Научная статья на тему 'АЁКШ ВА АТРОФ МУҲИТ'

АЁКШ ВА АТРОФ МУҲИТ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

82
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Авбомобил / ѐқилғи / АЁҚШ / нефт сақлаш / таъсири / бензин буғи / углеводородлар / ажралиб чиқади / атмосфера / тупроқ / сув / қуйиш курилма / ишлаш вақти / дастғох. / Car / fuel / gas station / oil storage / shock / gasoline vapors / hydrocarbons / emissions / atmosphere / soil / water / filling device / working hours / stand.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — И. Х. Домуладжанов, Ш. И. Домуладжанова, М. И. Латипова

Автомобил ѐқилғи Автомобил ѐқилғини қуйиш шахобчаси (АЁҚШ) асосан нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотлари билан савдо килади. АЁҚШ уз ичига куйидагиларни олади: Автомобилларга ѐкилғи куйиш майдони, ѐкилғи саклаш омбори ва савдо (оператор) биноси. 1-КЭР-50 русумли ѐкилғи қуйиш дастгохи – автомобилларга ѐкилғи куйиш учун мўлжалланган бўлиб самарадорлиги минутига 50 л бензин куйишади. Дастгох ишлаган вақтда қуйиш жўмрагидан ва автомобил ѐкилғи идишидан ҳавога углеводородлар (бензин буғи) кўтарилади. Ёкилғи сақлаш сиғимлари–сиғимлар нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотларини сақлаш учун ҳизмат қилади. Нефт махсулотларини сақлашда сиғимнинг нафас клапанларидан ҳавога углеводородлар (бензин буғи, углеводородлар) чиқади. Мақолада АЁҚШдан ажралиб чиқадиган зарарли моддалар (миқдори, номи курсатилган) атроф – мухитга таъсир қилади шу таъсири курсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GAS STATION AND THE ENVIRONMENT

A gas station (filling station) stores and sells mainly oil products, automobile fuel, which are brought from oil depots. The filling stations have a fuel area for cars, a fuel storage and an operator's room. Filling column mod. 1 -KER-50 designed for refueling vehicles with a capacity of 50 liters of gasoline per minute. When the car is running, hydrocarbons and gasoline vapors are released into the air from the fuel dispenser and fuel tank of the car, so-called fugitive emissions. Fuel storage tanks used to store petroleum products imported from oil depots. When storing petroleum products, hydrocarbons (gasoline vapors, hydrocarbons) are released into the air through the breathing valves of the containers. The article shows the amount, name and impact of harmful substances on the environment

Текст научной работы на тему «АЁКШ ВА АТРОФ МУҲИТ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

АЁКШ ВА АТРОФ МУ^ИТ

И. Х. Домуладжанов

ФарFOна политехника института доценти idomuladjanov@ferpi.uz

Ш. И. Домуладжанова

ФарFOна политехника института ассистенти domuladj anovi@mail.ru

М. И. Латипова

ФарFOна политехника институти ассистенти

АННОТАЦИЯ

Автомобил ëцилFи Автомобил ёциетини цуйиш шахобчаси (АЁ^Ш) асосан нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотлари билан савдо килади. АЁ^Ш уз ичига куйидагиларни олади: Автомобилларга ëкилFи куйиш майдони, ëкилFи саклаш омбори ва савдо (оператор) биноси. 1-КЭР-50 русумли ёкиети цуйиш дастгохи - автомобилларга ёкиети куйиш учун мулжалланган булиб самарадорлиги минутига 50 л бензин куйишади. Дастгох ишлаган вацтда цуйиш жумрагидан ва автомобил ëкилFи идишидан хдвога углеводородлар (бензин буFи) кутарилади. ЁкилFи сацлаш сиFимлари-сиFимлар нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотларини сацлаш учун ^измат цилади. Нефт махсулотларини сацлашда сиFимнинг нафас клапанларидан хдвога углеводородлар (бензин буFи, углеводородлар) чицади. Мацолада АЁ^Шдан ажралиб чицадиган зарарли моддалар (мицдори, номи курсатилган) атроф - мухитга таъсир цилади шу таъсири курсатилган.

Калит сузлар. Авбомобил, ëцилFи, АЁ^Ш, нефт сацлаш, таъсири, бензин буFи, углеводородлар, ажралиб чицади, атмосфера, тупроц, сув, цуйиш курилма, ишлаш вацти, дастFOх.

GAS STATION AND THE ENVIRONMENT ABSTRACT

A gas station (filling station) stores and sells mainly oil products, automobile fuel, which are brought from oil depots. The filling stations have a fuel area for cars, a fuel

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

storage and an operator's room. Filling column mod. 1-KER-50 - designed for refueling vehicles with a capacity of 50 liters of gasoline per minute.

When the car is running, hydrocarbons and gasoline vapors are released into the air from the fuel dispenser and fuel tank of the car, so-called fugitive emissions.

Fuel storage tanks - used to store petroleum products imported from oil depots. When storing petroleum products, hydrocarbons (gasoline vapors, hydrocarbons) are released into the air through the breathing valves of the containers. The article shows the amount, name and impact of harmful substances on the environment

Keywords: Car, fuel, gas station, oil storage, shock, gasoline vapors, hydrocarbons, emissions, atmosphere, soil, water, filling device, working hours, stand.

КИРИШ

Автомобил ёки^и АЁКШ асосан нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотлари билан савдо килади. АЁКШ уз ичига куйидагиларни олади: автомобилларга ёкилFи куйиш майдони,ёкилFи саклаш омбори ва савдо (оператор) биноси. 1-КЭР-50 русумли ёкилFи куйиш дастгохи-автомобилларга ёкилFи куйиш учун мулжалланган булиб самарадорлиги минутига 50 л бензин куйиш. Дастгох ишлаган вактда куйиш жумрагидан ва автомобил ёкилFи идишидан хавога углеводородлар (бензин буFи) кутарилади. ЁкилFи саклаш сотимлари-сотимлар нефт базаларидан келтирилган нефт махсулотларини саклаш учун хизмат килади. Нефт махсулотларини саклашда с^имнинг нафас клапанларидан хавога углеводородлар (бензин буFи) чикади [1-10].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

ЁкилFи саклаш сотимлари пулатдан ясалган булиб, ичкарисидан босимга карши пулатдан иборат. Ташкарисидан ерга утказгич урнатилган булиб, статик манбаларга карши хизмат килади. С^имнинг икки томони бетон супага урнатилиши ва сотимлардан ёкилFи чикиб кетишини назорат килувчи асбоб урнатилиши кузда тутилмокда. СиFимларни урнатишдан аввал уларни юкори босимга текшириш кузда тутилган.

Хамма сотимлар хаво чикариш клапанлари билан таъминланади.

ЁкилFи нефт базаларидан автоцистерналарда келтирилади. Келтрилган нефт махсулотлари ёкилFи саклаш омборларидаги с^имларга махсус куйиш кувурлари оркали куйилади. СиFимларга махсулотни куйишда автоцистерна махсулотларидан фойдаланилади. Келтирилган нефт махсулотлари операторлар

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

томонидан цабул цилиб олингандан сунг сигим мухрланади ва савдога рухсат этилади.

Автомобилларга ëцилги цуйиш, ëцилFи цуйиш майдонида ташкил этилган булиб, бу ерда 2 та махсулот тарцатиш цурилмаси оркали амалга оширилади. Курилмани бошцариш савдо (оператор) биносида ташкил этилган булиб, бино назорат бошцарув цурилмаси ва ëцилFи улчаш ускуналари билан таъминланади. ЁцилFи цуйиш оператори ва бошцарув цурилмалари орасидаги боFланишлар бинода ва тарцатиш оператори орасида урнатилган овоз кучайтиргич орцали амалга оширилади.

АЁКШнинг атмосфера хавосини ифлослантирувчи манбалари обоектлари цуйидагилар:

ЁцилFи сацлаш омборхонаси.

№1 ва №2 манбаи - Ёцилги сацлаш с^ими, технологик жараëн - ëцилFи сацлаш. Иш вацти суткасига 24 сиоат, йиллик иш даври 8760 соат. Сацлаш хажми йиллик 1200 тонна бензин ëцилFиси. Таъсир этувчи омил -углеводородлар - бензин буFи. ЁцилFи саклаш омборида 2 та 25 м3 ли ишчи сотим.

Автомобилларга ëцилFи цуйиш майдони. №3 ва №4- манба Ёцилги цуйиш дастгохи.

Технологик жараëн -автомобилларга ëцилги цуйиш (бензин). Иш вакти суткасига соат. Йиллик иш даври 8760 соат. Йиллик махсулот хажми -

1200 тонна. Таъсир этувчи омил - углеводородлар - бензин буFи.

Атмосферага ташланаётган зарарли моддаларни хисоблаш. Атмосферага ташланаëтган зарарли моддалар манбаларининг динамик курсаткичларига чанг, газ ва хаво аралашмаларининг манбадан чициш тезлиги ва ташлама хажми киради. Чициш тезлиги туFридан-туFри улчов асбоблари оркали динамик ва статик босимларни аницланган холда улчаш билан белгиланади.

Ташлама тезлиги эса, улчов асбобларига берилган жадвалга мувофиц аницланади.

Чанг, газ, хаво аралашмалари ташламаси хажми цуйидаги тенглама билан аницланади.

V=w*S (1)

бу ерда, V-чанг газ хаво аралашмаси хажми, м/с, w-чанг газ хаво аралашмаси кутарилиш тезлиги, м/с, S-ташлама манбасининг кесим майдони.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

Х,исоблашлар Узбекистан Руспубликаси табиатни мухофаза килиш Давлат Кумитаси томонидан тасдикланган норматив хужжатлар ва кулланмаларга асосан, юкори курсаткичларига караб амалга оширилади.

Зарарли моддаларни хавога ташланиши худуда мавжуд булган дастгохларни урганиб чикиш натижасида аникланди.

Х,исоблаш учун олинган манба ва курсаткичлар АЁКШга масъул кишиларнинг курсатма ва махсулотномаларига асосланиб олинган.

Х,исоблар ушбу ишни адабиётлар кисмида курсатилган кулланмалар ва курсатмаларга асосланиб аникланди.

Нефт ва нефт махсулотларини саклашда ва таркатишда атмосферага углеродлар (бензин, дизел ёкилFиси ва автол парлари) ажралиб чикади. Буларни аниклаш учун «Нефт ва нефт махсулотларини саклашда, кабул килишда ва таркатишда камайиш меъёрлари» хужжатлари ва кулланмаларидан фойдаланамиз.

Бензинни саклаш, кабул килиш ва таркатиш куйидаги формула асосида аникланади.

M=(n1+n2*)*q*0,001т/год. n1- саклаш муддати бир ойдан кам булмаган даврда нефт махсулотини парланиши (иклимий худудлар ва йил даврларига асосан) кг/т

n2- саклаш муддати бир ойдан куп булган даврда нефт махсулотини камайиши (иклиий худудлар ва йил даврларига асосан) кг/т.

Саклаш муддати бир ойдан кам булган п2=0кг/т: q-йиллик махсулот микдори тн

Манба №1. Х,аво чикариш клапанлари. Ташлама манбаси хаво чикариш клапанлари, ташкиллантирилган ташлама, с^им хажми 10 м3, сакланадиган махсулот - бензин, йиллик ишлаш соати - 8760 соат, зарарли модда бензин буги. Ташлама баландлиги Н=2м, уртача харорат 25оС, йиллик махсулот микдори 600 тонна, махсулот солиштирма OFирлиги -0,73 т/м , махсулотни саклашда хавога буFланиш микдори - 0,8 куз-киш даври, 1,16 - бахор-ёз даври, ташламанинг РЭЧМ -5,00 мг/м3

Юкоридаги формулага асосан ёкилFининг атмосферага ташламасини аниклаймиз

Мб =(n1+n2)*q*0,001 т/йил Куз-киш ташламаси микдори Мб=(0,8+0)*300*0,001 =0,24

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

Бахор^з ташламаси мицдори Мб= (1,16 +0)*300*0,001=0,348 Йиллик ташлама мицдори 0,24+0,348 = 0,588 т/й Ташламанинг бир сониялик микдори М бензин =0,588*1000000/(8760*3600)=0,01865г/с Газ хаво оцимининг чициш тезлиги dCH=(82,2*22,4)* 1 *273)\(273 +25)=3,3617 г/м3. Вацт бирлигидаги хаво арлашмаси V= 0,01865*3,3617=0,0627 м3/сек Аралашманинг чициш тезлиги: W= (4*0,0627)/(3,145*0,1)=0,8м/с.

Шунга ассосланиб барча ташламар манбаси хисоб китоб цилинади ва 1-жадвалга киритилади.

1-жадвал

Атмосферага ташланадиган моддларни микдорп

Манба ини ракам и № Ингредиент номи Моддани ПДК, мг/м3 Синф хафвлиги Дажми, г/сек Дажми, т/йил

1 Бензинни парлари 5,0 4 0,00882 0,2784

2 Дизель ëкилги (углеводородлар) 1,0 4 0,00381 0,120

3 ЁF (углеводородлар парлари) 1,0 4 0,00381 0,120

4 Бензин буFи 5,0 4 0,00882 0,2784

5 Дизель ëкилFи (углеводородлар парлари) 1,0 4 0,00381 0,120

6 ЁF (углеводородлар) 1,0 4 0,00381 0,120

Жами: 0,03288 1,0368

Hнвентарнзацнagан HHKKaH Mat^yMoraapHH KOMnproTepra khphthö «30.H-

2000» gacTypHH TatMHHOTHga «Ep ycTHgarH Mogan^apHH Tap^annm

концентpaцнfl.rapннн» xncoö^aö HopMaTHB^apHH ypHaTgHK.

2-^agBanga KOMntroTepga HHKKaH HaTH^anap KemupunraH. Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 576 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

2-жадвал

Ер устидаги модалларни таркалиш концентрацияларини натижаси

Ингредиент ПДК M, г/сек Зарарли Зарарли

(ЧРЭК), мг/м3 моддарлани атмосфера паст катламидаги концентрация-си, мг/м3 моддарлани атмосфера паст катламида таркалиш масофа, м

Бензин буглари 5,0 0,00882 0,0074 28,62

Дизель ёкилги (углеводородлар) 1,0 0,00381 0,016 28,62

Ег (углеводородлар) 1,0 0,00381 0,016 22,31

Бензин буглари 5,0 0,00882 0,0232 28,62

Дизель ёкилги (углеводородлар) 1,0 0,00381 0,0501 22,31

Ег (углеводородлар) 1,0 0,00381 0,0501 22,31

Жами: 0,03288 0,1628 25,465

Жадвалда келтирилган натижаларни тахлил киладиган булсак, натижаларнинг атмосферага таъсири жуда хам кам, шунинг учун юкоридаги корхона иш фаолиятини олиб бориши мумкин.

ХУЛОСА

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

АЁКШ Конунчилик актларини ва нормаларини бажариб келмокда, барча ташламалари нормативга жавоб беради.

REFERENCES

1.Справочник эколога - эксперта. Хабиров Р.С., Королева Н.В., Ишмухамедов Т.Р. Ташкент: Госкомприрода, Госэкоэкспертиза, ООО Кони-Нур», 2009, 528 с. 2.ОНД-86.Госкомгидромет. Методика расчета концентрации в атмосферном воздухе вредных веществ, содержащихся в выброса предприятий. Гидрометеоиздат, 1987.

З.Сборник методик по расчету выбросов в атмосферу загрязняющих веществ различными производствами. Гидрометеоиздат Ленинград, 1986. 4.Домуладжанов И.Х., Латипова М.И. Экономический ущерб от загрязнения окружающей среды. Качество, стандартизация, контроль: теория и практика:

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-572-578

Материалы 17-й Международной научно-практической конференции, 0408 сентября 2017 г., г. Одесса.- Киев: АТМ Украины, 2017.- с. 77-84.

5.Домуладжанов И.Х., Домуладжанова Ш.И., Мирзаолимов М.А., Валиев З.А. Состояние почвы Ферганской области. Международная научно -практическая конференция «Проблемы опустынивания: динамика, оценка, решения» 13 -14 декабря 2019 года, г. Самарканд. СамГУ, Самарканд, 2019. - с. 55-56.

6.Домуладжанов И.Х., Махмудов С.Ю., Домуладжанова Ш.И. Выбор места строительства промышленного объекта с учетом климатических условий города Кувасая. Журнал «Universum: технические науки» № 4(73) 25.04.20, №6, М: 2020.- с.15-17.

7.Домуладжанов И.Х., Махмудов С.Ю., Домуладжанова Ш.И., Полвонов Х.М. Нормативы предельно - допустимых выбросов вредных веществ в атмосферу от Кувасайского подсобного предприятия железобетонных изделий. Журнал «Universum: технические науки» № 4(73) 25.04.20, №6, М: 2020.- с.18-25. 8.Загрязнение атмосферы от выбросов ООО «А-Сервис». Домуладжанов И.Х., Тешабоев А.М., Домуладжанова Ш.И., Латипова М.И. Universum: технические науки: научный журнал. - №7(76), 16.07.20, Часть 1. М., Изд. «МЦНО», 2020. -с.6-9.

9.Текстильный комплекс «ДЭУ Текстайл Компани» и его воздействие на окружаюшую среду Куштепинского района. Домуладжанов И.Х., Домуладжанова Ш.И., Латипова М.И., Холмирзаев Ю.М. Universum: технические науки: научный журнал. - № 7(76). Часть 1. М., 27.06.20, Изд. «МЦНО», 2020. - с.30-33.

10.Заявление об экологических последствиях автозаправочной станции. Домуладжанов И.Х., Домуладжанова Ш.И., Латипова М.И., Турдалиева М. М. Universum: технические науки: научный журнал. - № 7(76). Часть 1. М., 27.06.20, Изд. «МЦНО», 2020. - с.29-30.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.