Научная статья на тему 'АЁЛЛАРНИНГ ЎЗ ЖОНИГА ҚАСД ҚИЛИШНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШДА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР ТАЖРИБАСИ'

АЁЛЛАРНИНГ ЎЗ ЖОНИГА ҚАСД ҚИЛИШНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШДА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Аёллар / жиноят / жабрланувчи / зарар / латентлик / сабаб / шахс / хулқ–атвор / профилактика / хорижий давлатлар. / Women / crime / victim / damage / latency / cause / person / behavior / prevention / foreign countries.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Норматова Ширин Абдулнабиевна

Мазкур мақолада аёлларнинг ўз жонига қасд қилишнинг олдини олишда хорижий давлатлар тажрибаси таҳлил этилган. Шунингдек, мақолада хорижий давлатларда аёллар виктимлигнинг ўзига хос жиҳатлари юзасидан маълумотлар ҳам ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EXPERIENCE OF FOREIGN COUNTRIES IN THE PREVENTION OF SUICIDE OF WOMEN

This article analyzes the experience of foreign countries in preventing suicide of women. Also, the article examines information on specific aspects of women's victimization in foreign countries.

Текст научной работы на тему «АЁЛЛАРНИНГ ЎЗ ЖОНИГА ҚАСД ҚИЛИШНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШДА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР ТАЖРИБАСИ»

#Jг

А % /{ «л / ЗК

, v - v

/ %

ê \ (. i ,' ; r riyH s ï vj

\ r ïaW finance and

ffilEDSÇIENCES

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

THE EXPERIENCE OF FOREIGN COUNTRIES IN THE PREVENTION OF SUICIDE OF WOMEN Normatova Shirin Abdulnabievna

Tashkent City, Internal Affairs The main office is the XPB office Deputy chief, lieutenant colonel https://doi.org/10.5281/zenodo.11030041

ABSTRACT

ARTICLE INFO

Received: 13th April 2024 Accepted: 21th April 2024 Online: 22th April 2024

KEYWORDS Women, crime, victim, damage, latency, cause, person, behavior, prevention, foreign countries.

This article analyzes the experience of foreign countries in preventing suicide of women. Also, the article examines information on specific aspects of women's victimization in foreign countries.

ОПЫТ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ПО ПРОФИЛАКТИКЕ СУИЦИДА ЖЕНЩИН

Норматова Ширин Абдулнабиевна

Ташкентский городской отдел внутренних дел главный офис — офис XPB заместитель начальника, подполковник https://doi.org/10.5281/zenodo.11030041

ARTICLE INFO

ABSTRACT

В данной статье анализируется опыт зарубежных стран по профилактике самоубийств среди женщин. Также в статье рассматривается информация об отдельных аспектах виктимизации женщин в зарубежных странах.

Received: 13th April 2024 Accepted: 21th April 2024 Online: 22th April 2024

KEYWORDS Женщины, преступление, потерпевший, ущерб,

латентность, причина, личность, поведение,

профилактика, зарубежные страны.

АЁЛЛАРНИНГ УЗ ЖОНИГА ЦАСД ЦИЛИШНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШДА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР ТАЖРИБАСИ Норматова Ширин Абдулнабиевна

Тошкент шах,ар, Ички ишлар Бош бошцармаси ХПБ бошцармаси Бошлигининг уринбосари, подполковник https://doi.org/10.5281/zenodo.11030041 ARTICLE INFO ABSTRACT

Received: 13th April 2024 Accepted: 21th April 2024 Online: 22th April 2024 KEYWORDS

Мазкур мацолада аёлларнинг уз жонига цасд цилишнинг олдини олишда хорижий давлатлар тажрибаси та^лил этилган. Шунингдек, мацолада

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Аёллар, жиноят,

жабрланувчи, зарар,

латентлик, сабаб, шахс, хулц-атвор, профилактика,

хорижий давлатлар.

хорижий давлатларда аёллар виктимлигнинг узига хос жщатлари юзасидан маълумотлар %ам урганилган.

Аёлларнинг уз жонига касд килишнинг олдини олишда хорижий давлатлар тажрибасини тах,лил этадиган булсак, масалан, Буюк Британияда 2017 йил 22 февралда зуравонлик ва уз жонига касд килишни олдини олиш максадида "Оиладаги зуравонлик: Британия кузгусида" номли Конуни кабул килинган. Буюк Британияда х,ар х,афта икки аёл уз турмуш уртогининг х,аракатлари сабабли уз жонига касд килган1.

Буюк Британияда кабул килинган конунчиликка кура, эри томонидан оиладаги зуравонликдан жабрланган аёл, эри билан ажрашишни талаб килган. Агарда у эри билан ажрашмаса, ундан болани х,омийлик ва васийлик органлари олиб куйиши мумкин булган. Ушбу конунлар эса, мавжуд вазиятни янада огирлаштириб, купгина жиноятлар латентлигича колган. Британияда ишонч телефонлари мавжуд булиб, улар нафа;ат аёллар ва болаларга, балки жабр курган эркаклар учун х,ам фаолият юритган2.

Бундан таш;ари, АКШда 1991 йилда "Аёлларга ;арши зуравонлик ишлатишга ;арши кураш тугрисида"ги, АКШ Конгресси томонидан эса 1994 йилда "Аёлларга нисбатан зуравонликка ;арши курашиш х,а;ида"ги (the Violence Against Women Act) Конуни кабул килинган булиб, уннинг ма;сади ушбу тоифадаги жиноятларнинг олдини олишдан иборат булган. Ушбу конунга асосан, оиладага зуравонлик курбонлари учун 1,5 мингта марказлар ташкил этилган.

Масалан, АКШ Конгресси томонидан кабул килинган 1994 йилдаги "Аёлларга нисбатан зуравонликка карши курашиш х,акида"ги Конуни (the Violence Against Women Act)ra асосан миллий "мурожаатлар линияси" ташкил килиниб, ушбу жараёнларга 1,6 млрд. пул ажратилган ва улар махсус полиция, прокуратура ва суд тизими ходимларини тайёрлашга сарфланган3.

Бундан ташкари, МДХ давлатларида х,ам оиладаги зуравонликлар натижасида узини узи улдиришнинг олдини олиш буйича бир канча конунлар кабул килинган. Масалан, Киргизистон Републикаси 2003 йил 25 мартда "Оилада зурлик ишлатишдан ижтимоий-хукукий мух,офаза этиш тугрисида"ги конуни кабул килган.

Киргизистон Републикасининг "Оилада зурлик ишлатишдан ижтимоий-хукукий мух,офаза этиш тугрисида"ги Конунинг 1-моддасида таъкидлангандек, унга асосан жабрланганларга х,имоя ордери берилган.

1 Wonders Lists. ttp://www.info.islom.uz/jamiyat/item/2017-zMnsij-zoravonlik-avzh-olgan-mamlakatlar-10-taligi.html.

2Wonders Lists. ttp://www.info.islom.uz/jamiyat/item/2017-zMnsij-zoravonlik-avzh-olgan-mamlakatlar-10-taligi.html.

3 The Criminologist - Online newsletter of the American Society of Criminology (США) -http://www.asc41.com/criminologist.html; Тураева Д.Р. Жабрланувчи манфаатларини х,имоя килишда АК.Ш тажрибасига оид баъзи мулохазалар // Узбекистан Республикаси ИИВ Академиясининг Ахборотномаси, 2013, . -№2. -Б.93.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Химоя ордери - процессуал юридик хужжат оиладаги зурлик ёки унинг тахдидидан жабрланганларга давлат химоясини таъминлайдиган ва зурликни содир этган ёки содир этиш билан тахдид ;иладиган шахсга мазкур К^онунда курсатилган таъсир чоралари куринишидаги огохлантирувдир.

К^озогистон Республикасини олиб курадиган булсак, 2016 йилда узининг харакатлар стратигиясидан келиб чи;иб, 2030 йилгача булган "2030 йиллар учун Оилавий ва гендир сиёсати тугрисида"ги Концепциясини ишлаб чи;иб, ушбу концепцияда оиладаги барча зуравонликларга ;арши кураш масалалари назарда тутилган.

Бундан таш;ари, К^озогистон Республикасида 2024 йилда оиладаги зуравонлик жиноят деб хисобланувчи ;онун ;абул ;илинди.

К^онун уриш ва ;асддан баданга енгил шикаст етказганлик учун жиноий жавобгарликни назарда тутади, шунингдек, согли;;а ;асддан уртача ва огир шикаст етказганлик учун жазони кучайтиради. Бундан таш;ари, вояга етмаганларга нисбатан жисмоний зуравонлик ва шаф;атсиз муносабатда булиш билан богли; жиноятларда томонларнинг ярашуви эхтимоли истисно ;илинган.

Тузатишлар вояга етмаганларни улдириш, зурлаш ёки жинсий тажовуз учун фа;ат умрбод ;амо; жазосини назарда тутади, 16 ёшга тулмаган шахсларни "жинсий ало;ага чорлаш" учун жиноий жавобгарликни уз ичига олади. Уз жонига ;асд ;илишга олиб бориш ва бунга ундаганлик учун озодликдан махрум ;илиш, суицидни таргиб ;илганлик учун эса жарималар назарда тутилган.

Беларусия Республикасида 2014 йил 4 январда "Оиладаги зуровонлик тугрисида"ги ;онун ;абул ;илинган булиб, ушбу ;онунда оиладаги зуравонлик деб "Оила аъзоларига бош;а оила аъзолари томонидан жисмоний, рухий ва жинсий зуравонлик ишлатилиши натижасида унинг ху;у;ларининг бузилиши, озодлигини чеклаши, хуку;ий ;изи;ишининг суниши, жисмоний ва рухий тушкунликка тушишига сабаб булиши" тушунилган.

Арминия Республикасининг 2017 йил 16 октярда ;абул ;илинган Арминияда "Оиладаги зуравонликка ;арши кураш тугрисида"ги ёки "Арман оиласида ишлатиладиган зуравонликларнинг янги куринишлари тугрисида"ги ;онунлар хам мухим ахамиятга эга булиб, ушбу ;онунларни ;абул ;илиш куплаб бахс-мунозараларга сабаб булган.

Хорижий давлатларда низоли оилаларни яраштириш ма;садида "Оилавий медиация" мухим ахамиятга эгадир.

Масалан, Франция давлатида 1980 йилларида Оилавий медиация институти шакилланиб, бу институтда оилавий низолар хал этила бошланган4. Бундай медиацияда никох ва ажралиш, мулкни булиш масалалари хал этилган5.

Шунингдек, Франциянинг № 95-125 -сонли ;онунига асосан 1996 йил 22 июлда оилавий низоларни медиация йули билан хал этиш белгилаб берилган. 2002 йил 4

4 D. Macfarlane, 'Mediation in France' in N. Alexander (ed.), Global Trends in Mediation (Netherlands: Kluwer Law International, 2006) - p. 200.

5 такие как Association pour la Promotion de la Mediation Familiale (AMPF), Federation Nationale de la Mediation Familiale (FENAMEF).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мартда № 2002-305-сонли конунинг 373-2-10- моддаларига асосан оиладаги келишмовчиликларни хал этишда ота-оналар билан келишилган холда судъя судда медиаторни чакриши мумкинлиги назарда тутилади6.

Бундай институт ривожланган бошка давлатларда хам мавжуддир. Хорижий давлатлар тажрибасини урганган холди бизнинг фикримизча, республикамизда оилавий низоли масалаларни хал этишда хорижий далатлар сингари "Оилавий медиация" институтларидан фойдаланиш лозим.

Шу уринда таъкидлаш лозимки, оилаларни саклаб колишда нафакат суд, балки ФХДЁ, узини узи бошкариш органлари кошидаги яраштирув комиссиялари, махаллий давлат хокимиятининг бошка органларининг масъулиятини янада ошириш лозим ва бу органларнинг оилаларни саклаб колишга эътиборсизлиги учун мансабдор шахсларга маълум белгиланган жавобгарлик юклатилса, максадга мувофик булар эди. Бу эса, давлат ва жамиятнинг асосий бугини хисобланмиш оилаларнинг барбод булишининг олдини олишга маълум даражада ижобий таъсир этади, деган умиддамиз.

Бундан ташкари, аёлларни уз жонига касд килишнинг курбонларини урганиш уларга нисбатан содир этилган жиноятларнинг латент булиб колишининг сабабларини аниклаш имконини хам беради. Хукукбузарликларнинг виктимологик профилактикаси чора-тадбирларнини ишлаб чикиш максадида аёлларни уз жонига касд килишдан жабрланганларни урганиш уларнинг шахси ва хусусиятларни аниклашни ва ушбу маълумотларни атрофлича тахлил этишни такозо этмокда.

Виктимологик профилактика шахсни жиноий хавфдан огохлантиради ва уни уз хулк-атворини узгартиришга ундаш оркали унинг узини узи улдириш даражасига етказиш ва узини узи улдиришга ундаганлик жиноятининг курбони булиш хавфини камайтириш максадида амалга оширилади. Профилактика чора-тадбирлари шахсни жиноий хужумдан химояланишга, узгаларнинг хатоларидан сабок олишга чорлайди, шахс канчалик криминологик мухитда узини химоя кила олса, унинг жабрланувчига айланиш хавфи шунча камаяди.

Аёлларни уз жонига касд килишда жабрланувчиларининг хулки, одоби, ахлоки, маълумоти, маънавияти, рухий холати каби шахсининг хусусиятлари хакидаги курсаткичлар купинча бир-бирига якин хисобланади7.

Салбий хулк-атворли, маълумот даражаси, маънавияти паст, ижтимоий-рухий холати бузилган одамлар уз эхтиёжларини кондириш йулида жиноят курбони булиш хавфи мавжуд булсада, уз килмишларини давом эттираверадилар. Табиийки, бундай кишилар турли куринишдаги хукукбузарликлар, жумладан жиноят содир этиш билан бирга аксарият холларда жабрланувчига хам айланиб коладилар.

Масалан, узини узи улдириш жиноятлари курбонларининг 48,9 фоизи, касддан баданга шикаст етказилганларнинг 50 фоизидан ортиги ва зурлик ишлатиб номусига тажовуз килинган аёлларнинг 49 фоизи узларининг салбий хулклари, яъни хакоратлаш, тухмат килиш, енгилтаклик, ичкиликбозлик каби килмишлари билан узларига

6 Circular No. DGAS/4A/2002/376, <www.unaf.fr/article.php3?id article.=819>.

7 Хаткова Ф.Х. Виктимологические аспекты женской преступности. Автореф. дисс...канд.юрид. наук, -М:. 2004.

С.186.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

нисбатан жиноий тажовузлар содир этилишига сабаб булганлар ёки бундай жиноятлар содир этилишига кулай шарт-шароитлар яратиб берганлар8.

Аёлларни уз жонига касд килишда жабрланувчи булишга мойилликни такозо килувчи шахснинг хислатлари ва хулки билан ижтимоий килмиш уртасидаги сабабий алокадорлик эх,тимолли хусусиятга эга.

Аёлларни уз жонига касд килишда мойил шахс хулкининг салбий йуналиш касб этиши унинг ижтимоий рух,ий, психо-физиологик хислатлари муайян х,аётий вазият билан алокада булгандагина вужудга келади. Шунинг учун виктимология нафакат шахсларнинг виктимлик даражасини, балки виктимоген хусусиятга эга вазиятни х,ам урганади. Виктимоген вазият хукукбузарликдан жабрланувчи булишга мойил шахснинг муайян хислатлари ва хулк-атвори билан боглик равишда юзага келадиган аник х,аётий вазият булиб, унда жабрланувчига хукукбузарлик ёки жиноий йул билан жисмоний, мулкий ёки маънавий зарар етказилиш учун пайдо буладиган имконият х,исобланади9.

Аёлларни уз жонига касд килиш ниятининг пайдо булиши ва амалга ошишига жабрланувчиларнинг шахсий, рух,ий хислатлари уларнинг хулкига ва хукукбузар билан узаро муносабатларига хос хусусиятлари кумаклашганлиги сабабли бугунги кунда бундай тоифадаги фукаролар муайян кисмининг виктимлигини камайтириш профилатиканинг асосий йуналишларидан бири булиши керак. Жамиятда хукукбузарликлардан жабрланувчи булишга мойил одамлар канчалик кам булса, шунингдек, улардаги виктимлик даражаси паст даражада булса, жиноятчиликка карши кураш фаолиятида самара бериши мумкин10.

Жабрланувчилар билан профилактика ишларини олиб бориш давомида уларнинг курсатма бериш мобайнида хатога йул куймасликлари учун доимо уларнинг жиноят содир этилаётган вактдаги х,олати ва жиноятчи шахсини идрок этиш хусусиятларини инобатга олиш жуда мух,им саналади. Улар х,ис килаётган куркув, газаб, уят, алам каби х,иссиётлар идрок этишнинг бузилишига шароит яратиб бериши мумкин.

Олимлар томонидан виктимлик бир канча турларга ажратилади:

1) индивидуал виктимлик - муайян шахснинг ижтимоий, биофизиологик ёки рух,ий хусусиятларига кура маълум бир х,аётий вазиятларда жиноят содир этиши ва маълум микдорда узига зарар етказилиши;

2) турдош виктимлик - айрим шахсларнинг бир катор х,олатлар таъсирида маълум жиноят турларидан жабрланишга мойиллиги;

3) гурух,ий виктимлик - ухшаш ижтимоий демографик, психологик, биофизик ва бошка хислатларга эга булган одамларнинг муайян тоифаларига хос булган жиноятлардан жабрланиш кобилияти;

8 Гиясов Ш.К. Х,аётга карши жиноятларни очиш фаолиятида к,отиллик атамасидан фойдаланиш ва уни тавсифлаш масаласига доир айрим мулохазалар//Узбекистон Республикаси ИИВ Академиясининг Ахборотномаси, 2015, -№2. - Б.48-52.

9 Парфиев Ё.А. ва бошк.^укукбузарликлар профилактикаси фаолияти психологияси. Дарслик. -Академия.Т.: 2015. -Б.348.

10 Надтока С.В. Виктимологические аспекты профилактики насильственных преступлений. Автореф. Д исс. канд.юрид. наук. 1999.. - С.207.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

4) оммавий виктимлик - ахоли маълум бир кисмининг узларининг субъектив хусусиятлари туфайли объектив тарзда жиноятлардан жабрланиши11.

Хулоса киладиган булсак, ю;орида курсатилган виктимлик холатларида асосий омиллардан бири сифатида жабрланувчининг муайян хусусиятлари курсатиб утилган. Таъкидлаш жоизки, шахснинг виктим холатга тушиб колишига нафа;ат узининг субъектив хусусиятлари балки, бош;а омиллар хам таъсир этади, яъни, шахс узининг шахсий хусусиятлари билан бир каторда уларнинг бош;а омиллар билан уйгунлашуви натижасида хам жиноятлардан жабрланиши мумкин.

References:

1. Wonders Lists. ttp://www.info.islom.uz/jamiyat/item/2017-zhinsij-zoravonlik-avzh-olgan-mamlakatlar-10-taligi.html.

2. Wonders Lists. ttp://www.info.islom.uz/jamiyat/item/2017-zhinsij-zoravonlik-avzh-olgan-mamlakatlar-10-taligi.html.

3. The Criminologist - Online newsletter of the American Society of Criminology (США) -http://www.asc41.com/criminologist.html; Тураева Д.Р. Жабрланувчи манфаатларини химоя килишда АКШ тажрибасига оид баъзи мулохазалар // Узбекистон Республикаси ИИВ Академиясининг Ахборотномаси, 2013, . - №2. -Б.93.

4. 1 D. Macfarlane, 'Mediation in France' in N. Alexander (ed.), Global Trends in Mediation (Netherlands: Kluwer Law International, 2006) - p. 200.

5. 1 такие как Association pour la Promotion de la Mediation Familiale (AMPF), Federation Nationale de la Mediation Familiale (FENAMEF).

6. 1 Circular No. DGAS/4A/2002/376, <www.unaf.fr/article.php37id article.=819>.

7. Хаткова Ф.Х. Виктимологические аспекты женской преступности. Автореф. дисс...канд.юрид. наук, -М:. 2004. - С.186.

8. Гиясов Ш.К. Хаётга ;арши жиноятларни очиш фаолиятида котиллик атамасидан фойдаланиш ва уни тавсифлаш масаласига доир айрим мулохазалар//Узбекистон Республикаси ИИВ Академиясининг Ахборотномаси, 2015, - №2. - Б.48-52.

9. Парфиев Ё.А. ва бошк.Хукукбузарликлар профилактикаси фаолияти психологияси. Дарслик. -Академия.Т.: 2015. -Б.348.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Надтока С.В. Виктимологические аспекты профилактики насильственных преступлений. Автореф. Д исс. канд.юрид. наук. 1999.. - С.207.

11. Исмаилов И., Абдурасулова К.Р., Фазилов И.Ю. Криминология. У;ув кулланма. -Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014.

11 Исмаилов И., Абдурасулова К.Р., Фазилов И.Ю. Криминология. Ук,ув к,улланма. -Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.