагогик-танишув, педагогик, ишлаб чикариш, бити-рув олди ва хоказоларни такдим этади; илмий-тадкикот йуналиши - касбий фаоли-ятига тайёрлаш тизимида касб таълими фаолияти ташкилий асосларини очади, шунга мувофик у таълим жараёнида унга ёки уни параллел тулдирувчи курилган булиши мумкин; маънавий-маърифий ва ахлокий йуналиши - ташкил этилган фаолиятининг хар хил турларида маданий дам олиш, касбий йуналтирилган, фукаролик-хукукий, ахборот билиш, маънавий-маърифий ва оммавий тад-бирларни ташкил этиш, утказиш ва хоказолар такдим этади.

Хулоса килиб шуни таъкидлаш мум-кинки, биз техника олий таълим муассасала-рида интеграцияни таъминлаш муаммолари, педагогик-психологик назарий ва амалий билимлар интеграцияси, фанлараро интеграция, касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педагогик ва техник билимлар интеграцияси хамда талаба компетентлигини

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

2-расм. Талабаларнинг касбий компетентлигини ривожлантиришга интегратив-дифференциал ёндашув1.

такомиллаштириш масалалари буйича маълу-мотларни ёритишга эътибор каратдик2.

Куйидаги хулосаларни бериб утишни жоиз деб топдик:

1. Касбий тайёргарликни тулаконли таъ-минлашга каратилган узвийлик тизимини таш-кил килишнинг диалектик жараёни ич-ичида зиддиятли х,амда интеграция ва дезинтеграция, анализ ва синтез каби карама-карши тен-денциялар курашида кечади.

1 Химматалиев Д.О.. Касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педагогик ва техник билимлар интеграцияси: Педагогика фанлари буйича докторлик (DSc) дисс. автореф. - Т.: 2018. - 70 б.

2 Химматалиев Д.О.. Касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педагогик ва техник билимлар интеграцияси: Педагогика фанлари буйича докторлик (DSc) дисс. автореф. - Т.: 2018. - 70 б.

2. Узлуксиз таълим тизимида укитишда интеграцияни таъминловчи мух,им омил-лардан бири узвийликдир. Узвийлик таълим тизимида таълим-тарбия ва унинг натижала-рини яхлитлигига олиб келадиган интегратив жараёнларни таъминлашнинг хусусийлашган функциясидир. Узлуксиз таълим тизимининг барча боскичларида интеграл билимларнинг вужудга келиши х,амда мазмун ва шакл узвий-лигини таълим-тарбия жараёнида таъмин-лашда кулланилаётган ташкилий воситалар мух,им урин тутади.

3. Таълимга интегратив ёндашув х,ам шу уринда, интеграл тизимга нисбатан максадли ёндашувнинг таълим мазмунида ифодала-ниши булажак мутахассисларнинг касбий тайёргарлигини юкори даражага кутаришда мух,им ах,амият касб этади.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

с ОЛИЙ ТАЪЛИМ / ВЫСШЕЕ ОБРАЗОВАНИЕ 25 и

Адабиётлар руйхати:

1. Борисова Е.М.. Профессиональное самоопределение: личностной аспект.: Авто-реф. дисс. ... докт. психол. наук. - М., 1995. - 41 с.

2. Зеер Э.Ф. Психология профессионального образования. - М.: «Академия», 2013.

3. Daminov O., Tulaev B., Khimmataliev D., Shakov V., Kurbonova Z. (2020). The Role of Competence and Competent In Preparing Professional Training Teachers For Professional Activity. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(9s), 6338-6349. Retrieved from http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/20245.

4. Dаminоv О.О. "Game completence as the process of professional competition on the professional education teacher". International Journal of Advanced Science and Technology, Vol. 28, no. 20, Dec. 2019, pp. 890-896, http://sersc.org/journals/index.php/ IJAST/article/view/2968.

5. Хамидов Ж.А. Булажак касб таълими укитувчиларини тайёрлашда укитишнинг замонавий дидактик воситаларини яратиш ва куллаш технологияси: Педагогика фан-лари буйича докторлик (DSc) диссертацияси автореферати. - Тошкент: 2017.

6. Ismailova Z. et al. The use of innovation technologies in the formation of students' professional competences. International journal of ingenering and advanced technology (tm) Volume-9 lssue-1. October. 2019. 1175 p.

7. Ismailova Z., Turakulov O., Samieva Sh., Tufliev I., Mamataliev A. (2020). Technology, Content, Form And Methods Of Independent Work Of Students In Modern Conditions. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3344-3348. Retrieved from http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/21887.

8. Ismailova Z., Olimov Sh., Mustafoeva D., Yarmanova Y., Temirkulova N. (2020). Technology Of Diagnostic Level Of Development Of Professional Competence Of Pedagogical Personnel In The System Of Training. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3337-3343. Retrieved from http://sersc.org/journals/index. php/IJAST/article/view/21886.

9. Khimmataliev D., Khakimov J., Daminov O., Rakhmatova F. Criteria and indicators for assessing the level of professional training of future teachers of vocational training at a training module // Journal of critical reviews. ISSN - 2394-5125. Vol 7, Issue 5, 2020 - p. 428-431. doi:10.31838/jcr.07.05.89

10. Khimmataliev D.O. Integration of pedagogical and technical knowledge in the diagnosis of preparation for professional activity. Monograph. - Tashkent, Uzbekistan, 2018 - 168 p.

11. Химматалиев Д.О.. Касбий фаолиятга тайёргарликни диагностика килишда педа-гогик ва техник билимлар интеграцияси: Педагогика фанлари буйича докторлик (DSc) дисс. автореф. - Т.: 2018. -70 б.

12. Хуторской А.В. Ключевые компетенции как компонент личностно-ориентированной парадигмы. // Народное образование. - 2003. - № 2. - С. 58-64.

13. Коджаспирова Г.М.. Педагогика. Текст: учебник для студ. высш. учеб. заведений. - М.: «Гардарики», 2004. - 528 с.

14. Куйсинов О.А., Муслимов Н.А., Абдуллаева К., Гаипова Н., Каримова Н., Кодиров М. Касб таълими укитувчиларининг касбий компетентлигини шакллантириш технологияси. Монография. -Т.: "Фан ва технология", 2013. - 128 б.

15. Лукьянова М.И. Психолого-педагогическая компетентность учителя. // Педагогика. - 2001. - №10. - С. 56-61.

16. Муслимов Н.А., Абдуллаева К. Булажак касб-х,унар коллежи укитувчиларининг касбий компетентлигини ривожлантиришнинг айрим масалалари. / "Олий таълим муассасалари педагог ва бошкарув кадрларининг малакасини ошириш назарияси ва

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

амалиёти" мавзусидаги Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. -Тошкент: ТДПУ, 2012. 26-28-б.

17. Муслимов Н.А.., Усмонбоева М., Мирсолиева М. "Инновацион таълим техноло-гиялари ва педагогик компетентлик" модули буйича укув-услубий мажмуа. - Т: 2016.

- 147 б.

18. Олимов К.Т., Абдукудусов О., Узокова Л. ва бошкалар. Касб таълими услубиёти.

- Т.: «Молия», 2006. - 175 б.

19. Олимов К.Т.. Махсус фанлардан укув адабиётларининг янги авлодини яратиш-нинг назарий-услубий асослари: Дис. ... пед. фан. докт. - Тошкент: 2005. - 286 б.

20. Профессиональная педагогика: категории, понятия, дефиниции: сб. науч. тр. Вып. 4 / Федер. агентство по образованию; Рос. гос. проф.-пед. ун-т ; Рос. акад. образования, Ур. отд-ние , 2006. - 571 с.

21. Sorokina Т.М. Развитие профессиональнойкомпетенции будущегоучителясред-ствами интегрированного учебного содержания. // Начальная школа. - 2004. - №2.

- С. 110-114.

22. Tulaev B., Daminov O., Khakimov J., Turdiev J. Developing competencies in the development of information and communication technologies // Journal of critical reviews. ISSN - 2394-5125. Vol 7, Issue 2, 2020. - P. 296-298. doi:10.31838/jcr.07.02.55

23. Tulaev B., Khimmataliev D., Daminov O., Khakimov J. (2020). Concept and terminological problems and significance of competent approach to education technology. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(7), 3353-3358. Retrieved from http://sersc.org/journals/index.php/IJAST/article/view/21890.

24. Vanitha A., Latha K., Balan S. Exploring Antecedents for Knowledge Management on Work Place Commitment among College Teachers with the Mediating Role of Competency Enhancement. International Journal of Advanced Science and Technology. Vol.28, No.7, (2019), pp. 279-293.

25. Введенский В.Н. Моделирование профессиональной компетентности педагога. // Педагогика. - 2003. - №10. - С. 51-55.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.